Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Recommended Posts

пре 9 часа, GeniusAtWork рече

То је ОК, багра која убија децу и не треба никада да изађе напоље. Него, проблем је ово:

 

Убачена је гомила других кривичних дела која врло лако могу да се злоупотребе у држави као што је Србија. Што је неко и поменуо скоро, Санда Рашковић Ивић ако се не варам.

I treba da bude strog zakon...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, GeniusAtWork рече

Мислиш на саму идеју увођења доживотне без помиловања, или како је све ово склепано и спроведено у пракси?

Komplet

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 часа, Богољуб 1 рече

Abortus nije pokriven zdravstvenim osiguranjem.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Tumaralo. рече

Lolz, prema izmenama- osuđeni ubica bremenite žene, osuđen na doživotnu, nikada neće moći da traži uslovni otpust a počinilac genocida, isto osuđen na doživotnu, mogao bi da traži :smeh1:

Aha...  pri čemu je moguće da je ovaj drugi ubio/silovao hiljade dece i bremenitih žena...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Tumaralo. рече

Lolz, prema izmenama- osuđeni ubica bremenite žene, osuđen na doživotnu, nikada neće moći da traži uslovni otpust a počinilac genocida, isto osuđen na doživotnu, mogao bi da traži :smeh1:

 

Pa, jeste, ali, pocinioca genocida necemo da vidimo 100 godina, dok oni koji su zahvaceni ovim zakonom su svakodnevno oko nas i ima ih sve vise. :blush: ... pa, neka pomisli da nema prava na uslovni otpust,staniiiiiii a ovi drugi imaju.... i tako ce da trune u zatvoru ceo zivot....

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Bokisd рече

Pa, jeste, ali, pocinioca genocida necemo da vidimo 100 godina, dok oni koji su zahvaceni ovim zakonom su svakodnevno oko nas i ima ih sve vise. :blush: 

Odakle ti ova informacija?

 

пре 7 минута, Bokisd рече

... pa, neka pomisli da nema prava na uslovni otpust,staniiiiiii a ovi drugi imaju.... 

Ako ga to ne zaustavi da ubije dete, nista nece.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Avocado рече

Odakle ti ova informacija?

 

Ako ga to ne zaustavi da ubije dete, nista nece.

Pa, jos manje ce ga zaustaviti mogucnost pomilovanja,...i recimo, tako ce da ga stigne pravedna kazna i zadovoljenje pravde i uteha za roditelje.

U sustini ako budemo imali pocinioce genocida, moze i taj zakon da se uskladi sa ovim ako situacija zahteva, nema pomilovanja.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, Bokisd рече

Pa, jos manje ce ga zaustaviti mogucnost pomilovanja,...

Jedna nula nije ni manja ni veća od druge nule.

 

пре 16 минута, Bokisd рече

i recimo, tako ce da ga stigne pravedna kazna i zadovoljenje pravde i uteha za roditelje.

Ako ih to ne uteši, ništa neće.

 

пре 16 минута, Bokisd рече

U sustini ako budemo imali pocinioce genocida, moze i taj zakon da se uskladi sa ovim ako situacija zahteva, nema pomilovanja.

Ne može.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Avocado рече

Jedna nula nije ni manja ni veća od druge nule.

 

Ako ih to ne uteši, ništa neće.

 

Ne može.

 

Nema tu nule Avocado, ako ce zakon i jedan zlocin da spreci onda ima svrhu i sigurno da ima dejstvo, narocito ako se dobro medijski promovise i jasno stavi do znanja sta moze ocekivati one koji planiraju takve zlocine.

Ja se najezim samo od mogucnosti da neko dete iz moje porodice bude ubijeno, silovano, muceno i sigurno da taj bol moze da ublazi saznanje da je ubica pravedno kaznjen dozivotnim zatvorom.

Dobro, ako ne moze (sigurno znas), ali, opet, sve moze danas u ovakvom svetu,  medijska javnost ako zahteva da se nesto politicki odradi moze da bude presudna, mislim, sam zivot i situacija moze da diktira stvari, kao sto je izgleda i u ovom slucaju sa Tijaninim zakonom bilo.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Bokisd рече

Nema tu nule Avocado, ako ce zakon i jedan zlocin da spreci onda ima svrhu i sigurno da ima dejstvo, narocito ako se dobro medijski promovise i jasno stavi do znanja sta moze ocekivati one koji planiraju takve zlocine.

A ako neće (kao što neće) onda ima tu nule Boki.

Pri čemu uopšte ne moraš da budeš u toj struci da bi ispravno zaključio da ne postoji osoba koja će da odustane od takvog zločina ako mu preti doživotna kazna, a neće odustati ako mu preti kazna od 40 godina zatvora. Nije to kao da se odlučuješ da li da kupiš telefon pa ti pravi razliku da li košta 100e ili 300e.

 

1 hour ago, Bokisd рече

Ja se najezim samo od mogucnosti da neko dete iz moje porodice bude ubijeno, silovano, muceno i sigurno da taj bol moze da ublazi saznanje da je ubica pravedno kaznjen dozivotnim zatvorom.

Ništa ne može da ublaži bol zbog toga... a ponajmanje razlika između 40 godina zatvora i doživotnog zatvora, koja se najčešće i svede na isto.

 

1 hour ago, Bokisd рече

Dobro, ako ne moze (sigurno znas),

Ne može ništa retroaktivno...

 

1 hour ago, Bokisd рече

 medijska javnost ako zahteva da se nesto politicki odradi moze da bude presudna, mislim, sam zivot i situacija moze da diktira stvari, kao sto je izgleda i u ovom slucaju sa Tijaninim zakonom bilo.

Pa da... zato ovo i jeste školski primer populizma... i to u skoro svim aspektima... i to što imaš vrli i prepametni populus protiv zle i korumpirane "elite" u vidu profesora prava, sudija, tužilaca, advokata... i to što imaš pravu elitu (one koji zaista imaju moć i vlast) koji šatro štite populus od zle i korumpirane "elite"... pa i to što se prodaje priča koja je emotivno izuzetno važna, a u realnosti ne tangira ni promil stanovništva te je objektivno nebitna... i naravno to što se uz te emocije i u tom paketu uvali sve i svašta, pa se izmene zakona koje u 99% sadržine nemaju nikakve dodirne tačke sa Tijaninim slučajem nazivaju Tijanin zakon... pri čemu su dodirne tačke sa Tijaninim slučajem te da njen ubica (da je ovakav zakon tada postojao) ne bi izašao iz zatvora u 74oj godini (ako toliko poživi u zatvoru što nije baš verovatno), nego ne bi nikad izašao.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 минута, Avocado рече

A ako neće (kao što neće) onda ima tu nule Boki.

Pri čemu uopšte ne moraš da budeš u toj struci da bi ispravno zaključio da ne postoji osoba koja će da odustane od takvog zločina ako mu preti doživotna kazna, a neće odustati ako mu preti kazna od 40 godina zatvora. Nije to kao da se odlučuješ da li da kupiš telefon pa ti pravi razliku da li košta 100e ili 300e.

 

Ništa ne može da ublaži bol zbog toga... a ponajmanje razlika između 40 godina zatvora i doživotnog zatvora, koja se najčešće i svede na isto.

 

Ne može ništa retroaktivno...

 

Pa da... zato ovo i jeste školski primer populizma... i to u skoro svim aspektima... i to što imaš vrli i prepametni populus protiv zle i korumpirane "elite" u vidu profesora prava, sudija, tužilaca, advokata... i to što imaš pravu elitu (one koji zaista imaju moć i vlast) koji šatro štite populus od zle i korumpirane "elite"... pa i to što se prodaje priča koja je emotivno izuzetno važna, a u realnosti ne tangira ni promil stanovništva te je objektivno nebitna... i naravno to što se uz te emocije i u tom paketu uvali sve i svašta, pa se izmene zakona koje u 99% sadržine nemaju nikakve dodirne tačke sa Tijaninim slučajem nazivaju Tijanin zakon... pri čemu su dodirne tačke sa Tijaninim slučajem te da njen ubica (da je ovakav zakon tada postojao) ne bi izašao iz zatvora u 74oj godini (ako toliko poživi u zatvoru što nije baš verovatno), nego ne bi nikad izašao.

 

Ali, zar nije logicno da ocekujemo da neko zbog tezine kazne odustane od izvrsenja, mislim da se slazes da je to cilj i zakona , bilo kojeg , mislim ne treba da pricam ti si profi u tom poslu i znas sve te stvari. U tom smislu meni je okey ako je to namera ovog zakona a ne vidim da je drugacije. Takodje mislim da treba i medijski promovisati zakon i ispratiti njegovo delovanje u praksi, jer stvarno nije isto, .... ako se naglasi, ako ubijes i silujes dete, neces moci da izadjes iz zatvora do kraja zivota, nemas pravo na pomilovanje cak i ako postanes najprimereniji i najbolji robijas u zatvoru, dok neki drugi mogu.... 

Licno koliko znam, zaista znaci roditeljima zrtava sto pravednija i sto veca kazna za pocinioca zlocina nad njihovom decom, narocito ako 'odradi' kaznu i posle kazne provedene u zatvoru izadje napolje i ponovo zivi kao slobodan covek ili ako dobije pomilovanje i izadje na slobodu, mislim da to ubija roditelje, koliko vidim to je i Tijaninom ocu bila glavna zamisao i tako se i osecao (kako sam opisao)

Sto se tice populizma, jasno je, vidimo gde zivimo i kakvo nam je okruzenje, vidim da su i nesto drugo progurali, ko zna da li bii stavili ovaj zakon na glasanje u skupstini,... iako verujem da u skupstini postoje posteni ljudi koji su glasali po savesti i da je celokupna javnost u vecini zadovoljna i podrzava zakon.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Све је више  преступника,  животне доби од двадесете па надаље.

Тако да не може бити исто  20+40=60 и 20+остатак=никад не изаћи 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, Bokisd рече

Ali, zar nije logicno da ocekujemo da neko zbog tezine kazne odustane od izvrsenja,

Nije kod najtežih dela. Ti možeš da promišljaš o tome da li ti se isplati da ukradeš neki automobil zavisno od toga da li je zaprećena kazna zatvora od godinu dana ili 5 godina, pa da zaključiš da ti je rizik od godinu dana prihvatljiv (čak ako te i uhvate, a nadaš se da neće) a rizik od 5 godina je potpuno neprihvatljiv pa nećeš ni da pokušaš ako toliko možeš da odležiš za to... ali 30-40 godina robije nije nikom prihvatljivo ni za šta... u takvim situacijama, jedino što ih realno odvraća je uverenje da su male šanse da ne budu uhvaćeni.

Baš zbog toga, Tijanin slučaj jeste dobar za odvraćanje, jer je tu policija sjajno odradila svoj posao... ako nešto treba medijski promovisati, to je to... samo je tu problem što kad to promovisanje previše radiš, neko će da se pita kako policija u toj situaciji može tako brzo i efikasno da nađe počinioca, a u Hercegovačkoj npr. ne može... pa je lakše da borbu protiv kriminala promovišeš kroz besmislene populističke zakone koji nikakvog realnog efekta nemaju na smanjenje stope kriminala.

 

пре 21 минута, Bokisd рече

 ako se naglasi, ako ubijes i silujes dete, neces moci da izadjes iz zatvora do kraja zivota, nemas pravo na pomilovanje cak i ako postanes najprimereniji i najbolji robijas u zatvoru, dok neki drugi mogu.... 

To neće imati efekta na one koji uopšte ne računaju na to da će biti u zatvoru, tj. na one koji planiraju nešto toliko strašno da je svaka kazna preteška...

Imaće efekta na one koji su već u zatvoru i nemaju mogućnost pomilovanja... a efekat će biti da takvi budu sve suprotno od "najprimereniji i najbolji robijas u zatvoru" ali cenim da te za to zabole uvo... 

 

пре 21 минута, Bokisd рече

Licno koliko znam, zaista znaci roditeljima zrtava sto pravednija i sto veca kazna za pocinioca zlocina

Najbolje je što nisi uopšte svestan da je to kontradikcija...

 

пре 21 минута, Bokisd рече

Sto se tice populizma, jasno je,  ...   ....  ... da je celokupna javnost u vecini zadovoljna i podrzava zakon.

i to je sve što je populistima važno tj. glavni i prevashodni cilj ovog zakona i svakog populističkog zakona...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Paradoksologija,
      Zakon o finansijskoj propasti porodice sa decom
      Mario Reljanović  25/06/2018 
      Odavno nije tajna da vlast ne voli socijalna davanja. Na tapetu su se do sada našle razne kategorije primalaca socijalnih davanja, pa se pričalo o „trudničkoj mafiji“ , o zlim socijalnim slučajevima koji ne žele da rade jer žive lagodno od novčane socijalne pomoći, pa je potom izvršen i desant na penzije, i tako dalje. U nemogućnosti da sprovede socijalnu politiku nalik na onu u čuvenom crnohumornom stripu Maxmagnus, gde kralj i ministar finansija sve socijalne slučajeve (na čelu sa penzionerima) isporučuju fabrici lepka kao sirovinu (i pritom još zarade), ova vlast pribegava politici oduzimanja prava na socijalna davanja i/ili obesmišljavanja njihovog obima i kvaliteta, naročito u pogledu visine novčanih iznosa. Najnoviji takav atak desio se u decembru, kada su bez rasprave usvojeni zakoni koji će za veći broj građana značiti gubitak nekog prava iz oblasti socijalne zaštite, ili njegovo drastično urušavanje. U paketu tih propisa obesmišljena je na primer naknada za slučaj nezaposlenosti, jer je izmenom Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ta naknada značajno umanjenja, naročito za one radnike koji su – dok su radili – imali niska primanja ispod republičkog proseka (što je slučaj sa oko 80% zaposlenih). Ipak, posebnu pažnju zavređuje novi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Njegova pojedina rešenja nisu samo pravnički čudna, već su i nehumana, bezobzirna i ispod svakog minimuma ljudskosti i dostojanstva. Dakle, sasvim u skladu sa ukupnim politikama koje se vode prema građanima Srbije.
      Šta ovaj Zakon čini tako nepovoljnim po korisnike raznih socijalnih davanja? Najpre, valjalo bi pomenuti naknadu za vreme porodiljskog odsustva. Iako je u medijima bilo propraćeno sa velikom pompom (istina kratkotrajno, verovatno da novinari ne bi previše istraživali ovo pitanje) kako će sada i žene angažovane van radnog odnosa moći da dobijaju naknadu za vreme porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta – što je formalno tačno – nigde se nije mogla pronaći informacija da će ova naknada biti drastično umanjena, pa će tako veći krug korisnika dobijati značajno manje novca, što u konačnom računu znači da će se masa sredstava koja se izdvajaju za porodilje i roditelje prilikom korišćenja ovog prava zapravo smanjiti (o bezobraznim i nemoralnim rešenjima vezanim za ovo pravo sam pisao još u decembru nakon usvajanja Zakona). Umanjenje iznosa će u pojedinim slučajevima biti tako drastično da ne samo što neće doneti nikakvu materijalnu sigurnost roditeljima, već će bukvalno obesmisliti plaćanje doprinosa za zdravstveno osiguranje i gurati porodilje u zonu rada na crno. Da ne govorimo o činjenici da se na ovaj način država ruga Međunarodnoj organizaciji rada, kršeći Konvenciju 183 o zaštiti materinstva koju smo ratifikovali.
      Zakon međutim sadrži i druga „zanimljiva“ rešenja. Tako je u članu 4. Zakona proširen krug primanja koja utiču na cenzus za ostvarivanje pojedinih prava. Naročito je zanimljiva formulacija „prihodi ostvareni od ostalih aktivnosti“, što praktično znači da u cenzus ulaze svi prihodi bez obzira na pravni osnov ili odsustvo pravnog osnova, iznos i vreme njihovog ostvarivanja. U prethodnom zakonu postojala je precizna enumeracija prihoda, koje sada više nema i bukvalno svaki prihod može da se smatra smetnjom za ostvarivanje prava iz novog Zakona (uz nekoliko izuzetaka koji su izričito navedeni u članu 5). Članom 6. navedeno je da stambene potrebe porodice iznose jednu sobu do članu domaćinstva, plus još jednu sobu. Svako ko ima više od toga, ne može ostvariti pravo na dečiji dodatak. U najavi je svakako masovno rušenje pregradnih zidova.
      Članom 12. je u stavu 7. uvedeno jedno od najnemoralnijh pravila na koja se može naići u našem pravnom sistemu. Naime, ova odredba glasi: „Pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta ne može se ostvariti za dete za koje je ostvareno pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica“. Ovo praktično znači da, ukoliko roditelji ostvaruju pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica, bolesnom detetu roditelj nije potreban. Ukoliko roditelj ipak zaključi da jeste potreban, on neće moći da radi, ili ako radi neće moći da koristi plaćeno odsustvo da bi provodio vreme sa bolesnim detetom, već samo neplaćeno. Što je mnogo, mnogo je, čak i ako dolazi od moralnih rugoba kao što očigledno jesu gospoda na čelu Ministarstva za rad. Naročito je poražavajuće da ovakvih roditelja u Srbiji ima jako malo, i da se njihov broj meri cifrom od nekoliko hiljada. Na ovaj način se dakle ostvaruje „ušteda“ u državnoj kasi, koja bi se mogla postići na nekoliko drugih, takođe veoma efikasnih a opet nimalo nemoralnih načina – na primer, ograničavanjem iznosa koji narodni poslanici mogu dobiti na ime putnih troškova; ograničavanjem broja službenih vozila u državnoj upravi; ograničavanjem broja (ili ukidanjem) savetnika državnih funcionera koji služe samo tome da prime honorar koji posle prosleđuju u partijsku kasu. Mnogo je dakle načina da se uštedi, ako je potrebno uštedeti. Ovde međutim nije bila namera da se uštedi, već da se ponizi i dotuče.
      Dalje, članom 17. se određuje da ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta može ostvariti majka koja, između ostalog, ima 18 meseci osiguranja u prethodnom periodu, odnosno 24 meseca osiguranja ako se radi o poljoprivrednim osiguranicima. Verovatno postoji neko opravdanje za ovu diskriminaciju poljoprivrednih osiguranika ali se meni čini da je majka – majka, a dete – dete, bez obzira na to čime se majka bavi i bez obzira na visinu doprinosa koje je uplaćivala. Vlast očigledno ne misli tako.
      Dobro rešenje kod odlučivanja o ispunjenosti uslova za dečiji dodatak koje je primenjeno u novom Zakonu tiče se imovinskog cenzusa za nepokretnost koju roditelji poseduju koji je zakonom podignut, a predviđenim izmenama i dopunama Zakona (o kojima će kasnije biti reči u tekstu) potpuno ukinut. Kod prava na roditeljski dodatak je međutim aktuelizovana i „genijalna“ ideja iz doba Vulinovog ministrovanja, da se pravo na dečiji dodatak uslovi „redovnim pohađanjem nastave“. Tumačenjem člana 26. koji reguliše ovo pitanje, dolazi se do zaključka da su jedini izuzeci od ovog pravila deca sa invaliditetom i deca sa smetnjama u razvoju, pod određenim uslovima. Redovno pohađanje nastave međutim nigde nije definisano, pa se tako može dogoditi da se izgubi pravo na dečiji dodatak ukoliko dete zbog bolesti duže vreme ne pohađa nastavu. A ovo je sasvim izvesno ukoliko se dogodi da zbog bolesti (koja nije hronična i ne spada u oblik invaliditeta) dete ne bude ocenjeno u redovnom postupku, nego bude moralo da se ocenjuje vanredno na kraju polugodišta ili školske godine. Ako nekome ovo rešenje deluje čudno, ne bi trebalo. Namera zakonodavca nije bila da diskriminiše bolesnu decu; ona će biti samo „kolateralna šteta“ namere da se diskriminišu romska deca koja čine veći deo populacije koja je formalno upisana u školu ali nastavu ne pohađa redovno, ili je ne pohađa uopšte. I umesto da se radi na socijalnom uključivanju takve dece, kao i na edukaciji roditelja o važnosti školovanja, državi je daleko lakše da takvu situaciju iskoristi da roditeljima i deci uskrati novčanu pomoć. U skladu sa poznatom državnom politikom, i sasvim neustavno.
      Dalje, član 28. sadrži značajnu novinu u socijalnom pravu Srbije. Naime, njime je po prvi put definisan pojam jednoroditeljske porodice. Samohrani roditelji i jednoroditeljske porodice do sada su uporno izmicali pažnji zakonodavca, iako se za njih vezuje čitava paleta socijalnih problema i iako je velika većina takvih porodica socijalno marginalizovana i finansijski ugrožena. Međutim, umesto zadovoljstva što je takva novina našla svoje mesto u Zakonu, može se konstatovati da je definicija preuska, da nije precizna – čak i veoma zbunjujuća – i da neće obuhvatiti sve kategorije jednoroditeljskih porodica koje se javljaju u praksi. Naročito je razočaravajuće rešenje koje se odnosi na porodice u kojima jedan roditelj vrši roditeljsko pravo, a drugi roditelj odbija da plaća izdržavanje deteta (takozvanu alimentaciju). U tom slučaju će se porodica kvalifikovati kao jednoroditeljska samo ukoliko „drugi roditelj ne doprinosi izdržavanju deteta, a izvršenje obaveze izdržavanja nije bilo moguće obezbediti postojećim i dostupnim pravnim sredstvima i postupcima“. Možete da zamislite koliko će vremena biti potrebno roditelju koji se stara o detetu da dokaže ovako nešto, dobije izvršnu ispravu i proba da je izvrši „koristeći sva pravna sredstva i postupke“. Ostaje da se vidi kako će nadležni organi tumačiti ove (u samom Zakonu nedefinisane) izraze – ako se bude držala formalizma, problem neplaćenih izdržavanja se neće rešiti ovim propisom.
      Ako ste već počeli da psujete vlast, suzdržite se još par redova. Zato što ni ovo nije dno. Dno se nazire u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji se po hitnom postupku našao u Narodnoj skupštini, kako bi stupio na snagu i počeo da se primenjuje istovremeno sa matičnim Zakonom (koji je usvojen u decembru ali će se primanjivati od 1. jula 2018). Sećate se spornog člana 4. u kojem se nabrajaju svi prihodi koji ulaze u obračun primanja porodice da bi se odredio cenzus za ostvarivanje nekog prava? E, sada se u taj član, kao jedan od prihoda, ubacuje i iznos koji roditelji prime po osnovu roditeljskog dodatka. Dobro ste pročitali, ne mogu bahati roditelji koji koriste jedno pravo (na roditeljski dodatak) da požele da koriste još neko od prava kojima je svrha ekonomsko osnaživanje porodice. Roditeljski dodatak im je dovoljan.
      Dalje, menjaće se i osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta, tako što je umanjena (!?) na 1,5 bez obzira na vrstu prihoda koji je čine. Kako je ovo moguće objasniti, nije poznato.
      Iznosi roditeljskog dodatka utvrđeni su u apsolutnim iznosima (za razliku od originalnog rešenja da o tome odlučuje Vlada). Iznosi se kreću od 10.000 do 18.000 dinara mesečno, što se može smatrati relativno zadovoljavajućim rešenjem iako je i dalje daleko od dovoljnog da pokrije sve troškove roditelja u vezi sa decom.
      Član 24. Zakona će biti inoviran različitim rešenjima sa ruba pameti. Na primer, isplata roditeljskog dodatka će se obustaviti u slučaju razvoda braka ili prekida vanbračne zajednice, do odluke ministarstva. Dalje, isplata roditeljskog dodatka se vezuje za vakcinaciju i pohađanje predškolskog programa i osnovne škole. Dakle, slično dečijem dodatku o čemu sam već pisao. Da li je ovo normalno? Naravno da nije. Ne ulazeći u stanje svesti i inteligenciju roditelja koji ne žele da vakcinišu decu, ili da ih pošalju u školu, mora se napomenuti da i ta nevakcinisana i neobrazovana deca i dalje imaju potrebu da jedu, dišu, budu zdrava, obučena i obuvena. Roditeljski i dečiji dodatak ne crpe svoju svrhu u „nagrađivanju“ roditelja za to što dobro obavljaju svoje roditeljske dužnosti, već štite decu (pa i roditelje) od ekonomske ugroženosti, odnosno pomažu roditeljima da deci pruže osnovne uslove za život kojima će biti zadovoljene njihove bazične biološke potrebe. Otuda i svi pomenuti cenzusi koji služe da kroz sito i rešeto socijalnih službi prođu samo oni kojima je pomoć zaista potrebna. Iako roditeljski dodatak nema tako izraženu socijalnu komponentu i korisnici ove vrste pomoći su gotovo svi roditelji uz ispunjenje minimalnih uslova, ni ovo davanje ne predstavlja privilegiju već znak kontinuirane brige države o najmlađoj populaciji. Ono se ne može isključiti zato što su roditelji neodgovorni, jer se tako za neodgovorno ponašanje roditelja (za koje već postoje propisane sankcije) kažnjavaju deca.
      Zašto je važno da se sada o ovome piše? Iz više razloga. Najpre, populaciona politika je navodno prioritet ove vlasti, jedan od onih imaginarnih prioriteta koji u stvarnosti ne postoje i u vezi sa kojima se, naprotiv, čini sve da se – zarad nekih „viših ciljeva“ – situacija dodatno pogorša na štetu građana. Drugo, i mnogo važnije, Zakon će početi da se primenjuje 1. jula, dakle za samo nedelju dana. I tada će mnogi od nas biti zgranuti njegovim rešenjima, kada ih osete na sopstvenom džepu. Pre toga, iako je prošlo više od šest meseci od njegovog usvajanja, niko iz stručne javnosti nije reagovao. Niko se ne bavi ovim pitanjima, sindikati ih nemaju ni na radaru (kao da ti roditelji kao zaposleni nisu njihovi članovi i kao da ih se, na kraju krajeva, socijalna politika države uopšte ne tiče), a na stručnim i drugim skupovima prethodnih meseci samo pominjanje ovih rešenja je dočekivano sa nevericom, kao da ovi navodi ne mogu da budu provereni najobičnijom pretragom na internetu i čitanjem teksta Zakona. Udruženja roditelja takođe ostaju nema, ili ako je poneko od njih i podiglo glas nije dobacilo čak ni do stručne javnosti koja se ovim pitanjima bavi, o medijima i da ne govorimo. Šta se to dešava sa našom kolektivnom svešću? Svašta smo oprostili ljudima na vlasti, a ovo neće biti čak ni njihov najveći udarac na porodicu koji su izveli poslednjih godina. Ali naše odbijanje da pojmimo ono što nam se događa već postaje fascinantno i verovatno će biti predmet neke buduće doktorske disertacije iz oblasti socijalne psihologije. Koliko vlast treba da uđe u naše živote i koliko treba da nas ponizi da bismo konačno počeli da pružamo otpor?
      Peščanik.net, 25.06.2018.
      @Avocado i @RYLAH, ako vas ne mrzi, može li komentar: koliko je ovo tačno tumačenje i koje je vaše mišljenje? 
      Meni ovde ima nebrojeno mnogo sumanutosti, a ova je možda najveća: "Član 24. Zakona će biti inoviran različitim rešenjima sa ruba pameti. Na primer, isplata roditeljskog dodatka će se obustaviti u slučaju razvoda braka ili prekida vanbračne zajednice, do odluke ministarstva." 
    • Од Џуманџи,
      https://narod.hr/eu/eu-napravila-prvi-korak-prosao-zakon-koji-ce-ograniciti-internet-kakav-znamo
    • Од Страле,
      Budući krovni zakon u prosveti doneće nova pravila, obaveze i kazne za prekršaje kako nastavnicima, direktorima, institucijama, tako i đacima i njihovim roditeljima.
      Visoke novčane kazne
      Upravo na osnovu nacrta zakona o osnovama sistema obrazovanja predviđa se da će kazne za roditelje čija deca prekrše školska pravila iznositi od 5.000 do 100.000 dinara, koliko može biti kazna u za neupisivanje deteta u predškolski program ili za roditelje čija deca ne idu u školu.
      Novčane kazne namenjene su i roditeljima koji ne prijave izostanak deteta u roku od 48 sati, a za pravdanje izostanaka imaju osam dana.
      Roditelji će biti prinuđeni i da idu na sud ukoliko njihova deca počine neki od težih prekršaja discipline u školi, zbog čega će morati da odgovaraju prekršajno ili krivično.
      Za vršnjačko nasilje takođe će roditelji biti kažnjeni, pa će tako roditelj deteta koji maltretira vršnjake (fizički ili verbalno) morati da plati kaznu od 30.000 do 100.000 dinara, a kazna roditelje čeka i ako dete narušava ugled i čast drugog učenika ili nastavnika.
      Kazne i za nesavestan rad
      Nacrtom zakona o osnovama sistema obrazovanja predviđeno je po prvi put da se novčano kazne i sekretari škola koji svoj posao ne obavljaju savesno, zbog čega bi mogli da plate kaznu od 5.000 do 100.000 dinara.
      Od školske 2020/2021. godine počeće da se primenjuje i novi zakon koji podrazumeva da se škole finansiraju “po glavi” učenika.
      – Sredstva za finansiranje delatnosti ustanova utvrđuju se na osnovu ekonomske cene za ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja, po detetu i učeniku – navedeno je u nacrtu zakona.


      Izvor: http://edukacija.rs/obrazovanje/novi-zakon-u-prosveti-donosi-nove-kazne-za-sve
    • Guest
      Од Guest,
      На закон су уложили жалбу борци за права сексуалих мањина, након што су им одбили жалбу у суду Санкт Петербурга, где је Закон о забрани пропаганде хомосексуализма и донет.
      Кршење тог закона који је донет у Санкт Петербургу новембра 2011, а ступио на снагу у априлу ове године, повлачи за собом казну од 5.000 рубаља (125 евра) за физичко лице, до 500.000 рубаља (12.500 евра) за правно лице.
      ЛГБТ активисти сматрају да је закон хомофобан, а један од њих – Николај Алексејев кажњен је по том основу у мају, након чега се обратио Европском суду за људска права.
      Осим Санкт Петербурга, такав закон је на снази и у неколико других области Русије.
      Извор: Радио Светигора
    • Guest
      Од Guest,
      „Предлог закона је поднијет. Ради се о преступима везаним за вријеђање вјерских увјерења и осјећања“, казао је он.
      По његовим ријечима, максимална казна коју овај закон предвиђа је три године затвора. За мање преступе предвиђа се новчана казна од 300 000 рубаља и друштвено користан рад до 200 сати.
      Поред тога, у документу се наводе и преступи као што су скрнављење богослужбених објеката и предмета и њихово уништавање.
      „Овакви преступи кажњиви су новчаном казном до 500 000 рубаља, друштвено корисним радом до 400 сати и затворском казном до пет година“, саопштио је предсједник комитета.
      Предлог закона, такође, наводи јавно скрнављење и уништавање религиозне литературе, знакова и амблема, као административне прекршаје кажњиве новчаном казном од 30 000 до 50 000 рубаља.
      Извор
×
×
  • Create New...