Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

о.Зоран у потпуности има право. Послије ако дође до тужбе нарочито од стране цркве једноставно може рећи "да се невешто изразио", "да је погрешно схваћен", " да је извучен из контекста" итд. Али знам да он то не би урадио јер има кичму.

Ако му је за утеху није он први случај у историји цркве кад лаже и смутљивци напредују а праведници и истинољупци страдају. За њега respect ili što bi rekli njegovi rimljani tanto di cappello.

 :skidamkapu:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 21 минута, Ведран* рече

Слично мислим. И то отац Зоран зна јер је о томе било речи.

Моје мишљење је да није било основа ни за какво бријање. Али има и те како основа да се ствар расправи до најситнијих детаља. Па да се тек онда о њој одлучује.

 

Mislim da bi "brijanje" trebalo da znaci ostajanje bez katedri . Eparhijske i fakultetske. In bi bilo prestrogo u odnosu na prestup.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 9 минута, Srdjan61 рече

Mislim da bi "brijanje" trebalo da znaci ostajanje bez katedri . Eparhijske i fakultetske. In bi bilo prestrogo u odnosu na prestup.

Мислим да разумемо "бријање".

Да ли је престрого или није, ја то не бих знао унапред, док се ствар не испита. А није се испитала.

Оно што смо ми видели само по себи није за казну без испитивања, али јесте за јавну критику, какве је и било.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Хух, ово прочитах у даху... Свака част и на храбрости и на написаним речима.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Ведран* рече

Мислим да разумемо "бријање".

Да ли је престрого или није, ја то не бих знао унапред, док се ствар не испита. А није се испитала.

Оно што смо ми видели само по себи није за казну без испитивања, али јесте за јавну критику, какве је и било.

А шта ако у саборском саопштењу не буде ни речи о овоме ( што је веома могуће ) и остане све на некој интерној саборској расправи.

Значи већина пастве неће ни знати шта се расправљало нити шта се одлучило него ћемо добијати инфо из поверљивих извора и свако ће тумачити како му воља.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Ведран* рече

Мислим да разумемо "бријање".

Да ли је престрого или није, ја то не бих знао унапред, док се ствар не испита. А није се испитала.

Оно што смо ми видели само по себи није за казну без испитивања, али јесте за јавну критику, какве је и било.

Pa, da, po meni, stvar je jednostavna, moze sabor da odredi nekoliko vladika koji znaju celu pricu i da se ispita v.Maksim, koje je njegovo misljenje i stav posle cele ove 'afere' ( i jeste afera u formalnom smislu) i da se konacno stavi tacka na celu pricu.

Ovako mozemo da imamo samo nedefinisanu poziciju, jer mozda imamo u crkvi jos neka svestena lica koja podrzavaju VP u njenin postupcima i treba odmah u startu preduprediti da se ne dese neki novi problemi.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Srdjan61 рече

А шта ако у саборском саопштењу не буде ни речи о овоме ( што је веома могуће ) и остане све на некој интерној саборској расправи.

Значи већина пастве неће ни знати шта се расправљало нити шта се одлучило него ћемо добијати инфо из поверљивих извора и свако ће тумачити како му воља.

Па онда је срећа што смо навикли. 12:smeha:

Па и ако буде или не буде у Саопштењу, исто му дође. До сада се ништа конкретно није десило, тако сазнајемо из поверљивих и неповерљивих извора.

Замисли саопштење које каже нешто у стилу онога што се сада већ пише  "извинуо се што је погрешно схваћен!"! А како то погрешно схваћен?! О чему то тачно погрешно схваћен? Ко га је то и где погрешно схватио?

Сама чињеница да се нешто налази у Саборском саопштењу не значи да је то "наук Божији". И Саборске одлуке треба да доживе рецепцију, а да не говоримо о неком "саопштењу".

Црква је заиста премудро устројена, јер нико не може самостално, па ни било које црквено тело, да узурпира власт или да контролише дисање Духа као да Бога држи својину, или таоца. Јер у противном ми би убрзо обоготворили или Владике, или Сабор, или своје мудровање, или ко зна шта све не. Увек је потребна хармонија. Међутим, увек су бивали и периоди који нама изгледају као хаос јер је то процес када се "вода бистри" и он мора да се деси. Људи не треба да се саблажњавају од овога или да губе веру, далеко било.

Ако се ствар сад не реши само ће да настане још већа полемика, једни ће да говоре да то што се десило није добро, други да их нападају зато што то говоре и да их оптужују као да су антицрквени протестанти који се противе Сабору итд итсл. И то ће све бити један општи хаос.  А цела поента свега је да се спречи хаос који је настао, и сви са надом очекујемо од Епископа да добар део тога посла одраде. 

Али да не прејудицирамо. Видећемо шта ће још бити.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Текст оца Зорана тера на размишљање. Сматрам да је немогуће стати у потпуности иза њега као што је већ учинило неколико форумаша. По мени, текст је утемељен и на неким новинарским инсинуацијама које су одмах демантоване из државног врха. Наиме, Вучић је заиста претио и махао некаквим "папирима" , али они су према Селаковићу у ствари међународни уговори Србије, а не лични досијеи владика. :0212_rolleyes:

Ако се покаже да су "папири" заправо били оно што отац Зоран верује да јесу, онда ћу ја читав његов текст да потпишем, научим напамет и декламујем свима које познајем као своје лично Вјерују.

 

Шта се овде људи дешава, уме ли неко да нам објасни? Ако је владика Атанасије "уцењен" и ћути, како то рече владика Давид (који напротив не ћути), а знамо да владика Давид подржава Вучића, онда еп. Атанасије није уцењен од наше него ваљда од стране службе? Ако су неке владике уцењене од наше службе (махање папирима) и зато ћуте, онда више не преостаје ниједан владика који би могао да проговори. :unbelieveble: 

Ведран је ономад добро написао, то је онда проблем дотичних владика, а не СПЦ. Стога, не стоји ни ово што малопре рече о. Небојша да владике не треба нама да полажу рачуне, него ми њима. Које владике? Да ли је уопште преостао иједан епископ СПЦ, с обзиром да су заћутали (=уплашили се) после сусрета са "нашим драгим председником" или је време за фајронт?  Утолико је громовити вапај о. Зорана сасвим умесан, иако није најумесније срочен. Надајмо се да ће и о. Ненад Илић нешто прокоментарисати, па да видимо шта ћемо даље.

Не знам шта бих паметно рекао и зашто ово све пишем...Очигледно је да данас немамо државнике, а поклопило се да немамо ни архијереје (оне најбоље је прегазило време) који би очували Српство...

Два су пута.

Први, да пођемо за Фанаром, који директно баштини Свету столицу Јована Златоуста, Фотија и др. Због чега би то радили? Христа ради и ради православља, јединства, мира, Косова и Метохије. Шта губимо? Аутоматски губимо светосавски и српски идентитет, али то нам свакако не гине, пре или касније, уз овакву тренутну расподелу моћи у свету, која је окренута директно против нас.

Други пут је да пођемо примером монофизита којима се првима смучила свејелинска хегемонија Цариграда и који су пре бирали мучеништво под сабљом ислама него да изгубе културни идентитет, које и данас траје, али гле чуда - трају и те дохалкидонске цркве (Бог их чува!). То значи да РПЦ и СПЦ, као једине две аутентичне словенске православне Цркве лепо пођу својим путем, јер да парафразирам Достојевског, ако морамо да бирамо ми Срби ћемо поћи пре за Русима него за Истином! И ако треба да горимо са неким у паклу, а горећемо, бираћемо да горимо са браћом Русима. Па Бог нек види шта ће...

пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Такође би се послала јасна порука Руској Цркви да делимо њихов став поводом Украјине, као и да смо дубоко захвални на свим жртвама које је руски народ поднео ради нас током векова. Захвалност на речима не треба никоме, него на делима.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 минута, Bokisd рече

Pa, da, po meni, stvar je jednostavna, moze sabor da odredi nekoliko vladika koji znaju celu pricu i da se ispita v.Maksim, koje je njegovo misljenje i stav posle cele ove 'afere' ( i jeste afera u formalnom smislu) i da se konacno stavi tacka na celu pricu.

Ovako mozemo da imamo samo nedefinisanu poziciju, jer mozda imamo u crkvi jos neka svestena lica koja podrzavaju VP u njenin postupcima i treba odmah u startu preduprediti da se ne dese neki novi problemi.

Види, ја у суштини немам проблем са тим да неки људи у Цркви, о неким стварима мисле сасвим другачије. И ја не бих био за санкционисање уколико се на примерен начин износи некакав другачији став. Наравно требало би размислити какве ефекте то може да има и уколико представља опасност због овог или оног треба ограничити ризике, али не бих кажњавао мишљења.

Али имам озбиљан проблем са претварањем, глумом, подвалама, и неаргументованом опозицијом ради терања ината, личних интереса и слично.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 минута, Протомајстор рече

Текст оца Зорана тера на размишљање. Сматрам да је немогуће стати у потпуности иза њега као што је већ учинило неколико форумаша.

(sve mi to znamo vrlo dobro brate majstore :osmeh: i citamo poruku teksta ili kako kazemo na forum'.... kontekstualizujemo Zokija...:945729:  ... ) .. :D

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Ведран* рече

Види, ја у суштини немам проблем са тим да неки људи у Цркви, о неким стварима мисле сасвим другачије. И ја не бих био за санкционисање уколико се на примерен начин износи некакав другачији став. Наравно требало би размислити какве ефекте то може да има и уколико представља опасност због овог или оног треба ограничити ризике, али не бих кажњавао мишљења.

Али имам озбиљан проблем са претварањем, глумом, подвалама, и неаргументованом опозицијом ради терања ината, личних интереса и слично.

(slazem se,... nisam uopste ni pomislio na neko kaznjavanje misljenja,  sFun_bat :smeh1:)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 12 минута, Протомајстор рече

Други пут је да пођемо примером монофизита којима се првима смучила свејелинска хегемонија Цариграда и који су пре бирали мучеништво под сабљом ислама, које и данас траје, али гле чуда - трају и те дохалкидонске цркве (Бог их чува!).

(nije tema,... ali mislim da je kontekst monofizita prvo vera i onda su kao iskoristili... sta oce' vise ovi Vizantijci i Carigrad... i to pomalo deluje Just_Cuz_19 da je mozda i bio prvi slucaj etnofiletizma u crkvi  .... stavljanje svoje nacije i svoje price ispred crkve i vere... nikako ne smemo da zaboravimo da je velika jeres u pitanju..)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, Протомајстор рече

Стога, не стоји ни ово што малопре рече о. Небојша да владике не треба нама да полажу рачуне, него ми њима. Које владике? Да ли је уопште преостао иједан епископ СПЦ, с обзиром да су заћутали (=уплашили се) после сусрета са "нашим драгим председником" или је време за фајронт? 

Причу са председником и ово око в. Максима су вештачки повезали у Данас-у (ако сам добро запамтио). Као  што су говорили и то да након што је био сусрет са Вучићем, неки су се охрабрили да нападну Максима. То су глупости. Већ сам рекао на теми СА Сабор 2019. Тиме се све политизује што је можда нечији циљ. Јер видимо сасвим јасно да постоји интерес стварања поделе у држави, а очигледно да постоји и интерес стварања поделе у Цркви. О томе сам писао нашироко (везано за случај око Фанара и в. Максима). А можемо да закључимо из ових сцена које су се одиграле у претходних неколико дана да постоји интерес и за то да ни у којем формату, ни на који начин, Црква и Држава (оличени у тренутним поглаварима) не разговарају лицем к лицу, него да се новински препуцавају. 

Нема сусрет Вучића и владика, и полемика око в. Максима, везе једно с другим (осим ако има, али ако има, онда је много дубља ствар у питању). Мислим да се просто поклопило се да су неки од оних који су наводно нападали Вучића били у одбрани в. Максима.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Bokisd рече

(nije tema,... ali mislim da je kontekst monofizita prvo vera i onda su kao iskoristili... sta oce' vise ovi Vizantijci i Carigrad... i to pomalo deluje Just_Cuz_19 da je mozda i bio prvi slucaj etnofiletizma u crkvi  .... stavljanje svoje nacije i svoje price ispred crkve i vere... nikako ne smemo da zaboravimo da je velika jeres u pitanju..)

Јесте, те закључке изводимо из јелинских извора, јер само те и имамо у стручној литератури.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Протомајстор рече

Јесте, те закључке изводимо из јелинских извора, јер само те и имамо у стручној литератури.

(ok, da ne sirimo temu)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      На празник Свете великомученице Ефимије, у петак 24. јула 2020. у катедралном манастиру Епархије будимљанско-никшићке, Ђурђевим Ступовима, служена је света Литургија, поводом за данас најављене поновне промјене хришћанског вјерског идентитета и намјене Велике Цркве Свете (Агиа) Софије Премудрости Божије у Цариграду – мајке цркве свих наших цркава.     Свету Архијерејску Литургију, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва, служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.   Он је, у литургијској проповједи, казао да се у православном свијету издваја једна светиња за коју су све остале везане. Ако једна светиња, навео је Владика, може да се поистовјети са Црквом то је у прошлости била, а, на неки начин, је и сада, храм Премудрости Божје Света Софија у Цариграду.   „За ту светињу везани су сви хришћани. Она је била главна светиња у вријеме неподијељеног хришћанства, величанствена. Сувишно је говорити о томе колико она значи за нас хришћане и за цио цивилизовани свијет у историјском, посебно у умјетничком и теолошком смислу. Међутим, као што Црква Божја страда кроз сва времена у историји, тако страдају и многе светиње“, рекао је Преосвећени Епископ Јоаникије.   Додао је да није само пострадала и била претворена у џамију Света Софија Цариградска него и многе друге. Међутим, претварање Свете Софије Константинопољске у џамију, нагласио је Владика, био је апокалиптични знак за цијело хришћанство.     „Наравно, грчки народ је највише везан за Константинопољ, за Свету Софију у Цариграду и остале тамошње светиње, које су страдале, а она је символ свих страдајући светиња, али су и сви други, нарочито, православни народи везани за тај свети Храм. Не треба заборавити, када је велики руски кнез Владимир послао своје изасланике да види какве су вјере у свијету, па да му поднесу извјештај да би и руски народ знао да се опредјели за неку од монотеистичких религија, да су ти његови изасланици, дошавши у Константинопољ и ушавши у Свету Софију на богослужење, били задивљени до те мјере да су говорили: Нијесмо знали да ли присуствујемо служби на земљи или већ на Небу“, бесједио је Његово Преосвештенство.   И ми смо примили вјеру од тог Храма, подсјетио је Владика, наводећи да су изасланици Светог Патријарха Фотија, Свети Кирило и Методије, међу осталим словенским народима, крстили су и наш, српски народ.   „Наши преци су са великом радошћу приступали тој светињи док је она била православна, а и када је претворена у џамију они су се дивили њеној љепоти. Не треба заборавити да је последњи византијски цар пострадао за Свету Софију 1453. као што је раније Кнез Лазар за светиње на Косову и Метохији. Први хришћански цар се звао Константин и последњи, који је пострадао у Цариграду византијски цар такође се звао Константин, а био је српски сестрић, његова мајка је била Српкиња“, рекао је Епископ Јоаникије, додавши да тај податак није од пресудне важности али треба памтити историју.   После тога Света Софија је била претворена у џамију, што је, оцијенио је Владика, био страшан знак за све хришћанске народи, који су падали под турско ропство, па су многе друге светиње биле претворене у џамију, као што су, неколико вјекова касније, црква Светих Петра и Павла у Бијелом Пољу, Богородица Љевишка и друге наше светиње.   „Не треба заборавити ни то да је манастир Светог арханђела Михаила, који је подигао цар Душан, једна од најљепших светиња које су подигли Немањићи, још величанственији храм од Дечанског, та светиња је порушена од стране Турака и исламиста и од ње је зидана џамија у Призрену“, указао је Епископ будимљанско-никшићки.   Он је навео да је Света Софија од 1934. служила као музеј, била отворена за све вјере иако се у њој није обављало ничије богослужење, али се, макар, могло слободно прићи и дивити се архитектури, мозаицима, том чуду од умјетности.   „Сада у ове дане, одлуком предсједника Турске Ердогана, који обнавља османску идеологију у Турској, она се, опет, претвара у џамију. То је тужан моменат за сав хришћански свијет и свједочи о једном: да је у давнини извршено насиље над тим светим храмом и над многим другим светим храмовима у поробљеном хришћанству за вријеме турске империје, али да од тог насиља нијесу одступиле ни данашње власти у Турској и оно што није њихово присвајају“.   „То нас у много чему подсјећа на оно што чине обезбожене власти у Црној Гори. Оне, такође, хоће да присвајају светиње и кажу: Нема проблема, ви ћете и даље служити, мада су тамо у Закону записали: Служиће својој намјени докле власт не одлучи другачије, а онај на кога је уписана светиња може да јој одређује намјену. Ако је извршено насиље над њом и она насилно прекњижена, шта онда можемо да очекујемо? Исто ово и још горе, него што чини нови, лажни султан Ердоган“, констатовао је Владика Јоаникије.   Ово су, оцијенио је Владика, лажне патриоте које се боре, тобож, за Црну Гору, а заправо се само богате.   „Како могу да се хвале патриотизмом у сиромашној Црној Гори, када су уписани на листу свјетских богаташа, нови богаташи, скоројевићи. Врло је то опасно. Свака погрешна и обезбожена идеологија неће да мирује, она хоће да отима, хоће да скрнави, хоће да и оно што је Божје присвоји себи, оно што је Богу посвећено да њиме завлада, да га скрнави, гази и понижава“, истакао је Епископ.     Поручио је да су ово искушења којих у историји мора бити, а та искушења хришћане још више обједињавају. Као примјер је навео неспоразуме, који су последњих година, постојали између Руске Цркве и Цариградске патријаршије. Међутим, поводом овог „злог чина“ који је учинио предсједник Турске Ердоган једнако мисле, сматра Владика Јоаникије, руски Патријарх и цариградски и српски.   „Сви смо заједно, сви смо у истом осјећању, цијела Црква Божја састрадава са Светом Софијом Цариградском. То јесте храм Цариградске патријаршије, али је и Храм свих православних хришћана. Шта год земаљске власти, којима је пало у дио, радиле са том светињом она ће и даље само свједочити распеће Христово и то ће нас страдање њено још више обједињавати“, поручио је Његово Преосвештенство владика будимљанско-никшићки Јоаникије, закључујући своје архипастирско слово:     „Нека ово наше данашње сабрање буде у прилог обједињавању свих нас православних хришћана и свих хришћана у свијету око правде, љубави, милости и благодати Божје“.        Извор: Епархија будимљанско-никшићка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У уторак 22. (9) јула 2020. године у Манастирском Храму Манастира Рмња Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије предводио је свету архијерејску Литургију поводом спомена на свете мученике куленвакуфске и свештеномученика Вукосава, Родољуба и Милана рмањског.   Владици су саслуживали: архимандрит Варнава (Дамјановић), Василије (Рожић), игуман Јеротеј (Влајковић) и протођакон Немања Рељић. Након заамвоне молитве извршен је чин освећења славског колача и кољива.   У својој поздравној бесједи Владика је бесједио о значају прослављања свештеномученика куленвакуфских који су живјели у једном тешком времену за српски народ, и у том времену пострадали од незнабожачке и безбожничке руке за Православну вјеру и Име Христово.     Извор: Епархија бихаћко-петровачка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свака споменица је свједочанство епохе и незаобилазно штиво у историјским и социолошким истаживањима, али превасходни циљ монографије која приказује дјелање Епископа Цркве јесте – као и све у њој – изграђивање Цркве.  
       
      Издавачка кућа Епархије зворничко-тузланске Синај је објавила књигу Владика Фотије: Двадесет година епископске службе у којој се пред очи припадникâ Новог Израиља и пред суд историје и Есхатона износе поуке и поруке, бесједе и интервјуи, апели и апологије Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског г. Фотија. Књигу је – сабирајући Епископове ријечи посијане од Јадрана до Посавине – приредило Сестринство манастира Светог Василија Острошког у Бијељини.   Свака споменица је свједочанство епохе и незаобилазно штиво у историјским и социолошким истаживањима, али превасходни циљ монографије која приказује дјелање епископа Цркве јесте – као и све у њој – изграђивање Цркве. Књига која је пред нама доноси управо такве плодове. Кроз упознавање са омладинским данима и студентским добом будућег Епископа, његовим призивом ка монашком подвигу, просветним радом у Богословији Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, избором на катедру Епископа Далмације и доласком на трон Епископа зворничко-тузланских стичемо увид у биографију човјека коју је обликовало искуство Цркве, а који је касније својим подвигом – носећи бреме страдајуће Далмације – свједочио искуство Цркве на простору и у времену у којем је све (било) прихваћеније и пожељније од апостолског и отачког исповиједања вјере у Богочовјека.   По(р)уке које казује епископ Фотије кроз литургијске бесједе, есеје у богословским часописима, интервјуе штампаним и електронским медијима, расписе свештенству и монаштву, јавна обраћања државним званичницима у протеклих двадесет година нам помажу да разумијемо (еклисијалну и друштвену) збиљу у којој јесмо. Међутим, њихова највећа вриједност јесте – како би казао Апостол који је рађао Цркву и у Далмацији – призив свакоме ко их (про)чита ка узрастању у мјеру раста пуноће Христове. Основни извор Епископових поука је живот у Цркви. Не можемо се не сјетити мисли Преподобног Софронија који ће казати да би у случају да нестане последњи примјерак Светог Писма Црква била у стању да поново напише Свето Писмо, јер су светописамски списи рођени у њој и јесу израз њеног искуства. Дакле, искуство Цркве које је Епископ учинио својим искуством је извор ријеке која (је) напаја(ла) богожедне душе. Разумије се да су Јеванђеље и посланице Апостолâ неизоставни оријентири у поукама епископа Фотија. Такође, јасно су уочљиви утицаји дјелâ Светих Отаца и поука древних пустиножитеља сабраних у монашким зборницима. Треба казати да се препознају и утицаји античких и савремених философа, а посебну љепоту књизи даје позивање на савремене књижевнике као што је Џорџ Орвел, чији (аутобиографски) романи су инспирација многих бораца против модерног робовласништва и обезличностњеног економског система.   Слово која би могло да илуструје Епископов богословски поглед и – у стилу Георгија Флоровског – стваралачки приступ светоотачком и аскетском насљеђу је Бесједа о старом и новом човјеку изговорена у Шибенику на дан прослављања Светог Саве Српског, 2013. године. Епископ се – не губећи богословску дубину – изражава једноставним језиком о протологији и есхатологији, христологији и антропологији, амартологији и аретологији. Светоотачки језик, будући неријетко непрозиран, Епископ прилагођава уху савременог човјека, који није увијек у стању да се креће по висоравнима византијског теолошког наратива.   Ријечи свједоче о дјелима. Дјела потврђују ријечи. Господ Исус Христос нас учи да однос према другом одређује нашу христообразност. Добро знајући да је тако, епископ Фотије је основао у Далмацији Фонд Милостиви Самарјанин, а одмах по доласку у Бијељину Добротворну организацију Богородице Тројеручице. Носећи патњу другога као своју патњу – јер нико не живи и не умире самоме себи – Епископ пише распис својим свештеницима 2015. године у којем их подсјећа на неопходност добротољубиве дјелатности.   Од древних времена старјешине Цркве су владајућим структурама упућивали писана обраћања у којима су се заузимали за своје словесно стадо. Писмо епископа Фотија Предсједнику Републике Хрватске из 2010. године – у којем изражава забринутост због нове манифестације усташке идеологије кроз злоупотребу вјере – може стати у ред древних апологија из периода прогонитељског односа Римске империје према Цркви.   Зборник у којем су сабране ријечи Епископа Фотија о нашем животу у Логосу и Логосовом животу у нама – како је Цркву назвао један учитељ богословља – помоћи ће нам да пронађемо чврст ослонац и да не потонемо у овим смутним данима, оптерећеним духовним, политичким, социјалним и епидемиолошким ломовима.   /приредило Сестринство манастира Светог Василија Острошког у Бијељини, Издавачка кућа >Синај<, Бијељина, 2020. година/     Извор: Епархија зворничко-тузланска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...