Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 1 сат, Zoran Đurović рече

Како је пак „аутокефалија“, на чему инсистира Максим са својим менторима из Фанара, дата држави, а не Цркви, онда та „аутономија“ важи само за границе одређених држава, а све што је у иностранству, тј. у „варварским земљама“, припада Фанару.

Ovo je pravo u sustinu stvari,.....svi su primetili ovo Maksimovo insistiranje i bas sam se pitao :scratch_head:zbog cega vladika stalno ponavlja da je autokefalija data drzavi i nisam nesto mogao da povezem koja je poenta confused1.... i ovo izgleda jeste glavna fora a povezano je sa time da se VP poziva na taj kanon koji govori o tim 'varvarskim zemljama' koje nemaju resen kanonski status i koje kanon vezuje za VP i fanarioti 'lukavo' koriste taj kanon (koji ima svoj kontekst .... treba pogledati tumacenje e.Nikodima i drugih tumaca kanona...) da bi stavili dijasporu pod svoju 'svesvetu i svevaseljensku' (:D) vlast. 

(ima ovde dobrih tekstova)

https://svetosavlje.org/category/biblioteka/dijaspora/

Share this post


Link to post
Share on other sites

о.Зоран у потпуности има право. Послије ако дође до тужбе нарочито од стране цркве једноставно може рећи "да се невешто изразио", "да је погрешно схваћен", " да је извучен из контекста" итд. Али знам да он то не би урадио јер има кичму.

Ако му је за утеху није он први случај у историји цркве кад лаже и смутљивци напредују а праведници и истинољупци страдају. За њега respect ili što bi rekli njegovi rimljani tanto di cappello.

 :skidamkapu:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, Ведран* рече

Слично мислим. И то отац Зоран зна јер је о томе било речи.

Моје мишљење је да није било основа ни за какво бријање. Али има и те како основа да се ствар расправи до најситнијих детаља. Па да се тек онда о њој одлучује.

 

Mislim da bi "brijanje" trebalo da znaci ostajanje bez katedri . Eparhijske i fakultetske. In bi bilo prestrogo u odnosu na prestup.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Srdjan61 рече

Mislim da bi "brijanje" trebalo da znaci ostajanje bez katedri . Eparhijske i fakultetske. In bi bilo prestrogo u odnosu na prestup.

Мислим да разумемо "бријање".

Да ли је престрого или није, ја то не бих знао унапред, док се ствар не испита. А није се испитала.

Оно што смо ми видели само по себи није за казну без испитивања, али јесте за јавну критику, какве је и било.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Ведран* рече

Мислим да разумемо "бријање".

Да ли је престрого или није, ја то не бих знао унапред, док се ствар не испита. А није се испитала.

Оно што смо ми видели само по себи није за казну без испитивања, али јесте за јавну критику, какве је и било.

А шта ако у саборском саопштењу не буде ни речи о овоме ( што је веома могуће ) и остане све на некој интерној саборској расправи.

Значи већина пастве неће ни знати шта се расправљало нити шта се одлучило него ћемо добијати инфо из поверљивих извора и свако ће тумачити како му воља.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Ведран* рече

Мислим да разумемо "бријање".

Да ли је престрого или није, ја то не бих знао унапред, док се ствар не испита. А није се испитала.

Оно што смо ми видели само по себи није за казну без испитивања, али јесте за јавну критику, какве је и било.

Pa, da, po meni, stvar je jednostavna, moze sabor da odredi nekoliko vladika koji znaju celu pricu i da se ispita v.Maksim, koje je njegovo misljenje i stav posle cele ove 'afere' ( i jeste afera u formalnom smislu) i da se konacno stavi tacka na celu pricu.

Ovako mozemo da imamo samo nedefinisanu poziciju, jer mozda imamo u crkvi jos neka svestena lica koja podrzavaju VP u njenin postupcima i treba odmah u startu preduprediti da se ne dese neki novi problemi.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Srdjan61 рече

А шта ако у саборском саопштењу не буде ни речи о овоме ( што је веома могуће ) и остане све на некој интерној саборској расправи.

Значи већина пастве неће ни знати шта се расправљало нити шта се одлучило него ћемо добијати инфо из поверљивих извора и свако ће тумачити како му воља.

Па онда је срећа што смо навикли. 12:smeha:

Па и ако буде или не буде у Саопштењу, исто му дође. До сада се ништа конкретно није десило, тако сазнајемо из поверљивих и неповерљивих извора.

Замисли саопштење које каже нешто у стилу онога што се сада већ пише  "извинуо се што је погрешно схваћен!"! А како то погрешно схваћен?! О чему то тачно погрешно схваћен? Ко га је то и где погрешно схватио?

Сама чињеница да се нешто налази у Саборском саопштењу не значи да је то "наук Божији". И Саборске одлуке треба да доживе рецепцију, а да не говоримо о неком "саопштењу".

Црква је заиста премудро устројена, јер нико не може самостално, па ни било које црквено тело, да узурпира власт или да контролише дисање Духа као да Бога држи својину, или таоца. Јер у противном ми би убрзо обоготворили или Владике, или Сабор, или своје мудровање, или ко зна шта све не. Увек је потребна хармонија. Међутим, увек су бивали и периоди који нама изгледају као хаос јер је то процес када се "вода бистри" и он мора да се деси. Људи не треба да се саблажњавају од овога или да губе веру, далеко било.

Ако се ствар сад не реши само ће да настане још већа полемика, једни ће да говоре да то што се десило није добро, други да их нападају зато што то говоре и да их оптужују као да су антицрквени протестанти који се противе Сабору итд итсл. И то ће све бити један општи хаос.  А цела поента свега је да се спречи хаос који је настао, и сви са надом очекујемо од Епископа да добар део тога посла одраде. 

Али да не прејудицирамо. Видећемо шта ће још бити.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Текст оца Зорана тера на размишљање. Сматрам да је немогуће стати у потпуности иза њега као што је већ учинило неколико форумаша. По мени, текст је утемељен и на неким новинарским инсинуацијама које су одмах демантоване из државног врха. Наиме, Вучић је заиста претио и махао некаквим "папирима" , али они су према Селаковићу у ствари међународни уговори Србије, а не лични досијеи владика. :0212_rolleyes:

Ако се покаже да су "папири" заправо били оно што отац Зоран верује да јесу, онда ћу ја читав његов текст да потпишем, научим напамет и декламујем свима које познајем као своје лично Вјерују.

 

Шта се овде људи дешава, уме ли неко да нам објасни? Ако је владика Атанасије "уцењен" и ћути, како то рече владика Давид (који напротив не ћути), а знамо да владика Давид подржава Вучића, онда еп. Атанасије није уцењен од наше него ваљда од стране службе? Ако су неке владике уцењене од наше службе (махање папирима) и зато ћуте, онда више не преостаје ниједан владика који би могао да проговори. :unbelieveble: 

Ведран је ономад добро написао, то је онда проблем дотичних владика, а не СПЦ. Стога, не стоји ни ово што малопре рече о. Небојша да владике не треба нама да полажу рачуне, него ми њима. Које владике? Да ли је уопште преостао иједан епископ СПЦ, с обзиром да су заћутали (=уплашили се) после сусрета са "нашим драгим председником" или је време за фајронт?  Утолико је громовити вапај о. Зорана сасвим умесан, иако није најумесније срочен. Надајмо се да ће и о. Ненад Илић нешто прокоментарисати, па да видимо шта ћемо даље.

Не знам шта бих паметно рекао и зашто ово све пишем...Очигледно је да данас немамо државнике, а поклопило се да немамо ни архијереје (оне најбоље је прегазило време) који би очували Српство...

Два су пута.

Први, да пођемо за Фанаром, који директно баштини Свету столицу Јована Златоуста, Фотија и др. Због чега би то радили? Христа ради и ради православља, јединства, мира, Косова и Метохије. Шта губимо? Аутоматски губимо светосавски и српски идентитет, али то нам свакако не гине, пре или касније, уз овакву тренутну расподелу моћи у свету, која је окренута директно против нас.

Други пут је да пођемо примером монофизита којима се првима смучила свејелинска хегемонија Цариграда и који су пре бирали мучеништво под сабљом ислама него да изгубе културни идентитет, које и данас траје, али гле чуда - трају и те дохалкидонске цркве (Бог их чува!). То значи да РПЦ и СПЦ, као једине две аутентичне словенске православне Цркве лепо пођу својим путем, јер да парафразирам Достојевског, ако морамо да бирамо ми Срби ћемо поћи пре за Русима него за Истином! И ако треба да горимо са неким у паклу, а горећемо, бираћемо да горимо са браћом Русима. Па Бог нек види шта ће...

пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Такође би се послала јасна порука Руској Цркви да делимо њихов став поводом Украјине, као и да смо дубоко захвални на свим жртвама које је руски народ поднео ради нас током векова. Захвалност на речима не треба никоме, него на делима.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Bokisd рече

Pa, da, po meni, stvar je jednostavna, moze sabor da odredi nekoliko vladika koji znaju celu pricu i da se ispita v.Maksim, koje je njegovo misljenje i stav posle cele ove 'afere' ( i jeste afera u formalnom smislu) i da se konacno stavi tacka na celu pricu.

Ovako mozemo da imamo samo nedefinisanu poziciju, jer mozda imamo u crkvi jos neka svestena lica koja podrzavaju VP u njenin postupcima i treba odmah u startu preduprediti da se ne dese neki novi problemi.

Види, ја у суштини немам проблем са тим да неки људи у Цркви, о неким стварима мисле сасвим другачије. И ја не бих био за санкционисање уколико се на примерен начин износи некакав другачији став. Наравно требало би размислити какве ефекте то може да има и уколико представља опасност због овог или оног треба ограничити ризике, али не бих кажњавао мишљења.

Али имам озбиљан проблем са претварањем, глумом, подвалама, и неаргументованом опозицијом ради терања ината, личних интереса и слично.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Протомајстор рече

Текст оца Зорана тера на размишљање. Сматрам да је немогуће стати у потпуности иза њега као што је већ учинило неколико форумаша.

(sve mi to znamo vrlo dobro brate majstore :osmeh: i citamo poruku teksta ili kako kazemo na forum'.... kontekstualizujemo Zokija...:945729:  ... ) .. :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Ведран* рече

Види, ја у суштини немам проблем са тим да неки људи у Цркви, о неким стварима мисле сасвим другачије. И ја не бих био за санкционисање уколико се на примерен начин износи некакав другачији став. Наравно требало би размислити какве ефекте то може да има и уколико представља опасност због овог или оног треба ограничити ризике, али не бих кажњавао мишљења.

Али имам озбиљан проблем са претварањем, глумом, подвалама, и неаргументованом опозицијом ради терања ината, личних интереса и слично.

(slazem se,... nisam uopste ni pomislio na neko kaznjavanje misljenja,  sFun_bat :smeh1:)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Протомајстор рече

Други пут је да пођемо примером монофизита којима се првима смучила свејелинска хегемонија Цариграда и који су пре бирали мучеништво под сабљом ислама, које и данас траје, али гле чуда - трају и те дохалкидонске цркве (Бог их чува!).

(nije tema,... ali mislim da je kontekst monofizita prvo vera i onda su kao iskoristili... sta oce' vise ovi Vizantijci i Carigrad... i to pomalo deluje Just_Cuz_19 da je mozda i bio prvi slucaj etnofiletizma u crkvi  .... stavljanje svoje nacije i svoje price ispred crkve i vere... nikako ne smemo da zaboravimo da je velika jeres u pitanju..)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Протомајстор рече

Стога, не стоји ни ово што малопре рече о. Небојша да владике не треба нама да полажу рачуне, него ми њима. Које владике? Да ли је уопште преостао иједан епископ СПЦ, с обзиром да су заћутали (=уплашили се) после сусрета са "нашим драгим председником" или је време за фајронт? 

Причу са председником и ово око в. Максима су вештачки повезали у Данас-у (ако сам добро запамтио). Као  што су говорили и то да након што је био сусрет са Вучићем, неки су се охрабрили да нападну Максима. То су глупости. Већ сам рекао на теми СА Сабор 2019. Тиме се све политизује што је можда нечији циљ. Јер видимо сасвим јасно да постоји интерес стварања поделе у држави, а очигледно да постоји и интерес стварања поделе у Цркви. О томе сам писао нашироко (везано за случај око Фанара и в. Максима). А можемо да закључимо из ових сцена које су се одиграле у претходних неколико дана да постоји интерес и за то да ни у којем формату, ни на који начин, Црква и Држава (оличени у тренутним поглаварима) не разговарају лицем к лицу, него да се новински препуцавају. 

Нема сусрет Вучића и владика, и полемика око в. Максима, везе једно с другим (осим ако има, али ако има, онда је много дубља ствар у питању). Мислим да се просто поклопило се да су неки од оних који су наводно нападали Вучића били у одбрани в. Максима.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Bokisd рече

(nije tema,... ali mislim da je kontekst monofizita prvo vera i onda su kao iskoristili... sta oce' vise ovi Vizantijci i Carigrad... i to pomalo deluje Just_Cuz_19 da je mozda i bio prvi slucaj etnofiletizma u crkvi  .... stavljanje svoje nacije i svoje price ispred crkve i vere... nikako ne smemo da zaboravimo da je velika jeres u pitanju..)

Јесте, те закључке изводимо из јелинских извора, јер само те и имамо у стручној литератури.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Дана 19. августа 2019. године, на празник Преображења Господњег, Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил служио је Свету литургију у Спасо-Преображењском храму у Санкт Петербургу. По завршетку богослужења Свјатејши владика је одржао проповед у којој је говорио о значају празника у свакодневном животу данашњих хришћана.         „Никада своју припадност Цркви немојте повезивати само с одласком у храм, никад не заборављајте на ову везу кад изађете испод његових светих сводова, – истакао је Патријарх. – Ми и тамо, у свету, треба да останемо ученици Спаситеља, и поред многих брига, проблема и животних околности треба да имамо на уму да је само једно потребно, односно да је наше главно, најузвишеније и најодговорније призвање да будемо хришћани и деца Цркве.   „И како би се наш живот променио кад православни верници не би престали да буду православни кад дођу на свој посао, кад се враћају у своје породице, а посебно кад доспевају у конфликтне ситуације у којима се проверава наша верност Господу! Ево кад обавезно треба да се сећамо ко смо, какво је наше призвање, какви су наши животни приоритети и које место у нашем животу заузима Господ. А то је могуће само у случају да живимо истинским религиозним животом. Уколико за време богослужења доживимо усхођење на Таворску гору и силазећи у овај свет и даље у уму и срцу будемо носили сећање на ове дивне тренутке присуства у храму, причешћивања Светим Христовим Тајнама, додира с благодаћу Божијом, наша вера ће се заиста актуализовати, постаће жива и делатна и ми ћемо стећи способност да решавамо своје животне проблеме – и велике, и мале, породичне, друштвене и државне, све оно што је важно за човека,“ – истакао је патријарх.     „Уколико будемо решавали ове проблеме полазећи од нашег хришћанског призвања, ослањајући се на нашу веру, укрепљивани силом благодати Божије, промениће се наш свет, променићемо се ми сами и несумњиво је да ћемо по својој вери имати наду у то да ћемо се удостојити истинског и стварног сусрета с Господом и Спаситељем у оном преображеном свету у који ће свако крочити по завршетку свог земаљског живота,“ – истакао је поглавар Руске Цркве.     Извор: Православие.ру
    • Од Логос,
      У четвртак, на дан 15. августа 2019. године, у боровском храму који прославља своју славу - Пренос моштију светог првомученика и архиђакона Стефана, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету архијерејску Литургију.      Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Никола Шкорић, парох у пензији, протојереј-ставрофор Милован Влаовић, парох даљски, протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, парох вуковарски, протојереј-ставрофор Слободан Блажић, парох боровонасељски, протојереј Миленко Гребић, парох у пензији, протојереј Љубенко Јовић, парох бршадински, протојереј Александар Ђурановић, парох осечки, јереј Вукашин Цветојевић, јереј Бранимир Михајловић, парох габошки и ђакон Срђан Лукић из Борова Насеља, уз присуство протојереја-ставрофора Чеде Лукића, настојатеља боровског храма и јереја Драгана Сердара, пароха боровског. Литургији је присуствовао начелник Општине Борово господин Зоран Баћановић. У току Литургије Владика Херувим проузнео је следећу беседу:   -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, поштовани начелниче Општине, драги народе Божји и децо Божја, нека је на здравље и на спасење света Литургија. Прослависмо име Божје и имена свих Божјих угодника који су ходили трновитим путем ка Царству Небеском.    У лику светога архиђакона и првомученика Стефана имамо пример какву веру и свако од нас може да поседује. Свети архиђакон Стефан је знао да је потребно имати јаку веру, али благу реч која допире до срца оних који је желе чути. Мисија и делатност светог Стефана стајале су на чврстој вери и благој речи која је могла придобити срца незнабожаца који нису ходили Христовим путем. Незнабошци нису знали Ко је Светлост и Истина овога света. Црква је од самог почетка проповедала Светлост и Истину, преображај целокупне природе Христом. Апостоли и ђакони су проповедали разапетог и васкрслог Христа који нам је омогућио да живимо по Јеванђељу и да тако будемо проповедници, носиоци и наследници обећаног Добра. То Добро, Царство Небеско, је спремно за нас ако образујемо себе у Христу. Слушајући свето Јеванђеље данас и поучавајући се делима светих Божјих угодника ми ходимо правим путем. Требамо као народ ходити путем светлости и истине, то је пут Цркве која увек проповеда Добро. Црква носи Христову благу реч, и Сам Христос је благ. Ако наш Начелник Христос није крут, него нас увек милује, крепи и теши благом речју, не можемо ни ми бити крути. Господ нам даје могућност покајања као најлепши овоземаљски цвет, јер кајањем перемо своју душу и срце да би се у њих могао настанити Христос. Христос долази у свет да би човек могао задобити спасење, да би се отворила Небеска Врата и човек био обожен. Оваплоћењем Христовим омогућена нам је заједница за Господом. Црква треба да буде наш живот, јер ако нисмо у заједници са Црквом Божјом онда смо без Светлости коју она са собом носи и можемо се лако изгубити на путу. Наше назначење је да се саображавамо са Христом, да долазимо у Цркву где ћемо чути Реч Јеванђеља и причестити се Телом и Крвљу Господњом. Тада смо ми следбеници и наследници Царства Небеског, народ који зна свој идентитет, чува свој језик и културу. У Цркви Божјој све добија своју пуноћу и прави облик.   Ове године славимо осамсто година постојања наше свете Цркве која је током историје прошла свој трновити пут, али је ипак опстала. Опстала је захваљујући нашем народу и свештеницима, захваљујући свеукупној хијерархијској структури кроз целу своју историју. Знамо да је било дивних људи, почевши од светога Симеона и светога Саве, целе лозе Немањића и Лазаревића, Бранковића, који су својим животом проносили Јеванђеље и изграђивали цркве. Својим богоугодним делима су омогућили да наш народ слуша Јеванђеље и да му на тај начин животни пут буде обасјан светлошћу Христовом. Свих осамсто година ти дивни људи су били пред Престолом Свевишњега и показивали народу пут ка Цркви Божјој и нашем спасењу.   Радујем се што је у Борову, на Савуљи, покренута иницијатива да се означи место где ће се народ тог дела овог места моћи сабирати на молитву. Што је више светих места на којима можемо приносити Жртву Господу – то је наш народ благословенији. Стога ће на Савуљи бити још једно место саборовања нашег народа, где показујемо да ми знамо свој пут и назначење у овом свету. Показујемо да је свети Сава наш родоначелник и путеводитељ ка Царству Небеском.    Преображењски Сабор који припремамо у Даљ Планини треба да изобрази управо то јединство и саборност нашег народа. Позивамо вас све да се 18. и 19. сви упутимо у нашу светињу, у манастир Даљ Планину, где ћемо се заједно помолити Господу. Ово неће бити никакав идеолошки скуп него сабор нашега народа. На саборима смо кроз историју доносили важне одлуке за опстанак нашег народа у метежним временима.   Надам се да ће Преображењски Сабор донети добре плодове и да ће помоћи нашем народу да се изграђује у љубави и молитви чиме ћемо чувати и наш језик и културу.   Нека је благословен данашњи дан и ваша слава у Борову! Амин.      Извор: Епархија осечкопољска и барањска   Епархија осијечкопољска и барањска |
      WWW.EPARHIJA-OSJECKOPOLJSKABARANJSKA.HR
    • Од Логос,
      -Осојане: 18 година од почетка повратка расељних Срба-   Светом архијерејском Лутургијом у обновљеној цркви Светог архангела Гаврила у селу Осојане између Истока и Клине облежено је осамнаест година од почетка повратка расељних Срба.     Био је то први организовани повратак Срба после протеривања преко две ститине хиљада Срба по завршетку оружаног конфликта на Косову и Метохији и НАТО агресије 1999. године. На годишњицу повратка, испред цркве у Осојану постављена је и спомен плоча са именима убијених и отетих Срба у општини Исток, која је после Литургије освештана.   Свету Литургију у цркви Светог архангела Гаврила у Осојану поводом обележавања 18-годишњице повратка расељених и избеглих Срба служио је Епископ рашко-призренски Теодосије уз саслужење свештеномонаха и свештеника Епархије:   -Вера у Бога треба бити свима духовни водич. Без вере не можемо ни видети Господа. Сабрали смо се пре свега да заблагодаримо Богу на Његовој милости, да заблагодаримо на Његовом дару којим нас нас је обдарио да после свих оних патњи после 1998. и 1999. године, када је овај народ - као и многобројни наши сународници са Косова и Метохије - чувајући свој голи живот морао да напусти своја огњишта. Поново се вратио овде на ледину, под шаторе. Добро се сећам те прве Литургије на прагу разрушене школе. Можда је то једна од најлепших Литургија које сам служио, јер сам у свему томе осетио колика је милост Божја, колико Господ гледа на нас и брине о нама, а само је потребно да и своје очи упртимо ка Господу, рекао је владика Теодосије.     После Литургије освештана је спомен плоча посвећена убијеним и отетим Србима у Општини Исток. Чланови породица жртава и присутни упалили су свеће и положили венце за покој душе оних које више нема.    -Желимо да нагласимо да је ово први споменик подигнут српским страдалницима овде. Надамо се да ћемо чинити више да обележимо сећање на њих, али просто ми као удружење немамо снаге, а мало је оних који имају осећаја за овај проблем. На овом споменику се налазе имена 64 страдалих Срба. И даље има оних који се налазе на листи несталих, један број страдалих се не налази на овом споменику, а знамо да их има. Ово није коначан списак оних који су страдали на подручју Општине Исток, истакла је Гордана Ђекановић испред Удружења Косметски страдалници.   Пут повратка оних који су се вратили није био нимало лак, али упркос недаћама које су их задесиле, жеља за повратком била је јача.   -Мучили смо се када смо се вратили, али уз помоћ добрих људи успели смо да опстанемо.За сада немамо већих проблема, добро нам је, само што немамо више снаге, али нигде лепше нема него у свом селу, изјавила је Марта Ристић.  -Лепо је када се окупимо да играмо фудбал, али за нас девојке проблем је што немамо где да изађемо, опасно је да излазимо увече, навела је Исидора Ђурић.   Присутнима се обратио и председник привременог органа општине Исток Малиша Ђурић који је истакао да ова локална самоуправа кроз програме Владе Србије настоји да промовише самоодржив опстанак повратника.   -У оквиру програма помоћи, успевамо да мотивишемо веће учешће повратника у процесу бављења пољопривредном производњом и на тај начин стварају се услови за производњу конкурентних пољопривредних производа на тржишту, које није увек благонаклоно према повратницима. Пружена је помоћ у виду пољопривредних машина и прикључака, помоћ у грађевинском материјалу, у оквиру социјалног програма реализује се помоћ за најугроженије, нагласио је Малиша Ђурић, председник Општине Исток.   Осојане је прво и највеће село у Општини Исток где је после 1999. године дошло до повратка расељених и у њему и околним српским селима данас живи око пет стотина Срба повратника.     Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Логос,
      Велика и дивна светиња древни Самоград код Бијелог Поља, чији је храм посвећен Светом Пантелејмону, прославио је молитвено и свечано своју славу.     Свету архијерејску Литургију, на празник Светог великомученика Пантелејмона и Светог Климента Охридског, 9. августа 2019, служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије Јоаникије.   Саслуживало је више свештеника и свештеномонаха епархија Црногорско-приморске и Будимљанско-никшићке, а у литургијском сабрању молитвено је учествовао верни народ тог краја. Сабранима речима пастирске беседе обратио се протосинђел Евстатије (Драгојевић), сабрат манастира Ђурђеви Ступови:   -Господ је преко преобраћеног Савла ширио хришћанство у свим крајевима васељене. Сијао је сјеме спасоносне ријечи Божје, оснивао Цркве, постављао Епископе, а неколико вјекова касније ријечи Благовијести Божје дошле су и до овог освештаног мјеста. Нажалост, ово мјесто било је и заборављено, али, хвала Богу, обнавља се и поново се овдје пјева спасоносна пјесма Богу. Као што је додирнуо срца многих људи у свим временима, тако је Господ додирнуо и срце младића Пантелејмона који је живио у Никомидији, чија је мајка била хришћанка, али се прерано упокојила, па је он био васпитан као незнабожац. Он је, ипак, задржао чистоту срца, коју Господ тражи од нас.   -Срце Светог Пантелејмона распалило се љубављу према живом Богу и постао је Његов служитељ. Изучио је медицинске науке и помагао људима више од свега љубављу, молитвом и благодаћу Пресветог Духа. Хришћанство је у то вријеме било забрањена и гоњена религија. Кад су тадашње власти сазнале да је он хришћанин окомиле су се својом мржњом на њега, па је био мучен имена ради Христовог, али Свети Пантелејмон је био свјестан тога да ни по коју цијену не смије да се одрекне своје вјере. Спремност Светог великомученика Пантелејмона да својим животом посвједочи вјеру уједно је порука свима нама да вјера није само узвишено размишљање или осјећање, већ кретање ка Богу, живи однос са Богом и другим људима, поручио је протосинђел Евстатије.   Сабрање је поздравио Преосвештени Епископ г. Јоаникије говорећи о древном Самограду у коме су старе светиње, подигнуте у славу Божју, вековима служиле и певале у славу Божју.   Слава манастира Самограда прослављена је ломљењем славског колача. Празник је уједно и имендан настојатеља манастира, монаха Пантелејмона.     На првом Тргу од ћирилице одржан је песнички час на којем је беседио Веселин Матовић, стихове су говорили Милица Бакрач и Рајко Палибрк, а уз гусле Самограду је певао Мијат Недовић.     Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство епископ шумадијки Господин Јован 9. августа 2019. године, началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у цркви посвећеној Светом великомученику и исцелитељу Пантелејмону у Клоки.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        Саслуживали су архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј – ставрофор Драгомир Ракић, протојереј – ставрофор Ђорђе Радишић, протонамесник Бранимир Товиловић, протођакон Иван Гашић и ђакон Стеван Илић.   За певницом су појали чланови певачког друштва “Србски православни појци”.   Након прочитаног јеванђелског зачала владика Јован је честитао славу свима који славе Светог великомученика Пантелејмона и свим парохијанима села Клоке, али и онима који су се данас окупили у овој светињи. “Требамо сви заједно да се помолимо Светом великомученику Пантелејмону јер су нам итекако потребне молитве светих. У данашњем тропару светом Пантелејмону, ми се молимо да нам Господ орости грехе. Јер наши грехови су узроци наших телесних патњи, невоља и болести. У светом Писму видимо да кад год је Господ лечио људе он им је прво лечио душу, јер у здравом духу увек је и здраво тело. Свети Пантелејмон је био неисцрпни сасуд милости и благодати Божије, а благодат јесте сам Господ наш Исус Христос. Зато, браћо и сестре, да увек имамо на уму да када човек има Христа у себи он има све оне особине које приличе човеку који је саздан по лику и слици Божије, а када се човек лиши благодати Божије такав човек нема осећај за оно што је свето. Такав човек нема осећај за оно што је добро. Јер свако добро учињено подстиче благодат Божију кроз коју се ми спасавамо”, истакао је владика Јован.     Извор: Епархија шумадијска
×
×
  • Create New...