Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sapientia

Раскиди - грех или слобода избора?

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 10 минута, Снежана рече

"Зона конфора је дивна...

  али тамо ништа не расте. " 

Или - без бола нема страсти хихи

О томе је тема, зар не?

:)))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 18 часа, Sapientia рече

Нисмо се разумели. Растанак је неминован и нема присиле да партнер остане у вези ако не жели. Али повреда постоји и не тако занемарљива.
Питање је да ли има одговорности за проузроковану патњу.
Коментар горе каже једном за цео живот. Да ли има целог живота тада оне заљубљености као с почетка? Добро, сви знамо да не и свугде долази до засићења.
А такви парови се не одвајају и нема повређивања.
Може се наравно и испоставити касније, да је растанак био заправо и добар и користан али, да ли је добро зато уопште патити?

Послато са NEM-L21 користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

нисам разумео јел се прича овде о брачним или ванбрачним везама?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 часа, Sapientia рече

Поздрав свима,

Раскиди су једна од веома честих појава данашњице. Променом друштва и схватања односа између мушкараца и жена,  растанак и чешћа промена партнера се по многима доживљавају потпуно природно. Можда и нема већих проблема ако је споразуман, односно није било довољно љубави са обе стране али шта је са онима у којима један остаје без осећања и оставља оног другог који и даље воли? Душевна патња која настаје потом није нимало наивна ствар јер томе сведоче многи лоши примери самоповређивања, изгубљености, неспособност поновног везивања, туге и сијсет других поремећаја личности; и која, притом, код неких особа може трајати један веома дуги низ година. 

Дакле да ли се један овакав вид повређивања особе, њене душе, у православљу може сматрати грехом оног који је повлачењем из односа изазвао такву лавину боли или, пак, се такав потез може схватити као слобода избора особе (јер у њој нема више осећања љубави стога не би требала да живи противно томе) и сматрати да у томе нема никакве одговорности? У том случају би се рецимо, патња могла објаснити као сопствена слабост остављеног да настави даље. 

Каква су ваша мишљења о томе? 

Хвала. 

најважније је научити-шта је љубав. У ствари преиспитати све научено,птотрести сва ,,уверења`` у вези љубави.са храброшћу одбацити све откривене предрасуде о љубави и научити волети и умерити очекивања....

након свега овога не би имало потребе говорити  толико о раскидима

а мало о разноразним представама(убеђењима) о љубави  овде

knjiga-formule-ljubavi-odlomak_1.jpg

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Raskidi - greh ili sloboda izbora je naslov teme.... Da li je greh?

Apostol Pavle kaže da je najbolje da budemo kao on tj. u celibatu.

Ako ne možemo biti u celibatu bez bludnih pomisli i bez opasnosti od činjenja seksualnog nemorala, onda je bolje biti u "vezi" (tj. braku, druge "veze" ne poznaje Pismo). Kaže u Korinćanima: Jer bolje je ženiti se nego upaljivati se. 

Dakle samo ako baš moraš :smeh1:

A kada smo u braku treba da služimo jedno drugome. I nema raskida - osim za preljubu (Isusove reči).

--

Međutim, drugovi Trocki i Lenjin su ukinuli instituciju braka i oslobodili nas jarna religije koja je opijum za narod. Nauk Frojda, Marksa, Vilhelma Rajha, Markuzea, Simon de Bovoar nastavlja da vrši svoje emancipatorsko dejstvo sve u šesnes'. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, Tumaralo. рече

 

A kada smo u braku treba da služimo jedno drugome. I nema raskida - osim za preljubu (Isusove reči)

amin-nas

Е, сад без превише филозофије, да ли нам је и перципирање прељубе исто? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 37 минута, Татјана H рече

amin-nas

Е, сад без превише филозофије, да ли нам је и перципирање прељубе исто? 

Ne znam ja, samo citiram Pismo :D

Kao što znamo, preljuba može biti i na nivou pomisli, prema Isusu.

A kada se govori o preljubi u uobičajnom smislu... ne vidim kako tu ima prostora za različite percepcije.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Tumaralo. рече

 

A kada se govori o preljubi u uobičajnom smislu... ne vidim kako tu ima prostora za različite percepcije.

Како нема? 

Велики број људи прељубом назива само оно што се у физичком смислу деси... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 часа, obi-wan рече

I npr. desilo se da su ljudi stupili u brak da stupe u brak, nije bilo ili je bilo malo ljubavi, i sve posle nekog vremena pocinje da bude obicno mucenje, a u najboljem slucaju prezivljavanje. I onda, recimo, zena naidje na nekog ko je prosto odusevi i ukapira da je to ono za cim je trebalo da ide od pocetka, a nije. Sta onda? Sta bi ti savetovala takvom bracnom paru?

Ако је хришћански брачни пар, па шта мислиш шта бих му саветовала ? Ако су хришћани (литургијски) а ступуили у брак са мало или нимало љубави, требају да доливају  уље (љубав )у кандило брака. И они који се воле то исто треба да раде без разлике. А онда наиђе ђаво  који те просто одушеви и ти укапираш да је он тај за ким си требао да идеш од почетка. :))) Зар и ти сине Бруте ? Деловао си ми  као озбиљан човек и  озбиљан хришћанин.  

пре 17 часа, obi-wan рече

Ono, kapiras, desi se da ljudi omase nezlonamerno, iz nezrelosti ili nekog drugog razloga - mi ljudi smo, za razliku od vas Marsovaca, ipak gresni i slabi

Омаше је ли, ма немој ми рећи, не омаше када купују ауто, а омаше када се одлучују на брак. Је ли их ко тера, не тера. Православни хришћани који ступају у брак имају одговорност, за ове друге не знам. А који су то  ""ми "" који смо слаби и грешни. Не мислиш ваљда на себе, па ти си колико знам ихај година у браку....да не тражиш ти то  алиби  за себе :smeh1: 

Рекох већ (прељуба или батине )су разлози за раскид, остало не признајем. 

пре 17 часа, obi-wan рече

Jednom za ceo zivot je sjajan ideal, jedini ideal u ovoj vrsti price, ali ne bas lako dostizan, a narocito u ovo danasnje vreme raslabljenih.

Уопште није тешко,  и чак није ни идеал. Какво бре време раслабљених . Говоримо о православним хришћанима. (бар ја)Ејјјјј идеал остати до краја са својим мужем (женом) је сте ли ви свесни уопште о чему причате ? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 31 минута, Татјана H рече

Како нема? 

Велики број људи прељубом назива само оно што се у физичком смислу деси... 

Eh pa da.. Ali retko ko će blagonaklono gledati i na dopisivanje određene sadržine. 

Zatim, na flertove raznorazne.. 

Hm, možda onda preljuba nije pogodan termin, za ono šta sam imao u vidu. 

Izdaja, gubitak poverenja usled tako nekog akta

Nek to bude preljuba u širem smislu a ono fizičko, što je manje sporno, preljuba u užem smislu :) (a čak i tu postoje stepenovanja kod raznih ljudi :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Tumaralo. рече

Eh pa da.. Ali retko ko će blagonaklono gledati i na dopisivanje određene sadržine. 

Zatim, na flertove raznorazne.. 

Hm, možda onda preljuba nije pogodan termin, za ono šta sam imao u vidu. 

Izdaja, gubitak poverenja usled tako nekog akta

Nek to bude preljuba u širem smislu a ono fizičko, što je manje sporno, preljuba u užem smislu :) (a čak i tu postoje stepenovanja kod raznih ljudi :D

Е па ту смо! Слажем се! 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Рапсоди није да сам стручна, али рекла бих да је @obi-wan мислио нешто у смислу да је поштеније раскинути неки однос неко живети у лажи и обмањивати другог, ако је већ до тога дошло, из овог или оног разлога (који се, хтели то ми или не да признамо, дешавају и најбољима, уз сав труд и доливање кандила :( ).

А кд мало боље размислим... ту је можда квака... да се благо и са разумевањем постављамо према другима а према себи чврсто и строго. Једино тако нам можда има спаса... 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Milica Bajic рече

@Рапсоди није да сам стручна, али рекла бих да је @obi-wan мислио нешто у смислу да је поштеније раскинути неки однос неко живети у лажи и обмањивати другог, ако је већ до тога дошло, из овог или оног разлога (који се, хтели то ми или не да признамо, дешавају и најбољима, уз сав труд и доливање кандила :( ).

А кд мало боље размислим... ту је можда квака... да се благо и са разумевањем постављамо према другима а према себи чврсто и строго. Једино тако нам можда има спаса... 

 

Не знам на који је однос мислио Оби, али ја мислим на хришћански брак. И не сме до тога да дође из оног или овог разлога. Постоје кризе, односно искушења (кушања брака) али на муци се познају јунаци. А  та оправдања у смислу.....није било љубави, па смо се мучили испочетка, па је нека или неки наишао иза ћошка а ми смо наједном схватили да је то онај прави односно она права, мени не пије воду и звучи ми на врло лош сценарио. Ко хоће нађе начин, ко неће нађе изговор.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 часа, Sapientia рече

Можеш ли волети дете а да ти буде свеједно шта оно ради? Једно искључује друго, или ти је стало или не мариш.
Лако је са 'партнерима' где је ово друго. Хајд' ово прво. 

Превише је то дискутабилно, зато ти ја кажем. Треба се поуздат у Бога. дете има свој живот, предодређен генетиком. То је доказано, научно не само за људе... Значи, само човек може да буде ту кад треба, али ко себе запостави. Чему може сутра дете да научи?

Мислиш ли да је буквално речено да је муж жени глава. Ко је луд то себи да ради:). или да човек пије воду са свога извора или да су усне туђе жене слатке као мед али да им је пошљедак горак... Ја волим кад видим да је жена самосвесна, самоиницијативна... Мене привуче карактер и борбеност жене, никако сервилност или балавост (цео живот има 8 година)...

То реченица у светом писму значи држи се свог народа, јер сваки народ има своју неуролошку мрежу, не можеш рећи да си могао да се родиш као кинез или етиопљанин јер немате исту перцепцију о свету тј. генетски предодређену неуролошку мрежу... Цела наука је око тог питања дотиче највеће непријатељство Хришћанству (живот у разуму божијем), вавилонску стару религију где је размножавање било ритуал у храму па су се мешале расе и народи. Зато је и пропао Вавилон по Даниловом пророчанству...

А реци ти мени ако ти је девојка крвна група 0 а ти си А позитив и много се волите... Шта онда? Мораш је оставити не би ли она имала потомство са неким и нашла нову љубав, јели то грех?

А знаш да не може да роди дете некоме ко није њена крвна група јер њено тело не може да прими донацију крви друге групе а камоли да роди живо дете другој крвној групи. Исто ти је са хаплогрупама, ако се мешају неке које не би смеле, долази до шизофреније код потомства...

нисам још схватио све особине светих тајна, посебно миропомазања које би требало да исцеле природу људи који су да тако кажем, мешавина не-компатиблних типова људи. Али свете тајне нису елиминисале питање крвне групе и тих закона које је ипак Бог поставио са неким разлогом. Тако да је и раскид са неким разлогом, ја сам имао болне раскиде (за мене болне), али сам схватио да нисам те особе познавао уопште. Зато ти рекох, ја сам себи јасно нацртао, ако жена нема неке сличности са мном. То је проблем у најави, мора барем да тренира и има неку амбицију, да буде ментално јака (једе прасетину ако је могуће:smeh1:)...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Рапсоди рече

Не знам на који је однос мислио Оби, али ја мислим на хришћански брак. И не сме до тога да дође из оног или овог разлога. Постоје кризе, односно искушења (кушања брака) али на муци се познају јунаци. А  та оправдања у смислу.....није било љубави, па смо се мучили испочетка, па је нека или неки наишао иза ћошка а ми смо наједном схватили да је то онај прави односно она права, мени не пије воду и звучи ми на врло лош сценарио. Ко хоће нађе начин, ко неће нађе изговор.  

Al dobro je rekao vreme raslabljenih...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      „Пре четири и по године упознала сам младића. Јако смо се волели, иако смо се свађали скоро сваки дан, због разних ситница, небитних. Обоје смо веома плаховити. После три године, почели смо да живимо заједно. Ја сам променила посао и скоро увек сам остајала до касно. Он ме је чекао код куће, спремао вечару и слично, а пред Нову годину ме је запросио. Веома сам се радовала и размишљала о томе каква је то срећа за мене, коначно ћу се удати. Полако смо почели да спремамо свадбу. Недељу дана пре сам отпутовала у Питер на пословни пут, а он је остао код куће сам. Када сам се вратила, рекао ми је да се растајемо, да ме више не воли. Ја сам за њега једна сродна душа, сестра, али га не привлачим као девојка.“ Елена, 24 године.
      „Урадио сам нешто ужасно. Сад седим и не знам шта да радим. Пре 3 месеца сам запросио девојку са којом живим. Осећања међу нама су постојала, све је било дивно. Али недавно су нестала, испарила. Покушавао сам да их вратим, али никако ми не успева. Ја њу не волим, она мене да. Љуби, грли, видим да жели да буде са мном. А мени се срце слама што не могу да одговорим на њену нежност. Испада да се претварам. Она види да сам безосећајан, пита зашто? Шта могу да одговорим, ако не осећам ништа? Већ је било озбиљних свађа и скандала због тога. Свадба се примиче, припреме теку, а мени на души стоји камен. Скоро да смо се били растали, али је она рекла да према мени још увек нешто осећа и да жели да покушамо поново, иако сам признао да је не волим. Тако ми је ужасно тешко коначно јој рећи све, када се и даље нада. А ја ноћима не спавам, сав сам измучен, катастрофално сам смршао. Тако ми је жао, али је не волим и непријатно ми је да будем са њом.“ Игор, 24 године
    • Од Поуке.орг инфо,
      Кажу да муж последњи сазна да га жена вара, али не зато што нико неће да му каже да га жена вара, него зато што он сам то не жели да види. Иста је ствар и са људима који живе у лошим браковима. Иако постоје бракови који се одавно не могу назвати браковима, људи у њима ипак истрајавају - неки из навике, неки из страха, а неки зато што немају куд...
      Знам једног типа који је у браку већ доста дуго са неком женом - не знам ни сам како бих је назвао. У ствари, он је с њом у том браку више фиктивно, будући да она њему и њиховој деци дозвољава да бораве у њиховом стану само 5 - 6 пута у току године. Остатак времена он и деца проводе живећи као бескућници - спавају или у подруму, или у ходнику зграде, или некада испред врата стана.
      Она неће да их пусти да уђу зато што су, како каже, штрокави, па ће јој упрљати намештај. Џаба јој муж објашњава да он нема где да се истушира, и да не би ни он ни деца били тако прљави када би их пустила да уђу у стан и да се окупају - она неће ни да чује. Каже, само што је орибала плочице, неће ваљда сад да пусти њих да их усвиње.
      Није она била таква одувек. Међутим, од када је почела да се дружи са некаквим сумњивим ликовима, неким надрилекарима, политичарима, гуруима и сличним лудацима, скроз је полудела. Имала је она, додуше, и доста јако паметних пријатеља, који су покушавали да је уразуме, али у последње време она једноставно неће за њих да чује. Каже - Нема будале док школе не заврши. Па су и они полако, један по један, дигли руке и од ње и од њеног мужа и деце.
      Муж, јадничак, и даље гаји неку наду да ће она доћи себи. И даље доноси целу своју плату сваког месеца и даје је до динара жени, која те паре потроши како се њој ћефне. Њему некада буде криво, па се наљути и почне да прича како ће је оставити, али она га увек обесхрабри причама о томе како брак није неозбиљна ствар, и како он као отац породице има обавезу према њој, а да она има право да са новцем располаже како жели.
      Понекад, додуше, она и попусти, па га пусти и по десетак или петнаест дана у току године да борави у кући. Додуше, без деце, и под условом да јој за те дане посебно доплати, мимо плате. Он тада покушава да је одобровољи да пусти и децу да уђу, али њој не пада на памет. Каже - шта мене брига за њих, нек се сами снађу, они и треба сами да се сналазе.
      Не знам колико пута су покушали људи добре воље да му објасне да не може она имати само права, а он само обавезе. Не вреди. Каже - боље и таква жена него никаква. И све то исто покушавца да убеди и децу - говори им да им је она ипак мајка, да је мајка само једна, и да је греота о мајци говорити ружно. Не знам да ли он сам у све то верује, а верујем да не зна више ни он.
      Нека од деце која су мало већа су већ отишли својим путем. Кажу, није она њима никада ни била мајка, и да им таква мајка ни не треба. Остала су само она најмања, која се бољег ни не сећају, и која за боље ни не знају. Докле - не знам...
      Вреди ли брак уопште оваквих понижења? И може ли се то, Боже ме опрости, уопште и назвати браком?
       
      http://www.youtube.com/watch?v=wxkHvOBytNk
       
      Ова прича и јесте и није измишљена...
      У ствари, прича је метафора за стање у којем је литургијски живот код нас...
      Жена = Црква (= црквена јерархија)
      Стан = Литургија
      Боравак у стану = Учешће у литургијској заједници (= причешће)
      Муж = Теолози, вероучитељи, и други православни хришћани који желе да живе литургијским животом
      Деца = Прост неупућен народ
      Прљавштина, штрока = Грех, недостојност
      Плата = Подвиг, труд, свака врста залагања
      Пријатељи = Образовани људи, пријатељи и учитељи Цркве
      Надрилекари, политичари, гуруи и слични лудаци = Надрилекари, политичари, гуруи и слични лудаци
       
       
    • Од Логос,
      У еванђелској перикопи овог недељног дана читамо како је Господ наш Исус Христос у потпуности исцелио слепорођеног човека, показујћи и потврђујући тако своју славу. Господ није обновио само његов телесни вид, Он није излечио само један болестан орган, већ подигао потпуно атрофиране очи из ништавила слепила. Господ наш даје светлост човеку који од рођења није знао ни за шта осим за мрак. Син Божји узима блато и меша га са својом пљувачком, и тиме понавља и обнавља чин стварања, како је описан у Старом Завету: „Господ Бог створи човека од праха земаљског“ (1. Мојсијева 2, 7).
      Исцељење слепорођеног  човека у Силоамској бањи и исцељење раслабљеног човека у Витезди (Јован 5, 1-18), која сведочи Свети Апостол и еванђелист Јован Богослов у свом еванђељу можемо упоредити. У бањи Витезди, Исус исцељује раслабљеног непосредно и лично и он се исцељује и опоравља самом речју Господњом.     У Силоамској бањи – светом месту где су свештеници организовали поворке поводом празника Шатора (јер је бања коришћена за обред очишћења) дешава се нешто супротно. Исус шаље слепог човека у бању да се умије и завршава своје спаситељско дело, упућујући човека да се подвргне обреду очишћења. На исти начин, да би нас спасао, Христос нас шаље у својврсну свештену бању, то јест да прођемо кроз свету Тајну Крштења. Исцеливши слепорођеног, Господ лекар душе и тела га је извукао из таме ноћи на светлост дана. Род људски од тада може својим очима да созрцава Бога у Христовој Личности. У овој еванђелској перикопи слушамо једно питање које је присутно у нашем свакодневном животу и које је на неки начин доказ нашег маловерја и на неки начин доказ нашег рачунџијског односа према свему ономе што нам се у животу догађа. Апостоли су питали свог Учитеља: „Господе, ко сагреши, овај или родитељи његови, те се роди слеп“? Овакво погрешно размишљање да је свако наше искушења или нека новоља доказ казне Божје, враћа нас у Стари Завет у коме читамо о многострадалном Јову и поистовећујемо се са Јововим пријатељима који су исто питање постављали, као и Апостоли, али и као ми данас. Свако од нас се свакодневно пита: Одакле долази искушење и зло? На то питање директно нам одговара књига о Јову у којој богомудро бивамо поучени: „зло не долази од Богаˮ. Господ наш својим ученицима на постављено питање одговара „Не саграши ни он ни родитељи његови, него да се јаве Божија дела на њемуˮ У дубини Божјег љубављу испуњеног промисла, одређено је да се на овом слепорођеном пројаве дела Божје, али и слава Божја коју ће Господ на најсавршенији могући начин објавити и показити приликом Вазнесења на небо.  Богослужење овог недељног дана и сва химнографија ослања се на еванђелску перикопу подсећајући свакога од нас да за своја искушења и страдања никада не ропћемо већ да са вером, надом и љубављу корачамо путем спасења. Као што је Христос исцелио физичке очи слепорођеном, тако непрестано исцељује и просветљује наше духовне очи, које су од греха ослепеле. Овај догађај исцељења слепорођеног прославља се три дана, тј. до празника Вазнесења Господњег који прослављамо у четвртак ове шесте седмице по Пасхи.    Ослепљен духовним очима, прилазим Ти Господе Христе, као слепи од рођења, и у покајању Ти кличем: Ти си онима у тами Пресветла Светлост! (кондак)     катихета Бранислав Илић   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Поводом шесте недеље по Пасха у којој читамо свештену перикопу из Еванђеља по Луки о исељењу слепорођеног човека, доносимо текст катихете Бранислава Илића под насловом: Ко саграши, овај или родитељи његови, те се роди слеп? (Јн. 9, 2).

      У еванђелској перикопи овог недељног дана читамо како је Господ наш Исус Христос у потпуности исцелио слепорођеног човека, показујћи и потврђујући тако своју славу. Господ није обновио само његов телесни вид, Он није излечио само један болестан орган, већ подигао потпуно атрофиране очи из ништавила слепила. Господ наш даје светлост човеку који од рођења није знао ни за шта осим за мрак. Син Божји узима блато и меша га са својом пљувачком, и тиме понавља и обнавља чин стварања, како је описан у Старом Завету: „Господ Бог створи човека од праха земаљског“ (1. Мојсијева 2, 7).
      Исцељење слепорођеног  човека у Силоамској бањи и исцељење раслабљеног човека у Витезди (Јован 5, 1-18), која сведочи Свети Апостол и еванђелист Јован Богослов у свом еванђељу можемо упоредити. У бањи Витезди, Исус исцељује раслабљеног непосредно и лично и он се исцељује и опоравља самом речју Господњом.     У Силоамској бањи – светом месту где су свештеници организовали поворке поводом празника Шатора (јер је бања коришћена за обред очишћења) дешава се нешто супротно. Исус шаље слепог човека у бању да се умије и завршава своје спаситељско дело, упућујући човека да се подвргне обреду очишћења. На исти начин, да би нас спасао, Христос нас шаље у својврсну свештену бању, то јест да прођемо кроз свету Тајну Крштења. Исцеливши слепорођеног, Господ лекар душе и тела га је извукао из таме ноћи на светлост дана. Род људски од тада може својим очима да созрцава Бога у Христовој Личности. У овој еванђелској перикопи слушамо једно питање које је присутно у нашем свакодневном животу и које је на неки начин доказ нашег маловерја и на неки начин доказ нашег рачунџијског односа према свему ономе што нам се у животу догађа. Апостоли су питали свог Учитеља: „Господе, ко сагреши, овај или родитељи његови, те се роди слеп“? Овакво погрешно размишљање да је свако наше искушења или нека новоља доказ казне Божје, враћа нас у Стари Завет у коме читамо о многострадалном Јову и поистовећујемо се са Јововим пријатељима који су исто питање постављали, као и Апостоли, али и као ми данас. Свако од нас се свакодневно пита: Одакле долази искушење и зло? На то питање директно нам одговара књига о Јову у којој богомудро бивамо поучени: „зло не долази од Богаˮ. Господ наш својим ученицима на постављено питање одговара „Не саграши ни он ни родитељи његови, него да се јаве Божија дела на њемуˮ У дубини Божјег љубављу испуњеног промисла, одређено је да се на овом слепорођеном пројаве дела Божје, али и слава Божја коју ће Господ на најсавршенији могући начин објавити и показити приликом Вазнесења на небо.  Богослужење овог недељног дана и сва химнографија ослања се на еванђелску перикопу подсећајући свакога од нас да за своја искушења и страдања никада не ропћемо већ да са вером, надом и љубављу корачамо путем спасења. Као што је Христос исцелио физичке очи слепорођеном, тако непрестано исцељује и просветљује наше духовне очи, које су од греха ослепеле. Овај догађај исцељења слепорођеног прославља се три дана, тј. до празника Вазнесења Господњег који прослављамо у четвртак ове шесте седмице по Пасхи.    Ослепљен духовним очима, прилазим Ти Господе Христе, као слепи од рођења, и у покајању Ти кличем: Ти си онима у тами Пресветла Светлост! (кондак)     катихета Бранислав Илић   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
      View full Странице
    • Од александар живаљев,
      Отац Велибор Џомић: Предлог закона о слободи вјероисповијести удар на слободу вјере или увјерења, вјерску историју и културу Црне Горе
      мај 17, 2019 у 18:31 | Актуелности, Догађаји,
      Влада Црне Горе утврдила је јуче Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, који суштински представља фронтални напад на Митрополију црногорско-приморску Српске православне Цркве.
      Коментаришући за Радио ,,Светигору“ ову одлуку Владе, коорднинатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић каже да је то удар на Митрополију црногорско-приморску и остале епархије Српске православне цркве у Црној Гори, али и да она има један шири значај а то је удар на слободу вјере или увјерења у Црној Гори, на вјерску историју и културу Црне Горе.
      ,,То је документ који је настао на један врло чудан начин који је супротстављен прописаном поступку припреме закона и других општих правних аката. То је једини закон, из области људских права и слобода, који је настао тако што заинтересованим субјектима, стручној јавности, невладином сектору није омогућено да партиципирају у радној групи за израду тог предлога и претходно нацрта закона“, каже отац Велибор.
      Додаје да је то скандалозно и само по себи недопустиво:
      ,,И сама ова чињеница у озбиљним и одговорним друштвима, правно уређеним државама била би довољна да се такав акт под хитно пошаље у архиву. Међутим, он је јуче добио једну нову димензију као Предлог закона од стране Владе Црне Горе, иако након таквог једног поступка, након одсуства јавног, транспарентног, цивилизованог аргуменованог дијалога није могао да се нађе ту гдје се нашао.“
      Протојереј-ставрофор Велибор Џомић каже да се након првог површног читања види да је предлог закона гори од Нацрта закона из 2015, и да образложење које су пружили уз предлог закона је документ који не кореспондира са историјским чињеницама.
      „Довољно је да кажемо да у њему пише да је одржана јавна расправа у Котору и Бијелом Пољу 2015. године а и врапци на грани знају да се то није догодило. То је један грубљи фалсификат недавне историјске прошлости везане за Нацрт закона. Ту има свега и свачега. Негдје су нешто поправљали, врло немушто. И поред наших примједби, предлога и сугестија којих има скоро 5000, понављам 5000 субјеката је доставило примједбе, предлоге, сугестије и критике на рачун Нацрта закона из 2015. године, извјештај Владе је стао на једну и по страну. “
      Подсјећа да су само примједбе Митрополије достављене на преко 50 страница што их, како је истакао, није интересовало ни да прочитају, нити да одговоре иако су били дужни да то ураде.
      „Отишли су толико далеко, немојте се изненадити, кад би тај монструм од предлога ступио на снагу, да поставе пореског инспектора поред ћивота Светог Василија Острошког да уписује ко је дао какав прилог и да то броје и пребрајају. То је нешто што не постоји ни у једној цивилизованој држави у свијету“, изричит је отац Велибор.
      Отац Велибор Џомић наглашава да Црква има врло уређено финансијско пословање које је у функцији мисије Цркве и додаје да примитивизам, који је овдје демонстриран, превазилази сваки разум.
      ,,Одвајкада се зна да се код нас, који баштинимо све вриједности римске правне традиције, на овом европском континенталном простору увијек доказује у имовинским споровима, спорењима и тако даље, онај који нешто тврди. Не, овдје се дешава супротно. Онај који не тврди против кога се тврди, треба да доказује, а не онај који тврди, конкретно мислим на имовинска и својинска права над сакралним објектима.“
      Истиче да ће ово бити први пут у модерној државности да једна држава, као секуларна, исказује амбицију да постане власник, држалац и корисник, сакралних објеката.
      „Много тога је спорно. Одмах на почетку сам видио да није усаглашен са међународно-правним актима, смјерницама ОЕБСА-а и Савјета Европе, са бројним пресудама Европског суда у Стразбуру. Питање начина остваривања и заштите слободе увјерења које је сад прикачено у наслов закона јесте питање коме у закону уопште није посвећена пажња. То је и даље један акт који није усаглашен са номотехничким правилима из Секетаријата за законодавство у Црној Гори, иако су се они, вјероватном сложили са тим.
      То мени више личи, нека ми не буде замјерено, на један идолошко-партијско-политички памфлет него на један озбиљан предлог закона и питам се шта је овдје писац хтио да каже. Да ли да објави један својеврстан прогон Цркава и вјерских заједница и да грађанима пошаље поруку, која је слата 50 година, да није добро да припадају црквама и вјерским заједницама или је у питању нешто друго. Шта год да је, није добро, као што није добро да се на такав начин израђују овакви прописи“, мишљења је свештеник Џомић.
      Он сматра да је посебно проблематично то што је јуче са највишег мјеста извршне власти речено да се овим законом заправо жели створити нова реалност у, како је речено, завршетку формирања националног и грађанског идентитета Црне Горе:
      ,,Дакле, добили смо са врло релевантне адресе признање да није у питању уважавање друштвене реалности него се, напротив радикалним, државним методама, жели мијењати вјерска слика Црне Горе и то је нешто што јако забрињава. Такав један акт, при здравој памети и ономе што су стандарди савремених европских држава и међународних институција не може да добије подршку. Видјећемо. Ту смо гдје смо. “
      Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић наглашава да ће Правни савјет, са своје стране, учинити све да аргументовано докаже цивилизацијску и логичку неодрживост предложених рјешења, и да ће водити један аргументован дијалог са домаћим и међународним адресама као и са стручном јавношћу.
      „Видјећемо шта и како даље, али у сваком случају Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница у Црној Гори својим садржајем, својим материјално-правним и процесно-правним одредбама није добра вијест за Црну Гору“, изричит је протојереј-ставрофор др Велибор Џомић.
      По његовим ријечима према јуче утврђеном предлогу Владе Црне Горе сви вјерски објекти грађени до 1918. године постали би државна својина, што јесте уперено против наше Цркве, али није везано само за нашу Митрополију с обзиром да је закон општи правни акт, који у себи садржи опште правне норме чија је једна од одлика и карактеристика да се односе на највећи број субјеката.
      „Иако ова одлука јесте уперена против наше Митрополије, то исто значи да ће, по тој логици, и све џамије као исламски вјерски објекти и сви други објекти исламске архитектуре који су својина Исламске заједнице, као и сви други објекти Римокатоличке цркве, за који неко нема неки уговор и тестамент, да постану државна својина.
      Ја не знам како они то мисле. Да ли мисле да се у управном поступку субјект права може лишавати својинских права? У сваком случају то је пораз правничке логике, то је пораз оних који су то писали, у смислу стручне неутемељености таквих норми, значи грубом силом. Онда треба и рећи: Јесте ово је у функцији гоњења Цркве и других вјерских заједница“, каже координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске и додаје да су дани пред нама.
      ,,Стигло је прољеће, ближимо се љету. Очевидно биће вруће и прољеће и љето, али ми ћемо са своје стране учинити све да покажемо да то што се на овај начин жели постићи просто није у сагласју са цивилизацијом. Надам се да ће међународни фактори, домаћа и стручна јавност врло јасно послати поруку у вези садржаја одредби овога закона“, закључио је свештеник др Велибор Џомић.
         Слободанка Грдинић
         https://mitropolija.com/2019/05/17/otac-velibor-dzomic-predlog-zakona-o-slobodi-vjeroispovijesti-udar-na-slobodu-vjere-ili-uvjerenja-vjersku-istoriju-i-kulturu-crne-gore/

      View full Странице
×
×
  • Create New...