Jump to content

Rate this topic

Recommended Posts

о.Зоран у потпуности има право. Послије ако дође до тужбе нарочито од стране цркве једноставно може рећи "да се невешто изразио", "да је погрешно схваћен", " да је извучен из контекста" итд. Али знам да он то не би урадио јер има кичму.

Ако му је за утеху није он први случај у историји цркве кад лаже и смутљивци напредују а праведници и истинољупци страдају. За њега respect ili što bi rekli njegovi rimljani tanto di cappello.

 :skidamkapu:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, Ведран* рече

Слично мислим. И то отац Зоран зна јер је о томе било речи.

Моје мишљење је да није било основа ни за какво бријање. Али има и те како основа да се ствар расправи до најситнијих детаља. Па да се тек онда о њој одлучује.

 

Mislim da bi "brijanje" trebalo da znaci ostajanje bez katedri . Eparhijske i fakultetske. In bi bilo prestrogo u odnosu na prestup.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Srdjan61 рече

Mislim da bi "brijanje" trebalo da znaci ostajanje bez katedri . Eparhijske i fakultetske. In bi bilo prestrogo u odnosu na prestup.

Мислим да разумемо "бријање".

Да ли је престрого или није, ја то не бих знао унапред, док се ствар не испита. А није се испитала.

Оно што смо ми видели само по себи није за казну без испитивања, али јесте за јавну критику, какве је и било.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Ведран* рече

Мислим да разумемо "бријање".

Да ли је престрого или није, ја то не бих знао унапред, док се ствар не испита. А није се испитала.

Оно што смо ми видели само по себи није за казну без испитивања, али јесте за јавну критику, какве је и било.

А шта ако у саборском саопштењу не буде ни речи о овоме ( што је веома могуће ) и остане све на некој интерној саборској расправи.

Значи већина пастве неће ни знати шта се расправљало нити шта се одлучило него ћемо добијати инфо из поверљивих извора и свако ће тумачити како му воља.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Ведран* рече

Мислим да разумемо "бријање".

Да ли је престрого или није, ја то не бих знао унапред, док се ствар не испита. А није се испитала.

Оно што смо ми видели само по себи није за казну без испитивања, али јесте за јавну критику, какве је и било.

Pa, da, po meni, stvar je jednostavna, moze sabor da odredi nekoliko vladika koji znaju celu pricu i da se ispita v.Maksim, koje je njegovo misljenje i stav posle cele ove 'afere' ( i jeste afera u formalnom smislu) i da se konacno stavi tacka na celu pricu.

Ovako mozemo da imamo samo nedefinisanu poziciju, jer mozda imamo u crkvi jos neka svestena lica koja podrzavaju VP u njenin postupcima i treba odmah u startu preduprediti da se ne dese neki novi problemi.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Srdjan61 рече

А шта ако у саборском саопштењу не буде ни речи о овоме ( што је веома могуће ) и остане све на некој интерној саборској расправи.

Значи већина пастве неће ни знати шта се расправљало нити шта се одлучило него ћемо добијати инфо из поверљивих извора и свако ће тумачити како му воља.

Па онда је срећа што смо навикли. 12:smeha:

Па и ако буде или не буде у Саопштењу, исто му дође. До сада се ништа конкретно није десило, тако сазнајемо из поверљивих и неповерљивих извора.

Замисли саопштење које каже нешто у стилу онога што се сада већ пише  "извинуо се што је погрешно схваћен!"! А како то погрешно схваћен?! О чему то тачно погрешно схваћен? Ко га је то и где погрешно схватио?

Сама чињеница да се нешто налази у Саборском саопштењу не значи да је то "наук Божији". И Саборске одлуке треба да доживе рецепцију, а да не говоримо о неком "саопштењу".

Црква је заиста премудро устројена, јер нико не може самостално, па ни било које црквено тело, да узурпира власт или да контролише дисање Духа као да Бога држи својину, или таоца. Јер у противном ми би убрзо обоготворили или Владике, или Сабор, или своје мудровање, или ко зна шта све не. Увек је потребна хармонија. Међутим, увек су бивали и периоди који нама изгледају као хаос јер је то процес када се "вода бистри" и он мора да се деси. Људи не треба да се саблажњавају од овога или да губе веру, далеко било.

Ако се ствар сад не реши само ће да настане још већа полемика, једни ће да говоре да то што се десило није добро, други да их нападају зато што то говоре и да их оптужују као да су антицрквени протестанти који се противе Сабору итд итсл. И то ће све бити један општи хаос.  А цела поента свега је да се спречи хаос који је настао, и сви са надом очекујемо од Епископа да добар део тога посла одраде. 

Али да не прејудицирамо. Видећемо шта ће још бити.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Текст оца Зорана тера на размишљање. Сматрам да је немогуће стати у потпуности иза њега као што је већ учинило неколико форумаша. По мени, текст је утемељен и на неким новинарским инсинуацијама које су одмах демантоване из државног врха. Наиме, Вучић је заиста претио и махао некаквим "папирима" , али они су према Селаковићу у ствари међународни уговори Србије, а не лични досијеи владика. :0212_rolleyes:

Ако се покаже да су "папири" заправо били оно што отац Зоран верује да јесу, онда ћу ја читав његов текст да потпишем, научим напамет и декламујем свима које познајем као своје лично Вјерују.

 

Шта се овде људи дешава, уме ли неко да нам објасни? Ако је владика Атанасије "уцењен" и ћути, како то рече владика Давид (који напротив не ћути), а знамо да владика Давид подржава Вучића, онда еп. Атанасије није уцењен од наше него ваљда од стране службе? Ако су неке владике уцењене од наше службе (махање папирима) и зато ћуте, онда више не преостаје ниједан владика који би могао да проговори. :unbelieveble: 

Ведран је ономад добро написао, то је онда проблем дотичних владика, а не СПЦ. Стога, не стоји ни ово што малопре рече о. Небојша да владике не треба нама да полажу рачуне, него ми њима. Које владике? Да ли је уопште преостао иједан епископ СПЦ, с обзиром да су заћутали (=уплашили се) после сусрета са "нашим драгим председником" или је време за фајронт?  Утолико је громовити вапај о. Зорана сасвим умесан, иако није најумесније срочен. Надајмо се да ће и о. Ненад Илић нешто прокоментарисати, па да видимо шта ћемо даље.

Не знам шта бих паметно рекао и зашто ово све пишем...Очигледно је да данас немамо државнике, а поклопило се да немамо ни архијереје (оне најбоље је прегазило време) који би очували Српство...

Два су пута.

Први, да пођемо за Фанаром, који директно баштини Свету столицу Јована Златоуста, Фотија и др. Због чега би то радили? Христа ради и ради православља, јединства, мира, Косова и Метохије. Шта губимо? Аутоматски губимо светосавски и српски идентитет, али то нам свакако не гине, пре или касније, уз овакву тренутну расподелу моћи у свету, која је окренута директно против нас.

Други пут је да пођемо примером монофизита којима се првима смучила свејелинска хегемонија Цариграда и који су пре бирали мучеништво под сабљом ислама него да изгубе културни идентитет, које и данас траје, али гле чуда - трају и те дохалкидонске цркве (Бог их чува!). То значи да РПЦ и СПЦ, као једине две аутентичне словенске православне Цркве лепо пођу својим путем, јер да парафразирам Достојевског, ако морамо да бирамо ми Срби ћемо поћи пре за Русима него за Истином! И ако треба да горимо са неким у паклу, а горећемо, бираћемо да горимо са браћом Русима. Па Бог нек види шта ће...

пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Такође би се послала јасна порука Руској Цркви да делимо њихов став поводом Украјине, као и да смо дубоко захвални на свим жртвама које је руски народ поднео ради нас током векова. Захвалност на речима не треба никоме, него на делима.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Bokisd рече

Pa, da, po meni, stvar je jednostavna, moze sabor da odredi nekoliko vladika koji znaju celu pricu i da se ispita v.Maksim, koje je njegovo misljenje i stav posle cele ove 'afere' ( i jeste afera u formalnom smislu) i da se konacno stavi tacka na celu pricu.

Ovako mozemo da imamo samo nedefinisanu poziciju, jer mozda imamo u crkvi jos neka svestena lica koja podrzavaju VP u njenin postupcima i treba odmah u startu preduprediti da se ne dese neki novi problemi.

Види, ја у суштини немам проблем са тим да неки људи у Цркви, о неким стварима мисле сасвим другачије. И ја не бих био за санкционисање уколико се на примерен начин износи некакав другачији став. Наравно требало би размислити какве ефекте то може да има и уколико представља опасност због овог или оног треба ограничити ризике, али не бих кажњавао мишљења.

Али имам озбиљан проблем са претварањем, глумом, подвалама, и неаргументованом опозицијом ради терања ината, личних интереса и слично.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Протомајстор рече

Текст оца Зорана тера на размишљање. Сматрам да је немогуће стати у потпуности иза њега као што је већ учинило неколико форумаша.

(sve mi to znamo vrlo dobro brate majstore :osmeh: i citamo poruku teksta ili kako kazemo na forum'.... kontekstualizujemo Zokija...:945729:  ... ) .. :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Ведран* рече

Види, ја у суштини немам проблем са тим да неки људи у Цркви, о неким стварима мисле сасвим другачије. И ја не бих био за санкционисање уколико се на примерен начин износи некакав другачији став. Наравно требало би размислити какве ефекте то може да има и уколико представља опасност због овог или оног треба ограничити ризике, али не бих кажњавао мишљења.

Али имам озбиљан проблем са претварањем, глумом, подвалама, и неаргументованом опозицијом ради терања ината, личних интереса и слично.

(slazem se,... nisam uopste ni pomislio na neko kaznjavanje misljenja,  sFun_bat :smeh1:)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Протомајстор рече

Други пут је да пођемо примером монофизита којима се првима смучила свејелинска хегемонија Цариграда и који су пре бирали мучеништво под сабљом ислама, које и данас траје, али гле чуда - трају и те дохалкидонске цркве (Бог их чува!).

(nije tema,... ali mislim da je kontekst monofizita prvo vera i onda su kao iskoristili... sta oce' vise ovi Vizantijci i Carigrad... i to pomalo deluje Just_Cuz_19 da je mozda i bio prvi slucaj etnofiletizma u crkvi  .... stavljanje svoje nacije i svoje price ispred crkve i vere... nikako ne smemo da zaboravimo da je velika jeres u pitanju..)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Протомајстор рече

Стога, не стоји ни ово што малопре рече о. Небојша да владике не треба нама да полажу рачуне, него ми њима. Које владике? Да ли је уопште преостао иједан епископ СПЦ, с обзиром да су заћутали (=уплашили се) после сусрета са "нашим драгим председником" или је време за фајронт? 

Причу са председником и ово око в. Максима су вештачки повезали у Данас-у (ако сам добро запамтио). Као  што су говорили и то да након што је био сусрет са Вучићем, неки су се охрабрили да нападну Максима. То су глупости. Већ сам рекао на теми СА Сабор 2019. Тиме се све политизује што је можда нечији циљ. Јер видимо сасвим јасно да постоји интерес стварања поделе у држави, а очигледно да постоји и интерес стварања поделе у Цркви. О томе сам писао нашироко (везано за случај око Фанара и в. Максима). А можемо да закључимо из ових сцена које су се одиграле у претходних неколико дана да постоји интерес и за то да ни у којем формату, ни на који начин, Црква и Држава (оличени у тренутним поглаварима) не разговарају лицем к лицу, него да се новински препуцавају. 

Нема сусрет Вучића и владика, и полемика око в. Максима, везе једно с другим (осим ако има, али ако има, онда је много дубља ствар у питању). Мислим да се просто поклопило се да су неки од оних који су наводно нападали Вучића били у одбрани в. Максима.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Bokisd рече

(nije tema,... ali mislim da je kontekst monofizita prvo vera i onda su kao iskoristili... sta oce' vise ovi Vizantijci i Carigrad... i to pomalo deluje Just_Cuz_19 da je mozda i bio prvi slucaj etnofiletizma u crkvi  .... stavljanje svoje nacije i svoje price ispred crkve i vere... nikako ne smemo da zaboravimo da je velika jeres u pitanju..)

Јесте, те закључке изводимо из јелинских извора, јер само те и имамо у стручној литератури.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије повео је синоћ, 05. априла, још једну интернет литију која се емитује на радију „Светигора“ а преносе је званичне Инстаграм и Фејсбук странице „Не дамо светиње“, као и телевизија „Нови“ уз реемитовање бројних црквених портала.     „Ови догађаји који су нас принудили да се изолујемо обавезују нас да се молимо прије свега за обољеле од вируса, а нарочито за оне који се брину о њиховом оздрављењу, љекаре и медицинско особље“, рекао је владика Јоаникије, додавши да је неопходно да нагласимо значај вјере и светиње у нашем времену.   „Није први пут да се суочавамо са оваквим искушњем и знамо из нашег искуства да су многе епидемије заустављене уз помоћ благодатне помоћи светих и светиња“, поручио је владика, подсјетивши на примјер Котора у коме је устројен нарочити молебан Пресветој Богородици који се врши нарочито у мјесецу августу као спомен исцјељења од заразе.   Преосвећени владика Јоникије је рекао да овај вирус може бити и прилог нашим међуљудским односима.   „Сигурно да је самоизолација прилика да се вратимо сами себи, једни другима, нашим породицама и нашим монашким заједницама, да у том малом простору пронађемо сами себе“, нагласио је владика Јоаникије.   Чињеница да смо се повукли у домове и манастире, како је казао, обавезује нас да наша брига за друге буде још већа.   Владика истиче да смо у борби за слободу вјероисповијести истрајни и непоколебиви.   „То је борба за цијелу државу Црну Гору и све грађане како вјерујуће тако и оне друге“, оцјењује владика Јоаникије.   На питање постављено путем телефона како види могућности интерет катихетизације младих, владика је рекао да је ова криза отворила нове могућности образовања и све што се покаже као корисно треба га наставити.   „Овај вид комуникације отвара неслућене могућности у смислу савладавања сваке даљине и изолације“, рекао је Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Логос
      Једноставно, вера је овде јача од страха. Тамо где нема вере, наступају страх и паника, овим је речима описао ситуацију у Рашко-призренској епархији Његово преосвештенство владика Теодосије за Радио Светигору. Срби су са Косова научили на недаће и тада се показује њихова вера, а у малом су навикли да им буде добро.     „Ми као свештенство и монаштво храбримо наш народ. Кажемо да нешто што је привремено, није нешто што ће стално бити и што стално траје. Некада се треба мало притајити и притрпети, заклонити док прођу олује, буре, епидемије, болести и пошасти. Треба бити мудар па се склонити са пута свим тим напастима, али не смемо губити веру и наду – оно што нас је све време одржало и што нас као хришћане може одржати у свим овим данима“, казао је владика рашко-призренски Теодосије у недавном видео укључењу за Радио Светигору.   Нарочито је на Косову и Метохији током историје било много ратова, епидемија и тешких догађаја, подсетио је такође, на шта је српски народ навикао на Косову, и када он показује каква је његова вера.   „Било је овде и у ратним сукобима и таквих невоља да су људи спашавајући свој животе, морали да напуштају своје домове. Други су живели под оружаном заштитом војника НАТО/КФОР-а. Ми смо навикли на један посебан режим живота, тако да ово што се сада догодило и ове привремене мере које су уведене, није нешто ново за наш народ на Косову и Метохији, само једна у низу мера где се ми опет вежбамо у ономе колико смо истрајни, колико смо одани овој светој земљи, нашим светињама и колико имамо вере.“   „Као да Господ непрекидно шаље ова искушења и невоље да би проверио нашу веру да ли смо окренути њему и непролазним вредностима, или смо везани за пролазне материјалне ствари – а из тога се рађа страх а неретко и паника“.   Епископ Теодосије је казао да епархија са народом „живи свој живот“, али тренутно у ванредним околностима и слушајући савете здравствених радника.   „Не желимо да ми као хришћани будемо изван неког проблема, у смислу да нас неко окриви да смо ми можда кривац или преносилац болести или заразе, али све то радећи и тако живећи, мислимо на онај живот који нам је Господ обећао.“   „Живимо у нади, не очајавамо. Сходно приликама се понашамо и чекамо боље сутра“, казао је владика.   Кад једном од ових малих учинисте, мени учинисте   Говорећи о томе колико су у ванредној ситуацији услед пандемије погођене средине јужно од Ибра у којима живи преостало малобројно српско становништво, владика каже да је привилегија за Епархију ташко-призренску да „и у маломе можемо бити задовољни и срећни“.   Подсетивши на речи из Светог писма „Кад једном од ових малих учинисте, мени учинисте, кад гладнога нахранисте, нагога оденусте, оног у тамници посетисте“, владика је казао да своје свештенство посебно саветује да поред службе, увек буду окренути према ближњем и да се саосећају.   „Тога данас има много на Косову и Метохији. Не само ми овде, него наша браћа, који су далеко они преко, нас пружају помоћ. То све добро функционише. Срећан сам због свега тога“, казао је.   Истакао је важност рада епархијске хуманитарне организације „Мајка девет Југовића“, у којој се свакодневно храни преко 2000 људи. Потврђујући да су околности рада и ове организације која ради под епархијом сада теже услед рестрикције кретања и окупљања људи, Епископ Теодосије нагласио је да су наишли на разумевање полиције, како би радници на газдинствима и у другим секторима ове организације наставили да достављају храну најугроженијем становништву.   Са друге стране, и Епархија рашко-призренска помаже другим структурама, каже владика, како би се смањили социјални проблеми, а они доставили помоћ и у чему успевају.   „За сада немамо већих проблема. Нема глади. Продавнице су још увек снабдевене, апотеке, можда тренутно ако нечег нема – стигне. Једноставно, народ се некако умирио и стекао сам утисак да у малом је задовољан, да не буде горе и да што пре ово прође.“   Епархија рашко-призренска донела је 19. марта низ упутстава о понашању верника и свештенства у пандемији коронавируса, а једна од њих јесте и та да ученици Призренске богословије тренутно бораве код својх кућа. Настава се ипак обавља интернетом.   „Нисмо заједно али као да смо заједно. Имамо комуникацију. Свакодневну одржавамо најмање три часа по разреду у току дана недозвољавамо да нас ишта спречи на нашем путу и у ономе што нам је дато од Бога, да ширимо реч Божју, да васпитавамо будуће свештенике.”   Призренска богословија и даље живи, каже владика, додајући да су у овој ситуацији нарочито манастири важни. У њима тренутно се не примају гости, али се служе литургије и монаси и монахиње са Косова и из Метохије се, додаје владика, моле за све који су у својим кућама или се лече.   Вера је овде јача од страха   Он је подсетио на обнаваљање манастира посебно оне који су страдали у мартовском насиљу 2004, сведочећи да је вера јача од страха.   „И као што је Господ био само три дана у гробу, тако и ове наше светиње нису дуго биле у гробу. Опет су обновљене. У њима се служи Литургија и некако су засијале Васкршњом светлошћу и некако нам више значе него пре страдања.“   Подсетивиши на то да је он са братством и сестринством и целим народом прошао рат, истакао је да је преданост вољи Божјој за њих на првом месту, а потом:   „Да чинимо све што нам препоручују да као одговорни грађани и озбиљни, сами не допринесемо искушењу. Не смемо ми кушати Господа свога, али не смемо бити ни као они без наде и немају вере. Да само рационално приступамо. Сада не треба инсистирати да физички будемо присутни у цркви. Када је двоје троје сабрано у моје име, казао је Господ, они који се моле, моле се за све. Не треба да ми малаксавамо вером и духом, већ да се молимо.“   Апеловао је на придржавање упутстава које су здравствених власти, као и Свети архијерејски синод прописали.   „Не смемо да будемо сада претерано слободни и да не кажем под знак навода – претерано побожни, да том својом слободом можда не би угрозили друге. Морамо да мислимо на друге. Не смемо да будемо себични – ја морам да будем на Литургији, иначе нема ми спасења”, казао је владика и истовремено подсетио на више периода у историји када су људи били у збеговима, страдањима, ратовима и болестима, па су и даље били у вери и молитви.   Монахиње Девича у изолацији али радост на њиховом лицу   За пет монахиња манастира Девич, у којем се чувају мошти Св. Јоаникија, владика Теодосије каже да сестринство живи непрекидно у изолацији, али да су монахиње срећне, да се моле за све људе а да помоћ стално стиже са свих страна.   „Када сте у дворишту са њима, у цркви, не можете да стекнете утисак да су оне изоловане. На њиховом лицу се види радост, види се осмех, види се да су задовољне. Ја се упитам – а како то кад људи који живе у многобројним градовима, не могу то да доживе? На њиховом лицу се не може види та радост, и онда сетим се да у суштини наша права радост и мир долазе од Господа – изнутра. Није то нешто споља да треба да се посебно догађа да бисмо доживели ту непролазну истинску радост.“   Владика је рекао да је Девич велика светиња пре свега због моштију Св. Јоаникија, које зраче и уливају веру и оптимизам, те „има ли нешто лепше живети на таквом месту“, нагласио је признавши да можда људи то не могу да разумеју.   „Те монахиње заиста имају свега. Кад кажем свега, то је Господ тако уредио јер су се многи, многи људи окренули Девичу, Дечанима, Пећкој Патријаршији, Зочишту, Гориочу, другим манастирима. Има наших двадесетак манастира. И као по неком упутству шаљу све што је њима неопходно, а ти монаси и монахиње се моле за све приложнике (…) Некада нас невоље зближе. Некада разна искушења као ова данас чине да више поглед окрећемо ка Небу и да се више сећамо Бога а то у суштини треба хришћанин да буде. Ту није Црква у опасности. Најмање је у опасности тамо где се страда, где су искушења. У опасности је тамо где је изобиље, грех, где се мање помиње Бог.“   Да чинимо добра дела   За ванредне мере које су зваладале планетом и пандемију коронавируса, владика каже да је то тест Божји који треба да се положи.   „Да из њега изађемо још бољи и чвршћи, а не да нас болест помори, да не сумњамо, или да нешто буде што није добро. Бог је Бог добра и кад пусти на нас искушење и невољу, то је да изађемо још бољи“.   Како је то када се изађе бољи?   „Вера треба да је много јача и молитва усрднија и да изађемо јачи и да се још више окренемо једни другима. Шта је потребно? Потребна је врлина да чинимо добра дела, дела милосрђа, да имамо љубав, да истрајемо у молитви, да бдимо како у црквама, тако у свом дому. Све је то за нас лек. Да чувамо своје срце, свој ум, своје очи“, поручује Његово преосвештенство владика рашко-призренски г. Теодосије гостујући на Радио Светигори.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Логос
      Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије вечерас, 5. априла, гост је нове Интернет литије која се емитује уживо на Радио Светигори и званичним Фејсбук и Инстаграм страницама Не дамо светиње. За Радио Светигору ће говорити и проф. др Данило Мрдак. Интернет литија вечерасу 19 часова: Не дамо светиње!     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Логос
      Колико познајем наше монаштво, уверен сам да је почивши Владика Милутин (Кнежевић) у овом моменту најлепши дар српског народа нашој небеској отаџбини.     Као дечак од четрнаест година ступио је у манастир Каону, са жељом да сав живот посвети Господу, што је и испунио.   Био је украс нашег монаштва, а ја сам био поносан што је припадао нашој епархији, тада Шабачко-ваљевској.Ову сарадњу наставили смо и после поделе епархије, када је он пожртвовано наставио управљање његовим делом.   Благо његовој души! Исто тако благо и српском народу јер је добио још једног молитвеника у нашој небеској отаџбини.   Честитам и нашим Ваљевцима што су у својој средини одгајили овакав карактер, и то у овим смутним временима.   Драги наш Владико Милутине, вечно ти блаженство! Господ нека ти се одужи за неуморну ревност на Њиви Божјој!   Буди тумач и сведок наших прилика пред престолом Божјим. Ти си до јуче живео оваквим животом.   Епископ шабачки  и администратор Епархије ваљевске +Лаврентије   Извор: Епархија ваљевска
    • By Логос
      Данас се Српска Православна Црква опрашта од Владике Милутина. Владике, чији живот подсећа на животе светих Божијих угодника у првим вековима Хришћанства. Још као дете је отишао у манастир, са четрнаест година, што је данас готово незамисливо. Али, када знамо да су му први духовници били отац Антоније Пустињски и Троношки, као и Преподобни Јустин Ћелијски, онда је то логичан пут на коме се срећу Божија промисао и чежња човека да живи у вечности.     Владика Милутин је одговорио на позив Божији и, до краја свог земног живота, ишао је овим небеским путем. На том путу је много учинио и за претке и за потомке. Новообновљену Епархију ваљевску је препородио заједно са свештенством, монаштвом и побожним народом овог краја.   Данас, он одлази Богу на истину, као некада убоги Лазар, а знамо и верујемо да га горе дочекују хорови Небеске Србије о којој је певао свети, велики Владика Николај.   Во блаженом успении вечни покој подажд Господи новопрестављеном Епископу Милутину и сотвори јему вечни покој!     Извор: Епархија ваљевска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...