Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 2 минута, Juanito рече

Да ли је онда могуће да постоји основана тужба против многих атеиста због разних изразито увредљивих ствари које непрестано пишу и говоре о верницима?

Moguća je... i obrnuto...

 

пре 2 минута, Juanito рече

Ако не, у чему је разлика? Наравно, уместо примера атеиста и верника можеш да узмеш милијарду других примера у којима људи једног опредељења вазда вређају људе другог опредељења. Сви то радимо без изузетка. Зашто би закон само вређања одређених опредељења дефинисао као дискриминације, а других не? Због урођености односно неурођености тих опредељења или нечег другог?

Prilično je širok spisak ličnih svojstava povodom kojih je zabranjena diskriminacija kod nas... od kojih mnoga i nisu lična svojstva (npr. verska i politička ubeđenja)...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 50 минута, obi-wan рече

@Avocado 

Sve u svemu - kriticko misljenje nije dozvoljeno u odnosu na neke. A to nece da moze.
On nije nikog onim tekstovima nigde uvredio ili povredio, nego je izneo jedno sveobuhvatno razmisljanje o datim problemima.

A kad neko `oce da ospori pravo na misljenje, to je itekako isto (i gore) kao verbalni delikt u vreme komunista.

Jok, kritičko mišljenje, kao i izražavanje tog mišljenja je dozvoljeno, sve dok se istim ne povređuju tuđa prava i slobode definisane različitim propisima... što postoji u ama baš svim zemljama, komunističkim i nekomunističkim...

Kao što već rekoh, ja se ne slažem sa svim zaključcima Poverenice... a takođe ne mislim ni da je Zakon o zabrani diskriminacije sjajan... ali je priča o slobodi izražavanja u situaciji kada te neko tereti za diskriminaciju puko bacanje prašine u oči... isto kao da kad te neko tereti da si zgazio nekog kolima trućaš o slobodi kretanja... kad te neko tereti za to, onda je jedina normalna odbrana da nisi nikog diskriminisao/zgazio, a ne trućanje da ti neko ugrožava slobodu izražavanja/kretanja...

Dakle, ne bih uopšte da se upuštam u to da li on jeste ili nije nekog diskriminisao... samo sam komentarisao priču o "slobodi izražavanja" i "verbalnom deliktu"...

 

Цитат

I ne pricasmo li onomad o Sarliju? Ti ljudi su na svoj nacin kritikovali muslimane; ja onda rekoh da su preterali u vulgarnosti, vecina vas rece da nije ni blizu toga. A vidi, ovo sto je Dimitrijevic pisao ne samo da je nesravnjeno kulturnije (prosto ne moze ni da se uporedi na bilo koji nacin, kamoli nesto vise), nego je potpuno u sustini bezazleno, jer se obraca pre svega populaciji kao celini.

Charlie je svakako preterao sa vulgarnošću... samo vulgarnost ne mora da ima bilo kakve veze sa diskriminacijom...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Avocado рече

Charlie je svakako preterao sa vulgarnošću... samo vulgarnost ne mora da ima bilo kakve veze sa diskriminacijom... 

Ja se slazem s tim sto kazes, ali mnogi muslimani ne misle tako u onom slucaju Sarlija.
Sasvim slicno kao sto ovde lobi ne misli da je ovo sto veli Vlada potpuno bezazleno, iako ocigledno jeste.

Pick your side.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, ana čarnojević рече

@Avocado 

kako se to resava, gde se postavlja granica izmedju prava na slobodu izrazavanja i prava na slobodu od diskriminacije? nevezano sad za LGBT. da li je to uopste reseno?

Pa rešeno je u Zakonu o zabrani diskriminacije.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Avocado рече

Pa rešeno je u Zakonu o zabrani diskriminacije.

okej pogledala. to bi bilo ovo 

znaci tu ne postoji problem odredjivanja granice do koje ide sloboda izrazavanja a od koje nesto postaje diskriminacija?

kad se sretnu dve slobode ili dva prava...to je sve reseno, znamo sta je sta... ili zavisi od necije percepcije...?

 

 

Govor mržnje

Član 11

Zabranjeno je izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Avocado Avokado, ja sam zbunjena. Dakle mi svi ovde mozemo da se mesjusobno tuzakamo zbog diskriminacije, posto je forum jel neko javno glasilo? 

Ja sam mislila da diskriminacija postoji ukoliko je ucinjeno neko delo, tipa nece da zaposli zene, pedere i tsl. Dakle covek ne sme ni da pise nista o tome? 

Nisam imala zivaca da citam Dimitrijevicev tekst meni je ono bljutavo, al to sto se ne slazem sa njegovim misljenjem ne vidim kako je to diskriminacija. Ok, mogu da razumem da bude kvalifikovano kao govor mrznje to mi pije vodu. 

Naravoucenije svaki javni tekst, moze da bude diskriminacija.. A privatno mozemo da mislimo kako mislimo. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Једино што је мени занимљиво у целој причи: где је тачно граница до које се изношење (негативних) ставова и критика на нечији рачун не сматра кршењем права и дискриминацијом тог неког? И да ли у пракси уопште постоји механизам који то регулише, тј. да ли је реално да се дође у ситуацију где се било каква критика аутоматски може сматрати за дискриминацију и кршење права?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, GeniusAtWork рече

Једино што је мени занимљиво у целој причи: где је тачно граница до које се изношење (негативних) ставова и критика на нечији рачун не сматра кршењем права и дискриминацијом тог неког? И да ли у пракси уопште постоји механизам који то регулише, тј. да ли је реално да се дође у ситуацију где се било каква критика аутоматски може сматрати за дискриминацију и кршење права?

pa to sam i ja pitala. cekamo Avokada ili Rileta ili nekog...

ali izgleda da je glavna fora javno / privatno.

e sad...u tom javnom diskursu treba biti oprezan.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Juanito рече

Да ли је онда могуће да постоји основана тужба против многих атеиста због разних изразито увредљивих ствари које непрестано пишу и говоре о верницима? Ако не, у чему је разлика? Наравно, уместо примера атеиста и верника можеш да узмеш милијарду других примера у којима људи једног опредељења вазда вређају људе другог опредељења. Сви то радимо без изузетка. Зашто би закон само вређања одређених опредељења дефинисао као дискриминације, а других не? Због урођености односно неурођености тих опредељења или нечег другог?

U realnom odnosu društvene moći kojom raspolažu društveni akteri, interesne grupe, pojedinci itd.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Tumaralo. рече

U realnom odnosu društvene moći kojom raspolažu društveni akteri, interesne grupe, pojedinci itd.

znaci da je do percepcije.

al generalno, ovi VD tuzeni tekstovi su grozni.

tebra samo ti nemoj da branis porodicu molim te.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 24 минута, ana čarnojević рече

okej pogledala. to bi bilo ovo 

znaci tu ne postoji problem odredjivanja granice do koje ide sloboda izrazavanja a od koje nesto postaje diskriminacija?

kad se sretnu dve slobode ili dva prava...to je sve reseno, znamo sta je sta... ili zavisi od necije percepcije...?

Kad se sretnu dve slobode ili dva prava tu skoro uvek zavisi od nečijeg tumačenja...

 

пре 24 минута, ana čarnojević рече

Govor mržnje

Član 11

Zabranjeno je izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način.

 

U ovom slučaju su smatrali da je prekršen član 12.

Uznemiravanje i ponižavajuće postupanje

Član 12

Zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, ana čarnojević рече

znaci da je do percepcije.

al generalno, ovi VD tekstovi su grozni.

tebra samo ti nemoj da branis porodicu molim te.

 

Naravno.

Forma (zakonske odredbe i drugi propisi) je u principu ista svuda u Evropi. Široko je definisana.

Ono što u konkretnom slučaju ispuni tu formu, ono što je suština, zavisi od od realnih, političko-društvenih faktora. Ideologija vladajuće klase, interesne grupe, pojedinci, društvena moć kojom raspolažu i tako.

Npr. u SAD-u je sud doneo odluku kojom je hrišćanin poslastičar osuđen (na naknadu štete valjda zaboravih) jer nije hteo da napravi tortu mušteriji homoseksualcu za homoseksualno venčanje. S druge strane, niko nije procesuirao poslastičara koji je napravio tortu za zastavom Islamske Države.

walmart-isis-WEB.jpg.358bd3eab2bd234192372434700cf8e3.jpg

Zapad je trenutno u čudnom fazonu, islam + LGBTQ + radikalni feminizam.

Svemu tome, u osnovi jeste: duh samoporicanja.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Piss_Christ_by_Serrano_Andres_(1987).jpg.46ea758d96227382e19de95e2f3732ea.jpg

Ovo je čuveno moderno umetničko delo "Piss Christ".

Raspeće stavljeno u posudu sa mokraćom.

Bilo je veliki hit 1987 kada se pojavilo i godinama posle, pa i do danas.

Prodato je za 15 000$ back in the day.

Danas verovatno vredi i više.

--

Zamislimo kada bi neki moderni umetnik, iskoristio svoju, Ustavom zagarantovanu, slobodu umetničkog izražavanja, i u likovnoj galeriji u Njujorku izložio... recimo, Kuran u tegli sa mokraćom?

Sankcija ne bi bila samo pravna...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Поводом тешке хуманитарне ситуације на северу Косова и Метохије, која је изазвана одлуком косовских институција да наметну таксу од 100% на сву робу која долази из централне Србије, као и другим рестриктивним мерама Приштине, Епархија Рашко-призренска упућује хитан апел свим Епархијама Српске Православне Цркве и хуманитарним организацијама да се организује прикупљање хуманитарне помоћи за најугроженије становништво. 
       
      Увођењем такси од 100 одсто на сву робу из централне Србије, противно свим правилима организације ЦЕФТА, којима се гарантује слободна и фер трговина у складу са међународним и посебно европским стандардима, посебно српском становништву на Косову и Метохији наметнут је јарам јер се оно до сада већином снабдевало робом која је увожена из централне Србије и која је по ценама приступачнија од робе која је сада доступна у продавницама на југу. Дискриминација робе по пореклу, која нас подсећа на најмрачнија времена европске историје, представља најгрубље кршење пре свега људских права. Заједно са акцијом демонстративног паљења и уништавања српске робе пре неколико месеци, на које приштинске власти нису реаговале, изазвано је вишеструко погоршање међуетничких односа и безбедности на целом простору Косова и Метохије са несагледивим последицама.
       
      Тренутно је ситуација на северу Косова озбиљно прети да постане алармантна, посебно за најсиромашније и социјално угрожено становништво, које нема начина да се снабедва нити скупљом робом са југа Косова нити да путује ван Покрајине и робу у мањим количинама довози кућама. Уколико се ова неодржива ситуација настави, директно ће изазвати посетепено исељавање преосталог српског становништва, што је очигледно и циљ приштинских власти које лицемерно представљају овај хуманитарни проблем као политички и тиме користе српски народ на КиМ као таоце. Чак је и јучерашње фамозно слање смешно мале количине робе коју су упутиле приштинске институције у Бошњачку махалу у северној Митровици била пре свега позориштна представа, у што су могли да се увере и независни медији.
      Отуда Епархија Рашко-призренска, која је увек била са својим народом у најтежим временима, и сада уз апел за помоћ обавештава јавност да ће на два пункта: код храма Св. Димитрија у Северној Косовској Митровици и у манастиру Бањска у општини Звечан у најскоријем року бити отворени хуманитарни црквени пунктови, где ће бити хитно пребачене постојеће количине намирница и друге робе из резерви епархијских народних кухиња које иначе хране свакодневно око 2000 угрожених лица, првенствено у Косовском Поморављу. Овим ће наша Црква покушати да помогне колико је могуће поделом хуманитарних пакета. Помоћ ће бити дељена свим угроженима без обзира на веру и етничко порекло, као што то већ годинама радимо.
       
      Очекујемо да ће се на овај наш хуманитарни апел брзо одазвати наше Епархије и хуманитарне организације, посебно и Црвени крст, како у земљи, тако и у иностранству и да ће хуманитарна роба бити у наредним данима и недељама допремана на Косово и Метохију. 
       
      Напомињемо, да овај наш апел не представља никакво мешање у политику, већ је пре свега реакција Цркве на невиђене злоупотребе које се врше над недужним становништвом, посебно нашим верним народом на северу Косова и Метохије, које се рестриктивним мерама лишава основних слобода и права. Такође очекујемо да међународне институције што ургентније реагују на ову ситуацију и помогну у изналажењу решења које би заштитило права грађана и омогућило нормалан живот који сада није могућ.
       
       
      Епископ Рашко-призренски и косовско-метохијски 
      ТЕОДОСИЈЕ 
      Призрен-Грачаница, 2. јули 2019. год.
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Поуке.орг инфо,
      У сусрет Васкршњим празницима, а са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Г. Г. Арсенија, братство Храма Светих царева Константина и Јелене у Нишу организује Вeликопосне катихезе у другој, трећој, четвртој и петој недељи Часног поста.
      Тема првог предавања одржаног у крипти овог светог храма, у недељу 24. марта, била је "Пост, исповест и Свето Причешће", о чему је надахнуто говорио јереј др Бобан Димитријевић, парох овог светог храма. Великопосне катихезе се одржавају сваке недеље, након акатиста Светом Некатарију Егинском од 18 часова.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.
    • Од Поуке.орг инфо,
      У сусрет Васкршњим празницима, а са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Г. Г. Арсенија, братство Храма Светих царева Константина и Јелене у Нишу организује Вeликопосне катихезе у другој, трећој, четвртој и петој недељи Часног поста.
      Тема првог предавања одржаног у крипти овог светог храма, у недељу 24. марта, била је "Пост, исповест и Свето Причешће", о чему је надахнуто говорио јереј др Бобан Димитријевић, парох овог светог храма. Великопосне катихезе се одржавају сваке недеље, након акатиста Светом Некатарију Егинском од 18 часова.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.

      View full Странице
    • Од Логос,
      Својим потписима игумани и игуманије 20 манастира, који броје укупно 120 монаха и монахиња, као и 70 парохијских свештеника и свештенослужитеља својеручно су потписали овај заједнички АПЕЛ. За оправдано одсутне, уз њихову сагласност, Апел су потписали од њих опуномоћени свештеници. И овом приликом, свештенство и монаштво наше Епархије, која обухвата древне историјске просторе наше Светосавске Цркве, на Косову, Метохији и Рашкој области, потврдило је јединство Цркве Божије око свог Епископа и исказало најдубљу оданост Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве, који је у мају ове године изнео јасан и недвосмислен став о јужној српској Покрајини Косову и Метохији, и тако показао очинску бригу за свој верни народ и светиње на овом простору.   Aпел у ПДФ верзији са потписима (на сајту Епархије)     АПЕЛ СВЕШТЕНСТВА И МОНАШТВА ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ       Са пастирском одговорношћу, ми, свештенство и монаштво Епархије рашко-призренске, предвођени нашим архипастиром Епископом Теодосијем, дубоко свесни тешког времена и ситуације у којој живимо, а руководећи се јасним и недвосмисленим одлукама Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, из маја 2018. године, подржавамо следеће:    - Да је Косово и Метохија, са својих хиљаду и петсто српских православних хришћанских манастира, цркава, задужбина и споменика српске културе, неотуђиви део Србије и да очување овог дела наше земље није питање ни националне идеологије или митологије, нити, штавише, само територије, већ представља саму срж нашег црквено-народног бића и постојања, што нас је као народ Божији и живу Цркву Христову вековима сачувало на овом простору.   - Да очување Косова и Метохије као интегралног дела Србије, по свим међународним стандардима, а уједно, у складу са Уставом Републике Србије и са Резолуцијом 1244 Уједињених нација, не значи конфронтацију са светом, већ управо афирмацију става да се без основних права и слобода једног народа, његовог идентитета, духовности и културе, не може наћи стабилно дугорочно решење.    - Да би евентуалном поделом, разменом територије или „разграничењем између Срба и Албанаца“ на сувереној територији Србије, највећи део нашег народа на Косову и Метохији аутоматски био остављен на милост и немилост онима који ни до сада нису показивали спремност да поштују наша права. У таквом немилом развоју догађаја постоји велика опасност да будемо изложени погрому сличном оном из марта 2004. године, или да под притиском и тихим терором, будемо присиљени на егзодус.   Због тога, сложно апелујемо на највише представнике Републике Србије, као и међународне представнике, да се нашем свештенству, монаштву и верном народу на Косову и Метохији омогући опстанак и миран живот, да сачувамо древне светиње и самим тим, обезбедимо вековни континуитет постојања наше Цркве на овом простору.    Овај апел не представља мешање у политику, већ је пре свега гласан вапај оних који, живећи на Косову и Метохији, и пред Богом и сопственом савешћу, имају одговорност према верном народу, са којим чинимо живу Цркву.   Своме Архипастиру, Преосвећеном Епископу рашко-призренском Г. Теодосију и осталим архијерејима Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, дубоко одани у Христу, доле потписани и сагласни.   О Преображењу, 6/19. августа 2018. године     ПОТПИСНИЦИ АПЕЛА СВЕШТЕНСТВА И МОНАШТВА ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ      ПАРОХИЈСКИ СВЕШТЕНИЦИ    1 Протојереј-ставрофор Мирослав Попадић, парох врачевски  2 Протојереј-ставрофор Миленко Драгићевић, парох великохочански  3 Протојереј-ставрофор Томислав Миленковић, парох постењски  4 Протојереј-ставрофор Богомир Стевић, парох звечански први  5 Протојереј-ставрофор Милија Арсовић, парох митровички трећи  6 Протојереј-ставрофор Срђан Станковић, парох липљански  7 Протојереј-ставрофор Драган Којић, парох партешки  8 Протојереј-ставрофор Синиша Миленковић, парох сирин. трећи  9 Протојереј Зоран Филиповић, парох кузмички  10 Протојереј Милован Којић, парох прилушко-племетински  11 Протојереј Никола Трајковић, парох доњогуштерички  12 Протојереј Радивоје Живковић, парох гњилански други  13 Протојереј Зоран Ковачевић, парох гњилански први  14 Протојереј Аца Ђурић, парох великоропотовачки  15 Протојереј Радослав Јанковић, парох митровички први  16 Протојереј Станиша Арсић, парох митровички четврти  17 Протојереј Светислав Трајковић, парох грачанички други  18 Протојереј Саво Шмигић, парох грачанички трећи  19 Протојереј Александар Нашпалић, парох бабиномошки  20 Протојереј Срђан Миленковић, парох косовскокаменички други  21 Протојереј Милан Кевкић, парох рајетићки  22 Протојереј Стево Митрић, парох новобрдски  23 Протојереј Ненад Нашпалић, парох гораждевачки  24 Протојереј Дејан Николић, парох никољачки први  25 Протојереј Горан Кобић, парох добрињски  26 Протојереј Радета Дончић, парох звечански други  27 Протојереј Миломир Влашковић, парох лепосавићки први  28 Протојереј Милоје Петронијевић, парох звечански трећи  29 Протојереј Симо Чимбуровић, парох вучитрнски  30 Протојереј Драгиша Јеринић, парох косовскокамен. први  31 Протојереј Срђан Јеринић, парох ранилушки  32 Протојереј Далибор Лазић, парох штитарски  33 Протонамесник Бранислав Дикић, парох митровички други  34 Јереј Бошко Клисарић, парох сиринићки први  35 Јереј Звонко Костић, при храму Св. Петке у Витини  36 Јереј Југослав Марјановић, парох лепосавићки трећи  37 Јереј Дарко Маринковић, парох грачанички први  38 Јереј Веља Стојковић, парох ораховачки  39 Јереј Стеван Марковић, парох осојански  40 Јереј Бојан Бранковић, парох сочанички  41 Јереј Игор Ђокић, парох добротински  42 Јереј Александар Зафировић, парох дубокопоточки први  43 Јереј Милан Васић, парох дубокопоточки други  44 Јереј Никола Драгићевић, парох косовопољски  45 Јереј Милош Вукић, парох витински  46 Јереј Слободан Ђорић, парох призренски  47 Јереј Ђорђе Стефановић, стареш. храма Богородице Љевишке  48 Јереј Бојан Крстић, парох лапљеселски први  49 Јереј Далибор Којић, парох пасјански  50 Јереј Бојан Јевтић, парохија стражачка  51 Јереј Слободан Марковић, парохија великоропотовачка  52 Јереј Јовица Влашковић, парох дубокопоточки трећи  53 Јереј Иван Јеремић, парох новопазарски  54 Јереј Мирко Јеремић, парох никољачки други  55 Јереј Драган Ђукић, парох лепосавићки други  56 Јереј Небојша Секулић, парох источки  57 Јереј Никола Станић, парох пећки  58 Јереј Трајко Влајковић, парох урошевачки  59 Јереј Саша Митровић, парох приштевски  60 Јереј Бранислав Денић, парох сиринићки други  61 Јереј Ненад Стојановић, стареш. храма Св. Саве у К. Митровици  62 Јереј Зоран Гођевац, Управник централног магацина ЕРП  63 Јереј Милан Стојковић, професор Богословије  64 Ђакон Милан Јакић, храм Св. вмч. Димитрија у К. Митровици  65 Ђакон Александар Марковић, храм Св. Николе у Гњилану  66 Ђакон Влајко Гођевац, храм Св. Василија Острош. у Лепосавићу  67 Ђакон Жарко Митровић,  храм Св. вмч. Георгија у Звечану  68 Ђакон Бојан Радичевић, професор Богословије  70 Ђакон Немања Михајловић, професор Богословије    ИГУМАНИ И ИГУМАНИЈЕ МАНАСТИРА СА МОНАШТВОМ   1. Игуман манастира Високи Дечани, Архимандрит Сава са братијом 2. Игуман манастира Драганац, Архимандрит Иларион са братијом 3. Игуман манастира Сопоћани, Архимандрит Теоктист са братијом 4. Игуман манастира Св. Козме и Дамјана у Зочишту, Архимандрит Стефан са братијом 5. Игуман манастира Св. Архангела код Призрена, Архимандрит Михаило са братијом 6. Игуман манастира Дубоки Поток, у Зубин Потоку, Архимандрит Ромило са братијом 7. Игуман манастира Св. Козме и Дамјана у Врачеву, Архимандрит Василије са братијом 8. Игуман манастира Св. Јована Крститеља у Сочаници, Протосинђел Дамјан са братијом 9. Игуман манастира Бањска, Протосинђел Данило са братијом 10. Игуман манастира Девина вода - Звечан, Протосинђел Фотије 11. Игуман манастира Црна Река - Рибариће, Протосинђел Хризостом са братијом  12. Игуман манастира Вазнесења Господњег - Тушимље, Протосинђел Илија Буха  13. Игуман манастира Ђурђеви Супови, Рас - Нови Пазар, Јеромонах Гаврило са братијом 14. Игуманија манастира Грачаница, мати Стефанида са сестрама  15. Игуманија манастира Соколица, мати Макарија са сестрама 16. Игуманија манастира Девич, мати Анастасија са сестрама 17. Игуманија манастира Св. Николе - Гориоч, мати Исидора са сестрама 18. Игуманија манастира Св. Николе - Кончул, мати Минодора са сестрама 19. Игуманија манастира Успења Пресвете Богородице, мати Теоктиста са сестрама 20. Игуманија манастира Св. Великомученика Димитрија - Сушица, мати Ирина са сестрама   Апелу се придружује и Манастир Пећка Патријаршија, игуманија Харитина са сестрама.   Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Логос,
      О празнику Преображења Господњег 6/19 августа ове године, сви парохијски свештеници и свештенослужитељи, игумани и игуманије са целокупним монаштвом Епархије Рашко-призренске, предвођени својим Архипастиром Епископом Теодосијем, једногласно су упутили АПЕЛ за Косово и Метохију, којим се подржава Порука Светог Архијерејског Сабора СПЦ о Косову и Метохији, усвојена на овогодишњем мајском заседању Сабора у Београду и одговорни политички представници позивају да заштите наш народ и вековне српске светиње (http://www.spc.rs/sr/poruka_svetog_arhijerejskog_sabora_o_kosovu_metohiji)

      Својим потписима игумани и игуманије 20 манастира, који броје укупно 120 монаха и монахиња, као и 70 парохијских свештеника и свештенослужитеља својеручно су потписали овај заједнички АПЕЛ. За оправдано одсутне, уз њихову сагласност, Апел су потписали од њих опуномоћени свештеници. И овом приликом, свештенство и монаштво наше Епархије, која обухвата древне историјске просторе наше Светосавске Цркве, на Косову, Метохији и Рашкој области, потврдило је јединство Цркве Божије око свог Епископа и исказало најдубљу оданост Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве, који је у мају ове године изнео јасан и недвосмислен став о јужној српској Покрајини Косову и Метохији, и тако показао очинску бригу за свој верни народ и светиње на овом простору.   Aпел у ПДФ верзији са потписима (на сајту Епархије)     АПЕЛ СВЕШТЕНСТВА И МОНАШТВА ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ       Са пастирском одговорношћу, ми, свештенство и монаштво Епархије рашко-призренске, предвођени нашим архипастиром Епископом Теодосијем, дубоко свесни тешког времена и ситуације у којој живимо, а руководећи се јасним и недвосмисленим одлукама Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, из маја 2018. године, подржавамо следеће:    - Да је Косово и Метохија, са својих хиљаду и петсто српских православних хришћанских манастира, цркава, задужбина и споменика српске културе, неотуђиви део Србије и да очување овог дела наше земље није питање ни националне идеологије или митологије, нити, штавише, само територије, већ представља саму срж нашег црквено-народног бића и постојања, што нас је као народ Божији и живу Цркву Христову вековима сачувало на овом простору.   - Да очување Косова и Метохије као интегралног дела Србије, по свим међународним стандардима, а уједно, у складу са Уставом Републике Србије и са Резолуцијом 1244 Уједињених нација, не значи конфронтацију са светом, већ управо афирмацију става да се без основних права и слобода једног народа, његовог идентитета, духовности и културе, не може наћи стабилно дугорочно решење.    - Да би евентуалном поделом, разменом територије или „разграничењем између Срба и Албанаца“ на сувереној територији Србије, највећи део нашег народа на Косову и Метохији аутоматски био остављен на милост и немилост онима који ни до сада нису показивали спремност да поштују наша права. У таквом немилом развоју догађаја постоји велика опасност да будемо изложени погрому сличном оном из марта 2004. године, или да под притиском и тихим терором, будемо присиљени на егзодус.   Због тога, сложно апелујемо на највише представнике Републике Србије, као и међународне представнике, да се нашем свештенству, монаштву и верном народу на Косову и Метохији омогући опстанак и миран живот, да сачувамо древне светиње и самим тим, обезбедимо вековни континуитет постојања наше Цркве на овом простору.    Овај апел не представља мешање у политику, већ је пре свега гласан вапај оних који, живећи на Косову и Метохији, и пред Богом и сопственом савешћу, имају одговорност према верном народу, са којим чинимо живу Цркву.   Своме Архипастиру, Преосвећеном Епископу рашко-призренском Г. Теодосију и осталим архијерејима Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, дубоко одани у Христу, доле потписани и сагласни.   О Преображењу, 6/19. августа 2018. године     ПОТПИСНИЦИ АПЕЛА СВЕШТЕНСТВА И МОНАШТВА ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ      ПАРОХИЈСКИ СВЕШТЕНИЦИ    1 Протојереј-ставрофор Мирослав Попадић, парох врачевски  2 Протојереј-ставрофор Миленко Драгићевић, парох великохочански  3 Протојереј-ставрофор Томислав Миленковић, парох постењски  4 Протојереј-ставрофор Богомир Стевић, парох звечански први  5 Протојереј-ставрофор Милија Арсовић, парох митровички трећи  6 Протојереј-ставрофор Срђан Станковић, парох липљански  7 Протојереј-ставрофор Драган Којић, парох партешки  8 Протојереј-ставрофор Синиша Миленковић, парох сирин. трећи  9 Протојереј Зоран Филиповић, парох кузмички  10 Протојереј Милован Којић, парох прилушко-племетински  11 Протојереј Никола Трајковић, парох доњогуштерички  12 Протојереј Радивоје Живковић, парох гњилански други  13 Протојереј Зоран Ковачевић, парох гњилански први  14 Протојереј Аца Ђурић, парох великоропотовачки  15 Протојереј Радослав Јанковић, парох митровички први  16 Протојереј Станиша Арсић, парох митровички четврти  17 Протојереј Светислав Трајковић, парох грачанички други  18 Протојереј Саво Шмигић, парох грачанички трећи  19 Протојереј Александар Нашпалић, парох бабиномошки  20 Протојереј Срђан Миленковић, парох косовскокаменички други  21 Протојереј Милан Кевкић, парох рајетићки  22 Протојереј Стево Митрић, парох новобрдски  23 Протојереј Ненад Нашпалић, парох гораждевачки  24 Протојереј Дејан Николић, парох никољачки први  25 Протојереј Горан Кобић, парох добрињски  26 Протојереј Радета Дончић, парох звечански други  27 Протојереј Миломир Влашковић, парох лепосавићки први  28 Протојереј Милоје Петронијевић, парох звечански трећи  29 Протојереј Симо Чимбуровић, парох вучитрнски  30 Протојереј Драгиша Јеринић, парох косовскокамен. први  31 Протојереј Срђан Јеринић, парох ранилушки  32 Протојереј Далибор Лазић, парох штитарски  33 Протонамесник Бранислав Дикић, парох митровички други  34 Јереј Бошко Клисарић, парох сиринићки први  35 Јереј Звонко Костић, при храму Св. Петке у Витини  36 Јереј Југослав Марјановић, парох лепосавићки трећи  37 Јереј Дарко Маринковић, парох грачанички први  38 Јереј Веља Стојковић, парох ораховачки  39 Јереј Стеван Марковић, парох осојански  40 Јереј Бојан Бранковић, парох сочанички  41 Јереј Игор Ђокић, парох добротински  42 Јереј Александар Зафировић, парох дубокопоточки први  43 Јереј Милан Васић, парох дубокопоточки други  44 Јереј Никола Драгићевић, парох косовопољски  45 Јереј Милош Вукић, парох витински  46 Јереј Слободан Ђорић, парох призренски  47 Јереј Ђорђе Стефановић, стареш. храма Богородице Љевишке  48 Јереј Бојан Крстић, парох лапљеселски први  49 Јереј Далибор Којић, парох пасјански  50 Јереј Бојан Јевтић, парохија стражачка  51 Јереј Слободан Марковић, парохија великоропотовачка  52 Јереј Јовица Влашковић, парох дубокопоточки трећи  53 Јереј Иван Јеремић, парох новопазарски  54 Јереј Мирко Јеремић, парох никољачки други  55 Јереј Драган Ђукић, парох лепосавићки други  56 Јереј Небојша Секулић, парох источки  57 Јереј Никола Станић, парох пећки  58 Јереј Трајко Влајковић, парох урошевачки  59 Јереј Саша Митровић, парох приштевски  60 Јереј Бранислав Денић, парох сиринићки други  61 Јереј Ненад Стојановић, стареш. храма Св. Саве у К. Митровици  62 Јереј Зоран Гођевац, Управник централног магацина ЕРП  63 Јереј Милан Стојковић, професор Богословије  64 Ђакон Милан Јакић, храм Св. вмч. Димитрија у К. Митровици  65 Ђакон Александар Марковић, храм Св. Николе у Гњилану  66 Ђакон Влајко Гођевац, храм Св. Василија Острош. у Лепосавићу  67 Ђакон Жарко Митровић,  храм Св. вмч. Георгија у Звечану  68 Ђакон Бојан Радичевић, професор Богословије  70 Ђакон Немања Михајловић, професор Богословије    ИГУМАНИ И ИГУМАНИЈЕ МАНАСТИРА СА МОНАШТВОМ   1. Игуман манастира Високи Дечани, Архимандрит Сава са братијом 2. Игуман манастира Драганац, Архимандрит Иларион са братијом 3. Игуман манастира Сопоћани, Архимандрит Теоктист са братијом 4. Игуман манастира Св. Козме и Дамјана у Зочишту, Архимандрит Стефан са братијом 5. Игуман манастира Св. Архангела код Призрена, Архимандрит Михаило са братијом 6. Игуман манастира Дубоки Поток, у Зубин Потоку, Архимандрит Ромило са братијом 7. Игуман манастира Св. Козме и Дамјана у Врачеву, Архимандрит Василије са братијом 8. Игуман манастира Св. Јована Крститеља у Сочаници, Протосинђел Дамјан са братијом 9. Игуман манастира Бањска, Протосинђел Данило са братијом 10. Игуман манастира Девина вода - Звечан, Протосинђел Фотије 11. Игуман манастира Црна Река - Рибариће, Протосинђел Хризостом са братијом  12. Игуман манастира Вазнесења Господњег - Тушимље, Протосинђел Илија Буха  13. Игуман манастира Ђурђеви Супови, Рас - Нови Пазар, Јеромонах Гаврило са братијом 14. Игуманија манастира Грачаница, мати Стефанида са сестрама  15. Игуманија манастира Соколица, мати Макарија са сестрама 16. Игуманија манастира Девич, мати Анастасија са сестрама 17. Игуманија манастира Св. Николе - Гориоч, мати Исидора са сестрама 18. Игуманија манастира Св. Николе - Кончул, мати Минодора са сестрама 19. Игуманија манастира Успења Пресвете Богородице, мати Теоктиста са сестрама 20. Игуманија манастира Св. Великомученика Димитрија - Сушица, мати Ирина са сестрама   Апелу се придружује и Манастир Пећка Патријаршија, игуманија Харитина са сестрама.   Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...