Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 1 сат, Протомајстор рече

Стога, не стоји ни ово што малопре рече о. Небојша да владике не треба нама да полажу рачуне, него ми њима.

Ovo može da bidne samo na "kukojevci".
Despotizam ne prolazi, ne stoji ona "što si stariji, to si pametniji". Ima i ona "to si stariji, to si izlapeliji ili sa više putera".
I na kraju, većina njih podredjuje Boga sebi u mesto da se svi oni podrede Bogu.
Velika je to razlika.
 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, о.Небојша рече

 

Не лупај. Владике имају своју функцију као и ми своју. Али Црква није њихова прћија. Исус није био никакав владика, али је к...о фарисеје и првосвештенике. То што су га после ови рокнули, то је друга ствар. 

Проблем је са твојом перверзном идејом да се народ ништа не пита. Јустин је био поп и тражио је да му сабор полаже рачуне! Што ја не бих то могао? 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

К....е, рокање , преверзије.. Да ли смо још на црквеном форуму ?

И још се поредиш са св.авом Јустином као да сте заједно овце чували.

Тако ствари у Цркви функционишу, црквене општине и намјесништва подносе извјештаје епархијама и Патријаршији, а не обратно. Тражи се благослов за чињење од епископа, а не обрадно да епископ да на гласање свештеницима шта он да чини.

Занимљиво је да ти као клирик ЦП тражиш од владика СПЦ да ти подносе извјештај.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 16.5.2019. at 14:20, о.Небојша рече

К...е, рокање , преверзије.. Да ли смо још на црквеном форуму ?

Мени није јасно што се људи стално "саблажњавају" на к...е, на пример.

Као да никад Св Писмо нису узели у руке.

Ако ништа друго има у речнику. Аман!

Измењено од Милан Ракић
Ово је порука која је измењена и где су уместо првобитног "карање", стављене тачкице.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Нико се не саблажњава , свакодневни израз, али не баш толико пожељан за црквени форум или проповијед.

А све може бити саблажњиво нпр. глагол љубити - волети, пољубити, имати однос, симпатисати.. како ко схваћа.

Љепота је у оку посматрача. 

Једно лично питање; да ли си ти онај чтец што је пар година заредом писао Типик. Ако јеси свака част.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Оче Небојша, у свему сте у праву, устројство Цркве сви знамо, а и мени је тежак за читање (и непотребан) хард-кор литерарни стил о. Зорана, али налазимо се у историјском тренутку сличном оном када је чак и Господ посегао за насиљем (физичким и вербалним), и то усред Храма. 

пре 17 минута, о.Небојша рече

Занимљиво је да ти као клирик ЦП тражиш од владика СПЦ да ти подносе извјештај.

Па о. Зоран је пророк, речи ли? :dedica:

(учитао се у скору будућност)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Протомајстор рече

Ако се покаже да су "папири" заправо били оно што отац Зоран верује да јесу, онда ћу ја читав његов текст да потпишем, научим напамет и декламујем свима које познајем као своје лично Вјерују.

Није било потребе да АВ нешто доноси. То су досијеи у ДБ. Већина владика су у шаци. То добро знам, али не могу да ти кажем шта и како јер бих морао после да те убијем...:)) Тако да слободно узми да ово учиш напамет. Постхумно ће бити објављене ствари. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Дигресија дигресију иште!
:)

Премда Христос нама каже "... ако ко каже "будало" - заслужиће пакао огњени",
Он ипак (некима) говори: "Будале и слепци, шта је веће, злато или храм који је осветио злато".

Одавде ја црпим информацију да не вређам погрдним именима друге,
али и да не користим баш сав речник који Господ мој користи.
Или грешим?

(ПС. Ако ћу некога и назвати "будалом" то ће бити овај шта га гледам 
свако јутро у огледалу, јер ме знам 100%)

(ПСС. Само да подсетим да је и св. Апостол Павле за себе и себи сличне исповедио:
"Ми смо будале Христа ради", али ... то је нека друга тема...)
 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 минута, о.Небојша рече

Нико се не саблажњава , свакодневни израз, али не баш толико пожељан за црквени форум или проповијед.

А зашто, у руку те пољубим попе?
У Св Писму је "пожељан" а на форуму и проповеди није? Па шта се проповеда у Цркви, ако изрази Св Писма нису пожељни?

пре 6 минута, о.Небојша рече

Љепота је у оку посматрача. 

Тачно! А зашто је онда сада у твоме оку ружноћа, гледе ових израза? Нарочито "карања".

пре 7 минута, о.Небојша рече

Једно лично питање; да ли си ти онај чтец што је пар година заредом писао Типик. Ако јеси свака част.

Нисам, али велим исто свака част. И још велим штета што је, ето, и та добра иницијатива сасечена "из неких разлога".

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Забрањено је на теми користити непристојне речи. То ће довести до затварања теме. Администрација.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 24 минута, о.Небојша рече

И још се поредиш са св.авом Јустином као да сте заједно овце чували.

Мени жена из Врање, па сам зема са Јустином... Не замери...

Ти си жалосно неписмена и неука особа, јер су вас у богословији слабо учили, али узми Матичин речник и погледај шта је карање. И нема тог значења које ти приписујеш. Али је тебе мржња према мени толико ослепила да не знаш где тераш. Разбуцали смо ти Максима на парампарчад, показали да је систематски лажов, и то боли. Али то је твој и његов проблем. Зашто ти лепо не напишеш за сваку стваку у којој смо доказали да лаже, да то није истина? Онда би могао да докажеш да сам клеветник. Овако само показујеш да патиш од душевне дијареје. 

Ствари су болно јасне. Мене ни после Херцеговачки клан нису тужили за увреду части. А могли су. Дакле, попе, узми да певаш борбене, за боље ниси. Гледај да пред Христом поновиш ове речи. Кажем да их поновиш, а не да кажеш, јер ће ти ова реч судити на дан Суда. Само ти настави да се правиш будалом. Ни народну не поштујеш: Криво седи, право беседи.   

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, Поуке.орг инфо рече

Забрањено је на теми користити непристојне речи. То ће довести до затварања теме. Администрација.

Ако се користе, онда ок. Али не и када се овде учитавају ликови. Узмите Матичин речник, научите српски.  

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 27 минута, о.Небојша рече

Карање, рокање , преверзије.. Да ли смо још на црквеном форуму ?

О. Небојша, уз дужно поштовање, морам да Вас питам нешто: сметају Вам шкакљиви изрази о. Зорана (који су, узгред буди речено, били део народног језика/фолкора све док их савремени Срби нису унакарадили па се многи од нас снебивају да их употребе у свакодневном говору) а не смета Вам то што в. Максим (ваш сабрат из Богословије) лупета к’о Максим по дивизији? Ваша придика о. Зорану добиће на тежини онога тренутка када се будете изјаснили шта мислите о томе да ли је в. Максим био у праву (или није) када је изјавио да је Св. Сава аутокефалију добио на сумњив начин, када је противно ставу САССПЦ изнео своје мишљење да В. Патријарх у погледу украјинског раскола чини добру ствар, коју сада многи не разумеју али ће време показати да је он био у праву, итд? Или је, као што многи овде на форуму, а и шире, тврде да је својим писањем, својим ставом и мишљењем учинио и себи и нашој Цркви медвеђу услугу, за шта би морао да сноси одређене последице. Много је мања штета од израза које овде на форуму употребљава о. Зоран, од оне која је настала након интервјуа в. Максима. У то будите сигурни.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Тако је, зар не би било неумјесно, да више не спомињемо узалуд име Господње, да свештеник држи проповијед на дан неког мученика и каже народу као је он њих ка..., па га они послер ро.... Или да се пјева у стихири "Због ка...ња твога , рок..ше те аво.

Не мислим овде на о.Зорана који није мученик само пророк, што се пројавило на оној фотографији са вл.Максимом у Смедереву, гдје му се јасно не види лице, јер је јача свјетлост ореола од блица апарата:0212_rolleyes:

Треба пазити како се изражавамо, јер како он рече био је већ неколико пута опомињан због ставова које износи. Паде ми на ум како сад неки поп у Фанару чита наше дискусије, крсти се и почиње да ради метаније :aplauz:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      На празник Свете великомученице Ефимије, у петак 24. јула 2020. у катедралном манастиру Епархије будимљанско-никшићке, Ђурђевим Ступовима, служена је света Литургија, поводом за данас најављене поновне промјене хришћанског вјерског идентитета и намјене Велике Цркве Свете (Агиа) Софије Премудрости Божије у Цариграду – мајке цркве свих наших цркава.     Свету Архијерејску Литургију, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва, служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.   Он је, у литургијској проповједи, казао да се у православном свијету издваја једна светиња за коју су све остале везане. Ако једна светиња, навео је Владика, може да се поистовјети са Црквом то је у прошлости била, а, на неки начин, је и сада, храм Премудрости Божје Света Софија у Цариграду.   „За ту светињу везани су сви хришћани. Она је била главна светиња у вријеме неподијељеног хришћанства, величанствена. Сувишно је говорити о томе колико она значи за нас хришћане и за цио цивилизовани свијет у историјском, посебно у умјетничком и теолошком смислу. Међутим, као што Црква Божја страда кроз сва времена у историји, тако страдају и многе светиње“, рекао је Преосвећени Епископ Јоаникије.   Додао је да није само пострадала и била претворена у џамију Света Софија Цариградска него и многе друге. Међутим, претварање Свете Софије Константинопољске у џамију, нагласио је Владика, био је апокалиптични знак за цијело хришћанство.     „Наравно, грчки народ је највише везан за Константинопољ, за Свету Софију у Цариграду и остале тамошње светиње, које су страдале, а она је символ свих страдајући светиња, али су и сви други, нарочито, православни народи везани за тај свети Храм. Не треба заборавити, када је велики руски кнез Владимир послао своје изасланике да види какве су вјере у свијету, па да му поднесу извјештај да би и руски народ знао да се опредјели за неку од монотеистичких религија, да су ти његови изасланици, дошавши у Константинопољ и ушавши у Свету Софију на богослужење, били задивљени до те мјере да су говорили: Нијесмо знали да ли присуствујемо служби на земљи или већ на Небу“, бесједио је Његово Преосвештенство.   И ми смо примили вјеру од тог Храма, подсјетио је Владика, наводећи да су изасланици Светог Патријарха Фотија, Свети Кирило и Методије, међу осталим словенским народима, крстили су и наш, српски народ.   „Наши преци су са великом радошћу приступали тој светињи док је она била православна, а и када је претворена у џамију они су се дивили њеној љепоти. Не треба заборавити да је последњи византијски цар пострадао за Свету Софију 1453. као што је раније Кнез Лазар за светиње на Косову и Метохији. Први хришћански цар се звао Константин и последњи, који је пострадао у Цариграду византијски цар такође се звао Константин, а био је српски сестрић, његова мајка је била Српкиња“, рекао је Епископ Јоаникије, додавши да тај податак није од пресудне важности али треба памтити историју.   После тога Света Софија је била претворена у џамију, што је, оцијенио је Владика, био страшан знак за све хришћанске народи, који су падали под турско ропство, па су многе друге светиње биле претворене у џамију, као што су, неколико вјекова касније, црква Светих Петра и Павла у Бијелом Пољу, Богородица Љевишка и друге наше светиње.   „Не треба заборавити ни то да је манастир Светог арханђела Михаила, који је подигао цар Душан, једна од најљепших светиња које су подигли Немањићи, још величанственији храм од Дечанског, та светиња је порушена од стране Турака и исламиста и од ње је зидана џамија у Призрену“, указао је Епископ будимљанско-никшићки.   Он је навео да је Света Софија од 1934. служила као музеј, била отворена за све вјере иако се у њој није обављало ничије богослужење, али се, макар, могло слободно прићи и дивити се архитектури, мозаицима, том чуду од умјетности.   „Сада у ове дане, одлуком предсједника Турске Ердогана, који обнавља османску идеологију у Турској, она се, опет, претвара у џамију. То је тужан моменат за сав хришћански свијет и свједочи о једном: да је у давнини извршено насиље над тим светим храмом и над многим другим светим храмовима у поробљеном хришћанству за вријеме турске империје, али да од тог насиља нијесу одступиле ни данашње власти у Турској и оно што није њихово присвајају“.   „То нас у много чему подсјећа на оно што чине обезбожене власти у Црној Гори. Оне, такође, хоће да присвајају светиње и кажу: Нема проблема, ви ћете и даље служити, мада су тамо у Закону записали: Служиће својој намјени докле власт не одлучи другачије, а онај на кога је уписана светиња може да јој одређује намјену. Ако је извршено насиље над њом и она насилно прекњижена, шта онда можемо да очекујемо? Исто ово и још горе, него што чини нови, лажни султан Ердоган“, констатовао је Владика Јоаникије.   Ово су, оцијенио је Владика, лажне патриоте које се боре, тобож, за Црну Гору, а заправо се само богате.   „Како могу да се хвале патриотизмом у сиромашној Црној Гори, када су уписани на листу свјетских богаташа, нови богаташи, скоројевићи. Врло је то опасно. Свака погрешна и обезбожена идеологија неће да мирује, она хоће да отима, хоће да скрнави, хоће да и оно што је Божје присвоји себи, оно што је Богу посвећено да њиме завлада, да га скрнави, гази и понижава“, истакао је Епископ.     Поручио је да су ово искушења којих у историји мора бити, а та искушења хришћане још више обједињавају. Као примјер је навео неспоразуме, који су последњих година, постојали између Руске Цркве и Цариградске патријаршије. Међутим, поводом овог „злог чина“ који је учинио предсједник Турске Ердоган једнако мисле, сматра Владика Јоаникије, руски Патријарх и цариградски и српски.   „Сви смо заједно, сви смо у истом осјећању, цијела Црква Божја састрадава са Светом Софијом Цариградском. То јесте храм Цариградске патријаршије, али је и Храм свих православних хришћана. Шта год земаљске власти, којима је пало у дио, радиле са том светињом она ће и даље само свједочити распеће Христово и то ће нас страдање њено још више обједињавати“, поручио је Његово Преосвештенство владика будимљанско-никшићки Јоаникије, закључујући своје архипастирско слово:     „Нека ово наше данашње сабрање буде у прилог обједињавању свих нас православних хришћана и свих хришћана у свијету око правде, љубави, милости и благодати Божје“.        Извор: Епархија будимљанско-никшићка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У уторак 22. (9) јула 2020. године у Манастирском Храму Манастира Рмња Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије предводио је свету архијерејску Литургију поводом спомена на свете мученике куленвакуфске и свештеномученика Вукосава, Родољуба и Милана рмањског.   Владици су саслуживали: архимандрит Варнава (Дамјановић), Василије (Рожић), игуман Јеротеј (Влајковић) и протођакон Немања Рељић. Након заамвоне молитве извршен је чин освећења славског колача и кољива.   У својој поздравној бесједи Владика је бесједио о значају прослављања свештеномученика куленвакуфских који су живјели у једном тешком времену за српски народ, и у том времену пострадали од незнабожачке и безбожничке руке за Православну вјеру и Име Христово.     Извор: Епархија бихаћко-петровачка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свака споменица је свједочанство епохе и незаобилазно штиво у историјским и социолошким истаживањима, али превасходни циљ монографије која приказује дјелање Епископа Цркве јесте – као и све у њој – изграђивање Цркве.  
       
      Издавачка кућа Епархије зворничко-тузланске Синај је објавила књигу Владика Фотије: Двадесет година епископске службе у којој се пред очи припадникâ Новог Израиља и пред суд историје и Есхатона износе поуке и поруке, бесједе и интервјуи, апели и апологије Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског г. Фотија. Књигу је – сабирајући Епископове ријечи посијане од Јадрана до Посавине – приредило Сестринство манастира Светог Василија Острошког у Бијељини.   Свака споменица је свједочанство епохе и незаобилазно штиво у историјским и социолошким истаживањима, али превасходни циљ монографије која приказује дјелање епископа Цркве јесте – као и све у њој – изграђивање Цркве. Књига која је пред нама доноси управо такве плодове. Кроз упознавање са омладинским данима и студентским добом будућег Епископа, његовим призивом ка монашком подвигу, просветним радом у Богословији Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, избором на катедру Епископа Далмације и доласком на трон Епископа зворничко-тузланских стичемо увид у биографију човјека коју је обликовало искуство Цркве, а који је касније својим подвигом – носећи бреме страдајуће Далмације – свједочио искуство Цркве на простору и у времену у којем је све (било) прихваћеније и пожељније од апостолског и отачког исповиједања вјере у Богочовјека.   По(р)уке које казује епископ Фотије кроз литургијске бесједе, есеје у богословским часописима, интервјуе штампаним и електронским медијима, расписе свештенству и монаштву, јавна обраћања државним званичницима у протеклих двадесет година нам помажу да разумијемо (еклисијалну и друштвену) збиљу у којој јесмо. Међутим, њихова највећа вриједност јесте – како би казао Апостол који је рађао Цркву и у Далмацији – призив свакоме ко их (про)чита ка узрастању у мјеру раста пуноће Христове. Основни извор Епископових поука је живот у Цркви. Не можемо се не сјетити мисли Преподобног Софронија који ће казати да би у случају да нестане последњи примјерак Светог Писма Црква била у стању да поново напише Свето Писмо, јер су светописамски списи рођени у њој и јесу израз њеног искуства. Дакле, искуство Цркве које је Епископ учинио својим искуством је извор ријеке која (је) напаја(ла) богожедне душе. Разумије се да су Јеванђеље и посланице Апостолâ неизоставни оријентири у поукама епископа Фотија. Такође, јасно су уочљиви утицаји дјелâ Светих Отаца и поука древних пустиножитеља сабраних у монашким зборницима. Треба казати да се препознају и утицаји античких и савремених философа, а посебну љепоту књизи даје позивање на савремене књижевнике као што је Џорџ Орвел, чији (аутобиографски) романи су инспирација многих бораца против модерног робовласништва и обезличностњеног економског система.   Слово која би могло да илуструје Епископов богословски поглед и – у стилу Георгија Флоровског – стваралачки приступ светоотачком и аскетском насљеђу је Бесједа о старом и новом човјеку изговорена у Шибенику на дан прослављања Светог Саве Српског, 2013. године. Епископ се – не губећи богословску дубину – изражава једноставним језиком о протологији и есхатологији, христологији и антропологији, амартологији и аретологији. Светоотачки језик, будући неријетко непрозиран, Епископ прилагођава уху савременог човјека, који није увијек у стању да се креће по висоравнима византијског теолошког наратива.   Ријечи свједоче о дјелима. Дјела потврђују ријечи. Господ Исус Христос нас учи да однос према другом одређује нашу христообразност. Добро знајући да је тако, епископ Фотије је основао у Далмацији Фонд Милостиви Самарјанин, а одмах по доласку у Бијељину Добротворну организацију Богородице Тројеручице. Носећи патњу другога као своју патњу – јер нико не живи и не умире самоме себи – Епископ пише распис својим свештеницима 2015. године у којем их подсјећа на неопходност добротољубиве дјелатности.   Од древних времена старјешине Цркве су владајућим структурама упућивали писана обраћања у којима су се заузимали за своје словесно стадо. Писмо епископа Фотија Предсједнику Републике Хрватске из 2010. године – у којем изражава забринутост због нове манифестације усташке идеологије кроз злоупотребу вјере – може стати у ред древних апологија из периода прогонитељског односа Римске империје према Цркви.   Зборник у којем су сабране ријечи Епископа Фотија о нашем животу у Логосу и Логосовом животу у нама – како је Цркву назвао један учитељ богословља – помоћи ће нам да пронађемо чврст ослонац и да не потонемо у овим смутним данима, оптерећеним духовним, политичким, социјалним и епидемиолошким ломовима.   /приредило Сестринство манастира Светог Василија Острошког у Бијељини, Издавачка кућа >Синај<, Бијељина, 2020. година/     Извор: Епархија зворничко-тузланска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...