Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 7 минута, о.Небојша рече

...

Бесмислено је даље обајашњавање, јер сте сви овде на истом задатку,

...

Оче, ја сам овде само и искључиво због бојазни због онога што нам се дешава. Једни "задатак" ми је ако могу да некако допринесем да остане нешто од нас и за следеће генерације.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 24 минута, farisejski.bukvojed рече

Оче, ја сам овде само и искључиво због бојазни због онога што нам се дешава. Једни "задатак" ми је ако могу да некако допринесем да остане нешто од нас и за следеће генерације.

Амин ! 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, о.Небојша рече

Просечни

Промакло ми је гдје се се то вл. Максим изражавао у овим дискусијама. Реаговао сам на ово постројавање владика, прављење неким супер херојем који је ставио на коцку живот пишући овде и после на ове изразе за што сам добио салву увреда, за што си ти слијеп. 

Бесмислено је даље обајашњавање, јер сте сви овде на истом задатку, па кад бих написао данас се у нашој светој Цркви славе св. муч. Тимотеј и Мавра , ви бисте рекли да није истина, већ да се слави св.Теодор како је у ЦП.

У праву сте, бесмислено је... вама свако добро од Бога...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, farisejski.bukvojed рече

Оче, ја сам овде само и искључиво због бојазни због онога што нам се дешава. Једни "задатак" ми је ако могу да некако допринесем да остане нешто од нас и за следеће генерације.

Ne, to vam je samo izgovor. Vi zelite raspravu sa nekim. Sto je veci polozaj njegov to se vi bolje osecate. I jos vam treba vodja u tome jer kada ga nema osecate se ka izgubljeno dete. Vodu ste nasli u z.djurovicu, a koji ima odredjenih ptoblema jer neke njegove izjave se ne mogu drugacije objasniti. Nisam mogao verovati da u tragediji koja je zadesila clana foruma kratosa on to naslanja na neke svoje toboze uzvisene sposobnosti. O samoproklomavanju, koje je sve ucestalije, u proroka tesko je sta dodati. Ali koliko je on prozaican i neinteresantan toliko vise cude ne ovi njegovi stalni sateliti po temama i lajkeri svega sto napise, nego neki drugi (mislim prvenstveno na Vedrana od danas, jer se cini da je do juce pisao drugi covek, ali i neke druge) koji kao da su opijeni i ne vide ocigledno. Koliko samo ljudi nije dobilo posao za poziciju gde je vec neko preko veze isplaniran, a oni bili samo statisti na konkursu. To zna svako ko je slao svoj CV i isao na intervjue. Pa treba li da ostatsk zivota mrzimo te ljude i treba li da im se svetimo, ma kolilo nepravedni bili. Cudan je ovo forum. Sve vise mislim da je e.Maksim svojim neistinitohriscanskim izjavama samo odlican izgovor za vas egzibicionizam ili ko zna sta vec. Potrebu da prosepete srdzbu koje ste prepuni. Nije tome dokaz ova tema. Mozemo naci neku od dve godine unazad. Iste reci iste uvrede ista srdzba i toboza strucnost u koje je to umotano. Procitajte prvi post ove teme ponovo. Gde je tu: ne osudjuj gresnika nego se pomoliti za njega. Procitajte samo reci naslova. A kada im neko kao otac Nebojsa ili ja sada ukaze na tamu iz koje pisu onda ide banalizovanje - nije karanje ono sto ti mislis, '... roknuli Isusa' - ne to ima uzviseni ton kada ga samozvani prorok tako izrekne. Na ptijatelji, to su isti oni navodnici koje je i e.maksim kotistio, ista svrha. Samo je on malo lepsi i vislji na slici ispao. Cini se da jos uvek tinjaju neki kompleksi iz studentskih dana.

Slabo se vi sikirate za ukrajinski problem, bar onim sto u poslednjim tekstovoma pisete. Neki jos poodavno.

Najvise si me ti Vedrane iznenadio. Kakav preokret u samo jedan dan. Kao da te ubla samoca onih par dana pa sada je i djavo dobar samo da nisam sam.

A ti proroku ne pokusavaj sa kletvama i slicno, potrosices uzaludno vreme jer deluju samo na one proste koji u njih veruju. (A tu je i dilakor ako zatreba za prevenciju srcke pu pu ..). 

Mozete vi da se medjusobno branite, tesite i udruzujete, ali dzaba neke karakterne osobine koje izviru iz pojedinih licnosti su toliko ocigledne da da svako pozivanje na nepravdu samo na patetiku lici. Na ni nista vise. Izneti cinjenice ne zahteva uvrede i klevete. V.Irinrej backi je napisao u svoja tri pisma vise nego svi skupa zajedno ovde, a nijednom se nije spustio toliko nisko da upotrebi te 'seoske' ili 'iz ulice' izraze, koje sami izricite a druge za njih optuzijete. Rec jednom kada se kaze (i za svaki slucaj dodatno screenshotuje), recena je i onda idu posledce, skretali mi temu na banalno ili ne. Postoji svet ne samo u nama nego i onaj spoljni koji tece i kada mi rukama pokrijemo oci.

.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, о.Небојша рече

Промакло ми је ... Реаговао сам ... за што си ти слијеп. ... Бесмислено је даље обајашњавање, јер сте сви овде на истом задатку, па...

Твој сукоб са о. Зораном ме не занима али успешно си истроловао тему са говора о веома тешкој ситуацији, у којој се налази и народ и држава и Црква, на 5 страна приче о твојој саблажњености неподобним терминима...

Браво мајсторе.

p.s.
Имаш ли можда неки доказ, цитат, изјаву, сведока, било шта да су сви овде на неком истом задатку? Ако немаш размисли да се уопштено извиниш што си се "невешто изразио" и да тиме пустиш свој интегритет низ воду...

p.p.s.
"Бесмислено је даље објашњавање" и сличне синтагме је овде у скорије време користио @Александар Милојков када се ад хоминем нападима бранио од питања на која никако није давао јасне одговоре. Такође је умео и да каже нешто као "сви/многи/ви овде" ово оно...
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Vladan :::. рече

Имаш ли можда неки доказ, цитат, изјаву, сведока, било шта да су сви овде на неком истом задатку?

:smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Интересује ме, ако ЦП крене да отима по дијаспори све и Максим стане на њену страну (што је мени барем очигледно) хоће ли се наши дрвени адвокати и језички чистунци и моралисти јавно извинити Ведрану и о. Зорану. Опор речник је примерен оваквој ситуацији и ко не види пропаст пред вратима, а инсистира на речнику је или недобронамеран или глуп или на истом задатку као и еп.Максим. Лично би се јавно извинио Максиму да он јасно и гласно каже и објави у нашим новинама у Америци на енглеском и српском да је Свети сава добио легалну и беспрекорну аутокефалију за српску Цркву (не државу) и да је бандитизам ово што ради ЦП потпомогунута ванцрквеним центрима моћи.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, о.Небојша рече

Просечни

Промакло ми је гдје се се то вл. Максим изражавао у овим дискусијама. Реаговао сам на ово постројавање владика, прављење неким супер херојем који је ставио на коцку живот пишући овде и после на ове изразе за што сам добио салву увреда, за што си ти слијеп. 

Бесмислено је даље обајашњавање, јер сте сви овде на истом задатку, па кад бих написао данас се у нашој светој Цркви славе св. муч. Тимотеј и Мавра , ви бисте рекли да није истина, већ да се слави св.Теодор како је у ЦП.

Колега, како је волео да каже дивни Милин (и ја сам студирао теологију на старом БФ, где је Макса дошао после мене), данас се славе Тимотеј и Мавра, јер ја погледам у календарче, а, иако сам много безбожан (умро сам од смеха кад је Макс пре неку годину рекао како сам ја супер лик, али "много безбожан") се помолим свецима. И редовно сам читао житија (задња 4 месеца немам времена због Максе, тј. његове продукције бесмислица и петоколонашења), али их и преводим и радим на критичкој реконструкцији истих. Ја сам човек науке и патролог са сертификатом, за разлику од Максе. И синоћ препричах једној монахињи једну епизоду из Августиновог житија од Посидија. Елем, би на самртној постељи Августин, душа му у носу, Хипон под опсадом варвара. Дође му отац са сином који је имао суву руку, и рече: Свети владико, ја сањах да ми дође анђео и рече: Иди код Августина, он да се помоли, и оздравиће рука детету! - Августин га погледа и каза: Човече, па зар не видиш у чему сам ја? Да могу некоме да помогнем, помогао бих прво себи, али да се помолим за момка. - И дечку рука оздрави! 

То су мени преслатка чуда, оче. Ту делим судбину овог свеца о коме сам писао докторат. Мени су ова чуда свакодневна. Зар не видиш симпатију у свему овоме? Ја бих пак морао да запослим неку секретарицу па да из мог инбокса копира преписке и захвалнице људи које ми стижу свакодневно. Ни у цео свет не би стале те књиге, како рече Јован. Грешите душу из незнања. Господ да вам опрости. И ово кажем без реторике, јер се молим уредно и за своје непријатеље. И молим се не тек тако, него из срца. 

Ево шаљиве приче. Јутрос ме Максин доктор, Аца Милојков поново узео да гуши са тиме што ја кажем да сам пророк. Као, ми треба да осетимо по мокраћи да Ава говори истину око Максе. Скоро сам провоцирао Милојка тиме да је пророчки дух на мени тако што сам одиграо 4:0 за Ливерпул против Барсе и узео 550 еу. И са фотком му се наспрдам: Да сам на Максовом месту, ја бих се уплашио! - Он настави да се супроставља, није му било довољно. Јутрос, пошто окачих овај текст, рекох Господу: Хајде, дај још један знак Милојку! - Дође ми реч Господња: Аво, иди у онај бар "24 сата" и купи гребу. Узмем је, и огребем 500 еу. Све фотке имају на мом фејсу. Кажем Милојку: узми да ме провоцираш и даље па да видим бројеве на лоту и узмем милионе!:))12:smeha::))

Коцка је глупост, може да буде забава с времена на време, разбибрига или патологија. Али ја вама не могу да дам да завирите у моје поштанско сандуче. Онда бисте видели. Оно што сам поменуо је да сам увек и непогрешиво упозорио на херезе и лудила која следе у оквиру Цркве. И ту нема лажи ни преваре, јер свако може да истражи. Зато кажем за Максима да је гангренозан и да мора да се то одсече. Смрад те болести се попео до Неба, и зато ја то не могу да поднесем. У пепелу би требао да се каје, али нема никакве намере. Надувао се као балон. И кад прсне нико неће моћи да се склони од смрада. Молим се Господу да буде као Нинива која се покаја за безакоња, да га прође лудило, али се плашим да ће истрајати као Артемије... Нема љубави у том човеку. Ту је крај. Као што би са оним његовим насловом интервјуа. Када се руковао са мном то је било руковање са лешом. Био је као зомби. И процедио је: Како сте, оче? Нисам му одговорио, јер није било потребе. Ја знам шта је леш, јер сам сахранио на стотине људи. И док пишем ово, молим се за тог човека, да се покаје и оживи. Ја бих се томе радовао, веруј ми! - Покушао је нешто да као ступи у контакт са мном, излагао по обичају неке своје наивне, и одустао. Чинило му се кул да се препишемо. Тужно је све ово. Ја ћу наставити да га помињем да га крајња тама не покрије, јер је то страшно. Богоостављеност је лудило и мрак. Ту се улази у очај. Господ да вас просветли.      

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Цитат

Скинусте за бесмислице Јована нишког, Георгија канадског, Филарета...

За владике Јована и Георгија не знам зашто су смењени, али Филарет није био смењен због бесмислица.

1. Дубоко верујем да не постоји ниједан једини човек који је поверовао у Христа и пришао Цркви јер га је на то подстакао владика Филарет.

2. Једино што људи из Милешевске епархије знају добро да кажу о њему јесте да је градио цркве и  био симбол национализма у односу према муслиманима. Ово "добро" је добро из њихове перспективе. Филарет је био познат као неко ко на разне начине, и лепе и ружне начине (уценама и клетвама) долази до новца. Филаретов национализам је национализам најпримитивније врсте.

3. Филарет је у манастир Светог Николе на Прибојској Бањи довео и сконцентрисао мужеложнике, од којих се сећам двојице по имену: игуман Макарије и монах Герман. Био је ту и један монах Кипријан, који се на Бањи замонашио пре Филаретовог доласка и који није био мужеложник, и који је дуго био прогањан од Филарета. У манастир Свете Тројице у Пљевљима је такође за игумана поставио мужеложника Илариона, који је због педофилских преступа  током 90-их на Фрушкој Гори, био на јавној потерници у Србији. Када сам свога вероучитеља, који нас је водио на екскурзију по Милешевској еарихији, питао о Илариону, који нас је дочекао у свом манастиру, он, вероучитељ, замолио ме је да ћутим. Као дечак од 15-16 година то не бих ни знао о Илариону, али је мало пре тога био Утисак недеље, чији је главни утисак био то да ево већ не знам колико година од прве тужбе против њега, нема ништа од суда. Последице до којих је такво поступање Филаретово довело биле су и и даље су страшне. Тек када је био притиснут пред страхом од умировљења, Филарет је решио да Макарија, Германа и остале склони са Бање и претвори га у женски манастир.

4. Један гоњени свештеник ми је, на питање како је могуће да Филарета Црква одржава као епископа, одговорио да Филарет прети Цркви да ће се припојити Артемију и да Црква гледа да се на што опрезнији начин избори са њим. Филарет је био све време у јако блиским односима са Дачићем и знао је да га Црква не може физички уклонити из Пријепоља. Оно што је мени у томе чудно јесте то што је Филарета активно подржавао Иринеј Бачки. Али, Филарет је и у прошлогодишњој изјави поводом напада на Атанасија Ракиту сам између редова инсинуирао на то да није потпуно затворен за приклањање Артемију.

5. Лично сам присуствовао служби у храму пре Васкршњу литију, на којој је Филарет бесно корио народ што је на претходним изборима слабо гласао за Вељу Илића и прибојског председника општине Рвовића. Те године су избори били мало након Васкрса и Филарет је тражио да на парламентарним изборима сви верници гласају за Вељу Илића, а на локалним за Рвовића (СНС данас, а тада не сећам се да ли СРС или СНС).

6 Филарет је два дана након хапшења Ратка Младића направио фешту у Милешеви и доделио Орден Белог анђела Ивици Дачићу, што је све забележио РТС и што је било договорено прање Дачића.

7. Филарет је у нашој епархијској шали био познат као владика чији је највећи узор, по духовности, стилу и таленту за новац, Василије Качавенда.

Филарет није тема, али чисто да Ава буде информисан и са овим подацима. Јер, Ава и Филарет немају баш ниједну заједничку тачку. А чујем да је могуће да Филарета 'рехабилитују' на овом Сабору...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Слава Господу на дару који ти је дао оче Зоране, да га на добро користиш. Сад има да навале они што стављају по ФБ слике пара и тикета са свих страна.:aplauz: Ипак се у богословији за 5 година имало шта научити; доказ су професори(Раша Поповић, Протић, Пузовић и др) који су прешли тада на ПБФ. Житија светих су одлична литература, после вјенчања поклоним младенцима Пролог, нека читају живот је пред њима.

и једна ствар за љубитеље латинског језика

 

SATOR

AREPO 

TENET

OPERA

ROTAS

Share this post


Link to post
Share on other sites

Читајући овај текст и овакве коментаре,осећам само немир.Господе опрости им јер не знају шта раде.Опрости свима.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 47 минута, Батовен рече

Филарет није тема

Сасвим је сигурно да је већи део овога што си изнео сува истина. Ја сам га поменуо у контексту Максима као велеиздајника, где се Фикијеве авантуре гледају као шале. Реторика. Јер за свакога од поменутих епископа имам замерке. Али те замерке се не могу поредити са случајем Максима Неисповједаоца (тако му тепам). Мислим да је контекст јасан. 

Имаш пак случај да је Амфилохије предузео склањање Филарета, а да је сам био јатак прво Илариону, а тек онда Филарет. Иларион је осуђен за педофилију и скарадне радње, а заштитили су га ова двојица, код којих се крио. Митрополит Амфилохије, слава му и милост, да се устанем, је заштитник ових ш...мераклија, али је пустио буву да их штити бачки. То нема благе везе. Јер Амфилохије гледа своју гласачку машину, иако не зна да неће живети ни 2 године (Ава каза). Хтео би да има белу пану по сваку цену, али је неће носити. Зато је Фики пострадао. Имао је својих глупости, али никако које би се могле поредити са овим Максимовим. То са Иларионом ми је било одвратно, али ја кад пишем владикама мисле да сам будала. Ко је Ава Зоран? Филарету замерам деспотизам, али ми га је жао што сада трпи као куче. Али му је на спасење, да испије ту чашу. Испити чаши у НЗ значи пострадати. И ово видим лековито за самог њега. 

Ја бих рехабилитовао Филарета и вратио га у епархију, јер се научио памети. Тако мислим. Јер ти артемити и не постоје више као нека озбиљна структура. Он је веселник тиме претио у моментима очајања, али ако се рехабилитује, биће одличан епископ. Много бољи од многих који никад нису пали. И Црква зна за институцију рехабилитације. Зато сам да се врате Филарет, Јован и Георгије.      

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У четвртак, на дан 15. августа 2019. године, у боровском храму који прославља своју славу - Пренос моштију светог првомученика и архиђакона Стефана, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету архијерејску Литургију.      Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Никола Шкорић, парох у пензији, протојереј-ставрофор Милован Влаовић, парох даљски, протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, парох вуковарски, протојереј-ставрофор Слободан Блажић, парох боровонасељски, протојереј Миленко Гребић, парох у пензији, протојереј Љубенко Јовић, парох бршадински, протојереј Александар Ђурановић, парох осечки, јереј Вукашин Цветојевић, јереј Бранимир Михајловић, парох габошки и ђакон Срђан Лукић из Борова Насеља, уз присуство протојереја-ставрофора Чеде Лукића, настојатеља боровског храма и јереја Драгана Сердара, пароха боровског. Литургији је присуствовао начелник Општине Борово господин Зоран Баћановић. У току Литургије Владика Херувим проузнео је следећу беседу:   -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, поштовани начелниче Општине, драги народе Божји и децо Божја, нека је на здравље и на спасење света Литургија. Прослависмо име Божје и имена свих Божјих угодника који су ходили трновитим путем ка Царству Небеском.    У лику светога архиђакона и првомученика Стефана имамо пример какву веру и свако од нас може да поседује. Свети архиђакон Стефан је знао да је потребно имати јаку веру, али благу реч која допире до срца оних који је желе чути. Мисија и делатност светог Стефана стајале су на чврстој вери и благој речи која је могла придобити срца незнабожаца који нису ходили Христовим путем. Незнабошци нису знали Ко је Светлост и Истина овога света. Црква је од самог почетка проповедала Светлост и Истину, преображај целокупне природе Христом. Апостоли и ђакони су проповедали разапетог и васкрслог Христа који нам је омогућио да живимо по Јеванђељу и да тако будемо проповедници, носиоци и наследници обећаног Добра. То Добро, Царство Небеско, је спремно за нас ако образујемо себе у Христу. Слушајући свето Јеванђеље данас и поучавајући се делима светих Божјих угодника ми ходимо правим путем. Требамо као народ ходити путем светлости и истине, то је пут Цркве која увек проповеда Добро. Црква носи Христову благу реч, и Сам Христос је благ. Ако наш Начелник Христос није крут, него нас увек милује, крепи и теши благом речју, не можемо ни ми бити крути. Господ нам даје могућност покајања као најлепши овоземаљски цвет, јер кајањем перемо своју душу и срце да би се у њих могао настанити Христос. Христос долази у свет да би човек могао задобити спасење, да би се отворила Небеска Врата и човек био обожен. Оваплоћењем Христовим омогућена нам је заједница за Господом. Црква треба да буде наш живот, јер ако нисмо у заједници са Црквом Божјом онда смо без Светлости коју она са собом носи и можемо се лако изгубити на путу. Наше назначење је да се саображавамо са Христом, да долазимо у Цркву где ћемо чути Реч Јеванђеља и причестити се Телом и Крвљу Господњом. Тада смо ми следбеници и наследници Царства Небеског, народ који зна свој идентитет, чува свој језик и културу. У Цркви Божјој све добија своју пуноћу и прави облик.   Ове године славимо осамсто година постојања наше свете Цркве која је током историје прошла свој трновити пут, али је ипак опстала. Опстала је захваљујући нашем народу и свештеницима, захваљујући свеукупној хијерархијској структури кроз целу своју историју. Знамо да је било дивних људи, почевши од светога Симеона и светога Саве, целе лозе Немањића и Лазаревића, Бранковића, који су својим животом проносили Јеванђеље и изграђивали цркве. Својим богоугодним делима су омогућили да наш народ слуша Јеванђеље и да му на тај начин животни пут буде обасјан светлошћу Христовом. Свих осамсто година ти дивни људи су били пред Престолом Свевишњега и показивали народу пут ка Цркви Божјој и нашем спасењу.   Радујем се што је у Борову, на Савуљи, покренута иницијатива да се означи место где ће се народ тог дела овог места моћи сабирати на молитву. Што је више светих места на којима можемо приносити Жртву Господу – то је наш народ благословенији. Стога ће на Савуљи бити још једно место саборовања нашег народа, где показујемо да ми знамо свој пут и назначење у овом свету. Показујемо да је свети Сава наш родоначелник и путеводитељ ка Царству Небеском.    Преображењски Сабор који припремамо у Даљ Планини треба да изобрази управо то јединство и саборност нашег народа. Позивамо вас све да се 18. и 19. сви упутимо у нашу светињу, у манастир Даљ Планину, где ћемо се заједно помолити Господу. Ово неће бити никакав идеолошки скуп него сабор нашега народа. На саборима смо кроз историју доносили важне одлуке за опстанак нашег народа у метежним временима.   Надам се да ће Преображењски Сабор донети добре плодове и да ће помоћи нашем народу да се изграђује у љубави и молитви чиме ћемо чувати и наш језик и културу.   Нека је благословен данашњи дан и ваша слава у Борову! Амин.      Извор: Епархија осечкопољска и барањска   Епархија осијечкопољска и барањска |
      WWW.EPARHIJA-OSJECKOPOLJSKABARANJSKA.HR
    • Од Логос,
      -Осојане: 18 година од почетка повратка расељних Срба-   Светом архијерејском Лутургијом у обновљеној цркви Светог архангела Гаврила у селу Осојане између Истока и Клине облежено је осамнаест година од почетка повратка расељних Срба.     Био је то први организовани повратак Срба после протеривања преко две ститине хиљада Срба по завршетку оружаног конфликта на Косову и Метохији и НАТО агресије 1999. године. На годишњицу повратка, испред цркве у Осојану постављена је и спомен плоча са именима убијених и отетих Срба у општини Исток, која је после Литургије освештана.   Свету Литургију у цркви Светог архангела Гаврила у Осојану поводом обележавања 18-годишњице повратка расељених и избеглих Срба служио је Епископ рашко-призренски Теодосије уз саслужење свештеномонаха и свештеника Епархије:   -Вера у Бога треба бити свима духовни водич. Без вере не можемо ни видети Господа. Сабрали смо се пре свега да заблагодаримо Богу на Његовој милости, да заблагодаримо на Његовом дару којим нас нас је обдарио да после свих оних патњи после 1998. и 1999. године, када је овај народ - као и многобројни наши сународници са Косова и Метохије - чувајући свој голи живот морао да напусти своја огњишта. Поново се вратио овде на ледину, под шаторе. Добро се сећам те прве Литургије на прагу разрушене школе. Можда је то једна од најлепших Литургија које сам служио, јер сам у свему томе осетио колика је милост Божја, колико Господ гледа на нас и брине о нама, а само је потребно да и своје очи упртимо ка Господу, рекао је владика Теодосије.     После Литургије освештана је спомен плоча посвећена убијеним и отетим Србима у Општини Исток. Чланови породица жртава и присутни упалили су свеће и положили венце за покој душе оних које више нема.    -Желимо да нагласимо да је ово први споменик подигнут српским страдалницима овде. Надамо се да ћемо чинити више да обележимо сећање на њих, али просто ми као удружење немамо снаге, а мало је оних који имају осећаја за овај проблем. На овом споменику се налазе имена 64 страдалих Срба. И даље има оних који се налазе на листи несталих, један број страдалих се не налази на овом споменику, а знамо да их има. Ово није коначан списак оних који су страдали на подручју Општине Исток, истакла је Гордана Ђекановић испред Удружења Косметски страдалници.   Пут повратка оних који су се вратили није био нимало лак, али упркос недаћама које су их задесиле, жеља за повратком била је јача.   -Мучили смо се када смо се вратили, али уз помоћ добрих људи успели смо да опстанемо.За сада немамо већих проблема, добро нам је, само што немамо више снаге, али нигде лепше нема него у свом селу, изјавила је Марта Ристић.  -Лепо је када се окупимо да играмо фудбал, али за нас девојке проблем је што немамо где да изађемо, опасно је да излазимо увече, навела је Исидора Ђурић.   Присутнима се обратио и председник привременог органа општине Исток Малиша Ђурић који је истакао да ова локална самоуправа кроз програме Владе Србије настоји да промовише самоодржив опстанак повратника.   -У оквиру програма помоћи, успевамо да мотивишемо веће учешће повратника у процесу бављења пољопривредном производњом и на тај начин стварају се услови за производњу конкурентних пољопривредних производа на тржишту, које није увек благонаклоно према повратницима. Пружена је помоћ у виду пољопривредних машина и прикључака, помоћ у грађевинском материјалу, у оквиру социјалног програма реализује се помоћ за најугроженије, нагласио је Малиша Ђурић, председник Општине Исток.   Осојане је прво и највеће село у Општини Исток где је после 1999. године дошло до повратка расељених и у њему и околним српским селима данас живи око пет стотина Срба повратника.     Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Логос,
      Велика и дивна светиња древни Самоград код Бијелог Поља, чији је храм посвећен Светом Пантелејмону, прославио је молитвено и свечано своју славу.     Свету архијерејску Литургију, на празник Светог великомученика Пантелејмона и Светог Климента Охридског, 9. августа 2019, служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије Јоаникије.   Саслуживало је више свештеника и свештеномонаха епархија Црногорско-приморске и Будимљанско-никшићке, а у литургијском сабрању молитвено је учествовао верни народ тог краја. Сабранима речима пастирске беседе обратио се протосинђел Евстатије (Драгојевић), сабрат манастира Ђурђеви Ступови:   -Господ је преко преобраћеног Савла ширио хришћанство у свим крајевима васељене. Сијао је сјеме спасоносне ријечи Божје, оснивао Цркве, постављао Епископе, а неколико вјекова касније ријечи Благовијести Божје дошле су и до овог освештаног мјеста. Нажалост, ово мјесто било је и заборављено, али, хвала Богу, обнавља се и поново се овдје пјева спасоносна пјесма Богу. Као што је додирнуо срца многих људи у свим временима, тако је Господ додирнуо и срце младића Пантелејмона који је живио у Никомидији, чија је мајка била хришћанка, али се прерано упокојила, па је он био васпитан као незнабожац. Он је, ипак, задржао чистоту срца, коју Господ тражи од нас.   -Срце Светог Пантелејмона распалило се љубављу према живом Богу и постао је Његов служитељ. Изучио је медицинске науке и помагао људима више од свега љубављу, молитвом и благодаћу Пресветог Духа. Хришћанство је у то вријеме било забрањена и гоњена религија. Кад су тадашње власти сазнале да је он хришћанин окомиле су се својом мржњом на њега, па је био мучен имена ради Христовог, али Свети Пантелејмон је био свјестан тога да ни по коју цијену не смије да се одрекне своје вјере. Спремност Светог великомученика Пантелејмона да својим животом посвједочи вјеру уједно је порука свима нама да вјера није само узвишено размишљање или осјећање, већ кретање ка Богу, живи однос са Богом и другим људима, поручио је протосинђел Евстатије.   Сабрање је поздравио Преосвештени Епископ г. Јоаникије говорећи о древном Самограду у коме су старе светиње, подигнуте у славу Божју, вековима служиле и певале у славу Божју.   Слава манастира Самограда прослављена је ломљењем славског колача. Празник је уједно и имендан настојатеља манастира, монаха Пантелејмона.     На првом Тргу од ћирилице одржан је песнички час на којем је беседио Веселин Матовић, стихове су говорили Милица Бакрач и Рајко Палибрк, а уз гусле Самограду је певао Мијат Недовић.     Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство епископ шумадијки Господин Јован 9. августа 2019. године, началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у цркви посвећеној Светом великомученику и исцелитељу Пантелејмону у Клоки.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        Саслуживали су архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј – ставрофор Драгомир Ракић, протојереј – ставрофор Ђорђе Радишић, протонамесник Бранимир Товиловић, протођакон Иван Гашић и ђакон Стеван Илић.   За певницом су појали чланови певачког друштва “Србски православни појци”.   Након прочитаног јеванђелског зачала владика Јован је честитао славу свима који славе Светог великомученика Пантелејмона и свим парохијанима села Клоке, али и онима који су се данас окупили у овој светињи. “Требамо сви заједно да се помолимо Светом великомученику Пантелејмону јер су нам итекако потребне молитве светих. У данашњем тропару светом Пантелејмону, ми се молимо да нам Господ орости грехе. Јер наши грехови су узроци наших телесних патњи, невоља и болести. У светом Писму видимо да кад год је Господ лечио људе он им је прво лечио душу, јер у здравом духу увек је и здраво тело. Свети Пантелејмон је био неисцрпни сасуд милости и благодати Божије, а благодат јесте сам Господ наш Исус Христос. Зато, браћо и сестре, да увек имамо на уму да када човек има Христа у себи он има све оне особине које приличе човеку који је саздан по лику и слици Божије, а када се човек лиши благодати Божије такав човек нема осећај за оно што је свето. Такав човек нема осећај за оно што је добро. Јер свако добро учињено подстиче благодат Божију кроз коју се ми спасавамо”, истакао је владика Јован.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      На дан молитвеног прослављања Светог великомученика Пантелејмона, 9. августа 2019. године, у селу Пожегрмац код Прибоја прослављена је храмовна слава.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        Верни народ Пожегрмца, Бабина, Доброселице, Прибоја, Бања Луке и других крајева широм српских земаља, сабрао се око првопастира Епархије милешевске, Преосвећеног Епископа Атанасија који је предстојао литургијским сабрањем и узнео молитву благодарења Оцу нашем Небеском. Саслуживали су протојереј Спасоја Вујанић из Прибоја, протојереј Давид Селаковић са Златибора и јереј Јован Стојковић из Доброселице (Епархија жичка), и протођакон Никола Перковић из Пријепоља.   Литургијска радост умножена је учешћем једног броја верника у трпези Господњој. Након заамвоне молитве Епископ, свештеници и верни народ пошли су у Литију око храма у којој је прочитано Свето Јеванђеље и узнете молитве за село Пожегрмац, његове мештане и цео православни род. Владика Атанасије је освештао славско жито и са домаћином овогодишње храмовне славе, г. Милисавом Марјановићем преломио славски колач.   Поучавајући сабрани народ, Епископ је рекао да има велике символике у чину окретања славског колача: – То је слика наших односа, нису сви могли да приђу славском колачу и ставе руку на њега, а то не значи да нису сви учествовали. Они који су најближи колачу држали су  руку на колачу а они који су мало даље држали су руку на раменима оних који су ближе колачу, и они опет даље на раменима оних који су испред њих ближи колачу. То је слика наше заједнице, и то не само ове овде и данас него целе наше заједнице кроз векове, кроз историју, што чинимо и како живимо.   – Јер то стављање руке на раме онога испред тебе изображава како ми једни кроз друге који су временски ближи идемо чак до Светог Саве. Осам векова ми се временски држимо заједно једни са другима, и учимо се тако једни од других и тако смо у љубави једни са другима, једно тело и једно биће, и тако ћемо и остати.   – Благодаримо онима који су угодили Богу па нам и данас светле. Позивамо оне који су слаби и порозни да устану, да се ухвате за оне јаче, сви заједно да овај простор који је у великој мери почео да се празни да поново оживимо. Најпре учинимо га живим о нашим великим  празницима а онда све више и више, беседио је Владика Атанасије.   По завршеној служби Божијој, саборовање је настављено за трпезом љубави коју је уприличио домаћин славе са својом породицом.   Овом приликом, Преосвећени је био у прилици да види како напредују радови на осликавању храма и довршетку црквене куће чији су темељи освећени прошле године.     Извор: Епархија милешевска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...