Jump to content

СПУТЊИК: СПЦ донела одлуку: Обновити дијалог са македонском црквом

Оцени ову тему


Препоручена порука

Свети Архијерејски Сабор СПЦ донео је одлуку да обнови преговоре о решавању статуса "Македонске православне цркве" (МПЦ) и настави разговор о томе са њеним представницима, пише "Политика", позивајући се на изворе из врха СПЦ.

 

Питање МПЦ било је у среду једина тема преподневног заседања највишег црквеног тела.

Како наводи лист, спровођењем одлуке о наставку дијалога са МПЦ бавиће се после заседања Сабора, Свети архијеријски синод СПЦ.

Српска црква није, како је рекао извор листа, желела да иницира обнављање дијалога са Македонцима док је у затвору био архиепископ охридски Јован Вранишевски.

Он је, међутим, пуштен на слободу 2015. године и учествује и на овом, као и на неколико претходних заседања Сабора СПЦ, заједно са владикама Православне охридске архиепископије, која је под окриљем српске цркве, пише београдски дневник

https://rs.sputniknews.com/politika/201905161119813712-spc-donela-odluku-obnovu-dijaloga-sa-makedonskom-crkvom/


View full Странице

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 43
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Дај Боже да се из овога изроди нешто добро. Браћа Македонци могу да нам замерају како смо се касно сетили да обновимо дијалог, свеједно да ли су или нису у праву поводом тога. Архиепископ Јован пуштен

Нема корист, него има штету. Али ви до сада нисте показали да сте зрели. Какву корист имате од тога што остајет у расколу кад је било јако близу решења више пута, па сте због политике више волели

Тако је. Фанар не даје аутокефалије. То треба свима да је јасно. А коме није, тај је "изгорео по главе"

Постоване слике

Nešto mi tu smrdi. Izgleda da Vartolomeju neće biti problem da napravi i Makedonsku crkvu i Crnogorsku a ima i finih kandidata i novu SPC. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 47 минута, Поуке.орг инфо рече

Свети Архијерејски Сабор СПЦ донео је одлуку да обнови преговоре о решавању статуса "Македонске православне цркве" (МПЦ) и настави разговор о томе са њеним представницима, пише "Политика", позивајући се на изворе из врха СПЦ.

 

Питање МПЦ било је у среду једина тема преподневног заседања највишег црквеног тела.

Како наводи лист, спровођењем одлуке о наставку дијалога са МПЦ бавиће се после заседања Сабора, Свети архијеријски синод СПЦ.

Српска црква није, како је рекао извор листа, желела да иницира обнављање дијалога са Македонцима док је у затвору био архиепископ охридски Јован Вранишевски.

Он је, међутим, пуштен на слободу 2015. године и учествује и на овом, као и на неколико претходних заседања Сабора СПЦ, заједно са владикама Православне охридске архиепископије, која је под окриљем српске цркве, пише београдски дневник

https://rs.sputniknews.com/politika/201905161119813712-spc-donela-odluku-obnovu-dijaloga-sa-makedonskom-crkvom/

 

Дај Боже да се из овога изроди нешто добро. Браћа Македонци могу да нам замерају како смо се касно сетили да обновимо дијалог, свеједно да ли су или нису у праву поводом тога. Архиепископ Јован пуштен је на слободу 2015. године, више од три године се ствари нису помакле с мртве тачке. Пропуста има на обе стране, а у МПЦ има дивних људи, верујућих, паметних, неоптерећених бугарофилштином и србомрштином. Због њих морамо да нађемо начин да се овај раскол реши што пре, на радост свих искрених и добронамерних Срба и Македонаца. Бојим се само да сада у македонској штампи, након последњих вести из Васељенске Патријаршије, не освану наслови попут овог - ”Касно СПЦ у Македонију стиже”

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Нажалост али чини ми се да је за македонски дијалог већ касно . Бартоломеј је већ започео процес као и са Украјином и сада је само питање времена тј. зависи колико македонци и Зајев нуде за томос. Уколико македонци пристану на дијалог то не може више да прође без Бартоломеја као медијатора и уз њихове максималистичке захтјеве јер у рукаву имају томос као џокер.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 40 минута, Талични Том рече

Бојим се само да сада у македонској штампи, након последњих вести из Васељенске Патријаршије, не освану наслови попут овог - ”Касно СПЦ у Македонију стиже”

Оооо! Буди уверен у то да ће одмах кренути медијска кампања.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 20 минута, Srdjan61 рече

Нажалост али чини ми се да је за македонски дијалог већ касно . Бартоломеј је већ започео процес као и са Украјином и сада је само питање времена тј. зависи колико македонци и Зајев нуде за томос. Уколико македонци пристану на дијалог то не може више да прође без Бартоломеја као медијатора и уз њихове максималистичке захтјеве јер у рукаву имају томос као џокер.

Па можемо дати јефтинију понуду. :))

Искрено, плаче ми се, али смејем се да не бих плакао.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Ведран* рече

Па можемо дати јефтинију понуду. :))

Искрено, плаче ми се, али смејем се да не бих плакао.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 22 минута, Srdjan61 рече

Нажалост али чини ми се да је за македонски дијалог већ касно . Бартоломеј је већ започео процес као и са Украјином и сада је само питање времена тј. зависи колико македонци и Зајев нуде за томос. Уколико македонци пристану на дијалог то не може више да прође без Бартоломеја као медијатора и уз њихове максималистичке захтјеве јер у рукаву имају томос као џокер.

Томос би требало да издајемо ми јер смо мајка Црква. А Барт то неће признати свакако.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 9 минута, farisejski.bukvojed рече

Makedonstvujusci raskolnici od Fanara mogu dobiti alokefaliju (kopirajt Vedran).

Тако је. Фанар не даје аутокефалије. То треба свима да је јасно.

А коме није, тај је "изгорео по главе"

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Ведран* рече

Тако је. Фанар не даје аутокефалије. То треба свима да је јасно.

А коме није, тај је "изгорео по главе"

Malo sam čitao neke komentara i diskusije na temu onoga što se dogadja sa Maksom. Ima jako puno ljudi koji su ovo predvideli još jako davno.  me je obradovalo jer nemam baš hrabrosti da budem usamljen u onome sto mislim i pišem. Zanim me šta nam posle svega sledi i kako će pravoslavlje izgledati za 10 godina ako Bog da da poživimo dotle.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Мене занима, каква корист има СПЦ од то што не даје аутокефалију МПЦ? Надам се да ќу да добијем одговор.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Trifke рече

Zanim me šta nam posle svega sledi i kako će pravoslavlje izgledati za 10 godina ako Bog da da poživimo dotle.

Потруди се да поживиш, па ћеш видети. :smeh1:

Него што да се мислиш за 10 година унапред. Ниси Владика да мислиш унапред. :smeh1:

Доста је свакоме дану зла својега.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, Orthophill рече

Мене занима, каква корист има СПЦ од то што не даје аутокефалију МПЦ? Надам се да ќу да добијем одговор.

Нема корист, него има штету. Али ви до сада нисте показали да сте зрели.

Какву корист имате од тога што остајет у расколу кад је било јако близу решења више пута, па сте због политике више волели раскол него да се вратите у окриље Цркве. До сада би имали аутокефалију 10 пута и звали бисте се Македонска Православна Црква.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Ведран* рече

Нема корист, него има штету. Али ви до сада нисте показали да сте зрели. 

Какву корист имате од тога што остајет у расколу кад је било јако близу решења више пута, па сте због политике више волели раскол него да се вратите у окриље Цркве. До сада би имали аутокефалију 10 пута и звали бисте се Македонска Православна Црква. 

Тачно је да смо незрели. Највеќи грех и погрешку које смо направили је то што нисмо послушале блаженог фарисеја Гамалаила и гонили смо вл. Јована, бившег митрополита Велешког. Бивши премијер Љубчо Георгиевски, пре неко време покајао се и изјавио: Ми и МПЦ смо направили грешку са Јована, требало је, оставити га у неготински манастир, да тамо живи и богослужи... Гонеќи га ми смо учинили мученика од њега.
И заиста је био у праву, али касно. Ево, 4 година ПОА је целосно слободна. Шта се догодило? Ништо. Да ли се увеќао број верника? Није. Само преко фб групу „Соборно Православие“ оци, браќа и сестре су показали своје “хришќанство“ и “љубав“ према свима који нису са њих. (Пример: Један дан плаше народ, да ќе арх. Стефан са читавом МПЦ да преѓе у унија, када доѓе папа, други дан, кад су увидели да Стефан није се ни појавио на мису, послао два ѓакона и један професор, нити пак примио папу, да причају, како папа не поштује Стефана).

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Иначе, ја аутокефалну МПЦ, не могу да замислим без ПОА. МПЦ и ПОА мора да се обедину, да не будемо као Цркву у Украјину.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Ćiriličar,
      Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода
      25. Март 2021 - 9:47 Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је благовремено и у законом предвиђеном року поднео Влади Републике Србије  примедбе и мишљење о  предлогу закона о истополним заједницама.
      Поменути предлог закона за Српску Православну Цркву је неприхватљив, јер је огромна већина предложених одредби у супротности са Јеванђељем Христовим и свеукупним искуством и праксом Цркве на којима је духовно и морално утемељен наш српски народ, као и целокупна европска цивилизација.
      Недопустиво је истополне заједнице законски изједначавати са браком и породицом, како је наведено у тексту Нацрта закона, јер се тако дискриминише брачна заједница, као хришћанска и Законом заштићена вредност. Црква поштује слободу коју нам је Бог даровао и разуме људску тежњу да своју слободу исказује на различите начине.

      Свети Архијерејски Синод је сагласан да постоји потреба за остварењем одређених личних, имовинских и других права оних које третира наведени нацрт закона, али је аргуменовано указао на могућност да се она у правном поретку Републике Србије остварују у потпуности административним путем, без задирања у брачно и породично законодавство. 

      Свети Архијерејски Синод наглашава да прихвата и промовише дијалог, као једини и неопходан пут за изналажењe решења у вези свих питања од општег друштвеног значаја, као и по овом питању које је изазвало велику забринутост.
      Свети Архијерејски Синод је изразио очекивање да ће по овом питању бити уважени  аргументи Српске Православне Цркве.
      http://spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_svetog_arhijerejskog_sinoda_13
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Да ли дијалог може да се води у четири зида? Право питање, које је уједно и изазов за све нас данас, јесте да ли желимо боље друштво и да ли желимо боље вернике? Ја мислим да желимо. Да желимо вернике који имају одређене грађанске вредности, грађане који разумеју потребе верника, људе уопште који имају одговорност према свом друштву, према својој држави, према свом ближњем. Све се то може постићи само и онда када сама религија буде извучена из четири зида, и када буде изазвана другим вредносним системима. У овом флуидном постмодерном времену, које је Жан Франсоа Лиотар можда прецизније одредио као „постмодерно стање“, одређени облици комуникације превагњују над другим, „на место дијалога, а услед постмодерног релативизовања појма истине, ступа реторика као вештина комуницирања која не тежи истини, него потврди комуникацијских вештина и моћи. Умеће аргументовања, као и монолошки облици дискурса, без претензија на истинитост, као крајњи исход комуницирања, доводе до маргинализовања дијалога – што на први поглед делује као парадокс у добу експанзије комуникација, као и оних технологија што их омогућавају.“ [1]

       
      Једна општа дефиниција дијалога би била и она наједноставнија, да је дијалог разговор између две или више особа које имају различите погледе у односу на предмет разговора, а чија је примарна сврха да сви учесници уче једни од других да би се и сами променили и напредовали. У дијалогу свака страна мора саслушати другу страну, отворено и са разумевањем, односно да разуме позицију другог што је боље могуће. У том и таквом дијалогу се међусобно упознајемо и заправо мењамо. Без упознавања остајемо само два одвојена херметички затворена система, што не користи никоме, најмање друштву.
      Дакле, да ли је нама циљ добро друштво и шта оно подразумева? По Свидлеру је у прошлости, религијско – идеолошка сфера била место где смо се налазили да заједно дискутујемо са друкчијима од нас, са циљем да се победи противник, или да се научи нешто о противнику како би се лакше обрачунали са њим. Ако смо се уопште и суочавали једни са другима то је био сукоб – некада у виду отворене полемике, некада суптилније, али увек са крајњим циљем да се победи онај други, јер смо били убеђени да само ми сами имамо апсолутну истину. Међутим, примарна сврха дијалога јесте учење да мењамо и унапређујемо нашу перцепцију и разумевање стварности, и да деламо у складу са тим. [2]
      Преговарење око повратка Верске наставе у школе важно је дијалошко питање, не само за религијске заједнице, него и за онај део друштва који себе сматра грађански орјентисаним. Сама Верска настава би морала подлегати неким друштвеним оквирима, план и програм би били доступни и јавни, видљиви, па би кроз сазнање о томе чиме се Верска настава заправо бави био могућ и здрав критички приступ, како према другом, тако и према себи у односу на тог другог. Исто тако се остварује могућност да кроз саживот и корелацију са другим дисциплинама које у школи постоје, сами верујући мењају оно што се подразумева под религиолошким. На тај начин се унапређује друштво.
      Уместо стављања дијалога и проблема на маргину, што никоме не одговара, ништа боље није него ставити Верску наставу у јавност и на тај начин омогућити и њено критиковање, али и развијање једног другачијег духа. Критиковање унапред, пре него што се захтев за увођењем Верске наставе уопште десио, у старту спречава упознавање и међусобну сарадњу, као и прилагођавање верских заједница контексту времена. Као пример бих узела православље које је изашло у јавност кроз укључивање у оквире екуменског покрета и тиме добило могућност да артикулише, вербализује, одбрани или одбаци идеје које је добило кроз дијалог са другима. На питање положаја жена у Цркви, које су наметнули протестанти, православни су били приморани да дају одговор који је у почетку био негативан. Међутим, данас у дијалогу и новом сазнавању, православље потпуно и отворено говори о женским службама у Цркви, теолошки процењује питање свештенства жена, као и улогу и значај ђакониса, јер је Александријска патријаршија увела службу ђакониса од 2016. године. Дакле, о женама у служби Цркве не бисмо ни разговарали да није било протестаната. Сам изазов протестантизма и дијалог са њима у оквиру Екуменског покрета натерао нас је да много брже почнемо да вреднујемо и ценимо јединство међу православнима. Када јавни простор заиста постане простор за све, он има ту моћ да људе мења и да они сами у оквиру своје традиције дају креативне одговоре који су пак изазови и много ближи неком грађанском идеалу. Све док су они у тајности биће само горе. Суштина није у томе да ли се ми слажемо са постојањем одређених проблема или не, већ да се у оваквим питањима трудимо да разумемо друге културе и будемо отворени за другачије друштвене односе од оних на које смо навикли, јер се на тај начин обогаћује наше искуство.
      Једно од нових лица стереотипног гледишта јесте и наводна клерикализација, термин који се све учесталије јавља. Оно што је важно јесте на који начин ће се разумети поједини појмови, с обзиром на то да се на основу њих гради јавно мњење. Тако је и веронаука постала опасност за секуларно и демократско друштво. Међутим, секуларно друштво подразумева раздвајање, али раздвајање без ограда. Још један од проблема је и очигледно неразликовање термина секуларно и секуларизам,[3] где други појам означава антицрквену идеологију. У савременом свету, у Европској унији се могу разликовати три система односа државе и Цркве: 1) концепт дистанциране неутралности, 2) концепт јавне неутралности, и 3) концепт државне цркве.[4] У први тип спадају случајеви где постоји потпуна одвојеност државе и Цркве, као на пример у Француској и Холандији. У великом степену одвојеност постоји и у Ирској. Други тип се одликује основном одвојеношћу државе и Цркве, али се прихвата да имају неке заједничке циљеве на основу којих развијају заједничка деловања. Такви су случајеви Белгије, Немачке, Шпаније, Италије, Аустрије и Португала. У трећем случају држава и Црква су међусобно повезане, премда се њихов однос разликује од државе до државе. Системи Енглеске, Данске, Финске, Норвешке, Линхенштајна, Монака, Кипра, Малте и Грчке у основи спадају у ову категорију.[5] На крају, све земље – чланице Европске уније, заснивају се на начелу власти народа и признају право на верску слободу. [6]
      Религијски идентитет је врло битна основа и важна компонента којом се одређују људи на целокупном Балканском полуострву. Он се у јавности и ширем друштву обично перципира као конзервативан, онај који нема слуха за модерне тежње и за савременост, и који нема реалног додира са светом. Религијске традиције, иако су замагљене и покривене прашином патине, иза своје површине крију мноштво либералних тенденција које нису довољно откривене услед постојећег конзервативног слоја. Сваки дијалог са другачијим, рачунајући на знање и искуство другог, би засигурно могао да помогне, као нека фина алатка која би омогућила да сваки онај који би се бавио религијским темама буде у стању да дешифрује и детектује све оне либералне слојеве које религијска традиција у себи задржава. Ослобађањем те либералне тенденције у религијској традицији ослобађа се и оно религиозно биће човека и на тај начин ослобађамо целокупно људско биће за грађански идентитет, а да притом не повређујемо религиозна осећања појединаца. Стога сматрамо да верници данас морају бити одговорни грађани друштва, освешћени, који ће умети да препознају оно либерално и ослобађајуће у сопственој традицији.
      Kао што су политика или феминизам јавна ствар, тако је исто и вера јавна ствар. Недостатак знања, љубави према другом, а све у циљу борбе за “истину и слободу”, јесте оно што плаши, јер секуларна држава није антитеистичка, већ религиозно неутрална. Представници Цркве, као и верници свих конфесија уопште, интегрални су део овог народа.
      Као што нас Хабермас учи, можда би требало да обрнемо питање: зар само религијски традиционализам треба да учи, а не и секуларизам? „У уставној држави све правно примењиве норме морају бити формулисане и образложене на језику који разумеју сви грађани. Неутралност државе не спречава могућност да се у политичкој јавности чује и глас вере, у случају да институционализовани процес одлучивања на нивоу парламента, судова, министарстава и извршне власти остаје јасно одвојен од неформалног протока политичке комуникације и формирања јавног мњења великог броја грађана. Уколико секуларни грађани својим религиозним суграђанима буду прилазили уздржано, гајећи сумњу да их је, због њиховог религиозног духовног понашања уопште могуће озбиљно схватити као модерне савременике, они се тиме спуштају на ниво пуког modus vivendi и тиме напуштају основу која им омогућава међусобно признавање као грађана државе.“ [7] Верска настава у Црној Гори би омогућила сарадњу и међу самим религијама у оквиру саме државе. Међусобна сарадња вероучитеља подразумева екуменски дијалог на свакодневном нивоу, као и дијалог са секуларним друштвом у јавном простору. Морамо бити способни да спознамо различитост и комплексност света, да се не збуњујемо, да не тргујемо унапред збуњивањем деце, него да им предајемо величанственост света, са мноштвом различитих приступа у његовој лепоти.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска 
       
      --------
      [1] D. Vuksanović, Postmoderni mediji – Kultura dijaloga u eri interaktivnosti, https://pulse.rs/postmoderni-mediji-kultura-dijaloga-u-eri-interaktivnosti/ (приступљено 09.03.2021).
      [2] L. Swidler, Dekalog dijaloga, Osnovna pravila međureligijskog, međuideološkog dijaloga, https://static1.squarespace.com/static/5464ade0e4b055bfb204446e/t/551eaf21e4b001788e2e67ab/1428074273779/Dialogue+Decalogue+-+Serbian+(Latin+Alphabet).pdf (приступљено 09.03.2021).
      [3] Детаљно о различитим посматрањима појаве секуларизације в. M. Hamilton, The Sociology of Religion, London  22001, 185-214.
      [4] Детаљно о односима државе и Цркве у Европској унији и у њеним земљама-чланицама в. G. Robbers (ed.), State and Church in the Europian Union, Baden-Baden 1996.
      [5] Ј. С. Петру, Хришћанство и друштво, Каленић, Крагујевац 2018.
      [6] Ibid.
      [7] J. Habermas, – Eurozine, https://pulse.rs/dijalektika-sekularizacije/ (приступљено 09.03.2021).
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Игуман манастира Високи Дечани архимандрит Сава Јањић поручио је да нико не може прекинути везу Срба са Косова са матицом Србијом и да Срби на КиМ не пристају да буду претворени у националну мањину без колективних политичких права и посебне заштите духовне и културне баштине.

       
      „Наравно да Срби са КиМ треба да се питају о својим условима живота јер уосталом ми овде живимо са осталима, али ако неко мисли да може да пресече везу Срба са својом државом Србијом, без обзира ко је тренутно на власти, мислим да за то неће имати релевантне саговорнике“, објавио је на Твитеру игуман Високих Дечана.
      Поручио је да Срби на КиМ не пристају да буду претворени у безобличну националну мањину без колективних политичких права и посебне заштите духовне и културне баштине.
      “Без тога бисмо били бедно изманипулисани од косовских албанских политичара. Зато сваки дијалог са Србима мора да иде преко Београда“, нагласио је он.
      Подсјетио је да је Епархија Рашко-призренска на КиМ део Српске Православне Цркве и да је у Пећкој Патријаршији сједиште Патријарха српског.
      „Покушаји да се са Србима на КиМ направе односи одвојени од Србије немају подршку народа“, поручио је отац Сава Јањић.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Драгана Милошевић,
      Свети Дух је показао Своје деловање и Свој план за СПЦ! Као и увек до сада. По томе се можемо усудити да претпоставимо у ком смеру ће брод наше Цркве запловити у наредном периоду.
      Данашњи зимски дан пробили су зраци сунца осветљавајући избор који је Црква донела. Свети Дух је показао Своје деловање и Свој план за СПЦ! Намерно правим ту паралелу јер је до шеснаест часова Србија била у мраку претпоставки, пијачарског кибицарења и неоснованих закључака, те фамозних „лобија”. Људска глупост и доконост изразиле су се у кладионици личних инсинуација и измишљених категорија. Нормално да су се ту и „стране службе“ већ увелико укључиле, а речи као што су „издаја” и „лобији”, биле главни зачин мемљиве слике тог нашег дна, на које смо сами себе, властитом „памећу“ и помућеним изборима довели са индицијом да ћемо на том гадном месту и остати…
      Хвала Богу да Он има за нас други план, а данашњи избор Цркве то је собом и потврдио!
      Данас је изабран човек који говори грчки, немачки, енглески и служи се руским. Који је први доктор теологије на Светосавском трону и који је остварио ону тешку Христову максиму носећи „хлеб” погођенима земљотресом у Пакрацу, јер то није лицемерно то урадио. За камере и пред камерама. Не, то је урадио из простог разлога јер није ни могао другачије. Није могао, јер тридесет пуних година само то и ради!
      Терапијска заједница „Земља живих” јесте дело које је његово.
      Те људе, којих су се и њихови најрођенији одрекли, он је помогао направивши рехабилитациони центар за лечење од болести зависности. Свакако, уз помоћ о. Бранка Ћурчина и уз благослов и подршку епископа бачког др Иринеја Буловића, заједница „Земља живих”данас има више од стотину штићеника у камповима широм Србије. Такође и Манастир Ковиљ, чији је он био игуман, стајао је и дан данас стоји иза овог успешног пројекта, учинивши га, својом љубављу, потпуно бесплатаним за све штићенике.
      Такође, он је и стуб покрета ”Привредник” који се брине да талентована али сиромашна деца буду потпомогнута не би ли ипак остварила свој потенцијал. Свакако да је и брига о ресоцијализацији жртава секти и култова нашла своје место у веома згуснутом распореду овог српског духовника.
      Али, оно што је можда најбитније је – ЕВХАРИСТИЈА! Као радост, а не као уцена!
      Његова предавања и његова дела јасно показују да је Христос поново закуцао на врата београдских цркава.
      АКСИОС!
      Sveštenik dr Ugrin Popović: Današnji zimski dan probili su zraci sunca osvetljavajući izbor koji je Crkva donela - Čudo
      WWW.CUDO.RS Свети Дух је показао Своје деловање и Свој план за СПЦ! Као и увек до сада. По томе се можемо усудити да претпоставимо у ком смеру ће брод наше Цркве запловити у наредном...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Светом архијерејском Литургијом којом ће, у Спомен храму Светог Саве на Врачару са почетком у 9 часова, началствовати Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом, председавајући Светим Архијерејским Синодом, уз саслужење отачаствених архијереја, започеће Свети Архијерски Сабор за избор новог поглавара Српске Православне Цркве.

       
      Изборни Сабор биће одржан у крипти Спомен храма Светог Саве на Врачару по процедури одређеној Уставом Српске Православне Цркве и канонима Свете Цркве. Није предвиђено присуство медија овом догађају, а по завршетку заседања биће издато званично саопштење за јавност.
       
      Информативна служба Српске Православне Цркве
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...