Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Ракић

[ANALIZA] Koliko će Srbija potrošiti novca za novu vazduhoplovnu tehniku?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Prilikom poslednjeg susreta predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji se dogodio pre mesec dana na marginama foruma ‘’Pojas i put’’ u Pekingu, u zajedničkoj analizi odnosa Srbije i Rusije jedna od tema sastanka dva predsednika bila je i vojna saradnja.

20-10-17-08-17-51-2-850x350.jpg

U izjavi za medije predsednik Vučić je istakao da su u prethodnom periodu dogovorena plaćanja od oko 619 miliona evra za različite vrste naoružanja iz Rusije. On je tom prilikom dodao i da će Srbija do kraja godine isplatiti više od 60 procenata te sume odnosno oko 360 miliona.

CG2A1750-1.jpg
Najmodernija verzija čuvene 24-ke za sada dobro prolazi na tržištu. Četiri srpska helikoptera Mi-35M trebala bi biti isporučena u prvoj polovini 2020. / Foto: Branislav Milošević, Tango Six

Imajući u vidu koje su sve nabavke iz Rusije do sada objavljene moglo bi se zaključiti da je cifra od 619 miliona evra (oko 690 miliona dolara) samo za rusko naoružanje prevelika i da se taj novac odnosi i na oružije koje je nabavljeno na zapadu, u Belorusiji kao i u NR Kini.

Šest lovaca MiG-29 koje je Rusija donirala Srbiji, uvedeno je u operativnu upotrebu, a neki od dosadašnjih glavnih troškova njihovog aktiviranja obuhvatili su transport, predizvoznu pripremu, generalni remont jednog aviona, remont manjeg obima na preostalih pet aviona, produženje životnog veka, remont određenog broja motora, dovođenje ruskih aviona na nivo postojećh (približan standard MiG-29SD), nabavku rezervnih delova, zemaljske i druge opreme.

BATAJA04102018-4766-1.jpg
Jedan od tri starija srpska aviona koji su prošli kroz remont i produženje životnog veka / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six

Kroz remonte su prošla i tri srpska aviona koji su već bili u naoružanju kojima je takođe produžen životni vek. Takođe su pretrpeli određene dorade među kojima su i one koje su vremenom nastale iz iskustava održavanja po stanju a to je i princip po kojem će se u budućnosti održavati srpski avioni.

Odmah nakon što je objavljeno da Rusija donira šest MiG-ova 29, zvaničnici su saopštili da će čitav aranžman koštati 185 miliona evra i da se ta cena odnosi i na 4 domaća primerka, ukupno na 10 aviona. To bi trebalo da bude potrošeno u ukupno tri faze od kojih su dve već realizovane, treća koja je već započelapodrazumeva viši nivo osavremenjavanja aviona i ona bi, kako je ranije najavljeno trebala da bude završena do kraja 2020. godine. Uz to ostaje da se tada izvrši i remont još jednog aviona (jednog od 4 koje je Srbija imala pre ruske donacije).

ANT_2751.jpg
Četiri remontovana i modernizovana bivša beloruska MiG-a 29 mogla bi koštati oko 40 miliona evra / Foto: Ministarstvo odbrane Srbije

Tokom ozbiljnije modernizacije avionima će biti dorađen radar, sistem za upravljanje vatrom i druga elektronska oprema, biće integrisane nove rakete vazduh-vazduh ali i ubojna sredstva vazduh-zemlja. Neminovna je dakle, osim paketa modernizacije, nabavka određene količine vazduhoplovnog naoružanjašto može biti veliki izdatak. Primera radi cena jedne rakete vazduh-vazduh R-77kreće se oko milion dolara.

Kada je reč o četiri lovca MiG-29 koje je donirala Belorusija, već smo preneli vest da će oni biti isporučeni početkom 2021. godinekao i da će najverovatnije stići modernizovani. Kako je rok za završetak radova gotovo dve godine može se pretpostaviti da će to biti, osim generalnog remonta, ujedno i modernizacija odnosno da će to ustvari biti nešto slično ako ne i isto kao faza tri, kao i 10 postojećih 29-ki i bivše beloruske trebalo da budu dovedene na nivo vrlo sličnom standardu MiG-29SM. Neka realna cena ovih radova u Belorusiji mogla bi biti do 10 miliona evra po avionu.

77S7313.jpg
Prva dva helikoptera Mi-17V-5 koja su nabavljena 2016. godjne koštala su 25,8 miliona evra (28,77 miliona USD) / Foto: Salinger Igor, Ministarstvo odbrane

U drugoj polovini ove godine iz Rusije stižu tri dodatna srednja transportna višenamenska helikoptera Mi-17V-5 i to nešto bolje opremljeni nego prva dva koja su kupljena 2016. godine a uz njih će se nabaviti i naoružanje. Cena Mi-17 se, u zavisnosti od verzija i čitavog paketa koji sadrži obuku, opremu, naoružanje i logistiku, kreće od 14 do 22 miliona dolara. Kako srpski primerci sigurno neće biti najbolje ali ni najlošije opremljeni može se pretpostaviti da će cena biti negde između.

Srbija je nabavila i 4 ruska desantno-jurišna helikoptera Mi-35M čija se isporuka može očekivati početkom ili u prvoj polovini sledeće godine. Cena ovog tipa helikoptera se na tržištu kreće u rasponu od 20 do 30 miliona dolara a u određenim aranžmanima može preći 30 miliona.

6806024_original.jpg
Oklopna vozila BRDM-2M kakve je krajem aprila dobila Kirgizija / Foto: Sputnjik

Pored 6 MiG-ova 29 Rusija je donirala i 30 tenkova T-72 kao i 30 oklopnih izviđačkih vozila BRDM-2. Još uvek nije sasvim jasno koju verziju tenka T-72 Srbija dobija a najčešće se spominje verzija T-72B1 MS ‘’Beli orao’’ kakve su na primer dobile Nikaragva i Laos. Iako je rečeno da je to donacija, modernizaciju oklopnjaka, kao i sve ostalo što ide uz njih, Srbija će platiti. Što se tiče BRDM-2, navodno je reč o savremenijoj verziji BRDM-2M poput onih koji su skoro donirani Kirgiziji a kakve ja nabavio i Laos.

Svo navedeno naoružanje koje dakle dolazi iz Rusije i Belorusije a za koje je sa najvišeg nivoa pa i od samog predsednika Srbije, potvrđeno da je kupljeno, može na kraju koštati oko 410 do 430 miliona evra. Ukoliko se 619 miliona evra ipak zaista odnosi samo na rusku tehniku onda bi za ostale nabavke ostalo oko 200miliona evra.

Kupovina artiljerijsko-raketnih sistema Pancir nikada nije direktno zvanično potvrđena. Ovaj sistem nimalo nije jeftin, za samo jedno vozilo treba izdvojiti oko 15 miliona dolara ali tu su zatim troškovi obuke, logistike, rezervnih delova, dodatnih borbenih kompleta raketa pa cena može biti i preko 20 miliona dolara. Ipak o tome kakva će biti cena u mnogome zavisi i od politike pa je tako npr. Ekvatorijalna Gvineja kupila dva vozila sistema Pancir za samo 20 miliona dolara.

14502-i-YU-ICE.jpg
Cena vojne verzije H145M, u zavisnosti od opreme, kreće se od 11 do 15miliona evra / Foto: Alexander Lutz

Ako bi se preostalih 200 od 619 miliona evra ipak odnosilo i na vazduhoplovnu i ostalu vojnu tehniku nabavljenu iz drugih zemalja onda bi to bila znatno realnija priča. Za vojsku i policiju je naručeno ukupno 9 nemačkih helikoptera H145M od kojih će RV i PVO dobiti 5. Helikopterska jedinica policije će osim 4 H145 dobiti i tri francuska helikoptera H215 Super Puma.

Predsednik Srbije objavio je sredinom februara ove godine da će helikopteri H145 i H215 koštati ukupno 175 miliona (za očekivati je evra). Podsetimo u budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, u pregledu planiranih kapitalnih izdataka budžetskih korisnika za 2019. ali i naredne dve godine, što se tiče Ministarstva unutrašnjih poslova postoji stavka – Zanavljanje i modernizacija flote Helikopterske jedinice sa jasno vidljivim sredstvima koje su planirane da se izdvoje za naredne tri godine. Tako je za 2019. planirano izdvajanje 2,4 milijarde dinara, za 2020. 4 milijarde i u 2021. 3,4 milijarde dinara što ukupno iznosi 9,8 milijardi dinara ili oko 82,7 miliona evra.

Moguće je da je osim tri helikoptera H215 od Francuske naručeno još tehnike. Tokom vežbe ‘’Vek pobednika 1918-2018’’, predsednik Vučić je najavio i da će sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom razgovarati o raketnim PVO sistemima Mistral. Zbog unutrašnjih problema Francuske, predsednik Makron još nije posetio Srbiju a prema poslednjim informacijama to bi trebalo da se dogodi u julu.

20170618_125002.jpg
Još uvek zvanično nije saopšteno koja kineska borbena BPL je kupljena. Na fotografiji je Wing Loong II za koju su pojedini domaći mediji preneli da će se naći u Vojsci Srbije / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Poslednji poznati trošak koji će Srbija imati za vojnu tehniku jeste nabavka kineskih naoružanih bespilotnih letelica. Takođe tokom vežbe ‘’Vek pobednika 1918-2018’’ predsednik Srbije izjavio je da su u pitanju „letelice težine 750kilograma, mogu leteti na 5 kilometara visine, u pitanju su 2 baterije po 3 letelice ukupne vrednosti 30 miliona dolara“.

Osim toga Vučić je rekao i da će nakon nabavke ovih letelica doći i do uzimanja tehnologije sa njih i implementiranje na domaću bespilotnu letelicu Pegaz. Sasvim je moguće da je u pomenutu cenu uračunat i određeni transfer tehnologije pošto je 30 miliona dolara veliki novac za samo 6 bespilotnih letelica. Naravno uz borbene BPL (UCAV) sigurno ide obuka, logistika, naoružanje, zemaljske stanice za navođenje ali jedan od primera koliko koštaju kineske bespilotne letelice je cena jedne od boljih UCAV Wing Loong 2 za koju je pre par godina iznesen podatak da vredi oko milion dolara.

Živojin BANKOVIĆ

tango-six.png

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Nedavno obaranje bespilotne letelice RQ-4 Global Hawk američke Mornaricepokazalo je da je Iran razvio visoko sposobne domaće raketne sisteme za protivvvazduhoplovna dejstva. Iranci tvrde da je to bilo prva borbena upotreba PVO sistema 3. Hordad čija je raketa, prema poslednjim američkim zvaničnim podacima, pogodila BPL na daljini od 70 km od obale Irana i na visini od oko 6769metara (dakle ne na ‘’velikoj visini’’ kako su prvobitno saopštili Amerikanci).

      Kako u tom regionu nema položaja stacionarnih sistema PVO Irana, logično je da je upotrebljen mobilni sistem, poput sistema 3. Hordad koji pripada familiji raketnih sistema Raad. Spekulacije da je Iran upotrebio ruski S-300 demantovali su predstavnici američke Centralne komande koji su izjavili da Iran nije koristio svoj najsavremeniji PVO sistem ali pri tom nisu naveli tip rakete koja je pogodila RQ-4.
      Šarenilo u inventaru iranskih vazduhoplovnih snaga, na fotografiji se vide avioni Mirage F1, FT-7, PC-7, F-4, MiG-29, Jetstar, F-14, Su-24, F.27, C-130, B747, B707, kao i helikopteri Bell 214 i CH-47 / Foto: IRNA Očekivani odgovor SAD, odnosno udari po određenim cijevima u Iranu avijacijom i krstarećim raketama lansiranim sa brodova, nije usledio ali su izvedeni sajber napadi na iransku obaveštajnu službu i računarski sistem koji, kako su preneli američki mediji ‘’kontroliše lansiranja raketa’’. Iran je naveo da su ti napadi bili neuspešni a okarakterisao ih je kao teroristički čin.
      Ionako već jake tenzije između Irana i SAD naročito su pojačane ove godine nakon niza incidenata među kojima su i napadi na dva tankera sa naftom koji su izvedeni 13. juna a za koje su Sjedinjene Države optužile mornaricu iranske Revolucionarne garde. Prethodnog meseca Iran je osumnjičen da je napao još 6 tankera. Obaranje američke BPL dodatno je zateglo odnose i ponovo pokrenulo pitanje direktnog napada SAD na Iran koje je aktuelno već dugi niz godina a SAD su u maju, u region poslale čak i strategijske bombardere B-52.
      Iranski F-4E u bazi Čabahar. Za potrebe RV Irana nabavljeno je 213 F-4 od kjih je dana u upotrebi oko 40. Iran ima čime da se brani ali se smatra da su njegovi najjači faktori odvraćanja od napada potencijalnog agresora, balističke, krstareće i protivbrodske rakete sa kojima raspolaže. Tu je naravno i borbena avijacija kao i protivvazduhoplovna odbrana. Da li je RV i PVO Irana dovoljno jako da spreči ozbiljnije akcije SAD i njihovih saveznika (Izraela, zapadnih i bliskoistočnih zemalja) pitanje je kojim ćemo se baviti u ovom tekstu.
      Borbena komponenta Ratnog vazduhoplovstva Irana je, sa svega oko 250 borbenih aviona, danas bleda senka onoga što je ovaj vid iranske vojske nekada bio. Ukoliko se zna da operativnost nije velika onda je situacija što se tiče brojnosti vazduhopova, još gora. Na takvo stanje uticale su pre svega sankcije koje su, u manjem ili većem obimu, na snazi već skoro 30 godina ali i to što državni vrh favorizuje Revolucionarnu gardu čije se finansiranje gotovo nikada ne dovodi u pitanje. Sankcije i finansije ali i spoljni politički pritisci su tako sprečile Iran da tokom 90-tih godina nabavi 24 lovca-presretača MiG-31 kao i 12 srednjih bombardera Tu-22M3. Tada je Rusija takođe nudila i lovce Su-27 kao i višenamenske borbene avione Su-30.
      Inventar čine pretežno zastareli tipovi ili zastarele verzije borbenih aviona a ni domaće modernizacije i dorade postojećih borbenih aviona, u većini slučajeva, osim kod lovca-bombardera F-4 “Phantom II“ nisu mnogo pomogle da se borbena moć značajnije unapredi. Odavno je potrebna ‘’sveža krv’’ ali kako sada stvari stoje to se neće dogoditi uskoro a naročito kritičan period biće 2030-tim godinama kada će veliki broj aviona morati biti povučen iz upotrebe. Vazduhoplovno-tehnička služba kao i iranski remontni zavodi već 40 godina čine velike napore da održavaju i remontuju postojeću flotu.
      Raketni PVO sistem Talash iranske proizvodnje koristi rakete Sayyad 2. Za zamenu flote borbenih aviona Iran je poslednjih godina pokazao interesovanje za ruske MiG-29M i M2 i Su-30, kinesko-pakistanski JF-17 kao i kineske J-10. Konkretno, spominjana je moguća nabavka do čak 160 Su-30SME, 150 J-10 kao i 200 JF-17 (40 Block II i 160 Block III). Međutim uzevši u obzir sankcije (pre svega zabrana nabavke ofanzivnog naoružanja) kao i loše finansijsko stanje države, sve ove cifre čine se veoma nerealnim a neka skorašnja kupovina borbenih aviona gotovo nemogućim.
      Do revolucije 1979. godine Iran je vazduhoplovnu tehniku skoro isključivo nabavljao od SAD, a potom na početku 90-tih godina prošlog veka od bivšeg SSSR-a i NR Kine. Ipak nikada nisu ponovljene kupovine iz 60-tih a naročito 70-tih godina kada je od Sjedinjenih Država kupljeno oko 600 borbenih aviona i oko 200borbenih helikoptera. Takođe tada su nabavljane i velike količine američkih i britanskih raketnih sistema zemlja-vazduh kao i američkih raketnih PVO sistema na površinskim ratnim brodovima.
      Borbeni avion Saeghe-2 predstavlja iranski dorađeni dvosed F-5F. Tako je od SAD između 1965. i 1972. nabavljeno 140 lakih lovaca F-5A i B ‘’Freedom Fighter’’ kao i izviđača RF-5A. Naknadno je 1985. od Etiopije kupljeno još 5 F-5A i dva F-5B. Posle kupovine aviona ‘’Freedom Fighter’’ usledile su nabavke modernijeg F-5E i F ‘’Tiger II’’, između 1973. i 1977. u jedinice je stiglo 169 primeraka a od Etiopije 1985. još tri F-5E.
      Danas je u upotrebi samo oko 20 F-5A i B a većina njih je u programu nazvanom ‘’Simorgh’’ dorađeno kako bi postali trenažni avioni a jednosedi su prerađeni u dvosede. Jedina eskadrila koja ih koristi jeste 85. taktička lovačka eskadrila, 9. taktičke vazduhoplovne baze Esfahan. Što se tiče verzija ‘’Tiger II’’ u 5 eskadrila koristi se samo oko 31 jednosed F-5E i 17 dvoseda F-5F. U 9. taktičkoj vazduhoplovnoj bazi Dezful, Vahdati nalaze se stacionirane 41. i 43. , potom je tu 141. taktička lovačka eskadrila, 14. taktičke vazduhoplovne baze Mashad i 21. i 23. taktička lovačka eskadrila, 2. taktičke vazduhoplovne baze Tabriz. Iranski F-5E i F su naoružani infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh AIM-9J i P“Sidewinder“, avio-bombe Mk 82, 83, 84, M117, Snakeye, 19-cevni saćasti lanseri LAU-60/A nevođenih raketnih zrna kalibra 70 mm.
      Pošto su na avionima F-5 već odavno ovladali ne samo održavanjem, popravkama i remontima već i proizvodnjom rezervnih delova, Iranci su manji deo aviona i doradili i to u projektima Azarkash kao i Saeghe (druga generacija Azarkash-a)  i Saeghe 2. Iako ih Iran predstavlja kao domaće borbene avione to su u principu avioni koji su bazirani na F-5, Azarkash i Saeghe na F-5E i Saeghe 2 na bazi dvoseda F-5F. Takođe to nisu novoproizvedeni već modifikovani postojeći avioni iz sastava RV Irana. Čini se da su ovi prijekti više poslužili za propagandu nego da se nešto zaista ozbiljnije uradi na modernizaciji flote F-5. U naoružanje je uvedeno svega oko 6 aviona Azarkash koji se spolja gotovo ne razlikuje od F-5E a do danas je primećeno oko 10 aviona Saeghe i Saeghe 2 koji se od F-5 razlikuju pre svega po tome što imaju dva vertikalna stabilizatora.
      Kineska protivbrodska raketa C-802A integisana na deo iranskih F-4E. Drugi najbrojniji tip u RV Irana bio je lovac-bombarder F-4 ‘’Phantom II’’, između 1968. i 1979. godine nabavljeno je 213 F-4D i F-4E kao i izviđača RF-4E. Još 31 avion nije isporučen zbog revolucije. Prema nekim procenama sada se koristi 5 F-4D, 31 F-4E i 5 RF-4E i to u 5 eskadrila. Jedinice koje lete na F-4E danas su 91. taktička lovačka eskadrila, 9. taktičke vazduhoplovne baze, međunarodni aerodrom Bandar Abas, potom 61. taktička lovačka eskadrila, 6. taktičke vazduhoplovne baze Bušehr, 31. taktička lovačka eskadrila, 3. taktičke vazduhoplovne baze Hamadan, jedina eskadrila na F-4D je 101. taktička lovačka eskadrila 10. taktičke vazduhoplovne baze Čahbahar dok RF-4E koristi 31. taktička izviđačka eskadrila, 3. taktičke vazduhoplovne baze Hamadan.
      Od naoružanja avioni F-4 mogu da nose infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh AIM-9J, P i L “Sidewinder“ i R-73E, poluaktivno radarski samonavođene rakete vazduh-vazduh AIM-7E “Sparrow“, televizijski vođene rakete vazduh-zemlja AGM-64A “Maverick“, laserski vođene bombe Paveway, elektrooptički vođene bombe GBU-78/A Qassed-1, TV vođene bombe GBU-67/9 Qadr, elektrooptički vođene rakete GBU-379/20 Zoobin, laserski vođene bombe Sattar-1, 2, 3 i 4, avio-bombe Mk 82, 83, 84, M117, inercijalno i aktivno radarski samonavođene protivbrodske rakete C-802 i njena iranske verzije Qa’em i Noor, protivradarske rakete AGM-78 Standard, 19-cevne saćaste lansere nevođenih rakertnih zrna kalibra 70 mm.
      Iran je do revoculije 1979. dobio 79 od 80 naručenih F-14. Poslednji tip borbenog aviona koji je nabavljen u SAD jeste lovac-presretač F-14 ‘’Tomcat’’ koji se i danas smatra najpotentnijim lovcem RV Irana. Naručeno je 80 aviona ali je između 1976. i 1979. isporučeno 79 primeraka zajedno sa 274 rakete AIM-54. Tri eskadrile danas koriste oko 40-44 F-14A od kojih dva modernizovana aviona koji nose oznaku F-14AM a postoji podatak da su operativna oko 24 aviona. Oni su stacionirani u 8. taktičkoj vazduhoplovnoj bazi Esfahan gde su bazirane 81, 82. i 83. taktička lovačka eskadrila. Od naoružanja imaju infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh AIM-9J, P i L “Sidewinder“, poluaktivno radarski samonavođene rakete vazduh-vazduh AIM-7E “Sparrow“, inercijalno, poluaktivno i aktivno samonavođene rakete vazduh-vazduh AIM-54A ‘’Phoneix’’ kao i domaća raketa Fakour-90 koja predstavlja kombinaciju rakete AIM-54 kao i rakete sistema zemlja-vazduh MIM-23 Hawk. Svoje F-14 RV Irana naoružava i avio-bombama Mk-82, 83, 84, M117.
      Nakon nabavki iz SAD usledio je rat sa Irakom koji je trajao od 1980. do 1988. i za to vreme gotovo da nije bilo skoro nikakvog zanavljanja tehnike a gubici u istoj nisu bili mali. Veliki priliv borbenih aviona neočekivano je stigao januara 1991. upravo od bivšeg neprijatelja Iraka kada je, za vreme operacije ‘’Pustinjska oluja’’ u Iran, radi izbegavanja uništenja, preletelo oko 140 iračkih vojnih vazduhoplova. Među njima je bilo i 40 jurišnih aviona Su-22, 24 lovca-bombardera Mirage F1, 24taktička bombardera Su-24MK, 9 aviona MiG-23, 7 jurišnika Su-25K i UBK, 4jurišnika Su-20, 4 lovca MiG-29B kao i transporteri Il-76 među kojima su bili i iračke verzije letećih radarskih sistema nazvanih Adnan 1 i Adnan 2.
      Kontakti sa NR Kinom ostvareni su još sredinom 80-tih goidna 20. veka i to, između ostalog u vezi sa nabavkom lovaca-presretača Chengdu F-7. Prema dostupnim podacima u periodu od 1986 do 1996. primljeno je u naoružanje oko 40aviona. Najveći deo kupljen je između 1993. i 1996. kada su nabavljeni avioni F-7N(varijanta F-7M) kao i dvosedi FT-7N. RV Irana trenutno, prema određenim pouzdanim izvorima ima u inventaru svega 17 F-7N i 13 FT-7N koji su raspoređeni u tri eskadrile i to u 51, 52. i 53. taktičkoj lovačkoj eskadrili, 5. taktičke vazduhoplovne baze Omidijeh. Naoružanje ovih aviona čine infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh PL-7, bombe Mk 82 i Snakeye, 19-cevni saćasti lanseri LAU-60/A nevođenih raketnih zrna kalibra 70 mm.
      Stajanka iranskih 9.12B i 9.51B. Prve borbene avione Iran je od bivšeg SSSR-a naručio 1990, bilo je to 25 lovaca MiG-29 i to 18 jednoseda MiG-29B i 7 dvoseda MiG-29UB koji su isporučeni 1990. i 1991. godine. Namere da se nabavi 48 aviona osujetile su sankcije kao i loša ekonomska situacija. Zajedno sa iračkim primercima Iran je dakle imao ukupno 29aviona od kojih je trenutno u inventaru 17 MiG-29B i 6 MiG-29UB. Oni su raspoređeni u dve eskadrile i to u 22. taktičkoj lovačkoj eskadrila 2. taktičke vazduhoplovne baze Tabriz i 11. taktičkoj lovačkoj eskadrila 1. taktičke vazduhoplovne baze Mehrabad u glavnom gradu Teheranu. Uz MiG-ove 29 kupljeno je 400 infracrveno samonavođenih raketa vazduh-vazudh R-60MK, 300R-73E kao i 100 inercijalno i poluaktivno radarski samonavođene rakete vazduh-vazduh R-27R1. Za napade na ciljeve na zemlji tu su 20-cevni saćasti lanseri B-8M1 nevođenih raketnih zrna S-8 kalibra 80 mm i nevođene rakete vazduh-zemlja S-24B kalibra 240 mm.
      Taktički bombarder Su-24MK naoružan raketama vazduh-zemlja H-25ML / Foto: IRNA Skoro istovremeno iz bivšeg SSSR-a je naručeno 12 taktičkih bombardera Su-24MK, ti avioni stigli su 1991. a iste godine iz Iraka je pristiglo još 24 primerka. Samo jedna eskadrila koristi danas ovaj tip aviona, to je 72. taktička lovačka eskadrila, 7. taktičke vazduhoplovne baze Širaz.  U arsenalu iranskih Su-24 nalaze se laserski vođene rakete vazduh-zemlja H-25ML i H-29L, TV vođene rakete vazduh-zemlja H-29T, protivradarske rakete H-58, laserski vođene bombe KAB-1500L, nevođene rakete vazduh-zemlja S-24B i S-25, klasične avio-bombe kalibra do 500 kg, kontejneri SPPU-6 sa šestocevnim rotirajućim topom GŠ-6-23M kalibra 23 mm sa 400 granata.
      Iranci su u inventar svog Ratnog vazduhoplovstva uspeli da uvedu i bivše iračke lovce-bombardere Mirage F1 i to oko 12-14 aviona od 24 koliko ih je stiglo u Iran. Reč je o verzijama jednosedima Mirage F1EQ podvarijanti EQ1 do EQ6 kao i dvosedi F1BQ. Danas popunjavaju samo 102. taktičku lovačku eskadrilu, 10. taktičke vazduhoplovne baze Čahbahar. Iako su u RV Iraka imali širok spektar naoružanja, Iranci za sada koriste samo nevođene avio-bombe. Najavljeno je integrisanje kineskih protivbrodskih raketa velikog dometa.
      Avionima Su-22 zamenjeni su jurišnici Su-25 koji su 2014. godine vraćeni Iraku. Još jedan tip borbenog aviona koji je ušao u naoružanje zahvaljujući velikom iračkom preletu 1991. jeste jurišnik Su-22 koji je, od kako je oko 40 primeraka doletelo u Iran, dugo vremena držan u skladištima. Uz pomoć Sirijaca koji su pomogli oko remonta i obuke pilota i tehničkog sastava, prvi avion poleteo je tek 2016. godine i do danas je u naoružanje uvedeno oko 12 aviona Su-22M3, Su-22M4 i dvoseda Su-22UM3-K. Njih su dobile vazduhoplovne snage Revolucionarne garde i oni su zamenili jurišnike Su-25 koji su 2014. godine vraćeni Iraku. Koristi ih lovačka eskadrila, 7. taktičke vazduhoplovne baze Širaz. Smatra se da je Iran remontovao i manji broj aviona RV Sirije. Iranski Su-22 su modernizovani, paket između ostalog sadrži domaći elektrooptički i infracrveni kontejner Oghab-11 i domaće laserski vođene bombe Bina.  U toku je integracija kineskih protivbrodskih raketa C-703 i C-802A.
      Takođe, u vazduhoplovnoj bazi Širaz nalazi se i trenažna eskadrila popunjena sa oko 10 brazilskih školskih aviona EMB-312 ‘’Tucano’’ koji su nabavljeni između 1989. i 1991. Prema različitim podacima nabavljeno je 15 do 25 aviona a njih su isto tako dobile vazduhoplovne snage Revolucionarne garde. Do sada su iranski EMB-312 primećeni da od naoružanja nose lansere nevođenih raketnih zrna 70 mm kao i obične avio-bombe.
      Za dopunu borbenih aviona gorivom u vazduhu Iran je 1976. godine nabavio 6cisterni Boeing 707-3J9C od kojih su danas u inventaru 4 a aktivan verovatno samo jedan. Oni se nalaze u sastavu eskadrile tankera, transportnog puka na aerodromu Mehrabad. U istoj jedinici lete i dve cisterne Boeing 747-131F koji su zajedno sa još tri aviona nabavljeni kao polovni 1975-1976. Deo transportnog puka je i izviđačka eskadrila koja za prikupljanje obaveštajnih podataka elektronskim putem koristi jedan dorađeni avion 707-3J9C a tu je i jedan izviđač RC-130H.
      Patrolni avion P-3F RV Irana. Ratno vazduhoplovstvo Irana poseduje i mornaričke patrolne avione, u pitanju su američki P-3F ‘’Orion’’ nabavljeni 1975. godine. Smatra se da su u upotrebi 4 od 5kupljenih primeraka a koristi ih 71. eskadrila za protivpodmorničku borbu, transportnog puka, 7. taktičke vazduhoplovne baze Širaz. Ovi avioni mogu biti naoružani dubinskim minama i bombama.
      Jedini tip borbenog helikoptera u iranskoj vojsci jeste američki Bell AH-1 ‘’Cobra’’ a osim armijskog vazduhoplovstva koristi ga i Revolucionarna garda. U periodu od 1974. do 1977. nabavljena su čak 202 AH-1J “Sea Cobra“ od kojih je danas u upotrebi oko 50. Takođe tu je i oko 11 modernizovanih helikoptera nazvanih Toofan 1 i Toofan 2 koji su dobili novi elektrooptički sistem, višenamenske pokazivače, sistem za upravljanje vatrom i novo naoružanje.
      Iranski modernizovani AH-1J nazvan Toofan. Po jedna armijska jurišna eskadrila raspoređena je u bazama Esfahan-Badr, Kerman, Kermanšah, Mashad, Masjed Sulejman i Zahedan stim što se u Esfahanu nalazi i jedna trenažna eskadrila koja u svom sastavu ima i AH-1. U Revolucionarnoj gardi, jedna jurišna eskadrila u bazi Fath, osim običnih AH-1J ima i modernizovane Toofan 1 i Toofan 2. Standardno naoružanje čine 19-cevnih saćastih lansera nevođenih raketnih zrna kalibra 70 mm a deo helikoptera nosi i protivoklopne rakete BGM-71 TOW dok modernizovani Toofan 1 i 2 imaju u svom arsenalu i iransku kopiju TOW-a sa oznakom Toofan a Toofan 2 i nove domaće televizijski i infracrveno vođene protivoklopne rakete BGM-80 Shafagh. Za Revolucionarnu gardu u toku je razvoj joše jedne PO rakete na bazi rakete vazduh-vazduh AIM-9 Sidewinder, raketa nosi oznaku AGM-9.
      Poslednjih desetak godina Iran je aktivno radio na razvoju borbenih bespilotnih letelica. Postoje četiri tipa iranskih UCAV, prva je veća letelica Shahed-129 koja je svoj prvi let imala 2012. godine, druga je manja borbena BPL Mohajer 6 čija je serijska proizvodnja počela prošle godine i tu je i treća Saegheh-2 koja, iako je nešto manja, bazirana na konceptu američke BPL RQ-170 do koje je Iran došao 4. decembra 2011. godine kada je iranska jedinica za protivelektronska dejstva prizemljila jednu letelicu koja je tom prilikom lakše oštećena. Poslednji tip iranskih UCAV je Hamaseh koja je ušla u naoružanje 2016.
      Shahed-129 ima dve generacije, proizvedeno je 22 letelice prve i do 2018. godine 28 od 40 planiranih letelica druge generacije. Bar tri su oborene u borbenim akcijama iznad Sirije. Ove BPL obično se naoružavaju sa 4 jedreće bombe Sadid-345 koje mogu imati infracrveno, lasersko ili optičko vođenje. Nalaze se u naoružanju vazduhoplovnih snaga Revolucionarne garde. Mohajer 6 nosi do dve infracrveni ili laserski vođene rakete Qaem i koriste je kopnene i mornaričke snage Revolucionarne garde. UCAV Saegheh-2 (poznata i kao Shahed-191) može da nosi laserski i TV vođene protivoklopne rakete Sadid-1 i nalazi se u upotrebi vazduhoplovnih snaga Revolucionarne garde.
      Kada su u pitanju jedinice za protivvazduhoplovna dejstva, može se reći da, u odnosu na veličinu teritorije, Iran ima skromne kapacitete što se tiče brojnosti sistema za PVO. Neke nezvanične procene od pre pra godina govore o tome da Iran poseduje oko 1700 protivavionskih mitraljeza i topova. Među njima se nalaze sovjetski dvocevni mitraljezi ZPU-2 i četvorocevni ZPU-4 kalibra 14,5 mm, sovjetski dvocevni top ZSU-23-2 kalibra 23 mm koji se proizvodio i u Iranu, iranski cevni sistem Mesbah-1 sa dva ZSU-23-2, infracrvenim i eletrooptičkim senzorom i radarom, samohodni PA topovi ZSU-23-4 Šiljka kalibra 23 mm (200 komada bilo je kupljeno 1977-1978), potom švajcarski dvocevni topovi GDF-002 kalibra 35 mm kao i njihova iranska verzija Samavat (92 u upotrebi), kineski topovi Type 55 37 mm, švedski PA topovi Bofors L/70 40 mm (100-180 u upotrebi), sovjetski dvocevni samohodni topovi ZSU-57-2 (100 primeraka bilo je kupljeno 1967-68, nepoznat broj danas u upotrebi) i topovi Sa’ir koji predstavljaju automtizovane sovjetske KS-19 kalibra 100 mm.
      Najnoviji iranski laki prenosivi raketni sistem PVO MIsagh-3. Iran je kupovao veliki broj lakih prenosivih raketnih PVO sistema a vremenom je, uglavnom na bazi istih razvijao i svoje sisteme. Od bivšeg SSSR-a je u periodu od 1977. do 1986. nabavljeno 2400 Strela-2, od NR Kine između 1986. i 1988. 500sistema HN-5A a od Švedske 1985. 200 (po nekim podacima 400) RBS-70. Novije nabavke uključuju 650 kineskih QW-11 koji su kupljeni u periodu 2006. do 2015. a na osnovu ovog sistema nastao je iranski LPRS Misagh-1 a potom i njegov naslednik Misagh-2. 2017. godine prikazan je i Misagh-3 a u međuvremenu je razvijen sistem Soheli koji predstavlja 4 lansera sistema Misagh-1 ili 2 na terenskom vozilu Safir.
      Još uvek se koristi određen broj britanskih raketnih sistema PVO malog dometa Rapier, 1972-1973. kupljeno je 45 lansera sa 1250 raketa a 1975. još 36 lansera sa 950 raketa. Od mobilnih raketnih sistema malog dometa tu su kineski FM-80(izvozni HQ-7, u Iranu nazvan Shahab Thaqeb), između 1999. i 2004. nabavljeno verovatno 6 baterija sa 250 raketa. Iran je napravio svoju kopiju bez licence koja nosi naziv Ya Zahra a nova generacija ovog sistema ima oznaku Herz-9. Iz Rusije je tokom 2006. i 2007. godine kupljeno 29 sistema Tor-M1 sa 750 raketa što je plaćeno 700 miliona dolara.
      Najbrojniji sistem do islamske revolucije bio je američki sistem srednjeg dometa MIM-23 HAWK. Od 1966. do 1979. kupljeno je verovatno 39 baterija sa 1961raketom da bi 1985. iz Izraela u programu ‘’Iran Contra’’ bilo nabavljeno još 25baterija sa 235 raketa. Deo sistema je unapređen na nivo I-HAWK a iranske verzije nose oznake Mersad i Kamin-2. Iz NR KIne je između 1985. i 1991. kupljeno 14diviziona raketnog sistema KSA-1 (HQ-2J) a Iran je vrlo brzo napravio kopiju sa oznakom Sayyad-1.
      Od sovjetskih raketnih sistema, Iran je prvo 1991. godine nabavio dva polovna diviziona S-200 ‘’Volga’’ sa 40 raketa a 1993. je određen broj kupljen i od Ukrajine. Potom su od Rusije 1995. i 1996. kupljena dva polovna diviziona sistema 2K12 ‘’Kub’’ sa 120 raketa. Najmoćniji i najsavremeniji ruski sistem u inventaru PVO Irana jeste S-300PMU-2, 2015-2016. isporučeno je 5 diviziona sa 150 raketa a to je plaćeno milijadu dolara. Prethodno naručen S-300PMU-1 bio je predmet sankcija koji je 2010. onemogućio isporuku.
      9. juna ove godine Iran je prikazao možda i najmoćniji raketni sistem PVO domaće proizvodnje koji nosi oznaku 15. Hordad. Jedan od raketnih sistema koji je Iranu poslužio za razvoj svojih, pre svega PVO sistema srednjeg dometa, jeste američki RIM-66B Standard koji je za opremanje brodova kupovan između 1974. i 1978. Na bazi rakete Standarda je u poslednjih desetak godina razvijena familija domaćih sistema Raad. Osim unapređenog Raad-1 familiju ovih sistema čine i 3. Hordad, Tabas, Alam al hoda i Raad-2. Pored ovih sistema srednjeg dometa razvijeni su i RS PVO velikog dometa Talash, Talash 2 i Talash 3. Devetog juna ove godine Iran je zvanično predstavio novi raketni sistem 15. Hordad dometa do 120 km. Još jedan sistem velikog dometa čiji je razvoj u toku jeste Bavar-373.
      Iranski osmatrački radar Kashef-2 / Foto: Wikipedia Osim kod raketnih sistema PVO, napravljen je i veliki napredak u razvoju domaćih osmatračkih radara.  U poslednjih 10-15 godina prikazani su između ostalih pasivni radar Alim velikog dometa, zatim Arash velikog dometa sa antenom koja ima faznu rešetku, potom 3D radar Asr takođe velikog dometa sa antenom fazne rešetke, 3D Ghamar velikog dometa, 2D radar Kashef-1 srednjeg dometa, Kashef-2 velikog dometa, VHF radari velikog dometa Matla-ul-Fajr i Matla-ul-Fajr 2, 3D sa antenom fazne rešetke Qadir  domet 1100 km, radar velikog dometa Nazir i zahorizontalni radar Sepehr dometa 3000 km.
      Pre uvođenja u upotrebu domaćih radara, Iran se oslanjao isključivo na nabvke iz inostranstva. Uz švajcarske protivavionske topove GDF-002 kupljeno je 1975-1976. 50 radara za kontrolu vatre Super Fledermaus. Istovremeno je iz SAD 1976. kupljeno 8 osmatračkih radara AN/TPS-43. Zajedno sa raketnim sistemom S-200 je 1991. iz SSSR kupljen jedan radar 5N69. Dalje nabavke iz Rusije nastavljene su 2010. kada su kupljena dva osmatračka radara 1L119 Nebo SVU, potom 2011. kada su kupljena dva sistema za radio-tehničko izviđanje 1L122 Avtobaza a 2013. nabavljena su i dva radara  Kasta 2E2. Uz raketni PVO sistem S-300 nabavljena su i dva radara 64N6. Saradnja je ostvarena i sa NR Kinom od koje su između 1999. i 2001. kupljena tri (prema nekim podacima šest) radara JY-14 dok su 2011. od Belorusije nabavljena i dva radara Vostok-E.
      Živojin BANKOVIĆ

       
    • Од Милан Ракић,
      Kako je Tango Six prvi i najavio, danas je nakon svečanog otvaranja 9. Sajma naoružanja i vojne opreme Partner održana primopredaja prvog helikoptera H145M Ratnom vazduhoplovstvu i protivvazduhoplovnoj odbrani Vojske Srbije. Predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću nakon svečanog otkrivanja letelice sa vojnim evidencijskim brojem „14501“direktor kompanije Erbas Helikopters Bruno Even predao je protokolarne „ključeve helikoptera“ dok je evropski proizvođač takođe uručio i sertifikat Vazduhoplovnom zavodu Moma Stanojlović za održavanje i remont helikoptera H145M i SA 341/342.
      Mušterije zadovoljne. Načelnik generalštaba Vojske Srbije prvi put u H145M sa komandantom RV i PVO / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six Nakon ceremonije predsednik Srbije otkrio je da je država 9 helikoptera H145M za vojsku i policiju platila ukupno 105 miliona (evra) uz interesantnu opasku da se nada da u budućnosti „Erbas neće kasniti a da će Srbija i dalje plaćati na vreme“. Vučić je dva puta tokom obraćanja medijima eksplicitno najavio dodatne narudžbine helikoptera:
      – Dobro došli u Srbiju ovde se osećajte kao kod svoje kuće i čekajte od nas nove narudžbine. Mi ćemo (to) uskoro. Moramo da proverimo stanje javnog duga, čim vidimo da je sve pod kontrolom, mi dolazimo nove stvari da naručujemo.
      Imaće gospodin Even još posla sa nama na zadovoljstvo radnika Erbasa, na zadovoljstvo rukovodstva Erbasa i mi ćemo sa njima imati još dosta posla na naše zadovoljstvo. – Rekao je Vučić obraćajući se Evenu pred medijima.
      Vučić je direktoru Erbas Helikoptersa najavio nove narudžbine iz Srbije / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six Još jedno Vučićevo obećanje vezano za helikoptere. Sva obećanja data do sada je ispunio / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six Direktor Erbas Helikoptersa pre ceremonije na Sajmu imao je sastanak sa drugom mušterijom, Ministarstvom unutrašnjih poslova. Na sastanku sa ministrom policije Nebojšom Stefanovićem potvrđeno je pisanje Tango Sixa da prva dva helikoptera H145M za Helikoptersku jedinicu MUP-a Srbije stižu početkom jula.
      Najinteresantniji deo saopštenja MUP-a sa ovog sastanka međutim nalazi se na kraju:
      – Na sastanku je bilo govora i o daljem unapređenju saradnje s kompanijom Erbas, pre svega o obukama koje bi bile organizovane za pilote, kao i o mogućnostima uspostavljanja regionalnog centra za obuku u Srbiji. –

      Obuke za pilote MUP je već sam sebi organizovao (ATPL, IR) i nastaviće da organizuje iz sopstvenog budžeta. „Mogućnost uspostavljanja regionalnog centra za obuku u Srbiji“ novina je na tragu katastrofalne situacije sa ukupnim brojem civilnih i vojnih pilota helikoptera u Srbiji. MUP će dolaskom tri nova H215 imati deficit letačkog kadra koji je do sada po tradiciji „nadoknađivao“ vojnim pilotima. Sada ni vojska sebi više ne može da dozvoli odliv letačkog kadra i formiranje unificiranog rešenja za potrebe obuke i adekvatne popunjenosti obe službe više je nego hitno. Da li je u pitanju rešenje za pametniji način obuke i proizvodnju pilota samo za Srbiju (njenu vojsku i policiju) ili plan obuhvata i neku inicijativu Erbasa ili Srbije da u svetlu rastućeg broja mušterija za H145M (od kojih su neki u komšiluku) kod nas bude formiran neki međunarodni centar, ostaje da vidimo u nedeljama koje dolaze.
      Petar VOJINOVIĆ

    • Од Милан Ракић,
      Evropski konzorcijum MBDA bavi se proizvodnjom raketa i raketnih sistema i kad je Srbija u pitanju uporno se trude već nekoliko godina. Pokušavali su da nam prodaju PVO rakete kratkog i srednjeg dometa i sve do sada su bili neuspešni.

      Kako Tango Six saznaje, MBDA je na ovom Buržeu najbliža prodaji najnovije generacije svog raketnog sistema Mistral Srbiji. Zvanične potvrde za moguću prodaju sistema kao ni ugovora i dalje nema ali polako dolazi do poklapanja više kockica što je za naš portal i potvrđeno iz same kompanije na ovogodišnjem sajmu.
      Kako saznajemo, Srbija može biti blizu nabavke Mistrala ali ne kao zasebnog sistema već kao nadogradnje našeg domaće razvijenog PASARS-a 16 nazvanog Terminator.
      Predsednik Srbije bio je prvi koji je obnarodovao želju da naša zemlja kupi Mistral novembra prošle godine. Kako smo takođe već analizirali, Srbija se trenutno nalazi u potrošačkom modu i ko od inostranih kompanija ne uspe nešto da nam proda ove i možda još sledeće godine treba pod hitno da menja svoje prodavce.
      Po svemu sudeći (navodni) planovi za nabavku sistema dugog dometa S-300 zvanično više ne dolaze u obzir (izjava predsednika na ovogodišnjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji) i RV i PVO uspeva, prema dosadašnjim izjavama u medijima, da sebi osigura ruski sistem malog dometa Pancir.
      Jedan od dva prototipa artiljerijsko-raketnog sistema PASARS-16 koji smo mogli da vidimo na vežbi „Vek Pobednika“ / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Budući da je lovačka avijacija dobila avione, VOJIN dva osmatračka radara, helikopteraši dobijaju više nego što ih ima, vreme je da artiljerijsko-raketne jedinice za protivvazduhoplovna dejstva konačno zanove tehniku. Jedan od projekata (namenjen za segment trupne PVO) je domaći koncept, artiljerijsko-raketni hibrid PASARS-16 nazvan Terminator. Radi se o FAP-ovoj šasiji sa topom L70 Bofors kalibra 40 milimetara sa dve rakete zemlja-vazduh RLN-IC na bazi sovjetske rakete vazduh-vazduh R-13M. Dakle sredstvo za blisku zaštitu kopnenih snaga od pretnji iz vazduha i mogućnost sekundarne uloge za njegov top za dejstva po ciljevima na kopnu.
      Mistral rakete kao sistem ATLAS / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Da li je razvoj rakete RLN-IC zastao ili se svejedno rešilo da je Mistral bolje rešenje? Kako bilo, ljubaznošću predstavnika kompanije MBDA Didije Filipa (Didier Philippe) dobili smo precizniju sliku kako bi mogla da izgleda integracija Mistrala:
      – Nudimo Mistral 3+ sa bitno poboljšanim performansama. Kao što znate, Mistral može biti upotrebljen sa nekoliko lansera. Kao MANPADS, sa ATLAS lansera sa dve rakete i raznih drugih opcija, danju i noću. Sada nudimo i LICORN C2 sistem koji može objediniti različite lansere i njihovom kombinacijom možemo stvoriti veoma efikasnu „pasivnu zasedu“ budući da je osnovna filosofija Mistrala to da je u pitanju pasivan sistem. Dakle, imamo nekoliko mogućnosti kada su platforme, odnosno lanseri u pitanju i jednu od tih mogućnosti predstavlja i vaše vozilo PASARS, u saradnji sa Vojnotehničkim institutom i vašom industrijom.
      Ukoliko dođe do posla, VTI bi radio integraciju, mi bi obezbedili module sistema. U takvoj koncepciji mi bi dali „elektronske kutije“, električne i druge instalacije za prenos signala i podataka. VTI bi razvio interfejs za lansiranje Mistral raketa iz PASARS vozila. Radilo bi se o dve rakete, naravno našoj IC kameri i sistemu svoj-tuđ. Integracija svega bi bila na vašem VTI-u.
      Ono što takođe možemo ponuditi je i sistem LICORNE. C2 infrastrukuturu koja se može nalaziti u šatoru ili oklopnom vozilu za veću mobilnost. Novost koju prikazujemo prvi put na ovogodišnjem Buržeu je sposobnost LICORNE sistema da otkriva dronove i ometa njihov GPS ili radio vezu. Ono što nikako ne želite je da lansirate skupu raketu na jeftini ali potencijalno opasni dron. LICORNE može da integriše sve tipove Mistral lansera, MANPADS, ATLAS, pa i vaš PASARS, sve dok ste u dometu kontrolne stanice. On je kao i sve pomenuto totalno pasivan sistem.
      Senzori sistema LICORNE namenjeni skeniranju frekvencija za upravljanje dronovima / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Crna kutija pored raketa je aktivni ometač signala koje služe za kontrolu dronova / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Kontrolna stanica sistema LICORNE / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Takođe je novo to da je poslednja generacija Mistrala opremljena većim IC senzorom, tragačem. Za razliku od ranijih generacija Mistrala, Stingera ili Igle, sada možemo da vidimo i obradimo mnogo više vizuelnih informacija o cilju na način da posebnim sposobnostima i algoritmima vizuelno možemo prepoznati aktivne protivmere kao što su na primer IC mamci i da ih jednostavno ignorišemo. Ova sposobnost je jedinstvena za raketu ove kategorije i mislimo da nemamo konkurenciju u toj oblasti. Drugo poboljšanje su dometi po daljini i visini, koji su sada veći. Ne možemo reći koliko tačno iznose te vrednosti ali mogu reći da su, na primer, veće od 7 kilometara u daljinu i 6 kilometara u visinu. Ako ste čuli za NATO vežbu „Tobruk Legacy“ možete pitati vaše komšije Mađare kako su ispalili četiri Mistrala 2 i dva Mistrala 3 i kako su oborili svih 6 meta. Takođe ih možete pitati i kako je na ovoj vežbi prošla naša konkurencija. – Rekao je Filip za Tango Six.
      Opcija modularne integracije Mistrala na PASARS-16 nastastavila bi sličan trend nabavki koje kao glavnu odliku imaju širu industrijsku saradnju i dobijanje određenih sposobnosti ili tehnologija. Stoga je, iako još zvanično nepotvrđena, veoma izgledna. Dodatno, poseta francuskog predsednika Makrona Beogradu 15. i 16. jula može biti idealna prilika da se neka verzija ugovora i potpiše.
      Petar VOJINOVIĆ

    • Од Милан Ракић,
      Tango Six četvrti put uz pomoć prvog privatnog hendlera kompanije Sky Partnerizveštava sa najvećeg planetarnog vazduhoplovnog sajma Le Burže, ili jednostavno Burže.

      Interesantne naredne dve nedelje za nas na portalu. Burže, drugi srpski Flugtag i nedelju dana kasnije najveća domaća vojnoindustrijska priredba Partner. Naravno, zabavno je pokrivati sve nabrojano ali ove godine je drugačije. Ove godine je broj premijera, ekskluziva i uopšte dešavanja nikad veći. Konačno da i neko iz Srbije, ovog dela Evrope, može izveštavati o dešavanjima koje nas se direktno tiču. Ponovo kupujemo, ponovo imamo premijere, ponovo se nešto dešava. Do trenutka ako i kada se i ovaj balon izduva ili uspori, uživajmo.
      Tango Six će vam (kao i uvek prvi i jedini) u narednoj nedelji doneti najinteresantnija dešavanja koja imaju veze sa Srbijom, regijom i ostatkom industrije. Svako ko je bitan, ima resurse da se bavi prodajom i marketingom kako dolikuje, biće sledeće nedelje u Parizu.
      Na žalost, ponovo ni jedna srpska kompanija nije toliko jaka i bitna da bi joj izlaganje na Buržeu bio opravdani trošak. Od zemalja bivše Jugoslavije tu je ponovo slovenački prodajno-inovativni div Pipistrel (pre nekoliko dana predstavili su još jedan interesantan koncep) i hrvatska kompanija Inetec. Juče sam saznao da će na ovogodišnjem sajmu u Dubaiju koji se održava u novembru po prvi put izlagati jedna srpska kompanija, tako da ćemo ove godine ipak biti na globalnoj sceni.
      Neće nas biti mnogo iz ovog regiona ali je organizator uvek spreman / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Micubiši je nakon izuzetno agresivnog marketinškog nastupa iskoristio prethodne dve godine da se reorganizuje. Ove godine će ta reorganizacija doneti i novo ime njegovom regionalcu / Foto: Petar Vojinović Naravno, najveću pažnju naše publike i samim tim najviše naše energije biće posvećeno izlaganju helikoptera H145M u bojama RV i PVO Vojske Srbije. Kao što je Tango Six već prvi javio, Erbas Helikopters je izabrao da ispoštuje svog drugog po veličini kupca u ovom delu Evrope izlaganjem letelice namenjene njemu na Buržeu. Tako će  u okviru „korala“ Erbas grupacije biti izložena letelica u (složili smo se kvalitetno odabranoj i izvedenoj) srpskoj maskirnoj šemi. Helikopteri H145M i dalje zvanično nisu predati Vojsci Srbije tako da je primerak u Parizu i dalje u odgovornosti Erbas Helikoptersa. Primopredaja (za kamere) će se dogoditi na sajmu Partner nedelju dana kasnije gde će Erbas Helikopters biti prisutan sa svojim štandom ali i jednim H145M, najverovatnije primerkom koji je iznenada stigao pre nekoliko dana.
      2017. smo imali samo mock-up, ove godine helikpter u našim bojama / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Kako smo javili u februaru prilikom izveštavanja sa sajma IDEX, Erbas Helikopters ima želju da, ukoliko se lokalno srpski razvijen paket nevođenog naoružanjauspešno testira, isti uvrsti u svoj zvaničan portfolio najnepreciznije i samim tim najjeftinije HForce opcije. Budući da smo zvanično prva HForce mušterija (Nemci razvijaju svoj koncept upotrebe H145M za specijalne snage bez jače vatrene podrške) na Buržeu će pored naše „ptice“ biti izložene sve moguće opcije naoružanja inostranih proizvođača. Helikopter neće imati prikaz u vazduhu, to se do sada dogodilo jedino na sajmu ILA u Berlinu.
      Tango Six će vam iz Buržea pripremiti do sada najdetaljniji presek statusa projekta H145M za Srbiju, pre svega u vidu rekonstrukcije opreme koja će biti na svakom vojnom i policijskom primerku kao i precizniju satnicu isporuke koja je započela pre nekoliko dana.
      Kako Tango Six saznaje, pored standarnog prisustva delegacije Ministarstva odbrane i RV i PVO Burže će obići i premijerka Srbije Ana Brnabić.
      Znamo i ko sigurno neće biti tu ove godine / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Srpsko-hrvatska medijska delegacija na jednom od tradicionalnih čekanja da Rusi udele koju informaciju 2013. godine Burže će posetiti gotovo sve RV i MO delegacije bivših jugoslovenskih zemalja i pojedinačno „naši ljudi“, kako oni koji rade u industriji tako i oni koji rade za veće inostrane kompanije. Za nas će interesantno svakako biti prisustvo kompanije Suhoj i njenog civilnog programa koji je već nekoliko puta zamalo postao vest vezana za Srbiju. Od većih inostranih konglomerata koji imaju svoja predstavništva u Srbiji na Buržeu će tradicionalno izlagati SR Technics, MTU i drugi.
      Petar VOJINOVIĆ

    • Од Милан Ракић,
      Kako je saopšteno iz Ministarstva odbrane Srbije, oko 130 pripadnika našeg Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, Kopnene vojske, Komande za obuku, Generalštaba i MO, učestvuje zajedno sa pripadnicima bugarske vojske na zajedničkom gađanju ciljeva u vazdušnom prostoru koje se u periodu od 4. do 14. juna izvodi na poligonu Šabla u Republici Bugarskoj.
      Komandant 250. raketne brigade za protivvazduhoplovna dejstva brigadni general Tiosav Janković koji je na ovom gađanju pomoćnik rukovodioca gađanje za raketne jedinice za PVD, istakao je da je reč o petom zajedničkom gađanju na tom poligonu na kome učestvuje i Vojska Srbije.
      Stanica za vođenje raketa StVR-125M / Foto: Ministarstvo odbrane Srbije – Ove godine, osim raketnih jedinica naoružanih sistemima Neva i Kub, učestvuju i pripadnici 101. lovačke avijacijske eskadrile iz sastava 204. vazduhoplovne brigade koji će izvesti raketiranje ciljeva u vazdušnom prostoru a po prvi put učestvuju i pripadnici artiljerijsko-raketnog diviziona PVO koji će izvršiti gađanje lakim prenosivim raketnim sistemom Strela-2M – naglasio je general Jankovič.
      On je stakao da je svako bojno gađanje kruna obuke pojedinca i posada i posluga tih jedinica.
      – Kao takvo gađanje ima za cilj da podigne nivo osposobljenosti, da pripremi jedinice i posluge za najteže i najsloženije zadatke, ali i da se proveri i potvrdi osposobljenost i obučenost utvrđene na trenažnim i kontrolno trenažnim gađanjima – objasnio je komandant 250. rbr za PVD.
      Podizanje zastave Republike Srbije na poligonu Šabla / Foto: Ministarstvo odbrane Srbije Govoreći o značaju petog zajedničkog gađanja, general Janković istakao je da je taj kontinuitet važan jer se sastav u jedinicama podmađuje, dolaze mlađi odiciri, podoficiri i vojnici i veoma je važno da svako od njih bude u prilici da makar jednom izvrđi bojevo gađanje.
      Poligon Šabla nalazi se na obali Crnog mora a deo pripadnika RV i PVO će tokom gađanja biti baziran na aerodromima Graf Ignjatijevo i Balčik. Prethodna gađanja pripadnici RV i PVO Vojske Srbije izvodili su na tom poligonu 2010, 2011, 2013 i 2017. godine.
       
      Svaki put bojeva gađanja raketnim sistemima Neva i Kub imala je 250. raketna brigada za PVD ali je lovačka avijacija to učinila samo jednom i to 2011. godine. Tada su raketiranje ciljeva u vazduhu izvela samo dva pilota  koji su u dva MiG-a 29 izvršili bojevo dejstvo sa po jednom raketom vazduh-vazduh R-60MK.
      Kako Tango Six saznaje, ovoga puta u Bugarsku će odleteti nešto više aviona, biće utrošena i mnogo veća količina raketa vazduh-vazduh nego 2011. a prvi put će nakon mnogo godina biti upotrebljene rakete R-73E.
      Pored Bugarske i Srbije, na gađanju učestvuje i armija SAD.
      Brigadni general Tiosav Jankovič na poligonu Šabla:
      Živojin BANKOVIĆ, T6
×
×
  • Create New...