Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 7 минута, Vladan :::. рече

Е то је већ теорија завере да је е. Максим хаковао Патријаршију уз помоћ ЦИА и Фанара.

Прва два објашњења која мени изгледају реалније су да је схваћено да покајања у ствари нема или да неко намерном грешком шаље неку поруку.

А треће? Да је неко пожурио и ставио нешто што тамо, изворно, не треба да буде? Шта мислиш о томе?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Психула рече

Ја могу само да приметим да никог не треба уклањати.И да је тема завршена.

Очигледно да није... Није Бг Рим. Ја сам из Рима. Зато ћу ти пресудити (није вулгаран израз; - имао сам и неког психопату из Бугарске који је рекао да ће прво да ме силује, а онда убије. Мислим да би ти, ипак, одабрао овог другог који је предложио плотун). 

Не знам да ли си размишљао да ово може да остане као Бокачов Декамерон, или Дантеов Рај-Пакао? Или Његошева Луча? Да ли ти је јасно да ће ово остати за будућа поколења где ће се људи слободног духа позивати на Авине списе, а тебе помињати као Салијерија? Ја ћу остати као светлост људима, ти као мрак. Један обичан бирократа, а недајбоже и издајник. Да ли си укачио колико је моје сведочанство моћно? Да сведочим пред Црквом и Светом? Јер сви знају шта сведочим, а никада своје свештенство не бих погази и ставио на коцку. Ни сада се не коцкам са њиме, јер знам да неће чак ни узети да ме формално рашчине. - Ево да ти препричам кратку, јер ме читаш. А за житије је. Амфилохије се нешто био ускопистио и хтео да ме као ђакона рашчини. Нисам хтео да га нешто послушам, а њему се поклопац отворио и само пишти. Ја се пак сетио што је моја жена говорила као мала девојчица: Ја ћу да будем попадија! И ја кажем да Господ кроз уста малих прориче, и ако ће она да буде попадија, ја нећу бити рашчињен него запопљен! Тако и би.

Ево, када се помињу Писма и житија, дела Отаца, мене проглашавају за будалу. Као, о таквим кретенима се тамо не пише. И откуд ти тамо да упаднеш? А што баш ти? Знамо те да си грешан човек. Ми бисмо препознали праведника! Не бисмо ми, као наши оци, убијали пророке... Ти ћеш на коктелу да цитираш: Видео си брата свога, видео си Бога свога! - А овде ћеш да ме згазиш као да сам ништа. 

Мене је саблазнило кад смо се руковали. Био си леш. Зато сам се молио за тебе. Можда се молитва примила негде па ми зато отписујеш. Рекао сам да ти никакво зло не желим, само да се дозовеш себи. У блаженом сам животу. Не знам колико људи је пришло Цркви преко мене. Многи се обратили. Немаш потребе за ово кретенисање. Не знам шта бих могао да ти кажем да би се ти пробудио...   

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Александар Милојков рече

А треће? Да је неко пожурио и ставио нешто што тамо, изворно, не треба да буде? Шта мислиш о томе?

Ваљда се свима прочита Саопштење, сви гласају или потпишу, исто то саопштење се копи-пејстује на сајт.

Дакле по теби је неко на сајт ставио као званично нешто што није ни изгласано. Ко сме, може и зашто то да уради?

А ако је неко избрисао нешто што јесте изгласано остају она два објашњења која написах.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Zoran Đurović рече

Очигледно да није... Није Бг Рим. Ја сам из Рима. Зато ћу ти пресудити (није вулгаран израз; - имао сам и неког психопату из Бугарске који је рекао да ће прво да ме силује, а онда убије. Мислим да би ти, ипак, одабрао овог другог који је предложио плотун). 

Не знам да ли си размишљао да ово може да остане као Бокачов Декамерон, или Дантеов Рај-Пакао? Или Његошева Луча? Да ли ти је јасно да ће ово остати за будућа поколења где ће се људи слободног духа позивати на Авине списе, а тебе помињати као Салијерија? Ја ћу остати као светлост људима, ти као мрак. Један обичан бирократа, а недајбоже и издајник. Да ли си укачио колико је моје сведочанство моћно? Да сведочим пред Црквом и Светом? Јер сви знају шта сведочим, а никада своје свештенство не бих погази и ставио на коцку. Ни сада се не коцкам са њиме, јер знам да неће чак ни узети да ме формално рашчине. - Ево да ти препричам кратку, јер ме читаш. А за житије је. Амфилохије се нешто био ускопистио и хтео да ме као ђакона рашчини. Нисам хтео да га нешто послушам, а њему се поклопац отворио и само пишти. Ја се пак сетио што је моја жена говорила као мала девојчица: Ја ћу да будем попадија! И ја кажем да Господ кроз уста малих прориче, и ако ће она да буде попадија, ја нећу бити рашчињен него запопљен! Тако и би.

Ево, када се помињу Писма и житија, дела Отаца, мене проглашавају за будалу. Као, о таквим кретенима се тамо не пише. И откуд ти тамо да упаднеш? А што баш ти? Знамо те да си грешан човек. Ми бисмо препознали праведника! Не бисмо ми, као наши оци, убијали пророке... Ти ћеш на коктелу да цитираш: Видео си брата свога, видео си Бога свога! - А овде ћеш да ме згазиш као да сам ништа. 

Мене је саблазнило кад смо се руковали. Био си леш. Зато сам се молио за тебе. Можда се молитва примила негде па ми зато отписујеш. Рекао сам да ти никакво зло не желим, само да се дозовеш себи. У блаженом сам животу. Не знам колико људи је пришло Цркви преко мене. Многи се обратили. Немаш потребе за ово кретенисање. Не знам шта бих могао да ти кажем да би се ти пробудио...   

Оооо Боже драги.Драго ми је због Вас ако сте се исцелили уз помоћ једне мале Психуле.Ја заиста нисам епископ Максим.Не знам како да Вам докажем.Радује ме што се осећате боље.Радује ме што волите свој чин.Поздравите Вашу попадију.Надам се да сте добар свештеник и диван муж и отац.Наставите тако.А за Максу Вам не могу помоћи.Господ посреди нас добри оче.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Александар Милојков рече

А треће? Да је неко пожурио и ставио нешто што тамо, изворно, не треба да буде? Шта мислиш о томе?

Па ја ти и рекох да негираш да је било писма, а онда ми се љутиш?! :mazenje: Измислио га је бачки. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Vladan :::. рече

А ако је неко избрисао нешто што јесте изгласано остају она два објашњења која написах.

А ако није изгласано? Што би то било немогуће? Или се теби само не свиђа таква опција?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Александар Милојков рече

А ако није изгласано? Што би то било немогуће? Или се теби само не свиђа таква опција?

Зашто мислиш да би е. Иринеј убацио нешто што није изгласано? Зато што се теби свиђа та опција?
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Zoran Đurović рече

Па ја ти и рекох да негираш да је било писма, а онда ми се љутиш?! :mazenje: Измислио га је бачки. 

Опет он са писмом... :) Па било је тамо речи ко зна још о чему, што није за јавност. Овде је питање не шта је све таксативно било на Сабору, већ шта треба да буде забележено као званично Саопштење са САС. Ја питам - зашто не би била могућа опција да пасус о Максиму није требало да стоји у званичном Саопштењу?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posle izmene saopstenja SAS, ja ne samo da nemam poverenja u gg. Maksima (niti bih iz njegove ruke mogao da uzmem ni kokosov orah, a kamoli pricesce), nego mi je poljuljana nada da ce Srpska Patrijarsija uspeti da se odupre fanariotskom neopapizmu.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Vladan :::. рече

Зашто мислиш да би е. Иринеј убацио нешто што није изгласано? Зато што се теби свиђа та опција?
 

Ја нисам рекао да је он убацио. Не могу да тврдим нешто што не знам. А зашто су по теби могуће опције у којима је само е. Максим кривац? Зато што се теби свиђа та опција?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Александар Милојков рече

Ја нисам рекао да је он убацио. Не могу да тврдим нешто што не знам.

пре 19 минута, Александар Милојков рече

Да је неко пожурио и ставио нешто што тамо, изворно, не треба да буде? Шта мислиш о томе?

Дакле, ти ниси рекао да је он то убацио али он јесте пожурио и ставио нешто што тамо не треба да буде. Распадаш се у ходу...
 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Психула рече

Господ посреди нас добри оче.

Макс, не знам да ли је. И то жене не говоре. Мало се извешти. То је типичан поздрав у олтару међу свештеницима и владикама. Ниједној жени то не би пало на памет, добри мој. 

 

пре 5 минута, Психула рече

Ја заиста нисам епископ Максим.Не знам како да Вам докажем.

Да, ни ја нисам поп Зоран Ђуровић!:)) 

Брт., ти си увек писао са разних профила мени са Ви. Те твоје (ваше) уљудне формулације. Петар Божовић, сеоски поп, чита оце, па ПсихуЉа их чита у оригиналу (иако би желео да их читаш у оригиналу). Да ли је теби јасно да је управо ово материја у којој сам се специјализирао? Мој је посао да вас по језику распознам. Чемеран си ти човек...  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Vladan :::. рече

Дакле, ти ниси рекао да је он то убацио али он јесте пожурио и ставио нешто што тамо не треба да буде. Распадаш се у ходу...

Рекао сам "неко", нисам рекао ко конкретно, јер то не знам. "Неко" је, иначе, НЕОДРЕЂЕНА ЗАМЕНИЦА. "Он" је ЛИЧНА ЗАМЕНИЦА, за треће лице једнине, мушког рода. Разликуј ово двоје.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Александар Милојков рече

Рекао сам "неко", нисам рекао ко конкретно, јер то не знам. "Неко" је, иначе, НЕОДРЕЂЕНА ЗАМЕНИЦА.

Дај себери се аман брате човече докторе, ево ти из Саопштења:

"Доставља: епископ бачки Иринеј, 
портпарол Српске Православне Цркве"
 

Мислиш да је е. Иринеју потребан мистериозан неко да би пренео тако важну ствар као званично саопштење Сабора? Ццццц...
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Шта се то дешава на Филолошком факултету да је 136 знаменитих универзитетских професора, академика, књижевника, правника, новинара... потписало отворено писмо ставивши се на страну суштине, а не процедуре.
       
      Њихово реаговање изазвала је чињеница да је недостатак кворума на седници Наставно-научног већа Филолошког факултета Универзитета у Београду био разлог да професори др Дарко Танасковић и др Предраг Пипер не буду предложени за емеритуса, иако су матичне катедре за то дале позитивно мишљење.
      То је био разлог објављивања отвореног писма названог „Предлог за размишљање“ чији потписници наводе да су истински забринути због разних појава које угрожавају систем српског високог школства и његове највише научно-педагошке квалитете. Зато су се обратили свим деканима, професорима, члановима изборних већа и других управних тела појединих факултета, али и ректорима, као и свим одговорним члановима научне и универзитетске заједнице. У неодобравању статуса емеритуса двојици професора виде озбиљан проблем, јер, како наводе, у универзитетској заједници нема никога ко би могао са елементарном озбиљношћу да образложи да они то не треба да постану.
      На питање има ли у тој скривалици са недостатком кворума ипак неких добитника, потписници одмах додају да, нажалост, има.
      „То су они малобројни, али за изборну процедуру и укупан број гласова ипак релевантни појединци, који су лично заинтересовани за то да управо професори највиших научно-педагошких компетенција буду уклоњени са факултета“, наведено је у овом обраћању јавности.
      У овом случају, како констатују, губитници неће бити професори Танасковић и Пипер, већ матичне студијске групе, цео Филолошки факултет, па и Београдски универзитет.
      „Није тешко сагледати једноставну чињеницу да студиј оријенталистике са проф. др Дарком Танасковићем и без њега, те студиј славистике са проф. др Предрагом Пипером и без њега једноставно нису ни приближно исте научно-педагошке категорије“, наведено је у „Предлогу за размишљање“.
      Професор Танасковић за Спутњик каже да нерадо говори о насталој ситуацији, јер је реч о његовом универзитетском статусу, али и додаје да га то што је „Предлог за размишљање“, који је нашло за сходно да потпише и изнесе пред јавност више од 130 савесних и озбиљних личности, од којих многе нису из академске средине у ужем смислу, обавезује да саопшти своје виђење ствари.
      „Пре свега, тачности ради, ваља нагласити да смо колега Пипер и ја одласком у пензију испунили основни предуслов да будемо предложени за избор у звање професора емеритуса. Наше катедре, за славистику и оријенталистику, предложиле су нас, а одлуку о усвајању ових предлога и њиховом упућивању Сенату Универзитета требало је да на својој седници донесе Наставно-научно веће Филолошког факултета. Разматрање предлога и одлучивање о њима онемогућено је недостатком потребног кворума Наставно-научног већа, рок за упућивање предлога Универзитету је истекао и ми нисмо постали кандидати за ово истовремено почасно и радно звање. То су чињенице, онако како их ја видим. Све остало у вези са симптоматичним недостатком кворума и одсуством настојања да се до њега дође у домену је претпоставки, за које нема доказа, али има озбиљних индиција, о којима засад не бих говорио“, каже наш познати професор оријенталистике и некадашњи дипломата.
      Коментаришући подршку коју су добили професор Пипер и он, Танасковић каже да, ако је добро разумео „Предлог за размишљање“, његови потписници сматрају да никакве процедуралне околности и оправдања при одлучивању о суштинским академским питањима не би смели да буду довољни да се она једноставно скину са дневног реда универзитетског живота. То је, како каже, најбитније и не односи се само на овај случај.
      „Запажено је, наиме, да је на нашим факултетима узело маха накарадно схватање аутономије универзитета које, у комбинацији са реликтима самоуправљачких манира и стављањем у први план интереса ужих, добро позиционираних група, доводи у питање квалитет основне, наставне и научне делатности високошколских установа и ствара атмосферу резигнације и подаништва, неспојиве са мисијом и духом универзитета. У науци не сме да одлучује став већине, до којег се неретко долази прегласавањем унутар система успостављене гласачке машине, већ су једино релевантни аргументи засновани на научним чињеницама и потврђеним резултатима“, недвосмислен је саговорник Спутњика.
      Професор Филозофског факултета, академик Љубодраг Димић за Спутњик је објаснио зашто је један од 136 потписника „Предлога за размишљање“, међу којима су, поред осталих, и онколог др Радан Џодић, издавачи Жарко Чигоја и Јагош Ђуретић, књижевници Матија Бећковић, Љубивоје Ршумовић, Зоран Живковић, Рајко Петров Ного, Гојко Ђого, Александар Гаталица, Владислав Бајац, дипломата и амбасадор Србије у Грчкој Душан Спасојевић, проф. др Слободан Реметић, композитор проф. др Рајко Максимовић, универзитетски професори др Бранко Крга, др Ненад Кецмановић, др Ратко Божовић, сликар Чедомир Васић, в. д. директора Народног музеја у Београду Бојана Борић Брешковић, етнолог Драгомир Антонић, историчар проф. др Чедомир Антић, драматург Бојана Андрић, некадашњи новинар а сада универзитетски професор др Слободан Рељић…
      „Моје мишљење је да су у питању изузетни професори и штета је одрицати се таквих људи који имају искуство које могу да пренесу не само на студенте, већ и на млађе професоре. То је био разлог што сам ја ставио свој потпис испод тог захтева да се професорима Танасковићу и Пиперу продужи професура. Као што и сами видите, увек постоје могућности да се процедура изигра разлозима који су крајње ирационални. У питању су људи који су своје знање стицали деценијама и који су у могућности да га пренесу другима. А то је, на крају крајева, и функција универзитета да се ту срећу они који хоће да уче са онима који знају, који могу да их подуче“, наглашава наш познати историчар.
      На питање може ли се очекивати да се евентуалним изменама прописа који регулишу функционисање факултета онемогући да се процедура испречи наспрам суштине, јер најновија дешавања на Филолошком факултету нису усамљена појава, пошто се нешто слично недавно дешавало и на Филозофском факултету, Димић одговара да су закони, прописи увек последица негативне стварности.
      „Уколико у ствараности постоји нешто што је изигравање закона, вероватно ће законодавац морати да размишља и у том правцу, али то ће тек бити у некој будућности, а неки драгоцени људи неће моћи своје знање да деле са млађим колегама“, упозорио је Димић.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Логос,
      У суботу по вазнесењу, 8. јуна 2019. године на празник Светих апостола Карпа и Алфеја Свету архијерејску Литургију у манастиру Јасеновац служио је Његово преосвештенство Епископ пакрачко-славонски г. Јован уз саслужење протојереја-ставрофора Луке Босанца и протођакона Милана Томашевића. Литургији су, у организацији Доброчинства, присуствовали и поклоници из Београда. Након Литургије у манастирској порти сестринство манастира је приредило трпезу љубави.
       
      Извор: Епархија пакрачко-славонска
    • Од Логос,
      Са благословом и у присуству Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Милутина у четвртак 13. јуна је одржана Светосимеоновска академија у Центру за културу Ваљево. Поводи су бројни од 40 година од земаљске кончине Аве Јустина, до 125 година од његовог рођења, односно до 800 година аутокефалности СПЦ. 
       
      Поред домаћина Епископа Милутина и Мати Гликерије, игуманије манастира Ћелије са сестринством, академији су присуствовали Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Преосвећени Епископи: аустралијско-новозеландски Силуан, осечко-пољски и барањски Херувим, буеносајрески и јужноцентрално-амерички Кирило и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије. 
      Свечаности у ваљевском Центру за културу присуствовали су бројни свештенослужитељи из ваљевске и других Епархија СПЦ и велики број људи. Поред студената Православног богословског факултета који су отпојали више песама у част Аве Јустина, Неда Николић је одсвирала на фрули две народне композиције, а Весна Крсмановић и Мила Параментић су прочитале неколико одломака из Авине књиге „Срна у изгубљеном рају. 
      Светојустиновске беседе су изговорили Митрополит Амфилохије и Епископ Атанасије Јевтић, а водитељ вечери је био јереј Игор Илић. На крају се играма из Ниша представило КУД „Ђердан“. Митрополит Амфилохије је велику пажњу посветио актуелној ситуацији на Косову и Метохији која је страшна и тешка, али и дешавањима у Сирији и Либану где букти рат. 
      „Запањен сам снагом Антиохијске Патријаршије и тамошњег народа. Више је рушевина тамо, но овде, али такве вере ни у Израиљу не нађох“, каже Митрополит који додаје да се Ава Јустин надахњивао вером животворном и вером која снагу црпи у страдању. „Свети Јустин је велики угодник. Познатији је у Јелади, него овде. Никад није био на Светој Гори али је сав његов дух био испуњен Светом Гором“, истиче Високопреосвећени који закључује да време Аве Јустина тек долази.
      Поред Митрополита Амфилохија који се у својој младости надахљивао мудрошћу Аве Јустина, исто је чинио умировљени Епископ Атанасије Јевтић кога је Ава замонашио и коме је дао монашко име. „Ава Јустин је био човек радости и човек суза, једно је у друго претварао“, наглашава Епископ Атанасије који говори и о чудима Преподобног Јустина. „Владика Николај је повукао живу границу српске светости, Јустин је то потврдио“, каже Епископ Атанасије који беседу завршава речима да је Црна Гора ново Косово и да је мржња покретач сукоба. „Али надамо се да ће проћи“.
       
      Извор: Радио Источник
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Када се удруже млади и стари лавови: владике Максим и Амфилохије
       
      Не знам која би ме Муза могла надахнути да достојно захвалим на јавној похвали епископа у Западној Америци Максима, и приватној од митрополита черногорско-приморског Амфилохија! Најнедостојнији какав јесам, ипак бих хтео да заблагодарим.
      Да почнем са Максимом. Човек ме похвали за нови ваздух који донесох у иконографији и у свештеничкој служби. Написа: „Зашто су данас у нашим црквеним срединама 'друго', 'другачије' и 'ново' на тапету као некаква претња? Зашто су 'просечност' и копирање постали мера? И откуд то да медиокритети кроје будућност наше еклисијалности? Иновативна вероучитељица, креативни иконописац, одушевљени свештеник... често морају да поклекну пред осредношћу. Зашто њихов необичан стил (плод занетости жудњом за Христом и измењености његовом љубављу) мора да буде супарник институционалној норми која не мари за личну харизму? Наша трагичност лежи у томе што прихватамо такво стање медиокритета и ниподаштавамо аутентичност“. Хвала, владико! Наиме, управо сам ја тај који уноси нови дух у сликарству и теологији и служим као бесребреник у својству свештеника. Ништа што и ти радиш.
      Што је најлуђе, Максим овде мисли на себе! Самообмана је достигла галактичке размере па замишља да је неки уметник. Лепо пева али то није уметност. У теологији нема никакве оригиналности, осим ако се свако мало лупање не узме за оригиналност, а онда мора да за те исте пише покајничка писма сабору.
      Млади лавови, Максим и Григорије немачки, а из потаје старији Теодосије рашко-призренски, праве препознатљиви стајлинг: они су људи модерног доба, способни, вредни, иновативни, док су ови други матори, затуцани и неспособни. Максим ће отворено рећи да се матори повуку. Зато је Григорије био предлаган за патријарха. Егзекутор те идеје је био Богољуб Шијаковић, а здушну подршку су имали од ДС, тј. Бориса Тадића, а данас од Јеремића. То је била крајње бизарна идеја, јер постављање младе особе, која би се показала недораслом (упоредите у уму на моменат папу Бенедикта или Франциска са Григоријем), довела би до катастрофе. 3-4 деценије његове владавине би биле непоправљиве за СПЦ. Дакле, приче о модерности, па дарвинизам и сл. су само маска иза које се ови људи крију и користе то пропаганде сврхе, а не да и заиста нешто знају о савременим научним теоријама, и да су им оне на срцу, него их користе за своје себичне сврхе. Никада нисмо видели неки научни рад од Максима или Григорија. Ти људи су само пародија на Ханса Кинга, а онда потежу питања из биоетичке области, без да ишта и о томе знају, и тиме бацају прашину у очи наивнима.
      Но, иако отворено презиру „маторе“ лавове, млади им се додворавају и бивају чувани од њих. На последњем сабору Амфилохије је заштитио Максима и са смешним разлозима: Добар је човек, није педер! Све је урадио супротно мојим препорукама, а то је било да се Максим пензионише и тиме јасно стави до знања Фанару да не могу да се мешају у наша посла, а истовремено се показује Москви да смо уз њих не на речима него и на делу. Целокупна гласачка машинерија је урадила оно што је Амфилохије хтео: да Максим само напише једно (љигаво) „покајничко“ писмо, и да се на томе заврши ствар. За то је пилотирао Јустина.
      Гле, чуда, Атанасије Јевтић, који је произвео Максима и Григорија, издржао је јавне прозивке за ћутологију, био затрпаван разним увредама због тога, узе тек да се после сабора огради од политике Фанара, јер би Максим био свргнут на сабору да је овај текст раније изашао. Но, Таса (како се популарно зове Атанасије), као и Амфилохије (неко га зове и Лохи, по Локију из нордијске митологије) су јасно подржали промотере фанарске политике у српским земљама (не знам како да се изразим).
      Амфилохије је потегао један пуч против Синода, тако што су направили представку око званичног саопштења са мајског сабора. Алтернативно саопштење су потписале све владике из Америке. Чак и неми као риба, Митрофан. Американци су у проблему због разноразних финансијских рупа и малверзација, ујединили су се око Амфилохија и као неки „синод“ би се потчинили добровољно Фанару. Тиме Амфилохије прети СПЦ. Јер сменити 4-5 владика није лако. У сваком случају би се направио неки раскол, односно двострука хијерархија.
      Митрополит Амфилохије је био стипендиста Блажа Јовановића. За оне који не знају, то је био бог у Црној Гори. Приче да је непријатељ Мила Ђукановића су за унутрашњу употребу. Мило је његов интимус. Тако је Митрополит помогао и поздравио отцепљење ЦГ, као што је хвалио Мила када су признали независност Косова и када је ЦГ ушла у Нато. Сада је имао, како ми кажу извори, сусрете на броду са Милом (да не би могли бити прислушкивани, али нису били заштићени) и договорио се око даљег поступка око одвајања ЦПЦ.
      Нехумано у целој причи је то што Амфилохије ложи људе да као бране нешто, старе српске светиње у ЦГ, и ту ће неки изгубити главу узалуд, а цела прича је направљена да би се спасио образ Амфилохију за то отцепљење. Сасвим је јасно да одузимање светиња од легитимних власника је немогуће у модерном свету, и на сваком суду би силеџије биле поражене, и платили слане казне, али је то тактика која се против нас и из Приштине спроводи, па као 100% пореза ћемо скинути кад нас признате, а овде ће се дати имовина СПЦ Амфилохију.
      Митрополит черногорски је случајно сишао из авиона у Истамбул и посетио патријарха Вартоломеја, јер је путовао за Молдавију. Синод је о томе сазнао из медија. Био је само са једном особом од поверења. Нико га није делегирао. Можемо само да наслутимо о чему се причало. Не какав је дан.
      Независност ЦПЦ је готово немогуће дати Мирашу, јер је њега Фанар рашчинио, мада се тамо не пита много о доследности, а Лав Лајовић није баш у винклу, тако да без обзира на његово обучавање у Украјини не иде баш. Фанар има сада проблем и са Филаретом који се попишманио и само се моле да овај умре, али не виде да тиме проблем неће бити решен јер би смрт Филаретову држава могла одмах да изазове. Тамо то бар није проблем. Ствари нису како би желели. Зато се Амфилохију нуди широкогруда помоћ за аутокефалност, коју ће он представити СПЦ као неопходност, као најбољу могућу опцију. Мило је ту да прискочи.
      А попови и Јанићије ђе ће? Њима ће бити речено да је то једина опција. Мираш и компанија ће бити пуштени низ воду, јер свештенство има СПЦ у ЦГ, а ови су шака јада, вештачки направљени не би ли тиме узнемиравали СПЦ. Тако ће сутра Јанићије певати и тропар и кондак Милу! Као и сви попови у ЦГ. Лохи је то све мајсторски одиграо. Он је наш Филарет, који није постао патријарх, али је сневајући белу пану, сам је себи ставио.
      Јанићије је добар човек, али хипнотисан Амфилохијем. Зато ће платити скупу цену. У СПЦ су били наивни и неспособни, тако да су их сада Амфилохије, Максим, Григорије довели до свршеног чина.

      View full Странице
×
×
  • Create New...