Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
  1. Биљана, два

    Биљана, два

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Игуман Петар Драгојловић у интервјуу за "Видовдан" је говорио о актуелним догађајима у Црној Гори, о њиховом узроку и могућим последицама.     *Оче Петре, као монах који сте дуго година живели у Црној Гори како коментаришете ново и потпуно специфично „догађање народа“ у нама суседној и братској држави? Да ли Вас је изненадила оволика бројност људи на Литијама и такво јединство између свештенства и верног народа у Црној Гори у одбрани СПЦ од насртаја црногорског режима?   Можда ћу изгледати мало нескроман али желим рећи да ме ова духовна револуција хришћанске љубави у Црној Гори уопште није изненадила. Сви који ме добро знају у Црној Гори су ми живи сведоци да сам још пре 20 година упорно говорио и понављао да ће доћи до овако великог сучељавања између однарођеног, антисрпског и антихришћанског режима у Црној Гори са Стубом и Тврђавом Истине – Црквом Христовом.    То се просто осећало у Црној Гори све време. Ни бројност, једнодушност и масовност Литија ме уопште не чуди. Толико је у Црној Гори новокрштених душа које су са огромним ентузијазмом и благодатним полетом ушле у Лађу Спасења; толико обновљених светих манастира и светих храмова; толики раст броја свештеника, монаха и верника; толико христијанизованих породица које са децом иду на Свете Литургије; толико пуних светих цркава сваке недеље; толико причешћених и исповеђених људи …    Све је то у Црној Гори било тако очигледно и благодатно опипљиво још одавно и стога ме уопште не чуди ова река људи која од Бара до Пљеваља тече Црном Гором само са једном идејом и једном јасном намером – не дамо светиње! Та набујала река благодати Духа Светога коју је сами Бог Својом бескрајном љубављу излио на Црну Гору, пре свега мученичком крвљу и мученичким молитвама хиљада хришћана који су пострадали у Црној Гори, посебно у временима Другог светског рата, осећала се да струји у народу.    То вам је као она прича из Јеванђеља када домаћица замеси хлеб и стави квасац у три копање брашна док све не ускисне и не узрасте тј. када Бог Отац, кроз свог Јединородног Сина Господа Исуса Христа, у Небеском Квасцу Духа Светога, у Цркви Својој, васкрсне душу једног народа заједно са његовим телом и његовим духом. Или када се сва три дела душе верног народа Црне Горе – умни, срдачни и вољни – удруже у одбрани светиње Српске Цркве и вере православне. На првом месту бих дакле подвукао да све што се дешава у Црној Гори ових месецi јесте дело Бога Живога, Који је у значајној мери озарио срца, умове и воље њених становника.    У Црној Гори се догодио народ, али народ Божији, кроз директну интервенцију Духа Светога. Свакако, огромну заслугу у том духовном васкрсењу Црне Горе носи и наш угледни и велики Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије. Тридесет пуних година је митрополит Амфилохије са својим свештенством и духовном децом полако, мудро, упорно и темељно, квасцем Христове науке заквашивао душу народа Црне Горе, и тесто народне душе је нарасло и прерасло сву приземну и безбожну плиткост црногорског режима и земаљских подељености.    Оно се сада још боље подиже и завршно пече на жеравици најновијих искушења која су му силом наметнута али и Промислом Божијим одређена. Пред најновијим великим искушењима верни народ Црне Горе, са својим епископима и свештенством, сигурно се неће повући или нестати.    Пре ће бити, а то је сада свима који макар донекле имају развијене духовне очи потпуно јасно, да ће са друштвене сцене Црне Горе ускоро нестати сви они који усвајањем безаконог закона о „Слободи вероисповести“, пљују на Небо, устају на своје свете српске претке и покушавају да огреховљеним људским шакама зауставе силовити ветар благодати Духа Светога и олују љубави Божије. Олују љубави Господње пред којом су сви злонамерни, трапави и бесмислени покушају црногорског режима само као суви јесењи лист који неумитно пада у блато тамног и срамног дела историје.   *Чини се како време тече да Литије у Црној Гори добијају на броју а да верни народ не само да не посустаје, како се црногорски режим надао, већ све одлучније и масовније излази на мирне и молитвене протесте против дрског безакоња државне врхушке Црне Горе. Како процењујете будуће догађаје и начин разрешења кризе која дрма Црну Гору?   Не бих рекао да је ово криза Црне Горе већ је ово величанствено васкрсење Црне Горе. Ово је криза само однарођеног црногорског режима који је после намештеног и покраденог референдума 2006. године, силу на срамоту одвојио две српске сестре – Србију и Црну Гору, и који је после срамног признања тзв. Косова и уласка у НАТО пакт, препунио чашу својих безакоња са усвајањем богоборачког закона којим жели да велики део имовине СПЦ у Црној Гори национализује и прогласи државном.    Осионост и безумност у потезима које чини црногорски ненародни режим показује да му је крај близу јер је још у Старом Завету написано – осионост долази пред погибао. Самоубилачка упорност једног човека – Мила Ђукановића као и безумна и слепа партијска послушност његових партијских сеиза у врху црногорског режима, јасно сведоче о једној хипокризији властољубиве свести која је слепа код очију и глува код ушију.    Стање се може врло лако решити али само и једино поштовањем Устава и у клупама Скупштине Црне Горе, која је у глуво доба ноћи, по мери једног духовно подивљалог човека, изгласала срамни богоборачки закон. Тамо, у Скупштини Црне Горе, закон треба и укинути или пак суштински променити, тако да осмовековна Светосавска СПЦ у Црној Гори добије сва права која јој и по Божијим и по људским законима припадају. Иста она права која су добили припадници Римокатоличке цркве или исламске и јеврејске верске заједнице. Нико нема право да национализује оно што је вековима имовина Божија тј. имовина канонске Цркве Христове.   Ма како се та Црква званично звала кроз историју и ма у каквом се она канонском статусу налазила кроз разне историјске периоде, она је од времена светога Саве Немањића увек била канонска и међународно свепризната. У супротном, ненародни црногорски режим ће сигурно стићи праведни гнев Божији а човек који је све то покренуо завршиће на отпаду историје, са најсрамнијом духовном стигмом коју ће понети у вечност – да буде нови Јуда Искариотски који је са кољем и војницима изашао против Кротког и Благог Господа Исуса Христа и Његове Цркве која мирно и молитвено тражи само једно – Правду Божију.    Надамо се сви да ће разум победити али у исто време мало и зебемо да ће један духовно потамњени човек, пред крај свог политичког живота, покушати можда и насиљем одговорити на мирне Литије оних који у борби против лика и духа звери из преисподње носе Божије песме на уснама и свете иконе на грудима.   *Подмукли ударац на СПЦ у Црној Гори изазвао је много шире духовно буђење и покренуо дух свесрпског јединства и свеопштих српских Литија од Бања Луке до Врања и од Новог Сада до Пријепоља. Да ли је Црна Гора као вековна Српска Спарта сада постала иницијална каписла новог српског интегрализма?   Свакако. То је несумњиво. Није свети Петар Цетињски, Митрополит Црногорски, Приморски и Скендеријски, тек тако писао својим Црногорцима и Брђанима – у нама српско срце куца и српска крвца врије. Није тај духовни горостас са Цетиња тек тако и случајно још почетком 19. века предлагао стварање уједињене српске државе.    Није свети Петар Цетињски случајно бодрио Карађорђа поред чијег храста се ми овде у Манастиру Пиносава, у Карађорђевој Шумадији, сваки дан молимо Богу. Није случајно свети Петар Цетињски у својим песмама државу Србију називао мајком милом. Није случајно да је свети Петар Цетињски још 1779. године писао да он жели да Митролит Црногорски увек зависи од Пећког Патријарха у Србији. Није свети Петар Цетињски слуачајно писао архимандриту Пивског манастира Арсенију Гаговићу – ми смо Срби такви. То је у суштини исто оно што непрестано, потпуно оправдано и стално понавља и наш Свјатјејши Српски Патријарх Иринеј – Ми смо један народ!    Ништа се дакле под капом небеском не дешава случајно и све је прожето бескрајно дубоким нитима Промисла Божијег. Не може држава на чијој је територији 1113. године рођен родоначелник најсветије српске династије – Свети Симеон Немања Мироточиви, бити легло антисрпске хистерије, јер то не жели и не дозвољава огромна већина верног народа Црне Горе. Ма како се људи у Црној Гори тренутно национално изјашњавали.    Ова хришћанска прича са Литија је много јача, много моћнија, много дубља, много небеснија и много укорењенија у духовном бићу Црне Горе од некаквих скоројевићких дукљанско-монтенегринских фалсификата и трагикомичних ДПС партијских програма. Нема тог човека у Црној Гори који ће изаћи на мегдан Господу Исусу Христу, Његовој Цркви Божијој, Њеном верном народу и Његовим непобедивим свецима – светоме Немањи, светоме Сави, светоме Николају Жичком, светоме Василију Остршком, светом Арсенију Ждребаоничком, светом Стефану Штиљановићу, светом Петру Цетињском, светоме Лазару Косовском, светоме Станку Острошком, светом Симеону Дајбабском, светом Јоаникију Липовцу, светоме Душану Радовићу, а да ће остати здрав у памети и да неће завршити као и Јуда.    Како једном приликом лепо рече прота Гојко Перовић – врата покајања су за све отворена, али што више државне власти Црне Горе буду чекале, отворених врата ће бити све мање. Дај Боже да у врху црногорског режима схвате да им време неумитно цури те да се духовно на време отрезне. Макар у последњу уру – што би рекли моји некадашњи суграђани Цетињани.     Извор: Видовдан
    • Од Логос,
      Сваки сусрет архијереја епархија Шабачке и Ваљевске протиче у обиљу братске љубави и срдачним разговорима о бројним темама везаним за живот Цркве. Тако је било и 27. фебруара 2020. године приликом посете Епископа ваљевског г. Милутина брату му Епископу шабачком г. Лаврентију у Епархијском дому у Шапцу.     Причало се о много чему важном за духовни живот данашњице и мисију Цркве у њој. Између осталог, пажња је посвећена раду хришћанских заједница, њиховом значају у овом времену и јачању активности. Епископи су закључили да би братства Ваљева и Шапца, као и Кола српских сестара, требало међусобно да се повежу и сарађују како би умножили плодове свог рада.   Такође, евоциране су успомене на догађаје и људе које их повезују током вишедеценијског служења Богу и свом народу. Епископ Милутин представио је Епископу Лаврентију најновију књигу архимандрита Јована (Радосављевић) о Светом владики Николају, коју је Епархија ваљевска недавно објавила. Уз благодарја на гостољубљу и посети, размењени су и дарови. Боравак у Шапцу владика Милутин заокружио је обиласком саборног храма Светих апостола Петра и Павла.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ британско-скандинавски Г. Доситеј, 27. фебруара у преподневним часовима посетио је Српску академију наука и уметности у Београду.     Посета је отпочела радним састанком са председником Академије проф. др Владимиром Костићем у коме је учествовао и потредседник САНУ за друштвене и хуманитарне науке проф. др Љубомир Максимовић. Епископ Доситеј је упознао руководство Академије са резултатима тридесетогодишњег рада Епархије и свештенсва на духовно-просветној мисији међу српским народом и свим људима који су заинтересовани да се упознају са истинама и наслеђем Православне цркве.   Уважени академици подржали су рад Епархије и обећали помоћ САНУ у културно-просветном раду у виду увећања фонда Епархијске и манастирске библиотеке прикладним издањима Академије. Владика Доситеј је исказао захвалност у име садашњих и  будућих корисника тог драгоценог књижног фонда.   У наставку посете, владика Доситеј је имао сусрет са управником Архива САНУ проф. др Василијем Крестићем који га је упознао са структуром и обимом историјског блага које се чува у његовим фондовима.   Потом је био у просторијама Библиотеке САНУ где је, такође, упознат са радом ове научне институције.   Посету САНУ владика Доситеј је окончао пажљивим разгледањем изложбе Духовно и културно наслеђе манастира Студенице - древност, постојаност, савременост.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      У среду 26. фебруара  2020. године у манастиру Студеници је прослављена ктиторска слава – Преподобни Симеон Мироточиви. Свету архијерејску Литургију у манастиру Студеници служио је Преосвећени Епископ жички г. Јустин.     Године 1196, након тридесет година владавине над Рашком, велики жупан Стефан Немања се на великом сабору у Расу код Цркве Светог Петра и Павла одрекао престола и замонашио, узевши монашко име Симеон. Родоначелник светородне династије Немањић је свој престо и врховну власт препустио средњем сину Стефану, док је сину Вукану оставио Дукљу на управу, доделивши му титулу великог кнеза.   Симеон је као монах најпре боравио у својој задужбини Манастиру Студеници, да би се у новембру 1197. године придружио свом сину монаху Сави на Светој Гори. Они су уз дозволу ромејског цара Алексија III Анђела 1198. године обновили светогорски Манастир Хиландар.   У дубокој старости, монах Симеон је умро у Манастиру Хиландару 13. фебруара 1199. године, а убрзо га је Светогорски сабор канонизовао као Светог Симеона Мироточивог, јер су његове мошти точиле миро.   Године 1207. монах Сава је пренео очеве мошти у Србију, што је било део процеса коначног измирења између његове браће Вукана и Стефана након завршетка грађанског рата у Рашкој.     Мошти Светог Симеона су тада положене у његову задужбину у Студеници, где се и данас налазе.     Извор: Студеница-инфо
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем посетио је25. 2. 2020. Епархију далматинску. У манастиру Крки, заједно са тамошњом братијом, дочекао га је Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим и пожелео му срдачну добродошлицу истакавши да је овај манастир место и његовог подвига, те да му је изузетно мило што има прилику да га управо на том месту угости.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   „Ви сте сведок неких других времена, сада већ минулих, али, хвала Богу, не и заборављених. Сведок сте на који начин је живела наша Света Црква и како је живео наш народ на овим просторима. Захвални смо Вам што сте дошли да видите како сада живимо у овој нашој милој Далмацији, како је волео то да каже велики Владика Милаш  и на који начин се трудимо да очувамо наше Свето Православље у српском народу овде“, рекао је Владика Никодим и пожелео Епископу Јефрему да на многа и блага лета правилно управља повереном му Епархијом бањалучком.   Владика Јефрем истакао је да је јако радостан што се поново налази у манастиру Крки, где је Господ давно благословио да се оснује школа и да пуним животом живи јака монашка заједница.   „И данас је ово светилиште у које гледају и они који су остали и они који су отишли и зато без обзира колико је тешко, будите радосни и поносни. Знајте да сте од Бога, Светог Саве и наше Цркве привилеговани да будете овде, на првој линији одбране наше вере, где се осмишљавају наша прошлост, историја, а ако Бог да и наша будућност. Крка је за релативно кратко време дала Цркви на десетине Епископа, а та светла традиција наставиће се и даље, свештенослужитељи ће излазити одавде и убудуће. Желим Вам успеха, драги Владико, поштујем Вашу жртву, љубав и доброту и молим Вас да истрајете под теретом свога крста, јер колико је крст тежак, толико га је часније носити. Нека Бог да наставницима који воде ову децу, а и ученицима такође, пуно снаге, оптимизма и воље“, пожелео је Епископ бањалучки.   Он је истакао да је после дуго времена дошао да види манастир Крку и милу му Далмацију, јер је Крка остала у срцу свима који су у њој икад били као снага са којом носе своје послушање.     Извор: Епархија далматинска
×
×
  • Креирај ново...