Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Одпоздрав стручњаку за светост, Родољубу Лазићу

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 2 часа, Милан Ракић рече

Пда. :))) Иста смо генерација. Заједно смо студирали. Он је сада свећеник у Источноамеричанској. А био је у Западноамеричанској

Опа. Па онда сте и са мном студирали. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Опа. Па онда сте и са мном студирали. 

Што неко рече овде дискутују многи који се можда и познају приватно а да тога нису свесни. Мене прође језа. Замисли дођеш кући изненада а жена на Поукама пише под псеудонимом Психула. Хорор.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 26 минута, Srdjan61 рече

Што неко рече овде дискутују многи који се можда и познају приватно а да тога нису свесни. Мене прође језа. Замисли дођеш кући изненада а жена на Поукама пише под псеудонимом Психула. Хорор. emoji33.png

Нека, боље Ви замислите и за мене :bighug:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 42 минута, Леон Професионалац рече

Нисте ви чули Аничиће. То је тек сила! 

Јесам, јесу! :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Лазар Нешић рече

Јесам, јесу! :D

Најновије,  ђакон Јован пева а прати га Павле. 

Само замислите да је ту и ђакон Славко. 0512_music

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Леон Професионалац рече

Опа. Па онда сте и са мном студирали. 

Pa kad nećete da kažete ko ste.

Uglavnom, ako su u grupi bili npr. već pomenuti Milan Dragović, pa Milan Ristivojčević, pa Aco Starovlah, pa Nikica Jakšić, etc., onda(k) jesam. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Милан Ракић рече

Jači je imenjak od Slavka

Нема распон гласа као Славко а не познаје ни појање као Славко. Славко пева у славу Божју! То је најтеже. Ипак је ту Славко из куће понео далеко више него Милан + богословија. Миланче је после 2-3 године нишке електронике уписао ПБФ. А удова протиница Милена Аничић, супруга покојног проте Жарка, тек добро пева. 

Јован, пак, предаје појање у Либертвилу. Магистрирао на Грегоријани у Риму а докторирао у Солуну. Он убија. Волим и Милана али не може да се мери ни по музичком образовању а ни по даровима. Верујте на реч! 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Милан Ракић рече

Pa kad nećete da kažete ko ste.

Uglavnom, ako su u grupi bili npr. već pomenuti Milan Dragović, pa Milan Ristivojčević, pa Aco Starovlah, pa Nikica Jakšić, etc., onda(k) jesam. 

Старовлах је млађи. Никица је старији. Ђе нађосте Никицу, он пева једино Драгану Мирковић ?

Риста и његове пчеле на Убу.

Па ту је Еп. Арсеније, па професори Милићевић, Пузовић, Таталовић и Убипариповић. ?

Плодна генерација, нема шта. 

Рећи ћу Вам али не сада.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Милан Ракић рече

Jači je imenjak od Slavka

Ради се о финесама које они, будући добри појци, одлично осете. Ето мало Јована и његовог гласа:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Zoran Đurović рече

Јесте. Писао сам већ да је једини он спавао у мојој келији на бф. Како су услови били аскетски (дао сам кревет другоме, па сам спавао на поду), чак и Пера Крачун ми се топло захваљивао кад сам га нудио да спава код мене кад остане на бф прекасно. Хвала ти, драги брате, али ћу да погледам да нема негде друго слободно! Умирао сам од смеха!:))

Једно вече се враћам, Миланко на прозору ходника пуши и гледа у месец, а ја га питам шта ради? - Брате, нешто ме је гушило у келији па изађох да запалим.:))

Ha-ha. To je znaci taj Milanko. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Вукашин рече

Kaze Rafa, 'vata sa strane neposlusnu, olinjalu ovcu :smeh1:

Taj Milanko bio isto neki jurodivi? :D

Да није то онај који је продавао иконе и календаре по Београду, углавном код Маркове цркве. Онижи, ситни са великим челом преко темена?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 часа, Zoran Đurović рече

А Николај је, по људима „који га се сећају“ или који су понешто записали, заиста пушио... Има записана и дивна анегдота са једним протом који је у разговору са Николајем рекао „Е, владико код тебе је све добро, само ти једна ствар не ваља.“ Кад га је владика упитао о којој ствари се ради, прота му је одговорио: „То што пушиш, владико“. Николај, духовити Ваљевац, питао је онда проту да ли и он пуши. Прота је достојанствено одговорио – не. А Николај му је рекао: „Е, видиш прото – код тебе је једино то добро.“

А Св. Николај на овом месту уопште не износи неку врсту самохвале?

:skidamkapu:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Крај пучиста на ПБФ
       
      Јелена Тасић 05. децембра 2019. објави текст – Пред данашњу седницу Наставно-научног већа Православног богословског факултета УБ – са бомбастичним насловом, али не више у индикативу, како је научила, него са несигурношћу, у кондиционалу, или, још боље, у оптативу: Ректорат блокирао избор новог декана?
      Одмах да одговорим: Није. Таксативно ћу навести о чему сам обавештен:
      За декана је изабран др Зоран Ранковић са 22 гласа.
      Др Радомир Поповић је имао 4 гласа.
      Др Игњатије Мидић је добио 1 глас.
      Један је био суздржан, један неважећи.
      Извор вели: За Игњатија је гласала Јелена Касапис; за Радомира он сам, док би 3 остала гласа била вероватно од др Александра Ђаковца, др Здравка Јовановића, мада се може мислити и на др Радета Кисића или др Златка Матића.
      Седници нису присуствовали: Игњатије Мидић, Владан Перишић, Родољуб Кубат, Драгомир Сандо, Предраг Драгутиновић, Вукашин Милићевић и Андреј Јефтић.
      Како смо знали и пре седнице, ова група, која није дошла, је желела да изврши бојкот седнице, јер су у делиричним фантазмагоријама умишљали да могу да онемогуће кворум. Звали су друге професоре не би ли их врбовали и ишли су да се сретну са њима. Најбитнији агитатор у томе је био Кубат, док су Перишић и Шијаковић првенствено тражили подршке на БУ.
      Кубат, кога је Иринеј Буловић, као и добар део ових одметнутих, довео на ПБФ и омогућио му смештај гратис, је објавио темпирани интервју у Нину, где је поновио тлапње како ПБФ није основала СПЦ (она је суоснивач), како је Савет овог факултета нелегалан итд. Тасићка помиње како је «Ректорат УБ јуче је званично обавестио управу ПБФ да је Савет овог факултета нелегалан. То практично значи да чланови овог тела из редова ПБФ морају поново да се бирају и то пре гласања за кандидата за новог декана, чији избор Савет потврђује, незванично сазнаје Данас из универзитетских кругова». У томе је била уплетена и ректорка БУ Иванка Поповић, која је упозорила је управу ПБФ о «могућој нелегалности његовог Савета». Проблем је што је ректор превазишла своја овлашћења, а шаље незаведена писма, као што је и овај мој текст који нема никакве правне вредности.
      Да све ово није тужно, било би жалосно, а сам епископ Игњатије Мидић је потписао предлог новог Устава СПЦ где се вели у члану 187: «Предавања и остале наставне и ваннаставне активности на Православним богословским факултетима, средњим богословским и другим школама морају бити у сагласности са учењем Православне Цркве. Свети Синод поставља и разрешава наставнике средњих богословских и других школа, а изабраним наставницима Православних богословских факултета и других високих црквенопросветних установа даје и ускраћује благослов за извођење наставе (missio canonica)». Питам Тасићку и Кубата: Кад се то Игњатије обратио на путу за Дамаск кад је могао овакав гнусни члан да потпише?
      Кубат пак вели: missio canonica својствена је римокатолицима, показујући тиме да је потпуна незналица у овим стварима, јер је још Ориген у 3. веку добио књигу распусну.
      Тасићки да потврдим и то што је чула да је тачно. Наиме, «Влада Србије јуче је, као оснивач ПБФ... именовала своје представнике у Савету ове високошколске установе. Академик Коста Чавошки није реизабран, а осам владиних представника у Савету ПБФ су, како је Данасу речено у Немањиној 11: владика бачки Иринеј (Буловић), академик Љубодраг Димић, Стаменко Шушак, Биљана Пејовић, Марко Никлић, Владимир Рогановић, Јован Мирић и Драган Протић».
      Овиме је чачкање мечке завршено.
       
      Зоран Ђуровић
      Рим, 05.12.2019

      View full Странице
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Крај пучиста на ПБФ
       
      Јелена Тасић 05. децембра 2019. објави текст – Пред данашњу седницу Наставно-научног већа Православног богословског факултета УБ – са бомбастичним насловом, али не више у индикативу, како је научила, него са несигурношћу, у кондиционалу, или, још боље, у оптативу: Ректорат блокирао избор новог декана?
      Одмах да одговорим: Није. Таксативно ћу навести о чему сам обавештен:
      За декана је изабран др Зоран Ранковић са 22 гласа.
      Др Радомир Поповић је имао 4 гласа.
      Др Игњатије Мидић је добио 1 глас.
      Један је био суздржан, један неважећи.
      Извор вели: За Игњатија је гласала Јелена Касапис; за Радомира он сам, док би 3 остала гласа била вероватно од др Александра Ђаковца, др Здравка Јовановића, мада се може мислити и на др Радета Кисића или др Златка Матића.
      Седници нису присуствовали: Игњатије Мидић, Владан Перишић, Родољуб Кубат, Драгомир Сандо, Предраг Драгутиновић, Вукашин Милићевић и Андреј Јефтић.
      Како смо знали и пре седнице, ова група, која није дошла, је желела да изврши бојкот седнице, јер су у делиричним фантазмагоријама умишљали да могу да онемогуће кворум. Звали су друге професоре не би ли их врбовали и ишли су да се сретну са њима. Најбитнији агитатор у томе је био Кубат, док су Перишић и Шијаковић првенствено тражили подршке на БУ.
      Кубат, кога је Иринеј Буловић, као и добар део ових одметнутих, довео на ПБФ и омогућио му смештај гратис, је објавио темпирани интервју у Нину, где је поновио тлапње како ПБФ није основала СПЦ (она је суоснивач), како је Савет овог факултета нелегалан итд. Тасићка помиње како је «Ректорат УБ јуче је званично обавестио управу ПБФ да је Савет овог факултета нелегалан. То практично значи да чланови овог тела из редова ПБФ морају поново да се бирају и то пре гласања за кандидата за новог декана, чији избор Савет потврђује, незванично сазнаје Данас из универзитетских кругова». У томе је била уплетена и ректорка БУ Иванка Поповић, која је упозорила је управу ПБФ о «могућој нелегалности његовог Савета». Проблем је што је ректор превазишла своја овлашћења, а шаље незаведена писма, као што је и овај мој текст који нема никакве правне вредности.
      Да све ово није тужно, било би жалосно, а сам епископ Игњатије Мидић је потписао предлог новог Устава СПЦ где се вели у члану 187: «Предавања и остале наставне и ваннаставне активности на Православним богословским факултетима, средњим богословским и другим школама морају бити у сагласности са учењем Православне Цркве. Свети Синод поставља и разрешава наставнике средњих богословских и других школа, а изабраним наставницима Православних богословских факултета и других високих црквенопросветних установа даје и ускраћује благослов за извођење наставе (missio canonica)». Питам Тасићку и Кубата: Кад се то Игњатије обратио на путу за Дамаск кад је могао овакав гнусни члан да потпише?
      Кубат пак вели: missio canonica својствена је римокатолицима, показујући тиме да је потпуна незналица у овим стварима, јер је још Ориген у 3. веку добио књигу распусну.
      Тасићки да потврдим и то што је чула да је тачно. Наиме, «Влада Србије јуче је, као оснивач ПБФ... именовала своје представнике у Савету ове високошколске установе. Академик Коста Чавошки није реизабран, а осам владиних представника у Савету ПБФ су, како је Данасу речено у Немањиној 11: владика бачки Иринеј (Буловић), академик Љубодраг Димић, Стаменко Шушак, Биљана Пејовић, Марко Никлић, Владимир Рогановић, Јован Мирић и Драган Протић».
      Овиме је чачкање мечке завршено.
       
      Зоран Ђуровић
      Рим, 05.12.2019
    • Од Поуке.орг инфо,
      Исповест

      Најкраће: Исповедали су се греси који су пречили причешће, и то су озбиљне ствари. И у раној Цркви си могао или ниједном или једанпут да направиш тај грех. И то нису били греси помисли.
      Доласком визигота, лонгобарда и других, уводи се покајање за помисли. Оне почињу да се исповедају као греси. На Истоку чак и после 11 века постоји идеја испоедања помисли, али као духовни разговор, не као разрешење од греха, јер грех као такав не постоји - грех који би те одвојио од причешћа. Зато ми имамо велике духовнике који нису свештеници а руководе манастирима (нпр. св Бенедикт Нурсијски). Симеон Нови Богослов је имао лаика, Стефана, који га је исповедао. И то је све димензија духовног разговора и руковођења, корекције, која није сакраметална, јер нема опраштања грехова. Сада, помешало се то што је духовни разговор са тајном исповести у сакраменталном смислу, и добили смо праксу исповедања за глупости. Долази ти особа сваке недеље са истим "гресима". Нисам да се то искључи, и у малим и монашким заједницама треба да постоји, јер се ту контролишу особе у добром смислу те речи, па и сам то имам, али увек гледам да их подигнем и на већи ниво. Ту треба рада, ништа више. Не може преко колена.
      Говорим о проблему где се особе причешћују без исповести, а традиционалнији их гледају испод ока и осуђују. Као што и ови "либерални" гледају на ове друге као приглупе. Добро је поразговарати са свештеником ако има искуства, али је лоше разговарати са неком будалом, а таквих има у нашим редовима колико хоћеш. И такав може само да упропасти особу. Зато треба расуђивање. Традиционални нека иду и исповедају традиционалне грехе, све ће уредно бити опроштено, напреднији нека иду другде, али да не мисле да су напреднији од других. Елитизам је секташтво.
      Иди и исповедај се код неке монахиње. Не мора да буде игуманија. Или код цивила, али верног и опитног хришћанина. И добићеш и ти опроштај грехова. Јер ти греси су наше свакодневне муке, а разговор са неким ко се разуме у све то може да ти помогне. Зато се и молите једни за друге. И благосиљајте једни друге. Тиме се ствара веза љубави која треба да победи смрт.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...