Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Поуке.орг инфо

СПУТЊИК: СПЦ донела одлуку: Обновити дијалог са македонском црквом

Оцени ову тему

Recommended Posts

Иначе, ја аутокефалну МПЦ, не могу да замислим без ПОА. МПЦ и ПОА мора да се обедину, да не будемо као Цркву у Украјину.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Orthophill рече

Иначе, ја аутокефалну МПЦ, не могу да замислим без ПОА. МПЦ и ПОА мора да се обедину, да не будемо као Цркву у Украјину.

Па лепо би било.

Мада ако вам Барт буде давао своју алокефалију онда ће бити Украјина.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Ведран* рече

Па лепо би било.

Мада ако вам Барт буде давао своју алокефалију онда ће бити Украјина. 

Не може бити Украјина, јер број верника који припадају ПОА се своди на статистичку грешку. ПОА нема вернике ни за једну парохију, мада имају 4 архијереје, 4-5 јереје и 3 ѓаконе.

Морате да схватите, да пројекат ПОА је неуспешан.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Orthophill рече

Не може бити Украјина, јер број верника који припадају ПОА се своди на статистичку грешку. ПОА нема вернике ни за једну парохију, мада имају 4 архијереје, 4-5 јереје и 3 ѓаконе.

Па не може у томе смислу, по величини, али може у смислу да СПЦ неће признати ту алокефалију, и да ћете онда и даље имати ПОА и ту нову Вартоломеју потчињену цркву која никад неће бити "македонска". А затим је неће признати ни МП, а можда (вероватно) ни други. Нарочито не након Украјине. Тако да ћете опет бити у расколу, али расколу друге врсте, и у "вечној" потчињености Фанару.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Ведран* рече

Па не може у томе смислу, по величини, али може у смислу да СПЦ неће признати ту алокефалију, и да ћете онда и даље имати ПОА и ту нову Вартоломеју потчињену цркву која никад неће бити "македонска". А затим је неће признати ни МП, а можда (вероватно) ни други. Нарочито не након Украјине. Тако да ћете опет бити у расколу, али расколу друге врсте, и у "вечној" потчињености Фанару. 

Не заборављај да МПЦ није без пријатеља. Особено: Бугарска, Румунска и Албанска Православна Црква. Чак и са Русе смо имали добри односи.
У неколико наврата Бугарска и Румунска Црква су нам слали миро. У Румунији, чак су служили наши свештеници. На ниво на свештеници често се деси да саслужујемо и са Албанску Цркву. Митрополит Јован Корчански је добар и толерантан човек.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да се подсетимо, како су комунисти формирали "македонску цркву".

https://www.scribd.com/document/220886568/Makedonsko-crkveno-pitanje-Djoko-Slijepcevic

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Orthophill рече

Не заборављај да МПЦ није без пријатеља. Особено: Бугарска, Румунска и Албанска Православна Црква. Чак и са Русе смо имали добри односи.
У неколико наврата Бугарска и Румунска Црква су нам слали миро. У Румунији, чак су служили наши свештеници. На ниво на свештеници често се деси да саслужујемо и са Албанску Цркву. Митрополит Јован Корчански је добар и толерантан човек.

Брате, немој да сметнеш са ума да у Србима имате најискреније пријатеље. То што појединци на обе стране уносе забуну и немир, неће променити ништа у односима код обичних људи, којима је мука од високе политике. Чак и оне црквене. Србима са Космета је Скопље често бивало ближе него Београд, чак и када су ишли у Скопље да се лече. Да не говоримо о родбинским и другим везама. Код свих нормалних људи, без обзира да ли говоримо о Србима, Бугарима, Румунима, православним Албанцима, Русима..., постоји жеља да се македонски раскол превазиђе. Ми Срби у блиској будућности вам желимо (и нудимо) пуну независност (аутокефалију). Ви, са ваше стране, морате да покажете смирење и да ту независност не тражите од Бугара, Васељенске Патријаршије, јер је од њих нећете добити. Проћи ћете као ови јадни расколници у Украјини, где се више не зна ни ко пије, ни ко плаћа.

пре 2 часа, Orthophill рече

Не може бити Украјина, јер број верника који припадају ПОА се своди на статистичку грешку. ПОА нема вернике ни за једну парохију, мада имају 4 архијереје, 4-5 јереје и 3 ѓаконе.

Морате да схватите, да пројекат ПОА је неуспешан.

Бог није у сили, него у правди. Православна икумена препознаје Православну Охридску Архиепископију као једину канонску Цркву на територији (Северне) Македоније. Бојим се да ће вам кокетирање са Васељенском Патријаршијом донети ситуацију гору него у Украјини. Патријарх Вартоломеј даје мало, али за узврат узима много. Ако то до сада нисте успели да видите, касно ће вам бити када се једног дана будете пробудили са Томосом у руци и без свих епархија и парохија у дијаспори, где живи Македонаца колико и у самој Македонији. Приде, са вашим поглаваром Стефаном коме ће глава бити Вартоломеј и ини после њега, а он ће им бити потрчко. Нешто попут Думенка и Денисенка на квадрат.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 31 минута, Дејан-Марковић рече

Да се подсетимо, како су комунисти формирали "македонску цркву".

https://www.scribd.com/document/220886568/Makedonsko-crkveno-pitanje-Djoko-Slijepcevic

 

Настала је као што је настала, али уз Божју помош и молитве светог Климента Охридског опстала!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Талични Том рече

1) Брате, немој да сметнеш са ума да у Србима имате најискреније пријатеље.

2) Ми Срби у блиској будућности вам желимо (и нудимо) пуну независност (аутокефалију).

1) Одавно не верујем у ову тврдњу. Пријатељи те не изопштавају од јединство са Христом!

2) Ово да причаш твојим уницима и праунуцима! Да сте хтели, прво и основно обновили бисте преговоре у 2015. Али неќете! Одговара вам ову статус кво ситуацију. Рекао је патријарх Иринеј: „Када нам нешто отму, ми имамо право да га то нешто повратимо, али када ми нешто дамо, онда смо га изгубили заувек!“ СПЦ, је изгубила територије Северне Македоније још у 1941, када српски митрополит је напустио своју епархију само за да не помиње бугарског цара.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Orthophill рече

1) Одавно не верујем у ову тврдњу. Пријатељи те не изопштавају од јединство са Христом!

У реду. Настави да верујеш да ћете од Васељенског Патријарха да добијете пуну аутокефалију.

пре 4 минута, Orthophill рече

) Ово да причаш твојим уницима и праунуцима! Да сте хтели, прво и основно обновили бисте преговоре у 2015. Али неќете! Одговара вам ову статус кво ситуацију. Рекао је патријарх Иринеј: „Када нам нешто отму, ми имамо право да га то нешто повратимо, али када ми нешто дамо, онда смо га изгубили заувек!“ СПЦ, је изгубила територије Северне Македоније још у 1941, када српски митрополит је напустио своју епархију само за да не помиње бугарског цара.

Да сте хтели могли сте 2003. године да прихватите оно што вам је нуђено на преговорима у Нишу. Прво аутономија у оквиру СПЦ, па потом аутокефалија. 2003. година је старија од 2015. То, некако, ви севеномакедонци увек превиђате. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Талични Том рече

У реду. Настави да верујеш да ћете од Васељенског Патријарха да добијете пуну аутокефалију.

Да сте хтели могли сте 2003. године да прихватите оно што вам је нуђено на преговорима у Нишу. Прво аутономија у оквиру СПЦ, па потом аутокефалија. 2003. година је старија од 2015. То, некако, ви севеномакедонци увек превиђате.  

Ево, опет вреѓаш. И како да ти верујем да ви Срби сте наши пријатељи? Нико нас не зове северномакедонци сем ви! Толико од вашу љубав.

Синод МПЦ, је одбио постигнут уговор. Као што и Сабор СПЦ, одбио уговор да сву дијаспору буде под Васеленску Патријаршију. Толико. 2002 је био Нишки споразум.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, Orthophill рече

СПЦ, је изгубила територије Северне Македоније још у 1941, када српски митрополит је напустио своју епархију само за да не помиње бугарског цара.

Сам себе називаш северномакедонцем. Зато те и ја зовем тако. Све моје пријатеље у Македонији називам Македонцима. И за мене ће Македонија да буде увек Македонија, никад Северна. Толико од мене.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Orthophill рече

Не може бити Украјина, јер број верника који припадају ПОА се своди на статистичку грешку. ПОА нема вернике ни за једну парохију, мада имају 4 архијереје, 4-5 јереје и 3 ѓаконе.

Морате да схватите, да пројекат ПОА је неуспешан.

Mopaћеш, пре свега ти, да схватиш да бројке са Истином немају никакве везе. Ако не због нечега другог, онда због себе самог и кога другог, ако не Христа и његових еванђелских речи о ''Стаду малом''..

Додуше и ''Украјна'' ти показује то исто. А ''пројекат ПОА'' како ти то волиш да кажеш, је, пријатељу мој и брате, ЗАЈЕДНИЧКИ ПРОЈЕКАТ МП и СП-Ц.. Само се МПЦ повукла у одсудном моменту, под ненормалним притиском Државе и њених служби, (иако су потписници недељама бранили Нишки договор, пре свих Петар ..који је то чинио пуних 20 дана, па Наум који је истрајао мање од 10 чак и Тимотеј који је први попустио одмах, истини за вољу после три дана). Да је то управо овако како кажем, и сами Архијереји МПЦ то потврђују усвајањем имена ПОА-МПЦ, додуше касније..али ипак усвајају то име.

И н крају, не вреди се ни уједињавати ако се не забораве грешке са обе стране. Међутим, нечије подвиге, е то не би смео да се заборави нико - и то опет важи за обе старне. Наравно да ту пре свега мислим на Архиепископа Јована и његову , како ти кажеш, малу али (ја додајем), састрадалну и веома Црквено-свесну екипу, на којој би му позавидели  и Пастири са неупоредиво бројнијом паством.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, о.Небојша рече

Али то је званично име ваше земље. Као кад Шиптару не смијеш рећи да је Шиптар, а сам се тако зове.

Име земље је Северна Македонија, али не постоји северномакедонски, северномакедонец итд. Придјев се не користи.

Ја сам Македонац - по етносу, по државјанству: Македонац/граѓанин Републике Северне Македоније.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У новообјављеном извештају Стејт Департмента о међународним верским слободама за 2018. годину посебна пажња посвећена је нарушавању верских слобода и имовинских права над СПЦ на Косову и Метохији. Доносимо важан део који се тиче манастира Високи Дечани који је споменик светске баштине УНЕСКО и споменик на листи угрожене светске баштине - очигледно и даље на мети не само наоружаних екстремиста који су га годинама нападали, већ и званичних косовских институција које не престају са притисцима на овај манастир стар скоро 700 година:
      "СПЦ и међународне организације саопштиле су да су дечански општински службеници наставили да одбијају примену Одлуке Уставног суда из 2016. године која потврђује пресуду Врховног суда (Косова) из 2012 да општина треба да врати манастиру више од 24 хектара земље манастиру Високи Дечани. Градоначелник Дечана Башким Рамосај наставио је у току године да говори о овој одлуци као неприхватљивој. Владине институције нису ништа предузеле против њега и општинских руководилаца поводом изостанка спровођења одлуке Уставног суда. НАТО Косовске снаге, познате као КФОР, наставиле су да одржавају безбедност манастира.
      Дечанска општина је покренула планове за изградњу пута кроз СЗЗ (Специјалну заштићену зону) поред манастира Високи Дечани. Према правним мишљењима ЕУ и ОЕБС-а која су објављена у току године, косовски закон забрањује изградњу транзитног пута кроз СЗЗ. Канцеларија премијера је оспорила ову правну интерпретацију. Још 2014. г. Савет за примену и мониторинг заштићених зона (СПМ) одлучио је да би планирани пут кршио закон. Савет је потврдио да је пут незаконит на свом састанку у априлу."
      Изворни текст на енглеском језику:

      Цео извештај на енглеском (део о Дечанима на 7. страни): 2018 Report on International Religious Freedom: Kosovo https://www.state.gov/wp-content/uploads/2019/05/KOSOVO-2018-INTERNATIONAL-RELIGIOUS-FREEDOM-REPORT.pdf 
      Канцеларија ЕУ на Косову је годину дана након доношења одлуке Уставног суда 20. априла 2017. године апеловала да се владавина права мора поштовати:
      "ЕУ је забринута због континуираног одсуства примене пресуде Уставног Суда из 20. маја 2016. године у вези земљишног спора у случају Дечани. Одлуке косовског највишег правног тела су коначне и морају бити примењене. ЕУ позива власти на свим нивоима да покажу поштовање владавине закона као фундаменталног демократског принципа. Пуно спровођење пресуде треба спровести без одлагања. ЕУ даље осуђује све друге активности које блокирају приступ или на други начин ометају живот у Високим Дечанима"   https://eeas.europa.eu/delegations/kosovo/24839/eu-concerned-lack-implementation-constitutional-court-ruling-land-dispute-case-decane_en 
      У последње две године амерички амбасадори у Приштини г. Делави и г. Коснет су више пута давали изјаве захтевајући да се поштује владавина права у случају Дечана. Ови апели су директно игнорисани од стране косовског премијера Харадинаја који остаје чврсто супротстављен овој одлуци заједно са општинским властима. Шеф канцеларије ЕУ гђа. Наталија Апостолова реаговала је пре месец дана новим захтевом за спровођење одлуке уставног суда, али без резултата. Прошлог августа група амбасадора ЕУ са шефовима мисија акредитованих у Приштини одлучно се супротставила изградњи транзитног пута тј. магистрале која Дечане треба да повеже са суседном општином Плав у Црној Гори и која је планирана да прође непосредно поред 700 година старог споменика УНЕСКО. Косовска влада још није одустала од ове идеје и остаје упорна у намери да заврши пут упркос косовским законима по којима је овај пројекат недозвољен и не може га одобрити ни манастир, као ни међународни или локални представници власти.
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Milan Nikolic,
      ПРЕДСЕДНИК МАТИЦЕ ЦРНОГОРСКЕ ПОРУЧИО: СПЦ је брутално оружје и реликт из 1918. године
      Танјуг | 22. јун 2019. Сукоб који секуларна држава Црна Гора има са Српском православном црквом (СПЦ) је реалан, и мора се решити уколико намеравамо да сачувамо државу, изјавио је председник Матице црногорске Драган Радуловић.
      У интервјуу Викенд новинама, он је оценио да је СПЦ у последњих 30 година од себе успела да направи "брутално оружје у оспоравању свега што је црногорско, као и да представља посљедњи политички реликт из 1918. године", преноси ЦдМ.

      "СПЦ се не задовољава да обавља цркви припадајући позив, него већ одавно покушава да преузме контролу над политичким животом заједнице. А како не може постојати 'једна земља са два господара', извесно је како ће се тај сукоб окончати", рекао је Радуловић.

      Он је казао да је "СПЦ указом краља Александра из 1920. године отела имовину Црногорске православне цркве, што није урадила ни муслиманска ни католичка верска заједница".

      "Не могу остати равнодушан када црква као политички субјект улази у јавни дискурс црногорског друштва и говором производи отровне политичке последице. У том смислу, једну ствар морам да приметим: несхватљиво ми је с колико самопонижења људи који се национално осећају као припадници црногорског народа, активно учествују у животу СПЦ, а она их свакодневно вређа и ниподаштава", рекао је Радуловић.
       
      http://www.novosti.rs/вести/планета.480.html:802058-ПРЕДСЕДНИК-МАТИЦЕ-ЦРНОГОРСКЕ-ПОРУЧИО-СПЦ-је-брутално-оружје-и-реликт-из-1918-године
    • Од Драгана Милошевић,
      Венецијанска комисија усвојила је на данашњој пленарној сједници у Венецији, позитивно мишљење на Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница Владе Црне Горе, констатујући да предложени законски текст „доноси значајне позитивне промјене постојећег застарјелог законодавства“.
      У свом мишљењу, комисија је поздравила, како је наведено, „истинске напоре црногорских власти“ да новим законом буде замијењен застарјели Закон о правном положају вјерских заједница из 1977. године.
      Они оцјењуји позитивним опредјељење да предложеним законом буде гарантована не само слобода вјероисповијести, већ и слобода нерелигијских увјерења, поздрављајући либералан приступ у одредбама којима се прописује процедура регистрације вјерских заједница, поштује њихова аутономија и гарантују права на вјерску поуку и оснивање вјерских школа.
      У Мишљењу се поздравља и законско рјешење по којем регистрација вјерских заједница није прописана као обавезна.
      „Приступ који је заузет у Приједлогу закона и који су власти заузеле је добродошао. Поред тога, Венецијанска комисија наглашава да добровољни карактер регистрације не значи да вјерске заједнице могу дјеловати изван правног система. У модерним демократијама, уставна ограничења овлашћења државе над вјерским заједницама не могу се сматрати препреком за потврђивање ауторитета демократске државе. Вјерске заједнице се не налазе изнад или изван националног правног поретка: оне имају своје мјесто - иако посебно, гарантовано и заштићено посебним темељним правима - у оквиру тог поретка, наводи се у документу.
      Коментаришући питање имовине вјерских заједница, Венецијанска комисија наглашава:
      „Што се тиче важног питања имовине вјерских заједница, Венецијанска комисија разумије забринутост црногорских власти у погледу увођења правне сигурности и решавања питања могуће незаконите/злоупотребом извршене регистрације на име вјерских заједница током 1990-их година низа вјерских објеката који могу бити дио културне баштине Црне Горе. Тим прије зато што држава, према члану 78. Устава, има дужност да штити природну и културну баштину земље. Венецијанска комисија поздравља у том погледу то што се рјешења предложена у овом Предлогу закона ослањају на дугогодишње правне принципе црногорског правног поретка и не заснивају се на ад хок правилима, специфичним за ову ситуацију.“
      Делегација Владе Црне Горе која је учествовала у раду пленарне сједнице Венецијанске комисије, коју је предводио министар за људска и мањинска права Мехмед Зенка, изразила је захвалност Венецијанској комисији на датом стручном мишљењу, саопштивши да ће сугестије и препоруке за даље унапређење и прецизирање одређених законских одредби бити пажљиво размотрене и инкорпориране у финални текст Предлога закона који ће бити упућен Скупштини на разматрање и усвајање.
      извор

      View full Странице
    • Од Драгана Милошевић,
      Венецијанска комисија усвојила је на данашњој пленарној сједници у Венецији, позитивно мишљење на Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница Владе Црне Горе, констатујући да предложени законски текст „доноси значајне позитивне промјене постојећег застарјелог законодавства“.
      У свом мишљењу, комисија је поздравила, како је наведено, „истинске напоре црногорских власти“ да новим законом буде замијењен застарјели Закон о правном положају вјерских заједница из 1977. године.
      Они оцјењуји позитивним опредјељење да предложеним законом буде гарантована не само слобода вјероисповијести, већ и слобода нерелигијских увјерења, поздрављајући либералан приступ у одредбама којима се прописује процедура регистрације вјерских заједница, поштује њихова аутономија и гарантују права на вјерску поуку и оснивање вјерских школа.
      У Мишљењу се поздравља и законско рјешење по којем регистрација вјерских заједница није прописана као обавезна.
      „Приступ који је заузет у Приједлогу закона и који су власти заузеле је добродошао. Поред тога, Венецијанска комисија наглашава да добровољни карактер регистрације не значи да вјерске заједнице могу дјеловати изван правног система. У модерним демократијама, уставна ограничења овлашћења државе над вјерским заједницама не могу се сматрати препреком за потврђивање ауторитета демократске државе. Вјерске заједнице се не налазе изнад или изван националног правног поретка: оне имају своје мјесто - иако посебно, гарантовано и заштићено посебним темељним правима - у оквиру тог поретка, наводи се у документу.
      Коментаришући питање имовине вјерских заједница, Венецијанска комисија наглашава:
      „Што се тиче важног питања имовине вјерских заједница, Венецијанска комисија разумије забринутост црногорских власти у погледу увођења правне сигурности и решавања питања могуће незаконите/злоупотребом извршене регистрације на име вјерских заједница током 1990-их година низа вјерских објеката који могу бити дио културне баштине Црне Горе. Тим прије зато што држава, према члану 78. Устава, има дужност да штити природну и културну баштину земље. Венецијанска комисија поздравља у том погледу то што се рјешења предложена у овом Предлогу закона ослањају на дугогодишње правне принципе црногорског правног поретка и не заснивају се на ад хок правилима, специфичним за ову ситуацију.“
      Делегација Владе Црне Горе која је учествовала у раду пленарне сједнице Венецијанске комисије, коју је предводио министар за људска и мањинска права Мехмед Зенка, изразила је захвалност Венецијанској комисији на датом стручном мишљењу, саопштивши да ће сугестије и препоруке за даље унапређење и прецизирање одређених законских одредби бити пажљиво размотрене и инкорпориране у финални текст Предлога закона који ће бити упућен Скупштини на разматрање и усвајање.
      извор
    • Од Milan Nikolic,
      Константинопољски папизам и фанарско-амерички лавови у СПЦ
      20. јуна 2019.  
      У последње време, својим модерно-папистичким, антиканонским и духовно разбојничким украјинским упадом на канонску територију Московске Патријаршије, Константинопољска Патријаршија показала је целоме хришћанском свету многе своје слабости. Пре свега показала је огромну колебљивост у хришћанској вери, јасно отступање од свих вишедеценијских међуправославних договора, велику сервилност западним центрима моћи (пре свега Пентагону), као и измишљање потпуно нових и неправославних учења које са двомиленијском традицијом Христове Цркве немају никакве везе. Све је то довело до велике кризе у целом православном свету а у Украјини и до све учесталијих верских сукоба широм државе, који могу прерасти у отворени и крвави грађански рат на верској основи. Одговорност за све што се сада дешава и у Украјини и у целом Православљу, и што се све може догодити, наравно лежи пре свега на Цариградској Патријаршији.
      Кључни проблем пројављивања великих слабости и неправославних скретања Константинопољског Патријархата можемо свести на оно основно тј. на ново неправославно учење Цариграда тзв. Константинопољски папизам.
        Константинопољски папизам
      Блаженоупокојени, велики и веома учени светогорски старац, старешина Манастира Григоријата, архимандрит Георгије (Капсанис), можда је на најкраћи начин дефинисао папизам, написавши следеће: „Папизам је када „безгрешни“ човек из Рима одбија да препусти свој положај Богочовеку Христу, јединој истински безгрешној Глави Цркве».
      Аналогно овој великој истини и модерни константинопољски папизам можемо слично дефинисати те и за њега рећи следеће: Константинопољски папизам је када грешни и пролазни човек, са титулом и архијерејском благодаћу Патријарха Константинопољског, одбија да препусти свој положај Богочовеку Христу, јединој истински безгрешној Глави Цркве».
      Дакле сваки папизам, и онај древни римски и овај модерни цариградско-пентагонски, није ништа друго него она стара жеља палих створених бића да седну на место Божије и наругају се Богочовеку Христу. Да грешно створење замени Безгрешног Творца. Тај модерни папизам из Фанара, дебело подржан из врха администрације САД, изражен је у многим текстовима и дејствима Константинопољске Патријаршије, и то у дужем временском периоду, али посебно од септембра 2018. године. Основне пројавне црте тог неправославног и гордог учења Цариграда су следеће:
      А) Замена главенства и првенства Богочовека Исуса Христа у Цркви, на главенство и првенство Константинопољске Патријаршије.
      Б) Присвајање себи особитог и јединственог права вишег безапелационог суда над свештенослужитељима свих Помесних Цркава.
      Ц) Присвајање себи особитог и јединственог права управљања целом православном дијаспором.
      Д) Присвајање себи особитог и јединственог права мешања у живот свих Помесних Православних Цркава, без њиховог одобрења.
      Е) Присвајање себи јединственог и особитог права давања аутокефалије било коме у целом Православљу.
      Ф) Присвајање себи јединственог и особитог права сазивања општецрквених Сабора и Саветовања.
      Г) Присвајање себи непогрешивости у тумачењу догматских истина и канонских норми.
      Х) Безмерно и безумно самоузвишавање.
      И) Потцењивање и ниподаштавање аутокефалија свих Помесних Цркава, а посебно аутокефалија које су никле после образовања Константинопољске Патријаршије и не припадају Древним Црквама, као што су Јерусалимска, Александријска, Антиохијска и Кипарска.
      Примера ради, Цариградска Патријаршија сама себе назива: „Велика Христова Црква“, као да су друге Помесне аутокефалне Православне Цркве „Мале Христове Цркве“. Фанар себе назива и „Мајка и родитељка свих Цркава“, иако је као Црква настала далеко после, на пример, Мајке свих Цркава Јерусалимске Цркве, или древне Александрије, Антиохије и Кипра. Константинопољ воли да себе као Цркву узвисује и епитетом „Општа хранитељка православних“ која „оваплоћује изворни етос Православља“. Као да општа хранитељка православних није Благодат Божија, која се од Оца даје кроз Сина у Духу Светоме. И као да изворни етос Православља не би могао постојати и није вековима постојао и пре и без Цариграда.
      Без Константинопољске Патријаршије, како неправославно уче новији фанарски квазибогослови, „Помесне Цркве ће дејствовати као овце без пастира“, зато што по искривљеном богословљу Фанара „Православље не може постојати без Васељенске Патријаршије“, као да Православље није толико векова постојало и без Цариградске Патријаршије, која је као Архиепископија основана тек у четвртом а као Патријаршија уздигнута тек у петом веку? Да све ово није са духовне тачке гледишта трагично, овакве реченице назвали би чистим комедијаштвом.
      Посебно објашњење изискује и ниподаштавање од старне Цариграда аутокефалија осталих аутокефалних Помесних Цркава, уз својствено гордо самовеличање. То се види и у одговору Цариградског Патријарха Вартоломеја Архиепископу Албанске Православне Цркве Анастасиосу. Јасно се у речима Патријарха Вартоломеја том приликом показала промашеност нове цариградске еклисиологије у чијој је сржи велика и опасна лаж коју је он између редова истакао – Глава Цркве није Богочовек Исус Христос, већ је то Цариградска Патријаршија! По овом фанарском учењу изнесеном преко Патријарха Вартоломеја, Древне Помесне Цркве (Александријска, Антиохијска, Јерусалимска и Кипарска) имају за своју главу признати „Цариградски Престо“. Дакле за Фанар, чак и ове Древне Цркве су другостепене и унижене. На трећем месту, како стоји у писму, налазе се „Новије и такозване „аутокефалије“. (Τά νεωστί καί οὕτω καλούμενα ‟αὐτοκέφαλα”)». Стога гордошћу опијени Фанар, и нашу аутокефалију СПЦ као и аутокефалију осталих, да тако кажемо, новијих Помесних аутокефалних Црква, отворено назива такозваном „аутокефалијом“. Од овога и не треба већег доказа да се покаже колико је Цариградска Патријаршија, у ствари, сама себе унизила и на отворен начин јавно и жалосно осрамотила.
      Посебно је у цариградском папизму узнапредовао Митрополит Галски Емануил (Адамакис). На пример када је беседио на интронизацији украјинског расколника Епифанија (Думенка), он је том приликом честитао расколницима дуго очекивану „унутрашњу административну самосталност (τῆς ἐσωτερικῆς διοικητικῶς αὐτοτελείας ἐνταῦθα)», коју је противпоставио „свештеном систему пентархије престола, са Константинопољским Престолом као главом свих светих Цркава Божијих“. Шта је то него јавни и најотворенији папизам, који Богочовека Христа детронизује као Главу Цркве, а несавршеног и грешног човека поставља на место које му никако не пристоји? Треба ли додатних коментара било коме ко има и комарачку савест?
      Завршавајући реч декларације о саздању на Украјини тзв. ПЦУ, Митрополит Емануил је истакао да он честита стварање „унутрашње самоуправне Православне Цркве, која је дужна тиме (документом-Томосом) Највишем Васељенском Константинопољском Престолу и лично Његовој Свесветости Васељенском Патријарху Вартоломеју“. Овде се дакле аутокефалија, мада неканонска и узурпаторска, опет дефинише само као „унутрашња самоуправа“, док спољна управа очевидно припада искључиво самозваној и самопроглашеној тзв. „глави свих светих Цркава Божијих“ – Цариградском Престолу. Да није жалосно било би смешно.
      Али оно што је најопасније по нас у овом тренутку и по овом питању јесте чињеница да су поједини млади фанарско-амерички лавови у врху СПЦ, блиски овако накарадној новој цариградској еклисиологији, већ покушали да у потпуно погрешном светлу прикажу то константинопољско опако, гордо, догматски промашено и нехришћанско деловање. Млади лавови у врху СПЦ су до краја лицемерно и уз лукави осмех покрили таква фанарска безакоња на терену и такав нови источни папизам, тобожњом мисијом и сотириолошком акцијом љубави. За кога? За неканонске, анатемисане и непокајане украјинске расколнике, и њихове агресивне и насилничке следбенике, који и данас док ово пишем, на многим местима у Украјини, ратују против Православне Цркве и насилно отимају имовину Московске Патријаршије.
      Зато су речи једног од младих лавова у СПЦ, епископа Западноамеричког Максима, да он верује «да крајњи циљ интервенције првопрестоне Цркве (мисли се на Цариградску Патријаршију), није заузимање једног географског простора (сиц!!?? па је вероватно зато Цариград безаконо узео 20 манастира у Украјини са све огромном имовином), већ узношење у литургијски свет огромне већине украјинског народа (сиц !!! – овде је само узнесена лаж младог фанарског лава Максима да су расколници огромна већина украјинског народа, иако су у стварности они реална мањина), који је – из разних, оправданих или неоправданих разлога – до сада остао ван домашаја Евхаристије истинске Цркве … (сиц!!! па сад Цариград, као истинска Црква, али дебело затрована папизмом и уцењена Пентагоном, ваљда треба да упада на туђу канонску територију Московске Патријаршије и непозван решава проблеме). Онај пак део Цркве који се на тој територији већ налази у пуноћи живота Цркве не треба да негодује (сиц … посебно док им расколници насилно одузимају храмове) него да молитвено (сиц !!! што ће рећи ћутке и без отпора преда храмове расколницима) препозна прилику да сународници на другачији (сиц !!! неканонски, папистички, насилнички и пентагонско разбојнички) начин уђу у благодатни простор исте Цркве».
      Овакво бесрамно спрдање са Црквом Христовом и пљување на живе и крваве украјинске ране, изазване безаконим разбојништвом украјинских расколника које подржава Цариград, није ништа друго већ ново распеће Христово, на жалост подржано од стране младих пентагонско-фанарски настројених лавова у СПЦ. Али, постоји Живи Бог који све види, и постоји и српски народ који све памти. Посебно памти ово младим лавовима у врху СПЦ али још више њиховим старим менторима митрополиту Амфилохију и владици Атанасију Јефтићу, који покушавају да их заштите на све могуће начине. Не бирајући средства. Што јавно, што тајно. Што Саборским притисцима на Патријарха, што тајним претећим писмима Његовој Светости, пристиглих из Херцеговине. Све чинећи у одбрану младог пентагонског Лава Максима, али на своју сопствену бруку и срамоту. Али заборавили су се и Амфилохије и Атанасије да њихову одбрану фанариотских, русофобних и проамеричких младих пентагонских лавова у врху СПЦ, све време посматра братска и страдајућа Московска Патријаршија.
      Све ово пре свега ради митрополит Амфилохије и то поред потпуно отворене опасности да управо Фанар тј. Цариградска Патријаршија, у Северној Македонији и његовој Црној Гори буде та која ће неопапистички, по канонима Пентагона, мимо СПЦ, и упркос вољи СПЦ, дати неканонску и папистичку аутокефалију Македонској Цркви а сутра можда већ и Црногорској Дедеићевој секти у Амфилохијевом независном Монтенегру.
      Мисли ли Митрополит Амфилохије да после заштите тако великог безакоња младог америчког лава у врху СПЦ – епископа Максима, мечка неће заиграти и пред његовим црногорским вратима? Да ће и он још дуго остати на Цетињу? Да Свети Сава није чуо ни видео јавну увреду на његов рачун, коју му је са земље на Небо послао млади пентагонски лав и епископ Максим, тврдећи да је аутокефалија Светога Саве неканонска? Да Бог не види како је он на овогодишњем мајском Сабору СПЦ ватрено бранио проамеричког епископа Максима, оног Максима који разбојничку пљачку имовине канонске Аутономне Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије лицемерно назива «приликом да сународници (читај – друмски разбојници Америке на терену), на другачији начин уђу у благодатни простор исте Цркве». Као да се у «исту Цркву», по младом лаву Пентагона епископу Максиму, може ући и благословеним канонским путем и неблагословеним обијањем и отимачином уз помоћ украјинске полиције и «благословом» Пентагона. Не ради ли то понекад и црногорска држава са својом ЦПЦ (црногорским путујућим циркусом) Мираша Дедеића, по данашњем модерном Монтенегру? Ради, али се Амфилохије тога тобоже није сетио док је фанарско-америчког младог лава Максима на Сабору тако здушно бранио.
      Дакле, вара се пријатељ Мила Ђукановића, како је иначе сам Митрополит Амфилохије себе назвао у прошлогодишњем интервјуу Новостима, мислећи да ће проћи без Божије опомене, јер стоје написане вечне речи Христове … Каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити. Сам је митрополит Амфилохије до крајности неправедно мерио бранећи на Сабору СПЦ проамеричког фанариоту епископа Максима, и стога, по таквом мерењу, самом ће му мечка секте ЦПЦ заиграти на Цетињу. Јер Бог се не да ружити. У суштини, за обавештене у СПЦ ништа чудно. Подржао је стари фанариота Амфилохије младог фанариотског лава Максима, америчког подржаоца отимачине црквене имовине у Украјини, и неопапистичког унизитеља каноничности аутокефалије Светога Саве из 1219. године. Али за опомену одозго, исти ће ти Американци митрополиту Амфилохију, по допуштењу Божијем, сада отимати имовину Митрополије Црногорско-приморске. По истом оном украјинском разбојничком моделу који је млади амерички лав и Амфилохијев пулен Максим подмукло назвао «другачијим уласком у благодатни простор исте Цркве».
      Боље је стога митрополиту Амфилохију да већ сад спрема отступницу за себе, а пре свега за свете мошти светих Срба из Црне Горе, које је одбраном хулитеља Светог Саве – америчког младог лава Максима, жестоко расрдио. Божија опомена због његових безакоња му је већ као Демаклов мач изнад главе. Неће му ту помоћи ни лажно посипање пепелом причом око тобожње Амфилохијеве одбране Косова и Метохије. Запитајмо се – каква је то уопште Амфилохијева одбрана Косова и Метохије ако се на мајском Сабору СПЦ амфилохијевски лукаво подржавају амерички пиони у СПЦ, који су уједно и поклоници фанарске неопапистичке теологије и пентагонске еклисиологије? Дакле, лажно бранећи Косово и Метохију од Американаца, да се Власи не досете, Амфилохије је подржао америчке пионе у СПЦ! Хвала ти Амфилохије, али немој да нас са «Американцима» у врху СПЦ браниш од Америке, и да нам цариградским неопапистичким узурпаторима браниш канонски статус храмова СПЦ на Космету. Тако сигурно нећемо далеко догурати, већ се може десити да управо подржана Цариградом, као слугом Пентагона на терену, и нека нова лажна «Косовска Православна Црква» ускоро затражи кључеве од Дечана, Грачанице и Патријаршије у Пећи.
      Не варајмо се браћо Срби, неће се тада «храбри» млади пентагонски лав Максим много насекирати, осим што ће неким новим бестидним и лакејским текстом на свом приватном теолошком сајту, оправдати неку нову промашену и неопапистичку теологију митрополита Јована Зизјуласа и омиљеног му Фанара.
      Нека на крају крајева,  цео српски народ заблагодари Богу што верници у Црној Гори нису млади лавови Пентагона и Фанара, као што су они епископи које је Амфилохије бестидно подржао на последњем Сабору СПЦ. Што су за разлику од Амфилохија, Срби Црногорци верни канонима Цркве, верни браћи Русима и верни страдалној Московској Патријаршији, коју је Амфилохије поновно јавно издао. По други пут у само пар година. Верни народ Црне Горе ће чак и несрећног Амфилохија, тог тајног и јавног фанариоту, по неком дубљем народском осећају за жртву, спасавати и од Амфилохија самог, кад му Мило ускоро узме кључеве Цетињског Манастира. Јер управо ће верни народ Црне Горе знати да одбрани своју Свету Православну Српску Цркву и од Милових расколника и од америчких младих лавова у врху СПЦ. Посебно пак од Амфилохијевих проамеричких потеза које је поновно издајући каноне Цркве и страдалну Московску Патријаршију, тако лукаво и снажно чинио на последњем мајском Сабору СПЦ, бранећи америчке пионе у врху СПЦ. А није џабе ни Његош записао: «Муж је бранич жене и ђетета, народ бранич Цркве и племена». Неопапистички Фанар и младе пентагонске лавове у СПЦ, још нико и никада код Срба није убацио у стихове па то неће успети ни фанариота Амфилохије са све својим млађаним америчким пуленима и слугама неопапистичког Цариграда. Оног неопапистичког цариграда који по налогу Пентагона вршља по Украјини и целом Православљу.
       
      Драгомир Петровић
      https://vidovdan.org/aktuelno/konstantinopoljski-papizam-i-fanarsko-americki-lavovi-u-spc/
×
×
  • Create New...