Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Поуке.орг инфо

ПОЛИТИКА: Битка за трон непризнате "црногорске цркве"

Оцени ову тему

Recommended Posts

Некадашњи кумови Мираш Дедеић и Лав Лајовић предводе два сукобљена крила у овој организацији

Подгорица – Када је некадашњи директор  подгоричке „Побједе” Лав Лајовић обукао мантију непризнате „Црногорске православне цркве” међу Црногорцима се говоркало да ће он „угасити расколничку цркву регистровану у цетињској полицијској станици”.

Bitka-za-tron-nepriznate-CPC-politika.rs.jpg

Слутње су се оствариле јер је пре неки дан у овој невладиној организацији дошло да великог непоразума између Лајовића и његових присталица са лидером НВО ЦПЦ, Мирашем Дедејићем, који се у јавности и ретким следбеницима престављао као „митрополит” ове организације.

У јавности се протеклих месеци говоркало да се у овој НВО нешто догађа, али томе се није придавало на важности, с обзиром на минорни утицај који има међу грађанима. Но, на светлост дана испливао је, рекло би се, непремостив сукоб који се догодио у недељу када се у Цркви Свете Параскеве у Малој Загреди код Даниловграда састала „одабрана група” Мираша Дедеића, и група коју је предводио његов кум Лав Лајовић из „подгоричко-дукљанске епархије”.

Том расколничком чину унутар ове организације допринео је својим учешћем непризнати митрополит, такође непризнате, односно непостојеће „италијанске православне цркве”.

Малобројна чета која је остала око Мираша каже да га је разбеснело понашање Лава и да не схвата „како неко из Италије може долазити у посету” једној верској оганизацији, ако га није позвао њен први човек.

„Тај вајни италијански, лажни митрополит дошао је овамо да мути воду међу свештенством наше цркве. Позвао га је овај убачени елемент, сарадник УДБЕ, Лав који ће, ако Бог да ускоро бити миш кога ћемо изјурити из наше цркве”, каже нам један од присталица НВО „Црногорска православна црква” који жели остати анонима.

Присталице Лајовића након што су отишли испод кишобрана Дедеића оптужили су га да он „својим непочинствима гура у пропаст ‘црногорску цркву’”. Незванично сазнајемо да је његова мисија обрачуна са Мирашем уствари његова борба да се докопа престола у овој невладиној организацији.

Јадан од најбољих познавалаца односа унутар црквених заједница у Црној Гори, публициста и историчар са Цетиња Јован Маркуш, за наше новине каже да су сви овакви скупови представљају сано „путујући циркус”.

„Режимски медији су овом циркусу од десетак особа дали третман ударне вести покушавајући да прикрију прослављање Светог Василија Острошког у Острогу и Никшићу којем су присуствовале десетине хиљада верника”.

Канонски непризната НВО „Црногорска православна црква” за сада обавља службу под отвореним небом,  или у једном објекту који се налази на Цетињу, на приватном имању.

Због тога већ годинама присталице ове тзв. цркве упадају насилно у цркве Митрополије црногорско приморске и захтевају од државе да им се врати „беспризорно отета црквена имовина, узурпирана од стране окупационе Српске православне цркве”.

 Најновије наде Мирашеваца су усмерени ка Васељенском патријарху не би ли им дао аутокефалност као што је то урадио са Украјинском црквом.

На крају да подсетимо да је Лав Лајовић  „архимандритску каријеру” започео је као стечајни управник новинске куће „Побједа”, потом као туристички радник, након чега је сео у столицу директора хотела „Оногошт”, након чега одлази у Осијек где га унапређују у „протестантског богослова”  и сада предводи отцепљено крило НВО „Црногорска православна црква” .

http://www.politika.rs/scc/clanak/429730/Bitka-za-tron-nepriznate-Crnogorske-crkve?fbclid=IwAR0J8cftu4f2aS8cBGk1PBlST5nOJoGJIRTlKJo8jEEC5UIDOUZgCWb5A48


View full Странице

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Чисто да се зна како је ова весела дружина настала и да буде јасно да ту говора о цркви нема. Пажљиво погледајте ово, не виђа се често оваква представа.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Гост у студију васељенског радија „Светигора“ био је Његово преосвештенство епископ Каракаса и Јужне и Америке г. Јован из Руске Заграничне Православне Цркве. Доносимо звучни запис целокупног разговора који је водио ђакон Павле Божовић.    Звучни запис разговора   Извор: Радио Светигора
    • Од Логос,
      У Црној Гори нико више не пита ко је. Довољно је рећи Гојко Перовић и зна се да је то протојереј ставрофор, ректор цетињске Богословије, свештеник који је ушао у срца верника, нечујно „бануо” у све, а не само православне домове и у већини њих остао.     А човек не може бити у „туђем” дому ако га нема у свом. А Гојку и супрузи Бог је напунио кућу чељадима, око огњишта греје се пет синова.   Његов други дом Богословија удомила је и школује педесетак богослова.   Наизглед тих, с душом дечака, правичан и увек спреман да разуме проблеме својих богослова, професор Перовић не попушта када се мери знање ђака. Негде се и чуло да је он „строги профа”, али неизмерно нежан отац.   Током молебана у Цетињском манастиру, после молитве крај ћивота Светог Петра Цетињског, поручио је браћи Црногорцима да треба заједно да ложе један бадњак – љубави и помирења, а онда је заплакао. Искрене сузе оца Гојка постале су симбол црногорских раскола и деоба.   Ректор цетињске Богословије  није „увезени“ свештеник како их именује  црногорска власт, за шта су добили одговор од њега:   „Ја сам Црногорац, пореклом из Катунске нахије, нисам члан ниједне партије. Сви моји за које знам су рођени усред Црне Горе, моји преци нису раздвајали Српство од Црногорства.”   Не узмиче ни пред ким, полемише, расправља, а недавно је и црногорског председника Мила Ђукановића питао: „Шта то има агресивно у вези са светосављем у Црној Гори? Шта је то чиме светосавље поништава црногорски верски и национални идентитет – ако није управо насиље које се врши над самим Светим Савом? Можемо ли се ’ослободити’ његовога имена и спомена, а да после тога будемо и налик онима који су нас родили и који су Црну Гору створили.”   На одговор Ђукановића чекао је месецима а онда му је, уместо њега, послао закон којим ће „уразумити свештенство СПЦ да ништа њима не припада већ држави Црној Гори” и да је „нетачна теза да је црква створила државу, јер је она постојала пре ње”.   Перовић је поново пресавио табак и написао њему „и много критикованој власти”:   „Нисмо ми на црквеним саборима одлучили да оснујемо партију или формирамо владу, него сте ви на партијским конгресима прогласили ’обнављање цркве’ и донели закон који нам, овакав какав је, не треба.”   Рођен 1972. године на пени од мора у Котору, одрастао у Херцег Новом, школовао се у Београду и професуру започео на Цетињу где сада живи.   Када човек има шта да каже онда није нескромно и овај текст урамити реченицама које је у разним поводима изговорио ректор цетињске Богословије:   „Браћа смо. Мало нас има да бисмо се делили.”   „Ко дигне руку на брата свога, или покуша да баци камен – тај нека се не нада ничему доброме.”   „Ми се бунимо да ова држава буде боља и јача, са овим законима, па да и ми у њој живимо као прави људи, а ако смо људи онда можемо бити и Црногорци и Срби и ко како осећа да јесте. Јер нема нама молитве без њих, нити има њима Црне Горе без нас.”   „Ако је човек срећан са оним што има и ако не гледа шта је други добио, него ако оно своје разрађује, онда Бог на то уме да дода.”   „Ми свештеници треба стално да размишљамо да ли свакодневно живимо оно што проповедамо.”   „Нећемо се шалити с нашом државом. Шетамо слободно, с молитвом у души и с Црном Гором у срцима.”   Наведени цитати оправдавају поруке младих који су на једној друштвеној мрежи написали: „Господ збори, отац Гојко само уста отвара.”     Извор: Политика
    • Од Логос,
      Ових дана смо, путем средстава јавног информисања, сазнали да је чувени амерички рок- музичар Џон Бон Џови отворио трећи по реду ресторан у САД у коме ће сиротиња моћи бесплатно да се храни. Назив ресторана је веома занимљив – Soul Kitchen – што има преносно значење, зависно од контекста, али би у буквалном преводу значило „Кухиња (од) душе“ или „Кухиња за душу“. Поменути ресторан опстаје од донација и добровољног рада волонтерâ, а уз то, ко год има добру вољу, може оставити 20 долара за подршку његовом раду. Гест америчког певача је, у времену које је прожето грамзивошћу и лихварством, попут града што на гори стоји (уп. Мт 5, 14) и аутентично сведочанство једног дубоко људског става. – (извод из уредничког уводника)   Катихета Бранислав Илић на Радио "Светигори": Уређивачки одбор „Православног мисионараˮ је молитвено уз свештенство и народ Цркве Божје у Црној Гори!   Катихета Бранислав Илић на Радио "Беседи": У имену Божијем је суд и правда!   У попразничним данима који одишу благодатном топлином, радошћу и љубављу празника Богојављења, васколику пуноћу наше свете Цркве обрадовао је нови јануарско-фебруарски 371. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Овај први број у 2020. години доброте Господње, посвећен је теми „Социјално старање Црквеˮ. Са садржајем овог броја црквену јавност путем радијâ „Светигораˮ (Митрополија црногорско-примроска) и „Беседаˮ (Епархија бачка), упознао је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог мисионарског гласила задужен за односе са медијима.    У оквиру представљања овог изузетног броја посебно је истакнут значај харитативног служења Српске Православне Цркве које је препознато као са-литургијско служење. Представљени су сви текстови, интервјуи и остали садржаји који употпуњују и обогаћују овај 371. број мисионарског гласила. Будући да је свештенство и верни народ Српске Православне Цркве у Црној Гори суочен са великим тешкоћама и искушењима, гостујући на таласима васељенског радија „Светигораˮ катихета Бранислав је нагласио: „Уређивачки одбор „Православног мисионараˮ је молитвено уз свештенство и верни народ Српске Православне Цркве у Црној Гори, остајемо у молитвеним мислима са Вама и узносимо молитве Троједином Богу, да љубављу својом уклони овај мрачни облак који се надвио над благословеним крајевима Црне Гореˮ, истакао је члан уређивачког одбора задужен за односе са медијима.   САДРЖАЈ:     РЕЧ УРЕДНИКА: Од људи племенитих људима потребитим   СВЕТИ ОЦИ ТУМАЧЕ СВЕТО ПИСМО: Свети Јован Златоуст – тумачење молитве „Оче нашˮ   РЕЧ ПАСТИРА: Интервју са јеромонахом Петром (Драгојловићем) – У имену Божијем је суд и правда!   БЕСЕДА: Беседа на празник Светог Апостола и Јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског   МАТЕРИК: Света Ана   ИСТОРИЈА ХРИШЋАНСТВА: Трећи Васељенски Сабор   У ДИЈАЛОГУ СА АТЕИЗМОМ: Да ли је новоатеизам „нашминкани“ пантеизам?   ТЕМА БРОЈА:   Катиехта Владимир Пекић: Да ли је сиротиња и „Богу тешкаˮ?   Интервју са јерејем Владимиром Марковићем: Цркви је потребна једна кровна организација социјалног старања!   Фредерика де Грааф: Моји корени су сада у Русији!   Разговор са Фредериком Де Грааф, неговатељицом тешких болесника: Провера живота болом!   Др Ђорђе Вуковић: Социјално старање према Студеничком типику Светога Саве!   ВИШЕДЕТНЕ ХРИШЋАНСКЕ ПОРОДИЦЕ: Породица Попов   ДУХОВНЕ ПОУКЕ: Валаамски схиигуман o абортусима - „Идеш у пакао? Хоћеш и мене са собом да повучеш...?“   СВЕТА ЗЕМЉА: Храм Свете Марије Магдалине у Гетсиманији   СВЕТА ГОРА: Манастир Светог Пантелејмона     МИСИОНАРСКИ ИЗЛОГ: Давање је израз онога што смо     Повезан садржај:   Интервју са јеромонахом Петром (Драгојловићем), игуманом манастира Пиносава: У имену Божијем је суд и правда!     Извор: Православни мисионар
    • Од Логос,
      За декана је на седници савета изабран јереј проф. др Зоран Ранковић, с тим да део професора оспорава избор новог декана и продекана.     Јереј проф. др Зоран Ранковић, професор црквенословенског језика, изабран је јуче за новог декана Православног богословског факултета одлуком савета ове високошколске установе, а за продекане су именовани професори Владимир Вукашиновић за науку, Србољуб Убипариповић за наставу и Драган Каран за финансије, сазнаје „Политика”.   Претходно о кандидату за новог декана гласало је наставно-научно веће на седници прошле недеље, на којој је професор Ранковић добио 22 гласа од 29 присутних чланова. Подсетимо, претходни декан владика браничевски Игнатије поднео је оставку на ту функцију пошто му је Свети архијерејски Синод повукао благослов за обављање те дужности, наводно због тога што није спровео раније одлуке овог црквеног тела којим је благослов за подучавање на ПБФ-у повучен владики западноамеричком Максиму и доценту др Марку Вилотићу.   За део професора ПБФ-а, међутим, избор новог декана и продекана је нелегитиман. Један од њих, проф. др Родољуб Кубат, каже за „Политику” да чланови савета који су изабрали ново руководство нису бирани у складу са статутом факултета.   – Од 17 чланова, њих 16 није добило неопходну апсолутну већину. Самим тим све одлуке које је донео савет, од усвајања оставке декана владике Игнатија, до именовања в. д. декана и избора новог декана и продекана нелегитимне су. О томе је четири дописа факултету упутила и ректорка Универзитета у Београду, проф. др Иванка Поповић и опоменула на начин избора чланова савета. Последњи прошлонедељни допис из Ректората није ни стигао до секретара нити до било кога с факултета, курир који га је донео је шиканиран, а допис задржан у секретаријату деканата – каже проф. др Родољуб Кубат.   Савет Православног богословског факултета изабран је пре око годину и по дана. Како нам је потврдило више професора с овог факултета, међу којима су и они који сада оспоравају одлуке савета, заједнички договор наставно-научног већа био је тада да, пошто је било тешко постићи да сви кандидати добију апсолутну већину, кандидат за савет који је добио апсолутну већину буде изабран на тај начин, а да остали буду изабрани по броју гласова који су добили.   – Нико тада није сугерисао да би то могао бити проблем. Међутим, како је отпочела процедура за избор новог декана, у Ректорату су констатовали да нешто није у реду, могуће је да им је и неко с факултета објаснио шта се десило. Тада је реаговала и ректорка. И друге колеге и ја смо инсистирали да се прво бира нови савет, па да се онда отпочне избор новог декана, али то није учињено – каже проф. др Кубат.   Он додаје да због тога није желело да присуствује прошлонедељној седници наставно-научног већа, на којој се гласало о кандидату за новог декана, да је према његовим сазнањима исто учинило још осам колега, а да њих седморо који су били на седници нису гласали за кандидата којег је изабрала већина чланова већа.   С друге стране, за неке професоре спорне су овакве опомене из Ректората ПБФ-у. Саговорници „Политике”, који овом приликом нису желели да буду именовани, наводе да у званичном записнику са седнице нигде не пише како су изабрани чланови савета, односно колико су гласова добили, да то није наведено ни у званичном допису који је упућен Ректорату. Због тога се питају како ректорка зна да савет није изабран апсолутном већином када се то не наводи ни у једном допису с факултета и када не постоји никакав писани приговор на избор савета који би јој дао основ да реагује. „Политика” је покушала да ступи у контакт с проф. др Иванком Поповић, али она током јучерашњег дана није одговарала на наше позиве и поруке.   О статуту следеће седмице   Одбор за статутарна питања Универзитета у Београду 8. новембра донео је једногласно мишљење да је „утицај Светог архијерејског Синода Српске православне цркве, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на Православном богословском факултету у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета”. Тада је најављено да ће на наредној седници одбор расправљати о усаглашености одређених одредаба Статута ПБФ са статутом универзитета.   У писаним одговорима „Политици” председник одбора, проф. др Марко Давинић, навео је да је седница заказана за 17. децембар, као и да ће информације о одлукама одбора моћи да се добију на сајту Универзитета у Београду у току идуће недеље.   Председника одбора, у питањима упућеним мејлом, подсетили смо на случај из 2012. године, када је повереница за заштиту равноправности добила притужбу Удружења „Атеисти Србије”, у којој се наводи да је тражење благослова за студирање и рад на Православном богословском факултету дискриминација по верској основи.     Тадашњи Одбор за статутарна питања изјаснио се „да се не ради о дискриминишућем основу за студирање и рад, имајући у виду специфичност Православног богословског факултета у односу на друге факултете у саставу Универзитета у Београду, пошто студирање и рад у овој високошколској установи подразумевају неопходну повезаност позива и вероисповести”. На питање „Политике” да ли сада није препозната специфичност ПБФ-а или тада није препознато да давање благослова за рад од стране тела које није у саставу универзитета није у складу са Законом о високом образовању и Статутом Универзитет, нисмо добили одговор професора Давинића.     Извор: Политика
    • Од Логос,
      Поводом обележавања јубилеја – осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве, 2. новембра 2019. године, у Бачкој Паланци је отворен научни скуп под називом: „Епархија бачка у осмовековној историји Српске Православне Цркве“.     Отварању симпосиона претходила је света Литургија у храму Покрова Пресвете Богородице, којом је началствовао протонамесник Игор Игњатов, парох при храму Светога Симеона Мироточивога у Ветернику. Евхаристијском сабрању присуствовали су учесници научног скупа. На крају Литургије служен је помен упокојеним архијерејима Епархије бачке.   Звучни запис беседе презвитера Игора Игњатова   У име Бачке епархије симпосион је отворио протојереј Бране Миловац, архијерејски намесник бачкопаланачки, који је пренео благослов Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког господина Иринеја, са напоменом да ће се владика Иринеј придружити учесницима скупа у недељу, 3. новембра.   Звучни запис обраћања протопрезвитера Брана Миловца   Плодоносан рад учесницима симпосиона пожелели су: др Марко Николић, помоћник директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницима, госпођица Драгана Милошевић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, господин Александар Борковић, заменик Општине Бачка Паланка и проф. др Светозар Бошков, управник Центра за историјска истраживања Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.     Звучни запис обраћања др Марка Николића   Звучни запис обраћања Драгана Милошевића   Звучни запис обраћања Александра Борковића   Звучни запис обраћања др Светозара Бошкова     Други дан симпосиона у Бачкој Паланци ће почети светом архијерејском Литургијом, коју ће, у храму Покрова Пресвете Богородице, служити Епископ бачки г. Иринеј, уз саслужење Епископа мохачког г. Исихија и свештенства наше Епархије. По завршетку Литургије владика Иринеј ће поздравити присутне и благословиће наставак рада овог значајног симпосиона.   У раду симпосиона учествују: протонамесник Игор Игњатов, ђакон Мирослав Николић, др Милан Бандобрански, др Предраг Вајагић, др Радован Пилиповић, г. Мирослав Илић, и многи други признати научници из области теологије, историје, уметности, архивистике и сродних научних дисциплина.     Научни скуп је организован у сарадњи Епархије бачке (Црквена општина Бачка Паланка) и Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду (Центар за историјска истраживања).   Програм научног скупа /pdf/     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...