Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

Будући грађански законик дозволиће да жена која носи и рађа дете може са „правним родитељима” да договори награду од 8.000 до 15.000 евра

bebe-3-za-prvu.jpg

 

Будући грађански законик ипак ће дозволити сурогат-материнство, и то уз умерену награду, а жена која носи и роди дете за неког другог зваће се у законику „родиља”, сазнаје „Политика”. Родиља ће имати право на накнаду трошкова током трудноће и порођаја, као и право на награду, али ће та награда бити умерена – од 8.000 до 15.000 евра, кажу у комисији за израду преднацрта ГЗ-а.

Жене из Србије тако неће више морати да иду у Украјину, где се са сурогат-мајкама склапају уговори на 30.000 до 40.000 евра, или у Америку, где је цена овакве „услуге” чак 100.000 долара, рекао је за „Политику” проф. др Миодраг Орлић, в. д. председника комисије за израду преднацрта.

Материнство је до сада увек било неспорно, јер се и у животу и у праву сматра да је мајка детета она жена која га је родила. Међутим, сада ће постојати правни и биолошки троугао, јер у настанку новог живота могу да учествују три жене: она која даје јајну ћелију, она која ће носити трудноћу и родити и жена која ће бити мајка детета. Законик каже да је то „намеравана мајка”. Она по правилу неће бити и давалац јајне ћелије, али та могућност није искључена.

– Мислим да смо пронашли лепу реч „родиља” за жену која ће носити и родити дете. Термин „сурогат-мајка” је груб и нетачан, јер заправо то није мајка, већ жена која има функцију „инкубатора”, ма колико то непријатно звучало. Она ће рађати за другога, јајна ћелија не потиче од ње и она неће бити мајка. Преовладало је мишљење да закон треба да омогући овакву врсту уговора о рађању за другога – каже др Орлић.

Законик је предвидео више могућих ситуација које могу бити решене уговором између три жене, а кад је о оцу детета реч, то ће по правилу бити муж или партнер мајке или, како закон каже, намераване мајке. Њих двоје ће бити „намеравани родитељи”.

Проф. др Олга Цвејић Јанчић, која је надлежна за породично право у будућем грађанском законику, изнела је недавно податак да у Србији има око 300.000 парова који би на овакав начин могли да дођу до потомства.

Објаснила је да ће суд оверавати уговор у којем би била дефинисана права и обавезе будућих родитеља и жене која носи њихово дете. Суд би имао и увид у сву неопходну медицинску документацију, а родиља може бити и блиска сродница будуће мајке.

У случајевима да родиља жели да задржи дете, иако је склопила уговор да ће родити за другога, такође ће одлучивати суд.

– Врло су ретки случајеви у свету да сурогат-мајка хоће да задржи дете, а још се ређе догађа да суд њој додели дете. Донатори семених ћелија никада се не интересују ни колико деце имају, да ли су деца здрава, ни где су ни како су – рекла је недавно професорка Олга Цвејић Јанчић на сусретима правника на Копаонику.

Морална питања постављају се и кад је реч о награди за „услугу” рађања детета. Према слову преднацрта грађанског законика, уговором се не може утврдити награда за рађање за другог, већ само „накнада разумних трошкова у вези са ношењем и рађањем детета”, као што су губитак зараде, медицинске услуге, превоз, смештај и исхрана сурогат-мајке.

Будући родитељи ће издржавати родиљу за време трудноће. Бринуће о томе да се квалитетно храни, да има адекватну медицинску негу и добре услове живота. Ако би трошкови били несразмерно велики, суд би имао овлашћење да их смањи.

Кад је реч о награди, поставило се питање да ли је морално рађати за новац и због новца, али је превладало мишљење да је умерена награда сасвим адекватно решење.

– Новац не мора увек да буде мотив за једну жену да се одлучи да роди за другог, већ мотив може да буде и њена жеља да помогне људима којима је ово једини начин да дођу до потомства, а то им омогућава савремени развој медицине. Не би требало да постоје никакве предрасуде према тим женама – рекла је професорка. Преднацртом будућег грађанског законика предвиђа се да сурогат-мајка има право да прекине трудноћу. Зато будући родитељи треба добро да процене особу са којом склапају уговор о рађању.

Када се дете роди, у матичне књиге се као родитељи уписују „намеравани родитељи” – правна мајка и отац детета. Постоји могућност да уговор са сурогат-мајком закључи и жена која живи сама, односно без партнера. У том случају за оплодњу мора бити коришћена њена јајна ћелија.

Сурогат-материнство је дозвољено у Русији, САД, Канади, Аустралији, Холандији, Белгији, Грчкој, Израелу, Украјини, Грузији, Великој Британији, Чешкој, а врло је распрострањено у Индији.

 

извор

Share this post


Link to post
Share on other sites

Bukvalno očekujem sad Vučić da se pojavi na TV-u i pozove strance u reproduktivni turizam. Dođite kod nas. Naše rodilje su najjeftinija radna, pardon, rodna snaga na svetu. Možemo i farme da otvorimo.

Ovo mi deluje kao najgori mogući model. Možda sam ostrašćena - pravnici, šta vi mislite?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 47 минута, Paradoksologija рече

Bukvalno očekujem sad Vučić da se pojavi na TV-u i pozove strance u reproduktivni turizam. Dođite kod nas. Naše rodilje su najjeftinija radna, pardon, rodna snaga na svetu. Možemo i farme da otvorimo.

Ovo mi deluje kao najgori mogući model. Možda sam ostrašćena - pravnici, šta vi mislite?

Ja ne razumem ovo... razumem varijantu u kojoj nema nagrade već samo nadoknada troškova (iako se ne slažem, bar je razumem), razumem i varijantu u kojoj ima i nadoknada troškova i nagrada... ne razumem uopšte varijantu u kojoj zakonodavac dozvoljava nagradu ali je ograničava... ako je dozvoljena nagrada, zašto bi je zakonodavac ograničavao? Zašto je zakonito naplatiti to 15 hiljada eur ali je nezakonito ako se strane dogovore da to bude 16 hiljada eur?

(mada, uvek će biti i nagrade na crno)

(takođe, kako do sada stvari, ko zna da li će Građanski Zakonik ikada doneti... to je po meni jedna od najglupljih ideja ikad)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Avocado рече

Ja ne razumem ovo... razumem varijantu u kojoj nema nagrade već samo nadoknada troškova (iako se ne slažem, bar je razumem), razumem i varijantu u kojoj ima i nadoknada troškova i nagrada... ne razumem uopšte varijantu u kojoj zakonodavac dozvoljava nagradu ali je ograničava... ako je dozvoljena nagrada, zašto bi je zakonodavac ograničavao? Zašto je zakonito naplatiti to 15 hiljada eur ali je nezakonito ako se strane dogovore da to bude 16 hiljada eur?

 

da li bi se placao porez na nagradu?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Avocado рече

Ja ne razumem ovo... razumem varijantu u kojoj nema nagrade već samo nadoknada troškova (iako se ne slažem, bar je razumem), razumem i varijantu u kojoj ima i nadoknada troškova i nagrada... ne razumem uopšte varijantu u kojoj zakonodavac dozvoljava nagradu ali je ograničava... ako je dozvoljena nagrada, zašto bi je zakonodavac ograničavao? Zašto je zakonito naplatiti to 15 hiljada eur ali je nezakonito ako se strane dogovore da to bude 16 hiljada eur?

(mada, uvek će biti i nagrade na crno)

(takođe, kako do sada stvari, ko zna da li će Građanski Zakonik ikada doneti... to je po meni jedna od najglupljih ideja ikad)

 

Pa taj deo mi upravo uopšte nije jasan.

Jedan suvisao model je zabrana komercijalnog surogatstva i omogućavanje samo u slučaju da neko zaista slobodno želi da žrtvuje svoje telo na taj način za drugu osobu.

Drugi model je da se dopusti sloboda i da tržište diktira cenu. Ako se već nepoznatim ljudima prodaje toliko velika usluga, onda neka se bar pošteno plati. Bubreg košta mnogo više na crnom tržištu.

Ovako bukvalno izgleda kao ono kad Vučić stoji među radnicama u šivari i hvali se kako ovde imamo jeftinu radnu snagu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

не знам за вас, ал мени се ово ич не свиђа. Не могу ни да замислим. Ко може да рађа нека рађа, ко не може нек трпи или усваја.

Пази, треба неко да носи, храни дете 9 месеца и после да прекине везу? Не јављају се никаква осећања? Ни милион да понуде не бих.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Neki mogu da zamisle, posebno majka koja bi se tako žrtvovala za ćerku ili sestra za sestru, pa da nose i rode dete sa kojim će svakako nastaviti odnos. To je najčešći ishod nekomercijalnog surogatstva.

Kad imamo dozvoljeno komercijalno surogatstvo i to još sa niskim cenama, onda imamo ishode kao u Indiji: najsiromašnije, očajne žene učestvuju u ovom, neretko ne baš sasvim svojom voljom (česti su slučajevi da ih porodice ili muževi 'nagovore'); pošto naručioci žele zdrave bebe, žene se drže pod kontrolom u odvojenom smeštaju sve vreme i pazi se šta rade i jedu. Bukvalno farme. Ne verujem da bi baš dotle došlo kod nas, ali ne zato što zakon tome ne pogoduje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

И мени ужасно све ово звучи, поготово та ,,повољна" цена, као реклама за нови пословни подухват :(

(На страну то што не могу још са собом да се измирим шта тачно мислим о целој тој причи)

Миже ли неко да напише, ако зна, како наша Црква гледа на такве подухвате?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Milica Bajic рече

И мени ужасно све ово звучи, поготово та ,,повољна" цена, као реклама за нови пословни подухват :(

(На страну то што не могу још са собом да се измирим шта тачно мислим о целој тој причи)

Миже ли неко да напише, ако зна, како наша Црква гледа на такве подухвате?

 

Surogat materinstvo, kao i doniranje polnih ćelija, nisu prihvaćene metode po bioetičkoj komisiji SPC.

IVF je prihvatljiva ukoliko se cilja na to da se implantiraju svi stvoreni embrioni.

Usvajanje i hraniteljstvo su potpuno neproblematični i prihvaćeni.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 33 минута, Milica Bajic рече

И мени ужасно све ово звучи, поготово та ,,повољна" цена, као реклама за нови пословни подухват :(

(На страну то што не могу још са собом да се измирим шта тачно мислим о целој тој причи)

Миже ли неко да напише, ако зна, како наша Црква гледа на такве подухвате?

 

Kod nas u nasoj kucici crkvici' :945729: treba da bude kako nam Bog po promislu 'odredi', ako nema mogucnost dece, mozda da se usvoji neko dete ili hranitelj, pa to je milosrdje, koliko samo ima ljudi koji su ceo zivot prihvatali i zbrinjavali desetine nesrecne dece, to je mislim velika ljubav i briga za decu, to je zaista ispunjenje onih reci iz pisma ,.... ko nahrani i napoji i pomogne ove od moje najmanje brace u nevolji, Meni je ucinio .......ali ova surogat majcinstva koliko kontam nisu bas za nas hriscane okey 100%, ali, dobro, svako stoji sam za sebe po svojoj savesti i veri pred Bogom....

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Avocado рече

Otkud znaš da nije po promislu odredio nekom da bude surogat-majka?

 

Pa, pise , .... И благослови их Бог, и рече им Бог: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом,.... i....и биће двоје једно тело...

Kontekst je 1:1.... :D (al' svako neka 'regulise' svoj odnos sa Bogom, svako pojedinacno ima svoj neki promisao sa Bogom...)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      У оквиру мултинационаллне војне вежбе „Платинасти вук 19“, на којој је учествовало више од 500 припадника из 10 партнерских земаља и која је одржана од 3. до 17. јуна у бази "Југ" код Бујановца, Војска Србије се и овога пута показала као добар домаћин.

      На шестој вежби „Платинасти вук“, осим домаћина  - Војске Србије учествовали су  и припадници оружаних снага Босне и Херцеговине, Бугарске, Италије, Мађарске, Румуније, Северне Македоније, Сједињених Америчких Држава, Словеније и Уједињеног Краљевства

      Пошто је међу свим тим војницима и доста верника, Верска служба Војске Србије је у сарадњи са америчким колегама уприличила у теренским условима богослужења за православне, римокатолике и војнике исламске веросиповести, за које ВС има војне свештенике, односно војног имама, док су припадници ОС САД, пастор и рабин, вршили богослужење за протестанте и Јевреје.
      Православни (војни свештеник Војске Србије и НГ Охаја)
       


      Римокатолици (војни капелан Војске Србије)



      Протестанти (војни пастор ОС САД)

       
      Исламска вероисповест (војни имам Војске Србије)


      Јеврејска заједница (војни рабин ОС САД)


      Саша МИЛУТИНОВИЋ, ФБ
    • Од Милан Ракић,
      У оквиру мултинационаллне војне вежбе „Платинасти вук 19“, на којој је учествовало више од 500 припадника из 10 партнерских земаља и која је одржана од 3. до 17. јуна у бази "Југ" код Бујановца, Војска Србије се и овога пута показала као добар домаћин.

      На шестој вежби „Платинасти вук“, осим домаћина  - Војске Србије учествовали су  и припадници оружаних снага Босне и Херцеговине, Бугарске, Италије, Мађарске, Румуније, Северне Македоније, Сједињених Америчких Држава, Словеније и Уједињеног Краљевства

      Пошто је међу свим тим војницима и доста верника, Верска служба Војске Србије је у сарадњи са америчким колегама уприличила у теренским условима богослужења за православне, римокатолике и војнике исламске веросиповести, за које ВС има војне свештенике, односно војног имама, док су припадници ОС САД, пастор и рабин, вршили богослужење за протестанте и Јевреје.
      Православни (војни свештеник Војске Србије и НГ Охаја)
       


      Римокатолици (војни капелан Војске Србије)



      Протестанти (војни пастор ОС САД)

       
      Исламска вероисповест (војни имам Војске Србије)


      Јеврејска заједница (војни рабин ОС САД)


      Саша МИЛУТИНОВИЋ, ФБ

      View full Странице
    • Од Milan Nikolic,
      Јеромонах Петар (Драгојловић): Мат у једном потезу – Како је Србија дипломатски матирала црногорске режимске политичаре
      15. јуна 2019.   Као што смо сви свесни и као што нас реалност и стварност комшијске црногорске свакодневнице сваки дан опомиње, монтенегрински антисрпски властодршци покушавају ових дана да предлогом једног безаконог правног акта одузму вишевековну имовину СПЦ у Црној Гори. На ове отворено безаконе најаве отимачине као и јефтино-провидне монтенегринске провокације, мудро, комшијски, братски и дипломатски одмерено, реаговао је председник Србије Александар Вучић. Реаговао је управо онако како сви српски непријатељи у Црној Гори највише ненавиде тј. није се упецао у игру традиционалних динарских громопуцачких ћеранија и претњи, већ смирених, хришћанских и братских молби. Тако и приличи једном те истом народу, насилно подељеном у две државе, које сада многи у иностранству и на домаћем терену желе додатно раздвојити, додатно посвађати и у пракси отворено закрвити. Ако ђавола ишта нервира, скоро до границе вриштавог непристајања, то је управо када се човек не упеца у његов стил борбе тј. гордог и ратоборног свађалаштва. Председник Вучић се наравно није упецао.   
      У реакцији на нове подгоричке антисрпске провокације председник Вучић је реаговао сасвим мирно и сталожено, како и приличи у оваквим ситуацијама председнику Србије када говори о проблемима у држави у коме живи један те исти народ као и у Србији. Ту нема еуфорије, ту нема мржње, ту не постоји жеља за ћеранијом победништва над братом. А шта је то председник Вучић рекао на најаве друмског разбојништва у суседној нам држави. Он је између осталог истакао следеће:“Свако угрожавање имовине СПЦ у Црног Гори би неминовно водило погоршању иначе добрих односа две земље и зато молим власти или већину у Црној Гори да не подрже предложени закон, који је на то усмерен. Добио сам анализу предложеног акта за црногорски парламент и ми ћемо и преко Венецијанске комисије покушати да замолимо да се тај акт не усвоји, пошто није добар за српски народ који има своју Цркву у Црној Гори. То није некаква Митрополија или Епархија, већ Српска православна црква у Црној Гори. Као предсједник државе који брине о положају Срба и који не жели да кваримо односе са Црном Гором, већ да градимо добре односе, имам молбу према властима или већини у Црној Гори да такав закон не усвоје. То је моја молба, нада и жеља, јер српска црква вјековима постоји на том тлу и она није заштита и уточиште само српском народу, већ и онима који се осјећају Црногорцима и припадницима других народа или националности.»  
        Оваквим мудрим, братским и одмереним одговором председник Вучић је у суштини јасно и одговорно, али и мирољубиво и непровокативно, истакао неколико ствари.
      1.    Покушао је да смири тензије које неко очевидно жели намерно да пренапумпа из Бог зна каквих разлога и Бог зна из чијих интереса.
      2.    Замолио је, што је братска мудрост а не политичка слабост, већину у Парламенту Црне Горе, да не кваре односе са Србијом, и тако показао да бусање у прса и додатно доливање уља на ватру нити је мудро, нити је братски и комшијски, а нити дипломатски корисно.
      3.    Међународној заједници је кроз спомињање Венецијанске комисије председник Србије ставио до знања да ће искористити све међународне правне могућности да се безакона отимачина имовине СПЦ правно и на међународном нивоу спречи.
      4.    Охрабрио је српски народ у Црној Гори да није сам, и да ће Србија мудро и веома тактично бринути о интересима Срба у Црној Гори не подлежући никаквој паници и брзоплетости коју многи свесно и намерно изазивају.
      5.    Богословски тачно до у милиметар али уједно и национално врло одговорно, председник Вучић питање напада на црквену имовину СПЦ у Црној Гори није ограничио на Митрополију Црногорско-приморску јер он врло добро зна да Црна Гора није само Митрополија Црногорско-приморска. Он проблем није ограничио ни само на Епархију Будимљанско-никшићку, нити једино на Епархију Милешевску или пак једну парохију Епархије Захумско-херцеговачке у Црној Гори, већ на целу СПЦ у Црној Гори. На овај начин председник Вучић је практично посебно подвукао и високо истакао да се питање напада на црквену имовину односи не на једну епархију или пак једну митрополију, већ на целу СПЦ у Црној Гори. Тиме као да је желео рећи: «Овде се битка бије за целу СПЦ у Црној Гори, за опше српске интересе, за читаво српство у братској и суседној држави, а не бије битка само за појединачне црквено-територијалне јединице или било чије парцијалне жеље и политикантске интересе.   
      Наравно, реакција прозрених и провидних црногорских властодржаца на ове одмерене, братске и мудре поруке из Београда била је веома нервозна, што је додатна потврда да су их речи председника Вучића погодиле тамо где су модерни Монтенегрини духовно најтањи – у гордо, небратољубиво и свађалачко срце. Сами властодршци из Црне Горе су се својом непримереном реакцикцијом на хришћански мудре речи председника Вучића својом злобном реакцијом одали и духовно офирали.
      Што би рекао свети пророк Давид – злоба говори сама против себе.
       
      За Поуке.орг Игуман Петар (Драгојловић)
    • Од александар живаљев,
      Србија у закон уводи еутаназију
      О легализацији еутаназије у Србији први пут ће се јавно расправљати следеће недјеље на савјетовању „Будвански правнички дани”, од 2. до 6. јуна, које организује Савез удружења правника Србије и Републике Српске
      Од  ИН4С  - 30/05/2019    Илустрација Будући грађански законик легализоваће право на достојанствену смрт, сазнаје „Политика”.
      Послије двије године расправе владина комисија за израду овог законика одлучила је да у последњој верзији преднацрта пропише одредбу о могућности да обољели од тешких и неизљечивих болести заврше живот на достојанствен начин, својом одлуком или уз сагласност најближих.
        „Право на еутаназију, као право физичког лица на сагласни, добровољни и достојанствени прекид живота, може се изузетно остварити, ако се испуне прописани хумани, психосоцијални и медицински услови. Злоупотреба права на еутаназију ради прибављања неосноване материјалне или друге користи представља основ за кривичну одговорност”, наводи се у члану 86 преднацрта грађанског законика.
        “ Ако закони гарантују право на достојанствен живот човјека, онда би требало да омогуће и право на достојанствен завршетак живота. Тешко и неизљечиво обољели имао би могућност да одлучи о престанку агоније и стања које је тешко подношљиво и изазива само муке и сажаљење. Комисија је спремна да преузме одговорност за овакав предлог и очекује да ће у јавној расправи бити озбиљних и јаких аргумената за и против еутаназије“, каже проф. др Миодраг Орлић, који је на челу комисије за израду законика.
      О легализацији еутаназије у Србији први пут ће се јавно расправљати следеће недјеље на савјетовању „Будвански правнички дани”, од 2. до 6. јуна, које организује Савез удружења правника Србије и Републике Српске.
        Најављено је да ће бити донијет посебан закон који ће прецизно уредити услове и поступак за остваривање права на еутаназију. Такође, биће неопходне и промjене у Кривичном законику, који прописује кривично дjело убиства из самилости. Легализација еутаназије довешће до брисања ове инкриминације, али ће бити потребно да се другачије предвиди кривична одговорност за случајеве злоупотребе.
      „Ова новина изазвала је посебну пажњу не само правника, већ и љекара, психолога и других стручњака, са којима је комисија обавила разговоре. Ријеч је о људском праву које се поштује у многим земљама у свијету. Наравно, вољели бисмо да нико нема потребу за доношењем одлуке о еутаназији, али тешки случајеви намећу потребу да се омогући такво право. У доношењу одлуке и извршењу еутаназије у сваком конкретном случају треба да учествују и правници и љекари и психолози, а многи од њих нису спремни да на овај начин одлучују о животу и смрти“, каже Ратомир Слијепчевић, секретар комисије за израду преднацрта грађанског законика.
      Одлука о еутаназији не може се донијети без сагласности онога о чијем је животу и смрти ријеч, али у случајевима када су људи без свјести сагласност могу дати законски заступник и чланови најближе породице.
      “ Право на достојанствену смрт представља својеврсно право физичког лица на сагласни, добровољни и достојанствени прекид живота, под стриктно предвиђеним законским условима и уз неопходно и апсолутно поштовање аутономије воље особе која жели да искористи ово право. Досадашњи предсједник комисије за израду грађанског законика, академик проф. др Слободан Перовић, који је преминуо у фебруару ове године, био је против увођења еутаназије, јер је сматрао да још није сазрела свијест о потреби легализације овог права“, наводи Слијепчевић.
      Веома строги услови, који ће бити прописани посебним законом, требало би, наглашава, да спријече сваку злоупотребу овог права, чија је сврха да умањи значајне психичке, социјалне и материјалне штетне посљедице људима који се налазе у изузетно тешкој ситуацији услед неизљечиве, односно смртоносне болести.
      Поред несумњиво изражене жеље заинтересоване особе, процедура за остваривање права на еутаназију укључује и мишљење стручњака медицинске струке, психолога и социјалних радника, која ће они доставити суду. Коначну одлуку доносио би суд, а еутаназију би извршавали, како каже саговорник листа, специјализовани медицински сарадници.
      „Право на еутаназију већ више деценија постоји у многим земљама свијета, у виду активне или пасивне еутаназије. У Европи то право је легализовано у Швајцарској, Белгији, Луксембургу и Холандији. Француска је крајем 2015. године донијела посебан закон о седацији смртно болесних особа. У Републици Словенији чак је покренуто потписивање посебне петиције о увођењу овог права у њихов правни систем“, наводе саговорници „Политике” из Комисије за грађански законик. У већем броју држава у САД и у Аустралији ово право се примјењује већ више година. Канада је одобрила еутаназију одлуком свог врховног суда фебруара 2015. године.
      „Случај тридесетосмогодишњег Венсана Ламбера у Француској, који је послије тешке саобраћајне несреће 2008. године био седам година непокретан и парализован, са тешким оштећењем мозга, опредијелио је Европски суд за људска права у Стразбуру да 2015. године већином гласова (12 за и пет против) закључи да одлука француског суда о обустави интравенске исхране Ламбера не крши европско право. Тако је суд у Стразбуру признао људско право на достојанствен завршетак живота. То је подстакло многе земље у Европи да признају ово специфично и деликатно право личности“, наглашава Ратомир Слијепчевић.
×
×
  • Create New...