Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 10 минута, Милан Ракић рече

Ајд' и ти олади мало, шта вртиш ту као покварена плоча. 

Отац Зоран је свој став око Васељенске рекао много раније но што си ти питала. 

Што се тиче владике Максима, и то је на неки начин, свидело се то или не, у уводном коментару рекао и стоји иза својих речи, имена и личног интегритета.

Према томе, како год окренеш и обрнеш, или мењај плочу или очисти иглу. Од прашине. 

Није дужан да ти полаже рачуне. 

Није дужан али како ми да му верујемо да заступа српски народ а он је Цариградски.Нека само лепо напише оно што је рекао и печатира са печатом своје парохије и да нам услика зар је то тешко?Да ми знамо ко је и за кога ради.

Share this post


Link to post
Share on other sites

О, часни оци моји, драга братијо и сестре... Господ да вас помене у Царству своме... И свима да нам памети дарује...и незлобивости.... много је гнева...

Лака вам ноћ.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Психула рече

Ви сте болесни.Ја нисам владика.А ово Вам читају срби широм васељене.Ви хоћете да бријете српске владике.А Срби то не дозвољавају.Да им Цариградски поп вређа народ и владике.Светосавски народ.Неће моћи.Саблажњавате много.

Читају Срби широм Васељење и многи га подржавају . Лако је критиковати Цариград из Србије треба имати храбрости критиковати Цариград као Србин и њихов клирик баш стим понашањем О. Зоран показује да је права Србенда 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Zoran Đurović рече

Ја сам васељенски поп. Не ти. Тако да се не заноси и не пришивај себи прерогативе које немаш. Ја сам канонски поп при Васељенској Патријаршији у Риму. Ти никад ниси био у Златоустовој Цркви нити ћеш бити икада. Прсао си кад се одајеш да себи придајеш чување Срба у Васељени. Ја сам ти лепо саветовао да се нагуташ пилулама. Која би женскиња могла да чува Србе у Васељени? Жене су биле ђакони, иако то Атанасије негира, али ја показао, али нису биле владике. Ко си ти што штитиш домове многих "Срба православних широм Васељене"? Нека жена? Владико, опусти се и представи именом. Отвори нови налог па да се правимо луди да ниси ти. Назовиу се Миша Васиљевић или Максим Бишоп, а не Психуља. Али да се поразговоримо. На перту. На брзака. Брзопотезна. Нема овде шта да се много прича. Једино да ме после узмеш за саветника. Да не лупаш овако, а што ће те довести до бријања.       

Или једноставно Мишел. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Милан Ракић рече

Да је нетко од уредника хтео на било какав начин да га дезавуише... И исправља речи и реченице му... Његове ставове и текстове, могао је то давно, злоупорабивши уредничке овласти-да учини. 

Дај молим те :)  Па, само би неко потпуно блесав могао то да уради на такав очигледан и тупав начин...

Такав фронтални напад према Ведрану никада ни код кога не би прошао, а да не кажем колико би се избрукали тиме.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Психула рече

Ви сте болесни.Ја нисам владика.А ово Вам читају срби широм васељене.Ви хоћете да бријете српске владике.А Срби то не дозвољавају.Да им Цариградски поп вређа народ и владике.Светосавски народ.Неће моћи.Саблажњавате много.

@Поуке.орг инфо јел ово бесомучно понављање може да се спречи или санкционише или сви колективно да одемо у лудницу? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Психула рече

Није дужан али како ми да му верујемо да заступа српски народ а он је Цариградски.Нека само лепо напише оно што је рекао и печатира са печатом своје парохије и да нам услика зар је то тешко?Да ми знамо ко је и за кога ради.

За разлику од тебе он се човек јавно представља а ти не смеш да одговориш којој епархији припадаш 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Предраг М рече

@Поуке.орг инфо јел ово бесомучно понављање може да се спречи или санкционише или сви колективно да одемо у лудницу? 

Вама сад смета а кад су прозивали светосавског владику ником није сметало.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Психула рече

да му верујемо да заступа српски народ а он је Цариградски.

Па он није ништа писао у име српског народа у већ своје. Зар је грех бити клирик Цариградске патријаршије?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Психула рече

Владане читајте мало.

Надам се само да ниси у неком државном предузећу и да ово не радите од народних пара. Две пуне смене током целог викенда цепате...
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 35 минута, Психула рече

Не требају му личности без витешког Светосавског Немањићког става.

Значи из Србије треба око 99 посто људи протерати а дијаспору која није у том "духу" препустити Фанару? Јелте пошто многи нису у Немањићком духу, неки су у Руском а неки у Грчком...духу. Је ли то етнофилетизам дефилира?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, srb_Lo рече

За разлику од тебе он се човек јавно представља а ти не смеш да одговориш којој епархији припадаш 

Нисам ја битна,Битан је он.Саблажњава народ и хвали се да је у новинама изашао.Цариградски поп а хоће да брије српске владике.Ко је он?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Вилер Текс рече

Па он није ништа писао у име српског народа већ своје. Зар је грех бити клирик Цариградске патријаршије?

Она појма нема ни где је ни шта пише. Гарант профил користи више њих. Или је у њој легеон. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Радио Светигора на Духовски понедјељак прославила је своју крсну славу, Силазак Светог Духа на Апостоле – Тројчиндан. Славски колач у Његошевој сали у Храму Христовог Васкрсења у Подгорици, гдје су просторије Светигоре, благословио је Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије.
      ЗВУЧНИ ПРИЛОГ СА СВЕЧАНЕ ПРОСЛАВЕ РАДИЈА "СВЕТИГОРА"
       
      Повезана вест:
       
      Честитајући славу владика је истакао значај овог васељенског радија који је благословом Патријарха српског Павла на Духове (7. јуна), прије 21. годину (1998) почео да емитује програм. Епископ Методије је пожелио да се ријеч Господња и даље шири преко таласа Радио Светигоре. „Ако Бог да да се до краја свијета и вијека, ријеч Господња, која је створила овај свијет, као што се и досад ширила, стварала и усавршавала овај свијет Божији између осталог и кроз таласе Радио Светигоре – васељенског радија, шири и даље, и усавршава не само овај, него све свијетове.“

      Преосвећени владика Методије је казао да и звјезде сијају не саме од себе, већ силом Господњом: „И да благослов Господњи сиђе на све оне који су овдје радили, да се и њих сјећамо, и на оне који раде и да будемо све бољи, ако Бог да, из године у годину. На многаја и благаја љета славили и трајали! Живјели!“ Прослави крсне славе Радио Светигоре присуствовао је и Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило, многобројни гости – пријатељи Светигоре. Протојереј-ставрофор Далибор Милаковића, директор Светигоре, за трпезом љубави је честитао славу и пожелио свима добродошлицу.

      „Хвала Богу и Светој Тројици већ 21. годину како наш васељенски Радио Светигора проноси глас Божији, прије свега широм Црне Горе а онда и читаве васељене, прије свега  благословом Његове светости Патријарха почившег Павла а онда и благословом нашег Високопросвећеног оца и Митрополита господина Амфилохија.“ Отац Далибор је изразио захвалност Митрополиту чијом идејом, благословом, љубављу и трудом Радио Светигора опстаје и сваким даном све више узраста. Он је нагласио да без његовог благослова, труда и љубави, прије свега молитве, а онда и сваке друге подршке, радио не би постигао и остварио оволико дјело. „Митрополит је био спријечен због својих пастирских обавеза да буде са нама а молитвено, у духу и својом љубављу је стално уз нас и непрестано подржава наш труд и рад.“

      Директор се захвалио владици Кирилу, дугогодишњем уреднику часописа Светигора, као и владици Методију који је благословио крсну славу. Такође се захвалио и свима који су током ових година својим трудом, љубављу и молитвом помогли да Радио Светигора постоји и опстане, и ако Бог да и даље ће то чинити. Он је упознао присутне госте да Радио Светигора своје дјело више од годину дана остварује у Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици. Тим поводом захвалио се братији ове свете обитељи на челу са протојерејем-ставрофором Драганом Митровићем. Говорећи о слушаности Светигоре, отац Далибор је истакао да се радио чује на читавој територији Црне Горе а путем интернета и широм васељене. Радио Светигору и Портал Митрополије црногорско-приморске, редовно посјећује близу 200 000 људи, а Светигора је данас по слушности једна од најслушанијих станица у Црној Гори.

      „На то смо сви заједно поносни и то нас мотивише да се још више трудимо да ово дјело које чинимо буде још веће, свјесни благослова који имамо да можемо дјелати на Радио Светигори и сајту наше Митрополије.“ Зато смо призвани на још већу одговорност и да љубав коју ширимо међу собом, буде љубав за све, поготово та Тројична љубав. На Свету Тројицу када је рођена Света црква, рођена је и Светигора, казао је отац Далибор и додао: „То је велика симболика и није случајно да се данас у ово вријеме које нам Бог даривао, као и начин комуникације, показује да су медији продужетак Свете цркве. И све што је Бог дао, дао нам је на корист. Свако дјело које чинимо на земљи, ако чинимо у љубави према Светој Тројици и љубави према Богу, постаје све веће и веће.“ Директор је пожелио да Господ утврди, укријепи све трудбенике и слушаоце Светигоре како би се још више сабирали у заједници и љубави, јер све што се чини, чини се у заједници и љубави.

      „Радио нас призива на заједницу, и ми који дјелимо на радију и они који нас слушају, сви заједно учествујемо у тој заједници. Већ двије године Радио Светигора преноси недјељом и великим празницима уживо Свету литургију и на тај начин Света служба Божија улази у сваки дом у Црној Гори. Ко жели да чује може да чује, и ко има уши да чује, може да чује ту љубав Божју коју преносимо. Светигора већ 21 годину, од кад је Митрополит зацртао тај циљ, преноси заједницу љубави и док год то буде чинила и радила ми ћемо постојати и Божија љубав и благодат ће бити на нама, а на то нас призива Света Тројица“, поручио је протојереј-ставрофор Далибор Милаковића, директор Светигоре.

      Епархијски управни одбор Митрополије црногорско-приморске донио је 25. фебруара 1998. године одлуку о оснивању Радио Светигоре који је почео са радом на Духове (7. јуна) исте године. Радио је до Божића 1999. године емитовао тросатни експериментални програм, када је прешао на емитовање редовног шестосатног програма. Исте године, 24. марта, у навечерје празника Преподобног Симеона Новог Богослова, НАТО алијанса отпочела је бомбардовање наше отаџбине. Од те ноћи, по благослову Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, Радио Светигора емитује двадесетчетворосатни програм.
       
      Весна Девић
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Епископ будимљанско-никкшићки г. Јоаникије казао је да је Владин Нацрт закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница покушај да се направи преседан како би онда, по истом том моделу, на Косову и Метохији српске светиње биле узете и преписане на Велику Албанију.
       
      „Овдје хоће да им ово прође на било који начин. Чак и не мора да им успије, али је за њих важно да направе један преседан да би Шиптари на Косову и Метохији, Хашим Тачи и Харадинај, по истом моделу узели све српске светиње и преписали их на Велику Албанију. О томе се ради, драга браћо и сестре, јер заједно раде, видимо то лијепо“, рекао је Владика Јоаникије током јучерашње Архијерејсле литургије коју је са свештенством и вјерним народом служио у цркви Свете Тројице у селу Маште – Полице код Берана.
      Додао је да је спреман да за ове ријечи одговара свуда и на свакоме мјесту.
      „И ако нијесам у праву, хоћу да одговарам за ове моје ријечи“, поручио је он.
      Владика Јоаникије је подсјетио да смо као народ Божји чували вјеру и у временима мира и у временима рата.
      „И у тешким временима ропства под Турцима одржали смо нашу вјеру и наше светиње. Иако су многе светиње рушене, као ова што је некада рушена, оне су опет васкрсавале јер се ми њих никада нијесмо одрекли. Тако и у ово наше вријеме имамо грдно искушење са нашим властима које хоће да отму од Цркве оно што је Божје. Хоће оно што је Богу посвећено да препишу на државу. А онај ко ти узима храм, ко ти узима црквену земљу, црквено имање, оно што је Богу посвећено, тај врши најгрубљи напад на вјеру, најгрубљи, најопаснији напад на завјете предака, на нашу част и на наш образ“, објаснио је он.
      Ово што се догађа сада, нагласио је Епископ будимљанско-никшићки, није само отимачина храмова и црквених здања и имања, него је – удар на православље.
      „Онај ко хоће да ти узме храм, он хоће  да те понизи и да те учини робом у твојој земљи, у твојој држави за коју су наши преци крв пролијевали. Не можемо то дозволити никоме. Није храм моја прћија, нити је било кога другога, него је Божје и црквено власништво. То што је Божје, не смије бити људско. Наши преци, када су градили храмове, нијесу их посвећивали ниједној држави, ниједној власти, ниједном режиму, него су их посвећивали Богу“, нагласио је Владика Јоаникије.
      Владика је рекао да је наша вјера света и чиста, беспрекорна и свијетла, пуна истине, правде и љубави, доброте и милости и пожртвовања.
      „Није наша вјера ни политика нити било која идеологија, нити било које учење овога свијета, него је наша вјера живи живот, жива вјера, жива истина, жива правда. И зато је тако света, и зато је тако љубимо. И зато смо јој толико одани“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Викарни Епископ диоклијски г. Методије служио је данас, на Духовски понедјељак и празник Светог свештеномученика Јоаникија и с њим пострадалих свештеномученика и мученика Митрополије црногорско-приморске, храмовне славе цркве на Пардусу у Љешанској нахији са свештенством Свету службу Божију у овој цркви њима посвећеној.
       
      Протојереј Предраг Шћепановић, парох подгорички казао је у пастирској бесједи након читања Јеванђеља говорио је о страдању Митрополита Јоаникија и избјегличке колоне од Везировог до Зиданог моста у Словенији 1944/45. године.
      „Ми смо са главе страдали у Словенији, на Зиданом мосту, у преко 600 масовних гробница… И хвала браћи Словенцима што су њихове јаме и њихова стратишта обиљежили и описали. Ево ми, наше мртве, који су безгробна војска сахрањујемо у књигама и у овом светоме храму“, рекао је отац Предраг. Он је рекао да храм на Пардусу позива на братско помирење.
      „Јер, то је било тешко вријеме, када је хљеб у братску крв умакан а душа на памук чупана. Тада је, на данашњи дан Митрополит Јоаникије страдао. И овај дивни храм, који се издиже на овом путу изнад Подгорице посвећен је управо њему и страдалној војсци за име Христово, јер је мученичка крв сјеме за нове хришћане“, казао је отац Предраг Шћепановић. Након светог причешћа благосиљан је славски колач. Владика Методије је на крају рекао да је благодат Духа Светога данас сабрала вјерне на Службу на Пардусу.
      „Као што се пјева двије хиљаде година: И сви узевши крст свој говоримо – благословен који долази у име Господње. Тако су, драга браћо и сестре, пјевали и узели крст свој на плећа своја  кренули на пут страдања и Митрополит Јоаникије са свештенством и народом да животом својим посвједоче Јеванђеље Христово“, рекао је Владика диоклијски.
      Додао је да људска природа, заражена смрћу, жуди, жедни и вапи за вјечним животом. „Тако је жудјела и душа њихова кад су кренули на овај пут страдања и срели су се са Христом – лицем у лице“, закључио је Владика Методије.
       
      Извор: Митрополија црногорско-прморска
    • Од Логос,
      Светом архијерејском Литургијом и вечерњом службом са молитвом призива Светог Духа у препуном саборном Храму Светог Саве у Диселдорфу прослављен је празник Силаска Светог Духа на апостоле – Педесетница – Тројичиндан. Свету Литургију са свештенством служио је Преосвећени Епископ диселдорфско-немачки Григорије чију архипастирску беседу којом је поучио сабрани верни народ преносимо у целости:
       
      Драга браћо и сестре,
      Данас славимо Педесетницу = Педесети дан од Васкрсења Христовога, дан у који је, по обећању Спаситељевом, сишао Дух Свети на апостоле због чега се овај празник назива још и Духовдан или Духови. Овај величанствени празник познат је под још једним називом који се мени лично највише допада, а то је Тројичиндан. Свакако да ниједан од ових назива није погрешан, већ је прикладан и од Цркве прихваћен кроз вијекове.
      Покушаћу да вам предочим само неколико чињеница које се тичу данашњег празника, а о којима бих желио да размислите када за то нађете времена. Наиме, на самом почетку замолио бих вас да замислите како су се осјећали апостоли, Пресвета Богородица и друге жене, као и сви који су повјеровали у проповијед Христову тих дана и сати уочи Педесетнице када су ишчекивали да се испуни Његово обећање. Обећање да ће им послати Духа Светога, да их неће оставити сироте, да неће због тога што се Он узнио на небо, они на земљи опет – као прије његовог доласка – живјети без Бога. Свима нама је познато да свако ишчекивање мучи, доводи нас често до растројства, узнемирава нас и колеба нашу вјеру. У часовима ишчекивања све нас више обузимају сумња и питања ли ће оно или онај кога чекамо доћи и хоће ли се догодити оно чему се надамо. Сјетимо се и свих потреса које су апостоли и сви остали који су слиједили Христа преживјели идући за Њим. Колико су само неправде, страха и понижења претрпјели. А онда је, након свега тога, услиједило и питање – а шта ће се догодити ако не дође Дух Свети!? У таквој стрепњи и ишчекивању које би могло свакога довести до лудила увијек је најбоље потражити другове, оне сличне себи, оне који очекују исто. И тако су се апостоли с мајком Божијом сабрали на једно мјесто, да чекају, да се надају ономе у кога и коме вјерују. Али иако им је лакше било јер су заједно и јер су могли једни друге да кријепе, олакшање је у истинском значењу те ријечи наступало тек када су се молили. А они су се молили да би својом снажном вјером коју молитва подразумијева потиснули и побиједили сумњу, страх и невјерицу. И онда је наступио и тај час. Збило се заиста оно што су ишчекивали – Дух Свети у виду огњених језика сишао је на њих! Замислите само колико је било њихово усхићење, колике су биле радост и утјеха! Било је то неизмјерна утјеха и награда за све оно што су до тога тренутка претрпјели! Коначно су могли одагнати страх и стрепњу од себе! И, гле чуда, у тој радости проговорише апостоли на разним језицима. И док су говорили и објављивали народима истину – сви су их разумјели. Јер иако кличући, узвикујући и пјевајући на разним језицима, они су били у стању да разумију једни друге! Питате се – како? Одговор је само један – Духом Светим!
      Зашто су, може се неко запитати и то, апостоли осјећали и пројављивали толику радост? Зато што је дошао Дух Свети на њих и међу њих! То значи, како лијепо тумачи свети Максим Исповједник молитву Господњу, да је дошло Царство Божије. Свети Максим каже: „Да дође Царство Твоје, тј. да дође Дух Свети”. Он, дакле, изједначава долазак Царства Божијег с доласком Духа Светога.
      Браћо и сестре, тако смо и ми данас, који смо сабрани на овој молитви, дошли да призивамо и молимо Духа Светога да дође на нас и на ове предложене дарове, то јест да дође на сву твар. Овдје смо сабрани сви – свако у својој служби, у свом послу, у својој породичној улози, а када и ако примимо Духа Светога – за шта се молимо и у шта вјерујемо – онда ће наше разлике бити превазиђене и ми ћемо причешћивањем тијелом и крвљу Христовом постати и бити једно и заједно у „пуноћи Духа Светога“. Поставши причасници Христови, хришћани, дакле, постају дио заједнице Духа Светога. То можемо чути и у литургијској молитви која гласи: „Да све нас који се од једнога хљеба и из једне чаше причешћујемо међусобно сјединиш у заједницу једнога Духа Светога”. Евхаристија и ова света литургија као заједница Духа Светога постаје заједница свега што је свето и заједница свих светих. То је тајна Божије љубави, коју нам је Христос оставио као највеће богатство и најважнији залог. Другим ријечима, Христос нам је својим примјером показао да све што чинимо треба да се преобрази у љубав, да и само постане љубав, јер љубав је једино што ће преживјети у бесконачном вијеку или, као што апостол Павле каже – „љубав никад не престаје, а када дође савршено, онда ће престати оно што је дјелимично. А сад остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав“ (Кор 13, 8–13).
      Предложићу вам, браћо и сестре, на овај свети и просвећујући празник још двије теме за промишљање. Једна од њих тиче питања зашто је Господ дао апостолима да говоре у дан Педесетнице различитим језицима и зашто је дао народима да их разумију. Вјерујем да је то учинио ради тога да би показао да је за нас хришћане важније да говоримо по надахнућу Духа Светога од тога на којем ће језику Царство Божије бити објављено! И, надаље, вјерујем да је тако још једном откривено да Бог чини наше јединство у различитостима!
      Друго о чему бих волио да промислите тиче се љубави коју нам доноси Христос Духом Светим. Христос, наиме, од нас тражи да волимо и оне који нас не воле, да волимо оне који нас мрзе, то јест да волимо своје непријатеље. И рекао бих да нам то заповиједа као пут ка измирењу с Богом. Не упућује ли нас, уосталом, на то и молитва Господња коју смо већ помињали? Молитва у којој иштемо хљеб Живота и храну Царства тражи од нас управо да опраштамо дужницима својим.
      Браћо и сестре, све малочас поменуто није могуће уколико не задобијемо и не измолимо Духа Светога да дође и да се усели у нас, те да спали трње наших гријехова. А није ли логично да када идемо на евхаристију као тајну љубави и када идемо на догађај силаска Духа Светога да имамо макар добру жељу и вољу да волимо, праштамо и разумијевамо једни друге љубављу којом Бог нас прихвата, знајући притом веома добро свакога од нас – и наш узраст, и име, и наше слабости? Гледајмо стога једни на друге као да смо онакви или да ћемо макар постати онакви какви Он жели да будемо. И упамтите, драги хришћани, да је сваки пут кад служимо литургију – Педесетница, јер је свака литургија управо силазак Светога Духа на нас. И немојте заборавити ни то да етос нас хришћана треба да буде неосуђивање и праштање! Једино ће на нас тако сабране и који се истински молимо доћи Дух Свети и незалазно Царство Божије! Амин!
       
      Извор: Телевизија Храм
×
×
  • Create New...