Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Одпоздрав стручњаку за светост, Родољубу Лазићу

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 1 сат, Леон Професионалац рече

Опа. Па онда сте и са мном студирали. 

Pa kad nećete da kažete ko ste.

Uglavnom, ako su u grupi bili npr. već pomenuti Milan Dragović, pa Milan Ristivojčević, pa Aco Starovlah, pa Nikica Jakšić, etc., onda(k) jesam. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Милан Ракић рече

Jači je imenjak od Slavka

Нема распон гласа као Славко а не познаје ни појање као Славко. Славко пева у славу Божју! То је најтеже. Ипак је ту Славко из куће понео далеко више него Милан + богословија. Миланче је после 2-3 године нишке електронике уписао ПБФ. А удова протиница Милена Аничић, супруга покојног проте Жарка, тек добро пева. 

Јован, пак, предаје појање у Либертвилу. Магистрирао на Грегоријани у Риму а докторирао у Солуну. Он убија. Волим и Милана али не може да се мери ни по музичком образовању а ни по даровима. Верујте на реч! 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Милан Ракић рече

Pa kad nećete da kažete ko ste.

Uglavnom, ako su u grupi bili npr. već pomenuti Milan Dragović, pa Milan Ristivojčević, pa Aco Starovlah, pa Nikica Jakšić, etc., onda(k) jesam. 

Старовлах је млађи. Никица је старији. Ђе нађосте Никицу, он пева једино Драгану Мирковић ?

Риста и његове пчеле на Убу.

Па ту је Еп. Арсеније, па професори Милићевић, Пузовић, Таталовић и Убипариповић. ?

Плодна генерација, нема шта. 

Рећи ћу Вам али не сада.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Милан Ракић рече

Jači je imenjak od Slavka

Ради се о финесама које они, будући добри појци, одлично осете. Ето мало Јована и његовог гласа:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 часа, Zoran Đurović рече

Јесте. Писао сам већ да је једини он спавао у мојој келији на бф. Како су услови били аскетски (дао сам кревет другоме, па сам спавао на поду), чак и Пера Крачун ми се топло захваљивао кад сам га нудио да спава код мене кад остане на бф прекасно. Хвала ти, драги брате, али ћу да погледам да нема негде друго слободно! Умирао сам од смеха!:))

Једно вече се враћам, Миланко на прозору ходника пуши и гледа у месец, а ја га питам шта ради? - Брате, нешто ме је гушило у келији па изађох да запалим.:))

Ha-ha. To je znaci taj Milanko. :)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, Вукашин рече

Kaze Rafa, 'vata sa strane neposlusnu, olinjalu ovcu :smeh1:

Taj Milanko bio isto neki jurodivi? :D

Да није то онај који је продавао иконе и календаре по Београду, углавном код Маркове цркве. Онижи, ситни са великим челом преко темена?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 часа, Zoran Đurović рече

А Николај је, по људима „који га се сећају“ или који су понешто записали, заиста пушио... Има записана и дивна анегдота са једним протом који је у разговору са Николајем рекао „Е, владико код тебе је све добро, само ти једна ствар не ваља.“ Кад га је владика упитао о којој ствари се ради, прота му је одговорио: „То што пушиш, владико“. Николај, духовити Ваљевац, питао је онда проту да ли и он пуши. Прота је достојанствено одговорио – не. А Николај му је рекао: „Е, видиш прото – код тебе је једино то добро.“

А Св. Николај на овом месту уопште не износи неку врсту самохвале?

:skidamkapu:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 17 минута, о.Небојша рече

 

Gledaj како је кроз ову причу провучена старогрчка и Хајдегерова о Логосу који је стидљив, који воли да се скрива? О траговима. То сам покушао да кажем Рођи који је остао са свећом која догорева у његовим рукама. Неки су тражили доказе моје светости, али тога нема. И нисам у питању ја него сведочанство које вам презентирам. 

Господ је сјајан уметник, добар скоро колико и ја:)), тако да му сваки дан смишљам неке вицеве. И он се изненади. Питао сам једном приликом мог оца: Тата, а да ли би ти могао да створиш бољи свет од овога? - Он се замисли и рече: Не бих! 

Другом приликом је хулио: Ако тај Бог постоји, што се нико није јавио из мртвих? 

- Кажи ми: Да ти сада умреш, и да после неки дан васкрснеш, да ли би течо Марко, твој пашеног, веровао? 

- Не би!

Тако је мој ћале схватио да је Бог сакривен. Хулио је он и даље, као и Рођа, али му је остајала нека магловита вера. И сада је међу анђелима. Да не препричавам шта је Мардарије из Режевића му рекао, а ја му прорекао и дан кад   ће прећи Господу. И то више од годину пре тога. Сам нисам веровао, а рекао сам да ћу кумовати на Сицилији Јефрему и да ће на дан његовог венчања мој отац умрети, и да ћу ја бити у беспарици. Телефон ми био искључен, на кревету сам лежао у хотелу да се одморим, нешто погледао служебник, и онда га бацио, он одскочио (био брачни кревет) и активирао телефон. Тада ме звала моја сестра и рекла да је умро. Увече сам куму, кога сам и венчао, рекао шта се десило. Он није могао да верује, јер сам му то давно испричао. Ова пак заједница скупи паре и могао сам да одлетим до Србије.

Нема Бога, кажу неки...      

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Zoran Đurović рече

Gledaj како је кроз ову причу провучена старогрчка и Хајдегерова о Логосу који је стидљив, који воли да се скрива? О траговима. То сам покушао да кажем Рођи који је остао са свећом која догорева у његовим рукама. Неки су тражили доказе моје светости, али тога нема. И нисам у питању ја него сведочанство које вам презентирам. 

Господ је сјајан уметник, добар скоро колико и ја:)), тако да му сваки дан смишљам неке вицеве. И он се изненади. Питао сам једном приликом мог оца: Тата, а да ли би ти могао да створиш бољи свет од овога? - Он се замисли и рече: Не бих! 

Другом приликом је хулио: Ако тај Бог постоји, што се нико није јавио из мртвих? 

- Кажи ми: Да ти сада умреш, и да после неки дан васкрснеш, да ли би течо Марко, твој пашеног, веровао? 

- Не би!

Тако је мој ћале схватио да је Бог сакривен. Хулио је он и даље, као и Рођа, али му је остајала нека магловита вера. И сада је међу анђелима. Да не препричавам шта је Мардарије из Режевића му рекао, а ја му прорекао и дан кад   ће прећи Господу. И то више од годину пре тога. Сам нисам веровао, а рекао сам да ћу кумовати на Сицилији Јефрему и да ће на дан његовог венчања мој отац умрети, и да ћу ја бити у беспарици. Телефон ми био искључен, на кревету сам лежао у хотелу да се одморим, нешто погледао служебник, и онда га бацио, он одскочио (био брачни кревет) и активирао телефон. Тада ме звала моја сестра и рекла да је умро. Увече сам куму, кога сам и венчао, рекао шта се десило. Он није могао да верује, јер сам му то давно испричао. Ова пак заједница скупи паре и могао сам да одлетим до Србије.

Нема Бога, кажу неки...      

Потврђујем да је све било од речи до речи како је написано. Баш све.

Има ту још детаља о којима бисмо могли попе. Реци им нпр. ко је кум Јефрем... 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Леон Професионалац рече

Потврђујем да је све било од речи до речи како је написано. Баш све.

Има ту још детаља о којима бисмо могли попе. Реци им нпр. ко је кум Јефрем... 

Немој, рекао сам да у цео свет не би стале књиге. Сваки дан сам затрпан стварима које ме превазилазе. Јефрем је свети човек. Био францисканац, сада је православан, и гледамо да га поставимо за попа, али нечастиви упорно не да, јер зна да би са његовим постављењем процветале лозе на југу Италије. Једноставно немам времена да пишем, а са човеком радим стално. Има ту цела група. Но, доцкан сам... 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Не знам који је рекао: Ради до избезумљености... Можда Ава Римски!:))

Кад се избезумиш онда видиш колико је Господ благ... И у том падању на колена се види преображење. Не можемо у овом телу да стојимо на ногама у другом свету. Каже: Не може човек видети лице Божије и остати жив! Мојсије га виде, па се појављује на Тавору. Јован пак каже да нико никад није видео Бога. Мисли на Оца. Али Јединороднога видесмо и у њему Оца. Јер тако каза Филипу. Не би било ове наше жудње да га видимо да га нисмо видели. Господ се уселио у нас, подигао шатру. Зато нам је овде лепо бити, што је говорио Петар изсебљен. Није знао шта говори. Јер морамо да живимо наше животе без обзира што је Христос победио свет. Али ако овде не живимо њиме, нећемо ни тамо.   

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Zoran Đurović рече

Не знам који је рекао: Ради до избезумљености... Можда Ава Римски!:))

Кад се избезумиш онда видиш колико је Господ благ... И у том падању на колена се види преображење. Не можемо у овом телу да стојимо на ногама у другом свету. Каже: Не може човек видети лице Божије и остати жив! Мојсије га виде, па се појављује на Тавору. Јован пак каже да нико никад није видео Бога. Мисли на Оца. Али Јединороднога видесмо и у њему Оца. Јер тако каза Филипу. Не би било ове наше жудње да га видимо да га нисмо видели. Господ се уселио у нас, подигао шатру. Зато нам је овде лепо бити, што је говорио Петар изсебљен. Није знао шта говори. Јер морамо да живимо наше животе без обзира што је Христос победио свет. Али ако овде не живимо њиме, нећемо ни тамо.   

Апсолутно разумем овај део ?

Јован то јако лепо бележи:

А Логос постаде тело и настани се међу нама, и видесмо славу његову, славу као Јединородног од Оца,
пун благодати и истине. (Јн. 1,14)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 32 минута, Zoran Đurović рече

Кад се избезумиш онда видиш колико је Господ благ...

Sto mi nesto poznato12:smeha:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      Danas, 26. jun 2020.
      Stidi se, Krizni štabu
      Zoran Radovanović
      Saopštenje BIRN-a o državi koja od svojih građana krije brojeve obolelih i umrlih predstavlja medicinsku prevaru međunarodnih dometa i značenja. Po obimu je mamutskih razmera, a po namerama je duboko nečasna. Manimo se gadljivosti, zapušimo nos, pa se primaknimo malo toj truleži.
      Među stručnjacima se već dugo šuškalo da jedna luciferska ruka u Institutu „Batut“ po petoro umrlih svodi na jednog i da je upravo to razlog što se već više od dve nedelje krije mesto boravka svakog takvog, navodno jedino preminulog građanina (kad bi se navelo da je Beograđanin, u Novom Pazaru bi se čudili koja je statistička rupa progutala njihovog zemljaka koga sahranjuju u limenom sanduku). Vispreni niški Amerikanac i tamošnji uspešni naučnik, D. D. Pokrajac, pokazao je koliko je neverovatna raspodela po kojoj tokom tri nedelje 18 puta umre samo po jedna osoba, a tri puta – nijedna. Koji god model da se primeni, očekivalo bi se više nula, po neka dvojka i bar neka trojka. Sve su to bile sumnje, a tek je BIRN kresnuo šibicu u lagumu gde „jakrepe memla davi“.
      Muk iz zvaničnih izvora i po neki nevešti pokušaj pravdanja članova Kriznog štaba pokazatelji su nastale pometnje. Kao da se traga za „dubokim grlom“ i proverava čega su se još domogla ta „novinarska njuškala“.
      Moguća su samo dva scenarija: ili su lekari u Štabu aktivni saučesnici jedne sramne rabote ili su žrtve čudovišne obmane, pogubne po njihovo stručno i ljudsko dostojanstvo. Obe mogućnosti zvuče neverovatno, a jedna mora da je istinita, kako je u sličnoj situaciji Šerlok Holms podučavao doktora Votsona.
      Radi boljeg razumevanja, približimo čitaocima smisao postojanja Kriznog štaba. Suočeni sa odgovarajućom pretnjom, recimo ebolom, stručnjaci u Africi nagnuti su nad generalštabnim mapama. Čiodama različitih glava (žutom, mrkom, crvenom) označavaju mesta sa jednim, pet ili deset obolelih. Iz naselja sa, uzmimo, jednom crvenom i tri žute čiode polaze strelice različite debljine ili boje, ukazujući na pravce kretanja zaraženih. Kod nas bi se očekivalo da se takav proces odvija pred monitorom, uz pomno praćenje svakog žarišta i dinamike zaražavanja. Ogromna je razlika da li je na mapi Srbije uneta 91 novootkrivena zaražena osoba ili ih ima 340, pogotovu kada se taj jaz između „trimovanih“ i realnih podataka ponavlja danima. Razlika vodi pogrešnim procenama, a one pogrešnim odlukama.
      Ako su nas svesno obmanjivali stručnjaci kojima smo toliko verovali i prema čijim podacima o brojevima obolelih i umrlih smo prilagođavali svoje ponašanje, ne očekujemo baš da, poput svojih japanskih kolega, izvrše ritualna samoubistva. Dužni su, međutim, da nam se duboko izvine, objasne svoje motive i ponizno zamole za oproštaj.
      Da li su, s druge strane, članovi Kriznog štaba žrtve organizovane zavere? Neko se usudio da manipuliše telom na čijem su čelu predsednica Vlade i predsednik Republike? Ili su političari u Štabu vodili „duplo knjigovodstvo“ obmanjujući stručnjake?
      Pokušajmo s poređenjem. Da li bi Vrhovni štab lagao Koču Popovića da u proboju ka Zelengori na levom krilu ima samo neprijateljsku četu, a čekao ga je ojačani puk, dok mu je čeono i s desne strane protivnički bataljon, a tamo se krila čitava divizija? Koji bi bio interes rukovodstva da uništi elitnu Prvu proletersku brigadu? Nikakav, naravno, osim ako se neki AVNOJ nije pripremao da bira novog Vrhovnog komandanta.
      Ako je ćutnja priznanje saučesništva, a jeste, poruka lekara iz Kriznog štaba će nam postati jasna koliko danas-sutra. Ispostavi li se da su oni vučeni za nos, nadajmo se da su već poslali medijima izraze svog ogorčenja, uz neopozive ostavke.
      Šta god da je istina, mi ostajemo po ko zna koji put surovo izdani, nakljukani još jednom toksičnom, teško podnosivom dozom poniženosti i bespomoćne uvređenosti. Ovaj autor oseća dodatnu potrebu da se izvini čitaocima. U više desetina članaka i intervjua naivno se držao zvaničnih podataka. Jadno mu je, ali je iskreno opravdanje da nije svesno varao.
       
       
       
         
    • Од александар живаљев,
      Зоран Ђуровић: Слом пучиста на Православном богословском факултету у Београду
      29. маја 2020.     21.маја Научно-наставно веће Богословског факултета је легализовало рад Савета факултета. Наиме, није се прибегло новом гласању него су чланови ННВ потписали по сећању и савести како су гласали у октобру 2018. и ту су листу предали декану Зорану Ранковићу. Било је 28 потписа, а поражавајућа је за пучисте била чињеница да су били у потпуном незнању за ову верификацију, што говори колико су 2 групе апсолутно подељене. Више од апсолутне већине је потврдило валидност ННВ. Само 2 гласа су била против, Владан Перишић и Андреј Јефтић. Кисић није дошао због „стомачних проблема“, а Родољуб Кубат је нестао са седнице па су неки помислили да није отишао да се баци у мутно Дунаво! Такође, целокупно Библијско одељење, коме Кубат председава је потписало овај извештај, а пре тога се јавно одрекло Кубатових ставова и његовог бламирања ПБФ у немачким и домаћим медијима. Перишић је поновио мантру да је Савет ПБФ нелегално изабран, али су му казали: 2005/6 ти си интервенисао да се мимо протокола прими твој кандидат и изашли смо ти у сусрет. Зашто не примењујеш иста правила? – Мада, руку на срце, испоставило се да је избор Савета био легалан.
      Богољуб Шијаковић је покушао да игра улогу пис мејкера, али се том бонистичком дискурсу супроставио Владимир Вукашиновић, кога су, како је поменуо, пучисти оцрнили у кампањи за место декана у Блицу и Данасу (који би требало да се зове Јуче), као и у другим медијима. Напоменуо је да је на спорној седници питао 2 пута секретара Војводића и председавајућег да ли је све по закону, и Војводић је казао да су чланови Савета легално изабрани. И то никоме није сметало све док се није десило отпуштање двојице професора, па су онда Перишић, Шијаковић, Кубат и ини направили случај пред Београдским Универзитетом. И тада се кренуло са спином да је Савет нелегитиман. Ту лаж је нарочито форсирао Перишић, па су на последњој седници Савета БУ, управо декан и неки професори са Филозофског били ватрени заговорници против ПБФ. Напомињем и да су ови миротворци подбунили неколико студената да напишу писмо протеста и тако још једном денигрирају ПБФ.
      На жалост пучиста, инспекција Министарства просвете је потврдила у свом извештају да је све на ПБФ урађено легално, па је сада БУ потврдио  декана ПБФ. Дакле, агонија у коју су пучисти увели ПБФ је окончана.
        Мени су најсмешнији и најимпресивнији твитови Родољуба Јат Кубата, који се жали на тужну судбину и издајство својих сабораца. Свакако ће и тај један део бити под присмотром, јер неко од „обраћеника“ то није урадио из племенитих побуда него из каријеристичких разлога. Кубат пише жалопојке, пореди свој случај са прогоном Исуса и Јована Златоустог (исто раде Артемије Радосављевић и Никодим Богосављевић). Вредни нека иду на Кубатов твитер, а лењи нека виде само ова 2:


      Како је враг однео шалу, тј. Сенат Универзитета у Београду је верификовао мандат декана Богословског факултета, група професора (није наведено колика) се жали Етичком одбору и омбудсману, а текст о томе пише прво перо пучиста, Јелена Тасић. Како наводи, за верификацију Ранковићевог мандата гласало је 28 од 41 присутног члана Сената. Против је био само декан Филозофског факултета Миомир Деспотовић, док су остали чланови овог универзитетског тела били уздржани.
      Ректор БУ Иванка Поповић је одбила да се одлаже верификација мандата декану, зато што се Сенат БУ „није одлучио за модел интегрисаног универзитета, него за заједницу независних правних ентитета и мора да се држи важећих прописа“. Горки тонови провејавају на рачун Ректора, коју су до јуче ковали у звезде, јер су били убеђени да ће подржати пучисте, али је и она схватила да мора да се ради по закону па макар сматрала тај закон и лошим. Овај манир одрицања и омаловажавања оних који се дистанцирају је раширен у пучиста, тако да су Игњатија, који се повукао са деканског места, јер су га увукли у овај рат који он није желео, после ти исти, који су му се улизивали док су га кували да подржи њихову ствар, назвали издајником.
      Сада ће морати да се сносе последице за клеветање сопствене установе у којој су радили.
       
      Свештеник Зоран Ђуровић
      ИЗВОР:
      Зоран Ђуровић: Слом пучиста на Православном богословском факултету у Београду | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес
      VIDOVDAN.ORG 21.маја Научно-наставно веће Богословског факултета је легализовало рад Савета факултета. Наиме, није се прибегло новом гласању него су чланови ННВ потписали по сећању и...  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...