Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Ромејац

Шиптарска борба против обнове цркве у Мартиновићима

Оцени ову тему

Recommended Posts

Несрпска већина против обнове цркве у Гусињу

Обнову светиње у овој варошици на крајњем северу Црне Горе покушавају да спрече Албанци, који су пре неки дан сломили крст и бацили га у поток

CRNA-GORA2%2C---3--X-1938--godine--kada-je-osvestana-crkva-u-Martinovicima.jpg

Подгорица – Они који су пре једног века палили и рушили православну светињу у Гусињу сада поново разним претњама и скрнављењем обновљених темеља покушавају спречити изградњу цркве Светог Василија Острошког Чудотворца.

Обнову светиње у овој варошици на крајњем северу Црне Горе покушавају спречити Албанци, који су пре неки дан сломили крст и бацили га у поток. Крст се налазио на обновљеним темељима некадашње и будуће богомоље Светог Василија Острошког у месту Мартиновићи.

Према попису из 2011. године у Гусињу, Црногораца и Срба има око шест одсто, а остало су Албанци, Муслимани и Бошњаци, од око 1.700 становника колико укупно овде живи.

„Ово је још један атак неправославног становништва у Црној Гори на српске  светиње. Овога пута су у Мартиновићима оскрнавили крст са обновљених темеља. Скинули су га, сломили и бацили у поток у ноћи између понедељка и уторка, када су верници и приметили шта се десило”, саопштио је парох горњополимски и андријевички Бојан Радуновић који је цео случај одмах пријавио полицији.

Полиција је по пријави изашла на лице места, извршила увиђај и очекује се њено саопштење. За сада нико из полиције не жели на ову тему да комуницира са новинарима, али ни о другим случајевима и бројним ранијим провокацијама на верској и националној основи у овом крају.

У Митрополији црногорско-приморској су нам рекли да очекује „одлучну реакцију државе, која би морала да се обрачуна са људима који шире верску и националну мржњу без обзира из ког националног ентитета потичу”.

CRNA-GORA1%2C--osvecenje-temelja-bu.jpg

Православци, којих је у Гусињу сада веома мало, рекли су нам да је службеник Комуналне полиције у Општини Гусиње Бујар Хасанђекај веома ружним и неприкладним речима вређао православно свештенство, вернике и српске светиње.

„Позивам на мир и суздржаност наше комшије Албанце, али и наше вернике и све православце којима тешко падају провокације којима смо изложени”, поручује свештеник Радуновић.

Бољи познаваоци прилика о овом делу Црне Горе где живе већински Албанци, тврде да је на овакво понашање неправославних комшија инспирацију дао некадашњи председник Албаније Саљи Бериша. Он је рекао да „представници Српске православне цркве и екстремистичке групе провоцирају мештане и обнављају цркву” и затражио од државе Црне Горе да то хитно спречи.

Мештани Албанци су покушали да црквену имовину прогласе сопственом својином, али су надлежни судови правоснажно пресудили да је „стварни власник” црква, то јест да је реч о црквеној земљи.                                                                                    

Црква срушена 1941. године

У црквеним књигама записано је да су цркву 1941. године порушили мештани албанске националности, међу којима су били Тахир Балидемај и Рам Монов.

„Године 1902, митрополит Митрофан Бан својим писмом бр. 550 од 3. априла налаже свештенику гусињском Ђорђу Шекуларцу да огради место за цркву и гробље у Мартиновићима. Године 1928. почела је градња Храма Св. Василија Острошког Чудотворца у Мартиновићима, од камена... Завршена је тек десет година касније”, сведоче хронике.

Црква је освештана 1938, а две године касније свештеник Ђорђе Шекуларац пише у годишњем извештају архијерејском намесништву андријевичком да у „Мартиновићима живи 73 мушке и 52 женске особе који су православни Срби”.

„Године 1941, црква је срушена и остало је само метар висине зида у читавој основи. Међу рушитељима је био и Тахир Балидемај и Рам Монов, који се попео на цркву и бацио звоно”, сведоче списи.

„Након Другог светског рата земљиште на коме је црквиште и гробље користио је или га издавао уз накнаду члан црквеног одбора Рашко Поповић.”

 

http://www.politika.rs/scc/clanak/429628/Nesrpska-vecina-protiv-obnove-crkve-u-Gusinju

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      На основу Уредбе о Богословијама Српске Православне Цркве и условима уписа у Богословије Српске Православне Цркве Епархије Српске Православне Цркве објавиле су K О Н K У Р С за упис у I разред Богословијâ Српске Православне Цркве за школску 2019/20. годину:
       
       
       
       
       
       
       
       
      Устав СПЦ
      Уредба о богословијама СПЦ

       
    • Од Логос,
      На основу Уредбе о Богословијама Српске Православне Цркве и условима уписа у Богословије Српске Православне Цркве Епархије Српске Православне Цркве објавиле су K О Н K У Р С за упис у I разред Богословијâ Српске Православне Цркве за школску 2019/20. годину:
       
       
       
       
       
       
       
       
      Устав СПЦ
      Уредба о богословијама СПЦ

       

      View full Странице
    • Од Логос,
      На основу уредбе о богословским школама Српске Православне Цркве и условима уписа, Епархија бачка расписује КОНКУРС за упис у I разред богословијâ Српске Православне Цркве, за школску 2019/20. годину.
       
      Кандидат за пријем у Богословију треба да испуњава следеће услове: да није старији од 18 година; да није ожењен; да је завршио основну школу, најмање са врло добрим успехом и примерним владањем; да је душевно и телесно здрав; да има развијен слух и глас за појање, и да има основно знање из катихизиса и познавања Господњих и Богородичних празника.
      Пријемни испит ће бити одржан 1. јула 2019. године, са почетком у 7 часова, у свечаној дворани Црквене општине новосадске. Молбе за пријем кандидати подносe у сарадњи са надлежним парохијским свештеником, најкасније до среде, 26. јуна. Код надлежног пароха могу се добити и све остале потребне информације.
      О детаљима пријемног испита, као и о специфичностима интернатског начина живота, у Јутарњем програму радија „Беседа“, 25. јуна 2019. године, говорио је протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први и један од чланова Комисије која ће проверити знање кандидатâ за упис у богословске школе. 
       
       
      Извор: Епархија бачка
    • Од Логос,
      У Недјељу Свих светих, прве седмице по Духовима, 23. јуна, крипта Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици прославила је своју славу Тим поводом у крипти која је посвећена Свима светима служена је Света литургија којом је началствовао протојереј-ставрофор Драган Митровић, уз саслужење : протојереја – ставрофора Далибора Милаковића, као и протојерејâ: Миладина Кнежевића, Мирчете Пљиванчанина, Бранка Вујачића и протођакона Владимира Јарамаза.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.
      На Литургији су пјевали и одговарали чланови мјешовите пјевнице при Саборном храму, као и чланови црквеног хора овог храма „Свети Апостол и Јеванђелист Марко“ под вођством дирингетице мр Људмиле Радовић.
      Током Литургије благосиљан је славски колач и кољиво принети у славу и част Свих светих.  Након тога свештеник Мирчета Шљиванчанин је испред братства Саборног храма пожелио сабранима срећан и благословен празник и срећну славу и обратио се својим празничним пастирским словом објашњавајући да данас славимо Све свете зато што су светитељи управо плодови живота у Духу Светоме.
      „Славимо их зато што су светитељи испунили ону Божију заповјест да треба изнад свега вољети Бога и вољети своје ближње. А то вољети Бога и ближње није ништа друго до живот у Духу Светоме. То је живот у труду и борби да задобијемо Духа Светога, како је то говорио Свети старац Серафим Саровски – а то је циљ и смисао хришћанског живота“,  подсјетио је отац Мирчета.
      Нагласио је да је зато и Црква Божија – као заједница Духа Светога, и све што у Цркви бива и што чинимо и совршавамо, совршавамо благодаћу Светога Духа.
      Отац Мирчета је истакао да светим крштењем улазимо у небоземну заједницу Цркве Божије, али и да треба да трудом постанемо и потврдимо то наше призвање на ту заједницу:
      ,,Овај нас празник поучава да и ми светим крштењем улазимо у ту заједницу, у небоземну заједницу светих у заједницу Цркве Божије. Али, да би били истински чланови те Цркве и да би били у друштву тих светитеља Божијих, треба да се трудимо да ту и останемо и да се свакога дана трудимо да будемо истински људи Божији.“
      Истакао је да свако од нас може и треба да постане свети Божији човјек:
      „У црквеном календару видимо да славимо разне светитеље, свакога дана. Имамо светитеље, имамо преподобне, па имамо мученике и свештеномученике, па преподобномученике и јуродиве, па свету дјецу и свете мајке – свете жене. А шта нам то свједочи? То нам свједочи да сваки од нас ма гдје био и гдје се налазио, у којем год животном добу био, којим год дјелатношчу се бавио, може да постане и треба да постане свети Божији човјек.
      Зато нас овај празник охрабрује и оснажује да и ми можемо да идемо Божијим путем и да су врата Царства Божијега отворена за све оне који желе у њега да уђу, само ако се потруде. А први и основни наш труд су наша жеља и наша воља – дакле да желимо да будемо Божији људи и да знамо да је то најважнија ствар у животу“, истакао је отац Мирчета.
      Он се такође осврнуо и на дјелове из прочитане јеванђелске приче која нас подучава да прије свега треба вољети Бога, те да из те љубави исходи и љубав према свима:
      ,,Не смијемо и не можемо да волимо ништа друго више него Бога, а када волимо Бога и када се трудимо да живимо по Богу, онда волимо све. Онда стичемо и имамо праву и истинску љубав према свима. И према оцу и мајци, и према жени и према детету, и према сваком човјеку који ходи овом земљом, зато што је Божија љубав којом нас воли и дарује, права љубав, истинска љубав.“
      Идимо Божијим путем, сви смо позвани, сви људи овога свијета, а и сви људи овога града када је у питању наш Храм. Врата овога храма су отворена свима који желе да живе по Богу, који воле Бога и који воле ближње“, закључио је своје пастирско обраћање отац Мирчета.
      Овогодишњи домаћин и кум славе крипте Саборног храма, професор др Радомир Зејак са својом породицом, припремио је пригодно послужење за сав присутни народ, а овом приликом је кумство за следећу годину примио протођакон Владимир Јарамаз испред Хора Светог апостола и Јеванђелиста Марка, чији је он предсједник.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Викарни Епископ диоклијски г. Методије служио је данас, на Духовски понедјељак и празник Светог свештеномученика Јоаникија и с њим пострадалих свештеномученика и мученика Митрополије црногорско-приморске, храмовне славе цркве на Пардусу у Љешанској нахији са свештенством Свету службу Божију у овој цркви њима посвећеној.
       
      Протојереј Предраг Шћепановић, парох подгорички казао је у пастирској бесједи након читања Јеванђеља говорио је о страдању Митрополита Јоаникија и избјегличке колоне од Везировог до Зиданог моста у Словенији 1944/45. године.
      „Ми смо са главе страдали у Словенији, на Зиданом мосту, у преко 600 масовних гробница… И хвала браћи Словенцима што су њихове јаме и њихова стратишта обиљежили и описали. Ево ми, наше мртве, који су безгробна војска сахрањујемо у књигама и у овом светоме храму“, рекао је отац Предраг. Он је рекао да храм на Пардусу позива на братско помирење.
      „Јер, то је било тешко вријеме, када је хљеб у братску крв умакан а душа на памук чупана. Тада је, на данашњи дан Митрополит Јоаникије страдао. И овај дивни храм, који се издиже на овом путу изнад Подгорице посвећен је управо њему и страдалној војсци за име Христово, јер је мученичка крв сјеме за нове хришћане“, казао је отац Предраг Шћепановић. Након светог причешћа благосиљан је славски колач. Владика Методије је на крају рекао да је благодат Духа Светога данас сабрала вјерне на Службу на Пардусу.
      „Као што се пјева двије хиљаде година: И сви узевши крст свој говоримо – благословен који долази у име Господње. Тако су, драга браћо и сестре, пјевали и узели крст свој на плећа своја  кренули на пут страдања и Митрополит Јоаникије са свештенством и народом да животом својим посвједоче Јеванђеље Христово“, рекао је Владика диоклијски.
      Додао је да људска природа, заражена смрћу, жуди, жедни и вапи за вјечним животом. „Тако је жудјела и душа њихова кад су кренули на овај пут страдања и срели су се са Христом – лицем у лице“, закључио је Владика Методије.
       
      Извор: Митрополија црногорско-прморска
×
×
  • Create New...