Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sapientia

Раскиди - грех или слобода избора?

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 10 минута, Снежана рече

"Зона конфора је дивна...

  али тамо ништа не расте. " 

Или - без бола нема страсти хихи

О томе је тема, зар не?

:)))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 18 часа, Sapientia рече

Нисмо се разумели. Растанак је неминован и нема присиле да партнер остане у вези ако не жели. Али повреда постоји и не тако занемарљива.
Питање је да ли има одговорности за проузроковану патњу.
Коментар горе каже једном за цео живот. Да ли има целог живота тада оне заљубљености као с почетка? Добро, сви знамо да не и свугде долази до засићења.
А такви парови се не одвајају и нема повређивања.
Може се наравно и испоставити касније, да је растанак био заправо и добар и користан али, да ли је добро зато уопште патити?

Послато са NEM-L21 користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

нисам разумео јел се прича овде о брачним или ванбрачним везама?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 часа, Sapientia рече

Поздрав свима,

Раскиди су једна од веома честих појава данашњице. Променом друштва и схватања односа између мушкараца и жена,  растанак и чешћа промена партнера се по многима доживљавају потпуно природно. Можда и нема већих проблема ако је споразуман, односно није било довољно љубави са обе стране али шта је са онима у којима један остаје без осећања и оставља оног другог који и даље воли? Душевна патња која настаје потом није нимало наивна ствар јер томе сведоче многи лоши примери самоповређивања, изгубљености, неспособност поновног везивања, туге и сијсет других поремећаја личности; и која, притом, код неких особа може трајати један веома дуги низ година. 

Дакле да ли се један овакав вид повређивања особе, њене душе, у православљу може сматрати грехом оног који је повлачењем из односа изазвао такву лавину боли или, пак, се такав потез може схватити као слобода избора особе (јер у њој нема више осећања љубави стога не би требала да живи противно томе) и сматрати да у томе нема никакве одговорности? У том случају би се рецимо, патња могла објаснити као сопствена слабост остављеног да настави даље. 

Каква су ваша мишљења о томе? 

Хвала. 

најважније је научити-шта је љубав. У ствари преиспитати све научено,птотрести сва ,,уверења`` у вези љубави.са храброшћу одбацити све откривене предрасуде о љубави и научити волети и умерити очекивања....

након свега овога не би имало потребе говорити  толико о раскидима

а мало о разноразним представама(убеђењима) о љубави  овде

knjiga-formule-ljubavi-odlomak_1.jpg

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Raskidi - greh ili sloboda izbora je naslov teme.... Da li je greh?

Apostol Pavle kaže da je najbolje da budemo kao on tj. u celibatu.

Ako ne možemo biti u celibatu bez bludnih pomisli i bez opasnosti od činjenja seksualnog nemorala, onda je bolje biti u "vezi" (tj. braku, druge "veze" ne poznaje Pismo). Kaže u Korinćanima: Jer bolje je ženiti se nego upaljivati se. 

Dakle samo ako baš moraš :smeh1:

A kada smo u braku treba da služimo jedno drugome. I nema raskida - osim za preljubu (Isusove reči).

--

Međutim, drugovi Trocki i Lenjin su ukinuli instituciju braka i oslobodili nas jarna religije koja je opijum za narod. Nauk Frojda, Marksa, Vilhelma Rajha, Markuzea, Simon de Bovoar nastavlja da vrši svoje emancipatorsko dejstvo sve u šesnes'. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, Tumaralo. рече

 

A kada smo u braku treba da služimo jedno drugome. I nema raskida - osim za preljubu (Isusove reči)

amin-nas

Е, сад без превише филозофије, да ли нам је и перципирање прељубе исто? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 37 минута, Татјана H рече

amin-nas

Е, сад без превише филозофије, да ли нам је и перципирање прељубе исто? 

Ne znam ja, samo citiram Pismo :D

Kao što znamo, preljuba može biti i na nivou pomisli, prema Isusu.

A kada se govori o preljubi u uobičajnom smislu... ne vidim kako tu ima prostora za različite percepcije.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Tumaralo. рече

 

A kada se govori o preljubi u uobičajnom smislu... ne vidim kako tu ima prostora za različite percepcije.

Како нема? 

Велики број људи прељубом назива само оно што се у физичком смислу деси... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 часа, obi-wan рече

I npr. desilo se da su ljudi stupili u brak da stupe u brak, nije bilo ili je bilo malo ljubavi, i sve posle nekog vremena pocinje da bude obicno mucenje, a u najboljem slucaju prezivljavanje. I onda, recimo, zena naidje na nekog ko je prosto odusevi i ukapira da je to ono za cim je trebalo da ide od pocetka, a nije. Sta onda? Sta bi ti savetovala takvom bracnom paru?

Ако је хришћански брачни пар, па шта мислиш шта бих му саветовала ? Ако су хришћани (литургијски) а ступуили у брак са мало или нимало љубави, требају да доливају  уље (љубав )у кандило брака. И они који се воле то исто треба да раде без разлике. А онда наиђе ђаво  који те просто одушеви и ти укапираш да је он тај за ким си требао да идеш од почетка. :))) Зар и ти сине Бруте ? Деловао си ми  као озбиљан човек и  озбиљан хришћанин.  

пре 17 часа, obi-wan рече

Ono, kapiras, desi se da ljudi omase nezlonamerno, iz nezrelosti ili nekog drugog razloga - mi ljudi smo, za razliku od vas Marsovaca, ipak gresni i slabi

Омаше је ли, ма немој ми рећи, не омаше када купују ауто, а омаше када се одлучују на брак. Је ли их ко тера, не тера. Православни хришћани који ступају у брак имају одговорност, за ове друге не знам. А који су то  ""ми "" који смо слаби и грешни. Не мислиш ваљда на себе, па ти си колико знам ихај година у браку....да не тражиш ти то  алиби  за себе :smeh1: 

Рекох већ (прељуба или батине )су разлози за раскид, остало не признајем. 

пре 17 часа, obi-wan рече

Jednom za ceo zivot je sjajan ideal, jedini ideal u ovoj vrsti price, ali ne bas lako dostizan, a narocito u ovo danasnje vreme raslabljenih.

Уопште није тешко,  и чак није ни идеал. Какво бре време раслабљених . Говоримо о православним хришћанима. (бар ја)Ејјјјј идеал остати до краја са својим мужем (женом) је сте ли ви свесни уопште о чему причате ? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 31 минута, Татјана H рече

Како нема? 

Велики број људи прељубом назива само оно што се у физичком смислу деси... 

Eh pa da.. Ali retko ko će blagonaklono gledati i na dopisivanje određene sadržine. 

Zatim, na flertove raznorazne.. 

Hm, možda onda preljuba nije pogodan termin, za ono šta sam imao u vidu. 

Izdaja, gubitak poverenja usled tako nekog akta

Nek to bude preljuba u širem smislu a ono fizičko, što je manje sporno, preljuba u užem smislu :) (a čak i tu postoje stepenovanja kod raznih ljudi :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Tumaralo. рече

Eh pa da.. Ali retko ko će blagonaklono gledati i na dopisivanje određene sadržine. 

Zatim, na flertove raznorazne.. 

Hm, možda onda preljuba nije pogodan termin, za ono šta sam imao u vidu. 

Izdaja, gubitak poverenja usled tako nekog akta

Nek to bude preljuba u širem smislu a ono fizičko, što je manje sporno, preljuba u užem smislu :) (a čak i tu postoje stepenovanja kod raznih ljudi :D

Е па ту смо! Слажем се! 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Рапсоди није да сам стручна, али рекла бих да је @obi-wan мислио нешто у смислу да је поштеније раскинути неки однос неко живети у лажи и обмањивати другог, ако је већ до тога дошло, из овог или оног разлога (који се, хтели то ми или не да признамо, дешавају и најбољима, уз сав труд и доливање кандила :( ).

А кд мало боље размислим... ту је можда квака... да се благо и са разумевањем постављамо према другима а према себи чврсто и строго. Једино тако нам можда има спаса... 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Milica Bajic рече

@Рапсоди није да сам стручна, али рекла бих да је @obi-wan мислио нешто у смислу да је поштеније раскинути неки однос неко живети у лажи и обмањивати другог, ако је већ до тога дошло, из овог или оног разлога (који се, хтели то ми или не да признамо, дешавају и најбољима, уз сав труд и доливање кандила :( ).

А кд мало боље размислим... ту је можда квака... да се благо и са разумевањем постављамо према другима а према себи чврсто и строго. Једино тако нам можда има спаса... 

 

Не знам на који је однос мислио Оби, али ја мислим на хришћански брак. И не сме до тога да дође из оног или овог разлога. Постоје кризе, односно искушења (кушања брака) али на муци се познају јунаци. А  та оправдања у смислу.....није било љубави, па смо се мучили испочетка, па је нека или неки наишао иза ћошка а ми смо наједном схватили да је то онај прави односно она права, мени не пије воду и звучи ми на врло лош сценарио. Ко хоће нађе начин, ко неће нађе изговор.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 часа, Sapientia рече

Можеш ли волети дете а да ти буде свеједно шта оно ради? Једно искључује друго, или ти је стало или не мариш.
Лако је са 'партнерима' где је ово друго. Хајд' ово прво. 

Превише је то дискутабилно, зато ти ја кажем. Треба се поуздат у Бога. дете има свој живот, предодређен генетиком. То је доказано, научно не само за људе... Значи, само човек може да буде ту кад треба, али ко себе запостави. Чему може сутра дете да научи?

Мислиш ли да је буквално речено да је муж жени глава. Ко је луд то себи да ради:). или да човек пије воду са свога извора или да су усне туђе жене слатке као мед али да им је пошљедак горак... Ја волим кад видим да је жена самосвесна, самоиницијативна... Мене привуче карактер и борбеност жене, никако сервилност или балавост (цео живот има 8 година)...

То реченица у светом писму значи држи се свог народа, јер сваки народ има своју неуролошку мрежу, не можеш рећи да си могао да се родиш као кинез или етиопљанин јер немате исту перцепцију о свету тј. генетски предодређену неуролошку мрежу... Цела наука је око тог питања дотиче највеће непријатељство Хришћанству (живот у разуму божијем), вавилонску стару религију где је размножавање било ритуал у храму па су се мешале расе и народи. Зато је и пропао Вавилон по Даниловом пророчанству...

А реци ти мени ако ти је девојка крвна група 0 а ти си А позитив и много се волите... Шта онда? Мораш је оставити не би ли она имала потомство са неким и нашла нову љубав, јели то грех?

А знаш да не може да роди дете некоме ко није њена крвна група јер њено тело не може да прими донацију крви друге групе а камоли да роди живо дете другој крвној групи. Исто ти је са хаплогрупама, ако се мешају неке које не би смеле, долази до шизофреније код потомства...

нисам још схватио све особине светих тајна, посебно миропомазања које би требало да исцеле природу људи који су да тако кажем, мешавина не-компатиблних типова људи. Али свете тајне нису елиминисале питање крвне групе и тих закона које је ипак Бог поставио са неким разлогом. Тако да је и раскид са неким разлогом, ја сам имао болне раскиде (за мене болне), али сам схватио да нисам те особе познавао уопште. Зато ти рекох, ја сам себи јасно нацртао, ако жена нема неке сличности са мном. То је проблем у најави, мора барем да тренира и има неку амбицију, да буде ментално јака (једе прасетину ако је могуће:smeh1:)...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Рапсоди рече

Не знам на који је однос мислио Оби, али ја мислим на хришћански брак. И не сме до тога да дође из оног или овог разлога. Постоје кризе, односно искушења (кушања брака) али на муци се познају јунаци. А  та оправдања у смислу.....није било љубави, па смо се мучили испочетка, па је нека или неки наишао иза ћошка а ми смо наједном схватили да је то онај прави односно она права, мени не пије воду и звучи ми на врло лош сценарио. Ко хоће нађе начин, ко неће нађе изговор.  

Al dobro je rekao vreme raslabljenih...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Ових дана, док траје прича о Предлогу закона и покушаји поништавања законитих катастарских уписа храмова, манастира, вјерских објеката и свеукупне имовине Цркве и вјерских заједница, која је настала до 1918. године, на државу Црну Гору, Митрополији се непрестано јавља велики број људи који доносе бројна документа. И та документа, као и она којим Митрополија, манастири и црквене општине већ одавно располажу, непобитно потврђују вјековну истину Црква је била и јесте власник црквене имовине.
       
      Никада као сад не стижу разни тестаменти, завјештања, изјаве о црквеној имовини. Ових дана ми донесоше један записник о диоби из 1908. г. у Пиперима, гдје се неспорно виде својинска права Цркве на одређеним парцелама. Јављају се чак и они чији су преци прије Другог свјетског рата обрађивали црквену имовину као закупци, а онда су се, послије рата, уписивали као власници те црквене имовине. И сада хоће да је врате и достављају пожутјеле странице давних уговора.
      ВРАЋАЊЕ ЦРКВЕНОГ ЗЕМЉИШТА ОСТРОГУ
      Само се за ових неколико дана јавило више људи из Горње Мораче, Бјелопавлића и Пипера тим поводом. То су потомци и наследници негдашњих закупаца земљишта Манастира Мораче, Ћелије Пиперске, Ждребаоника и Манастира Острога. Да не помињем исту намјеру супруге једног високог функционера једне гране државне власти. И она хоће, ради благослова својој кући и напретка својој дјеци, да врати Острогу земљиште које је у оно поратно вријеме уписано на њеног оца.
      Прије неку годину, један честит човјек је купио кућу са земљиштем у долини ријеке Зете. И, када је уговор са продавцем закључен код нотара и реализован, савјесни и богобојажљиви купац је од неког сазнао да је кућа саграђена на имању Манастира Острога које је послије рата укњижено на продавчевог дједа. Тај честити, савјесни и богобојажљиви човјек се, не часећи ни часа, запутио у Манастир Острог и Светом Василију поклонио и земљиште и кућу. И вратио Свецу његово иако га он није одузео. Без размишљања се одлучио за благослов Светог Василија, слава му и милост!
      ЦРКВЕНИ ДОКУМЕНТ
      Добих ових дана, од нашег оца Игора, један занимљив распис окружницу Консисторије цетињске (консисторија је, заправо, црквени суд једне митрополије или епископије). Штампана је и заведена у дјеловодном протоколу те црквене институције под бр. 1690, а датирана је на 8. јул 1904. године. Неспорно, ријеч је документу који је настао прије 1918. године. Из њега се јасно види да је црквена имовина била црквена, а не државна.
      Документ је важан и може да помогне онима којима није јасан статус црквене имовине у Књажевини и Краљевини Црној Гори и који, противно свој доступној државној и црквеној документацији и аргументацији, и даље сматрају да је „црквена имовина у то вријеме била државна.
      У окружници је написано:
      „Консисторији достављено је да су у неким мјестима свештеници, а у неким прокарадури (црквени тутори прим. В.Џ.) продавали поједина непокретна добра неких цркава. Ово дало је повода да Консисторија сумња да се таквих продаја непокретног имања црквеног од стране прокарадура или свештеника, чинило и на другим мјестима које Консисторији још увијек ни је познато. Дакле, помињу се „непокретна добра неких цркава“ и „непокретно имање црквено“. У сваком случају, црквено, а не државно у Књажевини Црној Гори!
      Даље, наведено је „да би Консисторија право стање овог питања дознала, овијем наређује се окружном Протојереју, односно Надзиратељу, да у своме округу свакога свештеника испита: је ли се
      у његовој парохији продавало како непокретно имање које Цркве; ако је: какво је било то имање, које цркве оно по имену било; на какву је сврху продато, за коју је цијену продато и ко га је по имену продао и коме?“ Врло интересантно за данашње вријеме и овај тренутак, јер се нигдје не помиње државна него црквена имовина. Као што се види, помиње се „непокретно имање које цркве“, а затим и питање „које је цркве /а не државе (прим. В.Џ.) оно по имену било“.
      У окружници су дата следећа упутства: „Оваква продаја, која је учињена отрагу три године, неће имати законите важности, ако је накнадно не би одобрила Консисторија; а тако и у будуће овакве продаје строго су забрањене без претходног одобрења Консисторије“. Дакле, о црквеној имовини се 1904. године и продаји црквене имовине, како се види из документа, није питао нико други до једино црквени орган Консисторија. Ни књаз, а ни Министарство просвјете и црквених дјела! За пуноважност таквог двостраног посла је, како се види, једино било потребно и довољно одобрење Консисторије, а не било ког државног органа у Књажевини Црној Гори.
      На крају документа је наведено да „ову наредбу треба до знања ставити свакоме свештенику, а преко њега и дотичним црквеним прокарадурима“. Акт је закључен позивом да се „за више наведено што прије очекује одговор“.
      ЦРКВЕНО ПО ВАЛТАЗАРУ БОГИШИЂУ
      Овај акт је у сагласности са одредбама Општег имовинског законика из 1888. године. Надам се да није потребно да помињем да је ријеч о законику који је донио књаз Никола. У чл. 14 тог законика је било прописано да „осим рођених људи, тј. личних имаоника, имаоници могу још бити: и Кућа (владарска), и општина, и црква, и држава и заклади, и у опште свака установа којој закон признаје ту особитост.“ Неспорно, Црква је била равноправан носилац права својине – имаоник са државом, владарем, општином и другим физичким и правним лицима. Да Црква није имала своју имовину и да је, као што није, држава била власник црквене имовине, онда се Црква као имаоник не би нашла у чл. 14 Законика.
      Члан 14 је додатно разрађен у чл. 716 Законика, јер је било прописано да су „имаоници: православне цркве, манастири и друге црквене установе којима ту особитост признају црковна правила и црковна власт, а то признање није у опрјеци са државним законом. То исто буди речено и о црквама и црковним уредбама других хришћанских исповијести које држава признаје“. Исти статус и иста права су у чл. 717 Законика били гарантовани и „за све нехришћанске богомоље и друга постојана вјерска уређења (нпр. мухамеданске џамије), уколико је држава саму вјеру признала“.
      Читам ових дана да заговорници теза о државној својини над црквеном имовином (!?!), у жељи да прибаве какву-такву аргументацију наводе чл. 718 Законика којим је било прописано да „управа добара црковних, и других имаоника вјерског значаја, као и њихово заступање напрама осталоме свијету, бива по уставу њихову, по другим признаним правилима и по наредбама законите им власти, у колико нијесу у опрјеци са државним законима“. Они, нажалост, из својих идеолошких разлога неће да разликују ограничење права својине од непостојања права својине! Ограничење права никада у праву не значи непостојање права! Напротив!
       
      Извор: Дан
    • Од Логос,
      Рођење Светог Јована Претече, храмовна слава манастира Јовања, и ове године протекло је у знаку велике молитвене свечаности. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслуживање свештенослужитеља Епархија ваљевске и шабачке, Митрополије аустралијско – новозеландске и Грчке Православне Цркве. 
       
      По Литургији, преломљен је славски колач и начињен литијски опход око храма. Добри јовањски домаћини архимандрит Михаило (Биковић) и сабрат му Арсеније приредили су славску трпезу, коју су песмом улепшали козаци из Русије. Међу учесницима сабрања био је и популарни глумац Милош Биковић, који већ неколико година успешно ради у Русији и Србији. “Свети Јован је гледао кроз Стари завет и видео грех и смрт. Позивао је на покајање, јер је видео долазак Христа Господа, Који ће узети све грехе света, приковати их са Собом на крст и васкрснути”, рекао је Владика Милутин.

      Извор: Радио Источник
    • Од Логос,
      Друге недеље по Духовима, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин молитвено је учествовао у Светој Литургији у новом храму у Обреновцу, посвећеном Сабору српских светитеља. Приликом Литургије, Владика Милутин примио је Свету тајну причешћа и упутио поучно слово сабранима. 
       
      “Ми који носимо црну ризу, симбол распећа Христовог и мука Његових, да будемо достојни да нас Господ препозна и, када говоримо свом народу, да народ осети да је то од срца и да је једини пут Црква… Господ је дао слободу и Јуди, који Га је издао. Дао је слободу и Петру да Га се одрекне три пута. Ето, вртоглавог искушења слободе… Ако слободу употребимо како треба, благо нама! Бићемо радосни у овом свету, чак и ако нам ране задаје, јер знамо да смо на правом путу – закључио је Владика Милутин. Будући да је у току Петровски пост, велики број верника заједно са својим духовним оцем Владиком Милутином приступио је Светој тајни причешћа.

      Извор: Радио Источник
    • Од александар живаљев,
      Жељка Бутуровић: Политика легалне еутаназије или Смрт није олакшање
      BY СТАЊЕ СТВАРИ on 30. ЈУНА 2019. • 
      Политика легалне еутаназије позива болесне и немоћне да се запитају колико њихов живот заиста вреди и колико је достојанствено бити болестан. И што човек више о томе мисли то лакше долази до закључка да је јефтинији мртав него жив

       
      Нови предлог Грађанског закона уводи еутаназију. Еутаназија је законом дозвољена само у малом броју земаља у свету а није дозвољена у нпр. Словенији и Хрватској. Због чега онда ми истрчавамо у прве редове?
      Свакако да треба учинити све да се умирућима олакшају последњи дани – томе и служе модерна медицина и фармакологија. И, идеално, здраво друштво и јака породица која ће им пружити утеху. Ни у једној варијанти три непозната ‘извршитеља’ са инјекцијама, које закон предвиђа, нису достојанственији од нормалне медицинске неге и подршке најближих.
      Иако је предлог закона добар утолико што услове поставља високо и са многобројним бирократским ограничењима, већ има неколико примера у свету где је наизглед уско дефинисан оквир огромном брзином мутирао уз велики број шокантних скандала.
      У Канади је еутаназија на смрт болесних легализована пре само три године а сада се већ увелико разматра еутаназија деце. У Холандији се редовно еутанизирају дементни, психијатријски болесници, инвалиди, деца и парови који би да заједно премину, са крајњим исходом да је у 2016. већ 4% свих смрти био резултат еутаназије – четири пута више него у 2003. Младима од 17 година је дозвољено да се еутаназирају без сагласности родитеља. Дакле у критичном и конфузним периоду када се млади мозак по први пут сусреће са разним радикалним идејама, њему се опција самоубиства представља као рационална, законом разрађена варијанта.
      У медицинској литератури је већ забележено неколико десетина случајева еутаназије комбиноване са донацијом органа, док аутори у водећим медицинским и биоетичким часописима предлажу да се, зарад ефикасности, кандидати за еутаназију не убијају одмах, већ да се само успавају док им се, уз још куцајуће срце не поваде органи. Одузимањем срца на крају процедуре би се комплетирала еутаназија.
      Жељка Бутуровић
      У Белгији је еутаназирана 38-годишња жена са историјом психичких проблема коју је после дуже везе напустио партнер. Жена је на дан еутаназије звала сестру да јој каже да нема снаге за процедуру, али је на крају процедура ипак реализована. Лекар који је извршио еутаназију је породици објаснио да би „и кућног љубимца ослободили бола” а од родитеља је тражио да придржавају смртоносну ињекцију и стетоскопом провере да ли је срце њихове ћерке престало да куца.
      Исход еутаназије је увек фаталан а институционални контекст који је окружује одустајање чини готово немогућим. Колико њих би имало снаге да погледа три извршитеља у очи и каже – вратите се кући, предомислио сам се? Многим људима током живота падају на памет суицидалне мисли, али само врло мали број покуша да се убије, а онда још много мањи у томе успева. Када би се самоубиство заказивало уз обимну папирологију и учешће неколико људи, кога не би било блам да се на крају и не убије? Шта ће људи мислити! Поготово ако сте то претходно најавили на Инстаграму уз велики број честитки на храбрости и изузетности.
      Живот се базира на навици и инстинкту. Људи не живе зато што је њихов живот посебно вредан, или користан по друштво, или их чини срећнијим него што би били да се нису родили. А политика легалне еутаназије позива болесне, слабе, збуњене и немоћне да размисле о животу баш из тог другог угла – да се запитају колико њихов живот заиста вреди, да ли су терет другима, и колико је достојанствено бити болестан. И што човек више о томе мисли, то лакше долази до закључка да је јефтинији мртав него жив, да је немоћ исто што и губитак достојанства; да није вредан ако није од користи другима.
      Легализацијом еутаназије ми њима поручујемо да су такве мисли валидне. А управо је човеку у безизлазној ситуацији потребније него свима да га убедимо да је његов живот једнако вредан као и наш; да га његова болест или његови проблеми не чине ништа мање достојанственим, и да такав, измучен, скуп и бескористан нама и даље значи бесконачно пута више од било каквог „елегантног” опроштаја. Само постојање еутаназије као званичног па макар и хипотетичког избора је у супротности са животом и хуманошћу. Ово наизглед практично и саосећајно а заправо сурово и нихилистичко решење ствара панику и подстиче црне мисли код најосетљивијих суграђана. На нама је да станемо уз њих.
      Др Жељка Бутуровић, психолог, научни сарадник у Институту друштвених наука
      Први део наслова и опрема: Стање ствари
      (НИН број 3573, 20. 6. 2019)
    • Од JESSY,
      „Пре четири и по године упознала сам младића. Јако смо се волели, иако смо се свађали скоро сваки дан, због разних ситница, небитних. Обоје смо веома плаховити. После три године, почели смо да живимо заједно. Ја сам променила посао и скоро увек сам остајала до касно. Он ме је чекао код куће, спремао вечару и слично, а пред Нову годину ме је запросио. Веома сам се радовала и размишљала о томе каква је то срећа за мене, коначно ћу се удати. Полако смо почели да спремамо свадбу. Недељу дана пре сам отпутовала у Питер на пословни пут, а он је остао код куће сам. Када сам се вратила, рекао ми је да се растајемо, да ме више не воли. Ја сам за њега једна сродна душа, сестра, али га не привлачим као девојка.“ Елена, 24 године.
      „Урадио сам нешто ужасно. Сад седим и не знам шта да радим. Пре 3 месеца сам запросио девојку са којом живим. Осећања међу нама су постојала, све је било дивно. Али недавно су нестала, испарила. Покушавао сам да их вратим, али никако ми не успева. Ја њу не волим, она мене да. Љуби, грли, видим да жели да буде са мном. А мени се срце слама што не могу да одговорим на њену нежност. Испада да се претварам. Она види да сам безосећајан, пита зашто? Шта могу да одговорим, ако не осећам ништа? Већ је било озбиљних свађа и скандала због тога. Свадба се примиче, припреме теку, а мени на души стоји камен. Скоро да смо се били растали, али је она рекла да према мени још увек нешто осећа и да жели да покушамо поново, иако сам признао да је не волим. Тако ми је ужасно тешко коначно јој рећи све, када се и даље нада. А ја ноћима не спавам, сав сам измучен, катастрофално сам смршао. Тако ми је жао, али је не волим и непријатно ми је да будем са њом.“ Игор, 24 године
×
×
  • Create New...