Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

Иако се разилазимо по доста тачака, овде је проблем озбиљан, тако да не смемо да додајемо гранчицу на ломачу. То је добро приметио и 

Ненад Илић2. јун у 20:26 · 

Peticije24.com

Са Владимиром Димитријевићем човек може у неким стварима да се слаже или не слаже, али он је пре свега озбиљан и поштен човек који осећа одговорност да пише о неким стварима за које мисли да додатно подривају систем вредности и нападају на основе породице и народа, па и саме човечности. 
Покушај утеривања у овој нашој многоструко угроженој земљи свих нас у тор послушника и увођење "деликта мишљења" као у време комунизма мора да наиђе на отпор, иначе смо сви одговорни што сутра нећемо смети да зуцнемо ни на какву идотарију која ће нам бити пласирана као незаобилазна. 
Ако ништа друго, одговорно је потписати петицију против идеолошког прогона и поделити је и другима.

Заинтересовани и правдољубиви могу овде да ставе свој потпис: https://www.peticije24.com/signatures.php?tunnus=podrska-vladimiru-dimitrijevicu&page_number=28&num_rows=10&u=3143759&s=61183930&fbclid=IwAR1P7mrJUXZl1_eGsBy4p-YWQfod3xuLfWnIWrMRSPbrRKb5WBlMM14pedU

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Zoran Đurović рече

Иако се разилазимо по доста тачака, овде је проблем озбиљан, тако да не смемо да додајемо гранчицу на ломачу. То је добро приметио и 

Ненад Илић2. јун у 20:26 · 

Peticije24.com

Са Владимиром Димитријевићем човек може у неким стварима да се слаже или не слаже, али он је пре свега озбиљан и поштен човек који осећа одговорност да пише о неким стварима за које мисли да додатно подривају систем вредности и нападају на основе породице и народа, па и саме човечности. 
Покушај утеривања у овој нашој многоструко угроженој земљи свих нас у тор послушника и увођење "деликта мишљења" као у време комунизма мора да наиђе на отпор, иначе смо сви одговорни што сутра нећемо смети да зуцнемо ни на какву идотарију која ће нам бити пласирана као незаобилазна. 
Ако ништа друго, одговорно је потписати петицију против идеолошког прогона и поделити је и другима.

Заинтересовани и правдољубиви могу овде да ставе свој потпис: https://www.peticije24.com/signatures.php?tunnus=podrska-vladimiru-dimitrijevicu&page_number=28&num_rows=10&u=3143759&s=61183930&fbclid=IwAR1P7mrJUXZl1_eGsBy4p-YWQfod3xuLfWnIWrMRSPbrRKb5WBlMM14pedU

Ел може објашњење како је то прогоњен, за нас са јефтинијим улазницама?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 26 минута, RYLAH рече

Ел може објашњење како је то прогоњен, за нас са јефтинијим улазницама?

Ima kad klikneš na peticiju objašnjenje...

https://www.peticije24.com/podrska-vladimiru-dimitrijevicu?s=61183930

Share this post


Link to post
Share on other sites

Share this post


Link to post
Share on other sites

Realno, on bas ume da se nadrobi svega i svacega kad krene da pise nesto o Crkvi. Medjutim, ovde svakako treba da ga svi zastitimo, jer je ovde rec o prostoj slobodi misljenja, ni o cemu drugom. Prosto necemo nikad da dozvolimo da se ponovo vrati ludilo "verbalnog delikta", ni po koju cenu.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Цитат

Тужилац захтева од суда да утврди да је др Владимир Димитријевић, „текстом У одбрану природне породице објављеним на вебсајту www.vladimirdimitrijevic.com дана 12. 01. 2018. године и текстом Одговор на тужбу ЛГБТ заштитара или Поново As Long There Is One Hundred дана 30. 05. 2018. извршио тежак облик дискриминације – поновљену дискриминацију припадника и припадница ЛГБТ популације по основу сексуалне оријентације.“

Ово су иначе та два текста:

Линк

Линк

Share this post


Link to post
Share on other sites

Одлична формулација јереја Ненада Илића и признање јереју Ђуровићу на превазилажењу разлика које постоје у односу на Димитријевића. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 часа, obi-wan рече

Realno, on bas ume da se nadrobi svega i svacega kad krene da pise nesto o Crkvi. Medjutim, ovde svakako treba da ga svi zastitimo, jer je ovde rec o prostoj slobodi misljenja, ni o cemu drugom. Prosto necemo nikad da dozvolimo da se ponovo vrati ludilo "verbalnog delikta", ni po koju cenu.

Nije baš tako. Ne znam zašto se tako često (kao i u tekstu ove peticije) verbalni delikti vezuju za SFRJ i komunizam. Verbalni delikti su uvek postojali, postoje i dalje i naravno postojaće. Neki su doduše dekriminalizovani ali i dalje postoji građanskopravna odgovornost za štetu (kao kleveta kod nas) pa su i dalje na neki način zabranjeni iako nisu krivična dela, neki će verovatno u budućnosti biti takvi (npr. uvreda) ali uvek će postojati krivična dela koja se mogu izvršiti verbalno (ili pisanjem) ili se čak isključivo tako vrše. Primeri u našem trenutno važećem Krivičnom zakoniku su: Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, Rasna i druga diskriminacija,  Navođenje na samoubistvo,  Neovlašćeno otkrivanje tajne,  Iznošenje ličnih i porodičnih prilika, Prevara, brojna dela kod kojih je "pretnja" jedan od oblika radnje izvršenja, kao i mnoga druga.

Ne postoji ama baš ništa sporno u tome da je zakonom zabranjeno nešto reći ili napisati.

Ono što je bilo sporno u nekim verbalnim deliktima SFRJ i drugih komunističkih država je što se odgovaralo za reči koje ne povređuju i ne ugrožavaju ni jedno jedino lice već navodno "ugrožavaju" određene (političke) ideje i koncepte, međutim, bojim se da u ovom slučaju niko ne napada Dimitrijevića zbog ugrožavanja nekih ideja, već zbog ugrožavanja nekih ljudi.

Sloboda izražavanja nije apsolutna, kao što gotovo ni jedna sloboda i pravo nisu apsolutni. Ti imaš slobodu da sa svojim pesnicama radiš šta hoćeš, ali ta sloboda prestaje tamo gde počinje moje lice.

Poverenica je to lepo sumirala ovde:

3.10. Повереник указује да сваки појединац има право да износи своје мишљење и личне ставове, што представља основ сваког слободног демократског друштва. Међутим, слобода говора, без обзира на начин изношења и објављивања идеја и ставова никада не сме да буде изговор за дискриминацију.

(ostavio sam link ka mišljenju Poverenice u jednoj od prethodnih poruka... vredi pročitati... stavovi su detaljno obrazloženi iako se ne slažem baš sa svim)

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Avocado 

Sve u svemu - kriticko misljenje nije dozvoljeno u odnosu na neke. A to nece da moze.
On nije nikog onim tekstovima nigde uvredio ili povredio, nego je izneo jedno sveobuhvatno razmisljanje o datim problemima.

A kad neko `oce da ospori pravo na misljenje, to je itekako isto (i gore) kao verbalni delikt u vreme komunista.

I ne pricasmo li onomad o Sarliju? Ti ljudi su na svoj nacin kritikovali muslimane; ja onda rekoh da su preterali u vulgarnosti, vecina vas rece da nije ni blizu toga. A vidi, ovo sto je Dimitrijevic pisao ne samo da je nesravnjeno kulturnije (prosto ne moze ni da se uporedi na bilo koji nacin, kamoli nesto vise), nego je potpuno u sustini bezazleno, jer se obraca pre svega populaciji kao celini.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 33 минута, Avocado рече

bojim se da u ovom slučaju niko ne napada Dimitrijevića zbog ugrožavanja nekih ideja, već zbog ugrožavanja nekih ljudi.

 Sloboda izražavanja nije apsolutna, kao što gotovo ni jedna sloboda i pravo nisu apsolutni. Ti imaš slobodu da sa svojim pesnicama radiš šta hoćeš, ali ta sloboda prestaje tamo gde počinje moje lice.

 Poverenica je to lepo sumirala ovde:

 3.10. Повереник указује да сваки појединац има право да износи своје мишљење и личне ставове, што представља основ сваког слободног демократског друштва. Међутим, слобода говора, без обзира на начин изношења и објављивања идеја и ставова никада не сме да буде изговор за дискриминацију.

(ostavio sam link ka mišljenju Poverenice u jednoj od prethodnih poruka... vredi pročitati... stavovi su detaljno obrazloženi iako se ne slažem baš sa svim)

Да ли је онда могуће да постоји основана тужба против многих атеиста због разних изразито увредљивих ствари које непрестано пишу и говоре о верницима? Ако не, у чему је разлика? Наравно, уместо примера атеиста и верника можеш да узмеш милијарду других примера у којима људи једног опредељења вазда вређају људе другог опредељења. Сви то радимо без изузетка. Зашто би закон само вређања одређених опредељења дефинисао као дискриминације, а других не? Због урођености односно неурођености тих опредељења или нечег другог?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Поводом тешке хуманитарне ситуације на северу Косова и Метохије, која је изазвана одлуком косовских институција да наметну таксу од 100% на сву робу која долази из централне Србије, као и другим рестриктивним мерама Приштине, Епархија Рашко-призренска упућује хитан апел свим Епархијама Српске Православне Цркве и хуманитарним организацијама да се организује прикупљање хуманитарне помоћи за најугроженије становништво. 
       
      Увођењем такси од 100 одсто на сву робу из централне Србије, противно свим правилима организације ЦЕФТА, којима се гарантује слободна и фер трговина у складу са међународним и посебно европским стандардима, посебно српском становништву на Косову и Метохији наметнут је јарам јер се оно до сада већином снабдевало робом која је увожена из централне Србије и која је по ценама приступачнија од робе која је сада доступна у продавницама на југу. Дискриминација робе по пореклу, која нас подсећа на најмрачнија времена европске историје, представља најгрубље кршење пре свега људских права. Заједно са акцијом демонстративног паљења и уништавања српске робе пре неколико месеци, на које приштинске власти нису реаговале, изазвано је вишеструко погоршање међуетничких односа и безбедности на целом простору Косова и Метохије са несагледивим последицама.
       
      Тренутно је ситуација на северу Косова озбиљно прети да постане алармантна, посебно за најсиромашније и социјално угрожено становништво, које нема начина да се снабедва нити скупљом робом са југа Косова нити да путује ван Покрајине и робу у мањим количинама довози кућама. Уколико се ова неодржива ситуација настави, директно ће изазвати посетепено исељавање преосталог српског становништва, што је очигледно и циљ приштинских власти које лицемерно представљају овај хуманитарни проблем као политички и тиме користе српски народ на КиМ као таоце. Чак је и јучерашње фамозно слање смешно мале количине робе коју су упутиле приштинске институције у Бошњачку махалу у северној Митровици била пре свега позориштна представа, у што су могли да се увере и независни медији.
      Отуда Епархија Рашко-призренска, која је увек била са својим народом у најтежим временима, и сада уз апел за помоћ обавештава јавност да ће на два пункта: код храма Св. Димитрија у Северној Косовској Митровици и у манастиру Бањска у општини Звечан у најскоријем року бити отворени хуманитарни црквени пунктови, где ће бити хитно пребачене постојеће количине намирница и друге робе из резерви епархијских народних кухиња које иначе хране свакодневно око 2000 угрожених лица, првенствено у Косовском Поморављу. Овим ће наша Црква покушати да помогне колико је могуће поделом хуманитарних пакета. Помоћ ће бити дељена свим угроженима без обзира на веру и етничко порекло, као што то већ годинама радимо.
       
      Очекујемо да ће се на овај наш хуманитарни апел брзо одазвати наше Епархије и хуманитарне организације, посебно и Црвени крст, како у земљи, тако и у иностранству и да ће хуманитарна роба бити у наредним данима и недељама допремана на Косово и Метохију. 
       
      Напомињемо, да овај наш апел не представља никакво мешање у политику, већ је пре свега реакција Цркве на невиђене злоупотребе које се врше над недужним становништвом, посебно нашим верним народом на северу Косова и Метохије, које се рестриктивним мерама лишава основних слобода и права. Такође очекујемо да међународне институције што ургентније реагују на ову ситуацију и помогну у изналажењу решења које би заштитило права грађана и омогућило нормалан живот који сада није могућ.
       
       
      Епископ Рашко-призренски и косовско-метохијски 
      ТЕОДОСИЈЕ 
      Призрен-Грачаница, 2. јули 2019. год.
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Поуке.орг инфо,
      У сусрет Васкршњим празницима, а са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Г. Г. Арсенија, братство Храма Светих царева Константина и Јелене у Нишу организује Вeликопосне катихезе у другој, трећој, четвртој и петој недељи Часног поста.
      Тема првог предавања одржаног у крипти овог светог храма, у недељу 24. марта, била је "Пост, исповест и Свето Причешће", о чему је надахнуто говорио јереј др Бобан Димитријевић, парох овог светог храма. Великопосне катихезе се одржавају сваке недеље, након акатиста Светом Некатарију Егинском од 18 часова.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.
    • Од Поуке.орг инфо,
      У сусрет Васкршњим празницима, а са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Г. Г. Арсенија, братство Храма Светих царева Константина и Јелене у Нишу организује Вeликопосне катихезе у другој, трећој, четвртој и петој недељи Часног поста.
      Тема првог предавања одржаног у крипти овог светог храма, у недељу 24. марта, била је "Пост, исповест и Свето Причешће", о чему је надахнуто говорио јереј др Бобан Димитријевић, парох овог светог храма. Великопосне катихезе се одржавају сваке недеље, након акатиста Светом Некатарију Егинском од 18 часова.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.

      View full Странице
    • Од Логос,
      Својим потписима игумани и игуманије 20 манастира, који броје укупно 120 монаха и монахиња, као и 70 парохијских свештеника и свештенослужитеља својеручно су потписали овај заједнички АПЕЛ. За оправдано одсутне, уз њихову сагласност, Апел су потписали од њих опуномоћени свештеници. И овом приликом, свештенство и монаштво наше Епархије, која обухвата древне историјске просторе наше Светосавске Цркве, на Косову, Метохији и Рашкој области, потврдило је јединство Цркве Божије око свог Епископа и исказало најдубљу оданост Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве, који је у мају ове године изнео јасан и недвосмислен став о јужној српској Покрајини Косову и Метохији, и тако показао очинску бригу за свој верни народ и светиње на овом простору.   Aпел у ПДФ верзији са потписима (на сајту Епархије)     АПЕЛ СВЕШТЕНСТВА И МОНАШТВА ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ       Са пастирском одговорношћу, ми, свештенство и монаштво Епархије рашко-призренске, предвођени нашим архипастиром Епископом Теодосијем, дубоко свесни тешког времена и ситуације у којој живимо, а руководећи се јасним и недвосмисленим одлукама Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, из маја 2018. године, подржавамо следеће:    - Да је Косово и Метохија, са својих хиљаду и петсто српских православних хришћанских манастира, цркава, задужбина и споменика српске културе, неотуђиви део Србије и да очување овог дела наше земље није питање ни националне идеологије или митологије, нити, штавише, само територије, већ представља саму срж нашег црквено-народног бића и постојања, што нас је као народ Божији и живу Цркву Христову вековима сачувало на овом простору.   - Да очување Косова и Метохије као интегралног дела Србије, по свим међународним стандардима, а уједно, у складу са Уставом Републике Србије и са Резолуцијом 1244 Уједињених нација, не значи конфронтацију са светом, већ управо афирмацију става да се без основних права и слобода једног народа, његовог идентитета, духовности и културе, не може наћи стабилно дугорочно решење.    - Да би евентуалном поделом, разменом територије или „разграничењем између Срба и Албанаца“ на сувереној територији Србије, највећи део нашег народа на Косову и Метохији аутоматски био остављен на милост и немилост онима који ни до сада нису показивали спремност да поштују наша права. У таквом немилом развоју догађаја постоји велика опасност да будемо изложени погрому сличном оном из марта 2004. године, или да под притиском и тихим терором, будемо присиљени на егзодус.   Због тога, сложно апелујемо на највише представнике Републике Србије, као и међународне представнике, да се нашем свештенству, монаштву и верном народу на Косову и Метохији омогући опстанак и миран живот, да сачувамо древне светиње и самим тим, обезбедимо вековни континуитет постојања наше Цркве на овом простору.    Овај апел не представља мешање у политику, већ је пре свега гласан вапај оних који, живећи на Косову и Метохији, и пред Богом и сопственом савешћу, имају одговорност према верном народу, са којим чинимо живу Цркву.   Своме Архипастиру, Преосвећеном Епископу рашко-призренском Г. Теодосију и осталим архијерејима Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, дубоко одани у Христу, доле потписани и сагласни.   О Преображењу, 6/19. августа 2018. године     ПОТПИСНИЦИ АПЕЛА СВЕШТЕНСТВА И МОНАШТВА ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ      ПАРОХИЈСКИ СВЕШТЕНИЦИ    1 Протојереј-ставрофор Мирослав Попадић, парох врачевски  2 Протојереј-ставрофор Миленко Драгићевић, парох великохочански  3 Протојереј-ставрофор Томислав Миленковић, парох постењски  4 Протојереј-ставрофор Богомир Стевић, парох звечански први  5 Протојереј-ставрофор Милија Арсовић, парох митровички трећи  6 Протојереј-ставрофор Срђан Станковић, парох липљански  7 Протојереј-ставрофор Драган Којић, парох партешки  8 Протојереј-ставрофор Синиша Миленковић, парох сирин. трећи  9 Протојереј Зоран Филиповић, парох кузмички  10 Протојереј Милован Којић, парох прилушко-племетински  11 Протојереј Никола Трајковић, парох доњогуштерички  12 Протојереј Радивоје Живковић, парох гњилански други  13 Протојереј Зоран Ковачевић, парох гњилански први  14 Протојереј Аца Ђурић, парох великоропотовачки  15 Протојереј Радослав Јанковић, парох митровички први  16 Протојереј Станиша Арсић, парох митровички четврти  17 Протојереј Светислав Трајковић, парох грачанички други  18 Протојереј Саво Шмигић, парох грачанички трећи  19 Протојереј Александар Нашпалић, парох бабиномошки  20 Протојереј Срђан Миленковић, парох косовскокаменички други  21 Протојереј Милан Кевкић, парох рајетићки  22 Протојереј Стево Митрић, парох новобрдски  23 Протојереј Ненад Нашпалић, парох гораждевачки  24 Протојереј Дејан Николић, парох никољачки први  25 Протојереј Горан Кобић, парох добрињски  26 Протојереј Радета Дончић, парох звечански други  27 Протојереј Миломир Влашковић, парох лепосавићки први  28 Протојереј Милоје Петронијевић, парох звечански трећи  29 Протојереј Симо Чимбуровић, парох вучитрнски  30 Протојереј Драгиша Јеринић, парох косовскокамен. први  31 Протојереј Срђан Јеринић, парох ранилушки  32 Протојереј Далибор Лазић, парох штитарски  33 Протонамесник Бранислав Дикић, парох митровички други  34 Јереј Бошко Клисарић, парох сиринићки први  35 Јереј Звонко Костић, при храму Св. Петке у Витини  36 Јереј Југослав Марјановић, парох лепосавићки трећи  37 Јереј Дарко Маринковић, парох грачанички први  38 Јереј Веља Стојковић, парох ораховачки  39 Јереј Стеван Марковић, парох осојански  40 Јереј Бојан Бранковић, парох сочанички  41 Јереј Игор Ђокић, парох добротински  42 Јереј Александар Зафировић, парох дубокопоточки први  43 Јереј Милан Васић, парох дубокопоточки други  44 Јереј Никола Драгићевић, парох косовопољски  45 Јереј Милош Вукић, парох витински  46 Јереј Слободан Ђорић, парох призренски  47 Јереј Ђорђе Стефановић, стареш. храма Богородице Љевишке  48 Јереј Бојан Крстић, парох лапљеселски први  49 Јереј Далибор Којић, парох пасјански  50 Јереј Бојан Јевтић, парохија стражачка  51 Јереј Слободан Марковић, парохија великоропотовачка  52 Јереј Јовица Влашковић, парох дубокопоточки трећи  53 Јереј Иван Јеремић, парох новопазарски  54 Јереј Мирко Јеремић, парох никољачки други  55 Јереј Драган Ђукић, парох лепосавићки други  56 Јереј Небојша Секулић, парох источки  57 Јереј Никола Станић, парох пећки  58 Јереј Трајко Влајковић, парох урошевачки  59 Јереј Саша Митровић, парох приштевски  60 Јереј Бранислав Денић, парох сиринићки други  61 Јереј Ненад Стојановић, стареш. храма Св. Саве у К. Митровици  62 Јереј Зоран Гођевац, Управник централног магацина ЕРП  63 Јереј Милан Стојковић, професор Богословије  64 Ђакон Милан Јакић, храм Св. вмч. Димитрија у К. Митровици  65 Ђакон Александар Марковић, храм Св. Николе у Гњилану  66 Ђакон Влајко Гођевац, храм Св. Василија Острош. у Лепосавићу  67 Ђакон Жарко Митровић,  храм Св. вмч. Георгија у Звечану  68 Ђакон Бојан Радичевић, професор Богословије  70 Ђакон Немања Михајловић, професор Богословије    ИГУМАНИ И ИГУМАНИЈЕ МАНАСТИРА СА МОНАШТВОМ   1. Игуман манастира Високи Дечани, Архимандрит Сава са братијом 2. Игуман манастира Драганац, Архимандрит Иларион са братијом 3. Игуман манастира Сопоћани, Архимандрит Теоктист са братијом 4. Игуман манастира Св. Козме и Дамјана у Зочишту, Архимандрит Стефан са братијом 5. Игуман манастира Св. Архангела код Призрена, Архимандрит Михаило са братијом 6. Игуман манастира Дубоки Поток, у Зубин Потоку, Архимандрит Ромило са братијом 7. Игуман манастира Св. Козме и Дамјана у Врачеву, Архимандрит Василије са братијом 8. Игуман манастира Св. Јована Крститеља у Сочаници, Протосинђел Дамјан са братијом 9. Игуман манастира Бањска, Протосинђел Данило са братијом 10. Игуман манастира Девина вода - Звечан, Протосинђел Фотије 11. Игуман манастира Црна Река - Рибариће, Протосинђел Хризостом са братијом  12. Игуман манастира Вазнесења Господњег - Тушимље, Протосинђел Илија Буха  13. Игуман манастира Ђурђеви Супови, Рас - Нови Пазар, Јеромонах Гаврило са братијом 14. Игуманија манастира Грачаница, мати Стефанида са сестрама  15. Игуманија манастира Соколица, мати Макарија са сестрама 16. Игуманија манастира Девич, мати Анастасија са сестрама 17. Игуманија манастира Св. Николе - Гориоч, мати Исидора са сестрама 18. Игуманија манастира Св. Николе - Кончул, мати Минодора са сестрама 19. Игуманија манастира Успења Пресвете Богородице, мати Теоктиста са сестрама 20. Игуманија манастира Св. Великомученика Димитрија - Сушица, мати Ирина са сестрама   Апелу се придружује и Манастир Пећка Патријаршија, игуманија Харитина са сестрама.   Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Логос,
      О празнику Преображења Господњег 6/19 августа ове године, сви парохијски свештеници и свештенослужитељи, игумани и игуманије са целокупним монаштвом Епархије Рашко-призренске, предвођени својим Архипастиром Епископом Теодосијем, једногласно су упутили АПЕЛ за Косово и Метохију, којим се подржава Порука Светог Архијерејског Сабора СПЦ о Косову и Метохији, усвојена на овогодишњем мајском заседању Сабора у Београду и одговорни политички представници позивају да заштите наш народ и вековне српске светиње (http://www.spc.rs/sr/poruka_svetog_arhijerejskog_sabora_o_kosovu_metohiji)

      Својим потписима игумани и игуманије 20 манастира, који броје укупно 120 монаха и монахиња, као и 70 парохијских свештеника и свештенослужитеља својеручно су потписали овај заједнички АПЕЛ. За оправдано одсутне, уз њихову сагласност, Апел су потписали од њих опуномоћени свештеници. И овом приликом, свештенство и монаштво наше Епархије, која обухвата древне историјске просторе наше Светосавске Цркве, на Косову, Метохији и Рашкој области, потврдило је јединство Цркве Божије око свог Епископа и исказало најдубљу оданост Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве, који је у мају ове године изнео јасан и недвосмислен став о јужној српској Покрајини Косову и Метохији, и тако показао очинску бригу за свој верни народ и светиње на овом простору.   Aпел у ПДФ верзији са потписима (на сајту Епархије)     АПЕЛ СВЕШТЕНСТВА И МОНАШТВА ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ       Са пастирском одговорношћу, ми, свештенство и монаштво Епархије рашко-призренске, предвођени нашим архипастиром Епископом Теодосијем, дубоко свесни тешког времена и ситуације у којој живимо, а руководећи се јасним и недвосмисленим одлукама Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, из маја 2018. године, подржавамо следеће:    - Да је Косово и Метохија, са својих хиљаду и петсто српских православних хришћанских манастира, цркава, задужбина и споменика српске културе, неотуђиви део Србије и да очување овог дела наше земље није питање ни националне идеологије или митологије, нити, штавише, само територије, већ представља саму срж нашег црквено-народног бића и постојања, што нас је као народ Божији и живу Цркву Христову вековима сачувало на овом простору.   - Да очување Косова и Метохије као интегралног дела Србије, по свим међународним стандардима, а уједно, у складу са Уставом Републике Србије и са Резолуцијом 1244 Уједињених нација, не значи конфронтацију са светом, већ управо афирмацију става да се без основних права и слобода једног народа, његовог идентитета, духовности и културе, не може наћи стабилно дугорочно решење.    - Да би евентуалном поделом, разменом територије или „разграничењем између Срба и Албанаца“ на сувереној територији Србије, највећи део нашег народа на Косову и Метохији аутоматски био остављен на милост и немилост онима који ни до сада нису показивали спремност да поштују наша права. У таквом немилом развоју догађаја постоји велика опасност да будемо изложени погрому сличном оном из марта 2004. године, или да под притиском и тихим терором, будемо присиљени на егзодус.   Због тога, сложно апелујемо на највише представнике Републике Србије, као и међународне представнике, да се нашем свештенству, монаштву и верном народу на Косову и Метохији омогући опстанак и миран живот, да сачувамо древне светиње и самим тим, обезбедимо вековни континуитет постојања наше Цркве на овом простору.    Овај апел не представља мешање у политику, већ је пре свега гласан вапај оних који, живећи на Косову и Метохији, и пред Богом и сопственом савешћу, имају одговорност према верном народу, са којим чинимо живу Цркву.   Своме Архипастиру, Преосвећеном Епископу рашко-призренском Г. Теодосију и осталим архијерејима Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, дубоко одани у Христу, доле потписани и сагласни.   О Преображењу, 6/19. августа 2018. године     ПОТПИСНИЦИ АПЕЛА СВЕШТЕНСТВА И МОНАШТВА ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ      ПАРОХИЈСКИ СВЕШТЕНИЦИ    1 Протојереј-ставрофор Мирослав Попадић, парох врачевски  2 Протојереј-ставрофор Миленко Драгићевић, парох великохочански  3 Протојереј-ставрофор Томислав Миленковић, парох постењски  4 Протојереј-ставрофор Богомир Стевић, парох звечански први  5 Протојереј-ставрофор Милија Арсовић, парох митровички трећи  6 Протојереј-ставрофор Срђан Станковић, парох липљански  7 Протојереј-ставрофор Драган Којић, парох партешки  8 Протојереј-ставрофор Синиша Миленковић, парох сирин. трећи  9 Протојереј Зоран Филиповић, парох кузмички  10 Протојереј Милован Којић, парох прилушко-племетински  11 Протојереј Никола Трајковић, парох доњогуштерички  12 Протојереј Радивоје Живковић, парох гњилански други  13 Протојереј Зоран Ковачевић, парох гњилански први  14 Протојереј Аца Ђурић, парох великоропотовачки  15 Протојереј Радослав Јанковић, парох митровички први  16 Протојереј Станиша Арсић, парох митровички четврти  17 Протојереј Светислав Трајковић, парох грачанички други  18 Протојереј Саво Шмигић, парох грачанички трећи  19 Протојереј Александар Нашпалић, парох бабиномошки  20 Протојереј Срђан Миленковић, парох косовскокаменички други  21 Протојереј Милан Кевкић, парох рајетићки  22 Протојереј Стево Митрић, парох новобрдски  23 Протојереј Ненад Нашпалић, парох гораждевачки  24 Протојереј Дејан Николић, парох никољачки први  25 Протојереј Горан Кобић, парох добрињски  26 Протојереј Радета Дончић, парох звечански други  27 Протојереј Миломир Влашковић, парох лепосавићки први  28 Протојереј Милоје Петронијевић, парох звечански трећи  29 Протојереј Симо Чимбуровић, парох вучитрнски  30 Протојереј Драгиша Јеринић, парох косовскокамен. први  31 Протојереј Срђан Јеринић, парох ранилушки  32 Протојереј Далибор Лазић, парох штитарски  33 Протонамесник Бранислав Дикић, парох митровички други  34 Јереј Бошко Клисарић, парох сиринићки први  35 Јереј Звонко Костић, при храму Св. Петке у Витини  36 Јереј Југослав Марјановић, парох лепосавићки трећи  37 Јереј Дарко Маринковић, парох грачанички први  38 Јереј Веља Стојковић, парох ораховачки  39 Јереј Стеван Марковић, парох осојански  40 Јереј Бојан Бранковић, парох сочанички  41 Јереј Игор Ђокић, парох добротински  42 Јереј Александар Зафировић, парох дубокопоточки први  43 Јереј Милан Васић, парох дубокопоточки други  44 Јереј Никола Драгићевић, парох косовопољски  45 Јереј Милош Вукић, парох витински  46 Јереј Слободан Ђорић, парох призренски  47 Јереј Ђорђе Стефановић, стареш. храма Богородице Љевишке  48 Јереј Бојан Крстић, парох лапљеселски први  49 Јереј Далибор Којић, парох пасјански  50 Јереј Бојан Јевтић, парохија стражачка  51 Јереј Слободан Марковић, парохија великоропотовачка  52 Јереј Јовица Влашковић, парох дубокопоточки трећи  53 Јереј Иван Јеремић, парох новопазарски  54 Јереј Мирко Јеремић, парох никољачки други  55 Јереј Драган Ђукић, парох лепосавићки други  56 Јереј Небојша Секулић, парох источки  57 Јереј Никола Станић, парох пећки  58 Јереј Трајко Влајковић, парох урошевачки  59 Јереј Саша Митровић, парох приштевски  60 Јереј Бранислав Денић, парох сиринићки други  61 Јереј Ненад Стојановић, стареш. храма Св. Саве у К. Митровици  62 Јереј Зоран Гођевац, Управник централног магацина ЕРП  63 Јереј Милан Стојковић, професор Богословије  64 Ђакон Милан Јакић, храм Св. вмч. Димитрија у К. Митровици  65 Ђакон Александар Марковић, храм Св. Николе у Гњилану  66 Ђакон Влајко Гођевац, храм Св. Василија Острош. у Лепосавићу  67 Ђакон Жарко Митровић,  храм Св. вмч. Георгија у Звечану  68 Ђакон Бојан Радичевић, професор Богословије  70 Ђакон Немања Михајловић, професор Богословије    ИГУМАНИ И ИГУМАНИЈЕ МАНАСТИРА СА МОНАШТВОМ   1. Игуман манастира Високи Дечани, Архимандрит Сава са братијом 2. Игуман манастира Драганац, Архимандрит Иларион са братијом 3. Игуман манастира Сопоћани, Архимандрит Теоктист са братијом 4. Игуман манастира Св. Козме и Дамјана у Зочишту, Архимандрит Стефан са братијом 5. Игуман манастира Св. Архангела код Призрена, Архимандрит Михаило са братијом 6. Игуман манастира Дубоки Поток, у Зубин Потоку, Архимандрит Ромило са братијом 7. Игуман манастира Св. Козме и Дамјана у Врачеву, Архимандрит Василије са братијом 8. Игуман манастира Св. Јована Крститеља у Сочаници, Протосинђел Дамјан са братијом 9. Игуман манастира Бањска, Протосинђел Данило са братијом 10. Игуман манастира Девина вода - Звечан, Протосинђел Фотије 11. Игуман манастира Црна Река - Рибариће, Протосинђел Хризостом са братијом  12. Игуман манастира Вазнесења Господњег - Тушимље, Протосинђел Илија Буха  13. Игуман манастира Ђурђеви Супови, Рас - Нови Пазар, Јеромонах Гаврило са братијом 14. Игуманија манастира Грачаница, мати Стефанида са сестрама  15. Игуманија манастира Соколица, мати Макарија са сестрама 16. Игуманија манастира Девич, мати Анастасија са сестрама 17. Игуманија манастира Св. Николе - Гориоч, мати Исидора са сестрама 18. Игуманија манастира Св. Николе - Кончул, мати Минодора са сестрама 19. Игуманија манастира Успења Пресвете Богородице, мати Теоктиста са сестрама 20. Игуманија манастира Св. Великомученика Димитрија - Сушица, мати Ирина са сестрама   Апелу се придружује и Манастир Пећка Патријаршија, игуманија Харитина са сестрама.   Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...