Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

  1. Поуке.орг инфо
  2. Талични Том
  3. JESSY

    JESSY

  4. БанеЛ

    БанеЛ

  5. Биљана, два
  6. Paradoksologija

    Paradoksologija

  7. Agaton Vuzman

    Agaton Vuzman

  8. Јелена М.

    Јелена М.

  9. Bokisd

    Bokisd

  10. Рапсоди

    Рапсоди

  11. NinaSavic

    NinaSavic

  12. grigorije22

    grigorije22

  13. goranger

    goranger

  14. Milica Bajic

    Milica Bajic

  15. obi-wan

    obi-wan

  16. Broken

    Broken

  17. gavrosaurus

    gavrosaurus

  18. Сања Т.

    Сања Т.

  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Традиционално, као и претходних година Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије, организовало је 15. јуна 2019. године, посету селу Влакча и обилазак родне куће првог српског пилота наредника Михаила Петровића рођеног 14. јуна 1884. године.

      Организатор свечаности у селу било је Завичајно удружење „Пилот Михаило Петровић“ и месна заједница Влакча у сарадњи са Туристичком организацијом Крагујевца и УПВЛПС.

      Присуствовали су: чланови Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије; делегације РВ и ПВО коју си чинили представници 98. ваздухопловне бригаде из Лађеваца; Лабуд Булатовић председник Ваздухопловног савеза Србије, Велимир Исаковић председник и Александра Шиндолић секретар Удружења линијских пилота Србије; чланови Удружења за неговање ваздухопловних традиција, поштоавоаци Михаила Петровића, омладина и грађани Влакче и околине. Испред Министарства одбране – Управа за традицију, стандард и ветеране приосутвао је потпуковник Ступар Миленко.

      Манифестација је почела окупљањем у дворишту основне школе у Влакчи где су гости дочекани слатким и леденом водом, кафом и освежењем, у пријатном хладу столетних липа и храстова.

      Потом је колона са заставама Србије, Удружења пензиониснаих војних летача и падобранаца Србије, Месне заједнице Влакча, Завичајног удружења Михаило Петровић на челу, кренула ка родној кући првог српског пилота.

      Скривена у шљивику, оронула и сетна дочекала је, више од века стара грађевина, добронамернике који су дошли да се поклоне сенима и делу Михаила Петровића, вапећи да јој неко поправи полупани цреп на крову, нахерени димњак, испуцале зидове, напрсле прозоре и  натрулу дрвенарију.

      После одавања почасти нареднику Михаилу Петровићу и полагања венаца и цвећа испред спомен плоче на родној кући, присутне је поздравио секретар завичајног удружења Драгољуб Драгче Швабић, а потом су говорили Златомир Грујић, председник УПВЛПС и Миливоје Мића Борић председник скупштине завичајног удружења.

      Програм је настављен у школском дворишту. Председник Завичајног удружења Александар Саша Јовановић поздравио је присутне и уручио пригодна признања.

      Члан Извршног одбора УПВЛПС Миодраг Башарагин, пилот, пуковник у пензији, уручио је велику спомен диплому поводом 135 година рођења Михаила Петровића Месној заједници Влакча, Завичајном удружењу Михаило Петровић и Управи за традицију, стандард и ветеране Министарства одбране и комплет књига у издању УПВЛПС протекле године за библиотеку завичајног удружења.

      Своју књигу „Последњи заокрет“ уручио је и лично Драгослав Спасојевић, пуковник у пензији.

      Програм је настављен наступом изворних група и пригодним културно-уметничким програмом, а потом и поделом признања у акцији „Бирамо најлепше сеоско двориште у Влакчи“. По завршетку програма приређено је послужење за госте и настављено дртужење у пријатној атмосфери летњег дана у прелепом амбијенту села у срцу Шумадије.

      Сво време манифестације село Влакча надлетали су авиони са посадама пилота учесника такмичења на Меморијалу Михаило Петровић, који су полетали са аеродрома у Смедеревској Паланци.

      У повратку за Београд чланови УПВЛПС и сапутници из осталих удружења положили су цвеће пред спомеником пилоту мајору Зорану Томићу у Тополи.

      Повратак је, као и читава посета, протекао у пријатној атмосфери и дружењу, као у претходних година.

      Учесници путовања и чланови УПВЛПС прикупили су добровољни прилог у износу од 12.500 динара за обнову родне куће пилота Михаила Петровића. Акција прикупљања срестава се наставља.
      МЕМОРИЈАЛ МИХАИЛО ПЕТРОВИЋ 
      Поводом Дана пилота Србије, 29. маја,  и 135. годишњице рођења Михаила Петровића 14. јуна, на аеродрому у Смедеревској Паланци одржано је у суботу, 15. јуна 2019. године такмичење пилота – Меморијал „Пилот Михаило Петровић“, у организацији Ваздухопловног савеза Србије, аеро-клуба „Јасеница“ из Смедеревске Паланке и Ваздухопловне фондације „Пилот Михаило Петровић“.

      На једној од етапа руте са извиђачким задацима и прецизним слетањем изведен је и двоминутни заокрет изнад родне куће пилота Михаила Петровића у Влакчи.

      Овим чином пилоти су одали пошту првом пилоту и првој жртви нашег ваздухопловства, нареднику Михаилу Петровићу. Планирано је да се убудуће меморијал одржава сваке године.

    • Од Милан Ракић,
      У Националном парку "Сутјеска" на Тјентишту данас је обиљежено 76 година од Битке на Сутјесци у којој је погинуло више од 7.000 бораца Народноослободилачког покрета.  
      Фоча-обиљежено 76 година од Битке на СутјесциФото: СРНА
      Тим поводом положени су вијенци на партизанску Спомен-костурницу, гдје почивају кости 3.301 борца, док је у подножју споменика у Долини хероја на Тјентишту одржан историјски час.
      Министар рада и борачко-инвалидске заштите и предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова Душко Милуновић рекао је да је Битка на Сутјесци била једна од највећих битака до тада на овим просторима, али и на просторима читаве поробљене Европе.
      - Желимо да младим генерацијама пренесемо поруку о нашој антифашистичкој борби, да истрајемо на нашем антифашистичком опредјељењу, да се такво зло никада не понови - рекао је Милуновић.
      Он је напоменуо да је паризански покрет, везавши за себе више од 120.000 Нијемаца, Италијана, Бугара и домобрана, дао велики допринос коначном слому фашизма.
      Начелник општине Фоча Радисав Машић подсјетио је да су партизани на Сутјесци извојевали једну од пресудних битака и тако показали колико се воли и како се брани слобода.
      - Битка на Сутјесци је исписала бројне примјере јунаштва, чојства, солидарности и братске љубави. Наше окупљање овдје представља, не само дужан помен палима за слободу, већ и завјет да су њихови примјери светионици наше будућности - поручио је Машић.

      Тјентиште-обиљежено 76 година од Битке на Сутјесци (Фото: Срна)
      Обиљежавању годишњице славне епопеје присуствовали су поштоваоци партизанског покрета из свих крајева некадашње Југославије.
      Пуковник у пензији Радивоје Здравковић, који је на Тјентиште дошао са Друштвом војних пензионера из Подгорице, кажу да су дошли, као и сваке године, да се поклоне слободарским жртвама.
      - Младим покољењима треба преносити поруку и значај ове битке, да би знали да цијене жртве наших очева - рекао је Здравковић.
      Новка Токмаковић из Ужица истиче да данашње генерације треба да поштују и његују херојство партизана са Сутјеске.
      - Они су се за нас борили и за нас живот дали - рекла је Токмаковићева.
      На Сутјеску редовно долази и Стојан Кукило из Мркоњић Града, који каже да ће долазити док је жив.
      - Никада се не смије заборавити шта су наши борци препатили - рекао је Кукило.
      Сјенима својих сабораца поклонио се и борац Прве пролетерске бригаде, осамдесетдеветогодишњи пуковник Зденко Дупланчић из Београда, далматински Скојевац и ослободилац Загреба и Београда.
      Он је у Долину хероја дошао окићен бројним одликовањима из Другог свјетског рата, у друштву аутора споменика Битке на Сутјесци, београдског вајара Миодрага Живковића.
      - Хитлер, непријатељи и наши издајници нису успјели да нас сломе ни у четвртој, ни у петој офанзиви, а ни у Дрвару, тако да смо увијек излазили као побједници - рекао је Дупланчић.
      На историјском часу, говорили су и представници удружења бораца НОР-а из Црне Горе, Србије и Српске.
      У Бици на Сутјесци паризански покрет је уз огромне жртве успио да одоли вишеструко јачим њемачким снагама, извукавши се из обруча на мјесту гдје је касније подигнут величанствени споменик у облику да велика бијела камена крила, која симолизују пробој у слободу.
      У судару са 120.000 Нијемаца, Италијана, Бугара, усташа и домобрана, од око 22.000 партизана погинуло их је више од 7.000.

    • Од Логос,
      Данас на празник Светог цара Константина и царице Јелене и Свете Јелене Дечанске, у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу служена је Света архијерејска литургија поводом три велика јубилеја: 800 година аутокефалности СПЦ, 800 година од оснивања Епархије будимљанско-никшићке и 20 година архијерејског служења Његовог преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија.

      Светом службом Божијом началствовао је Његово високопреосвештенство Митрополит дабробосански Хризостом, уз саслужење Високопреосвећеног Архиепископа верејског Амвросија, ректора Московске духовне академије, преосвећене господе епископа: будимљанско-никшићког Јоаникија, полошко-кумановског Јоакима, милешевског Атанасија, рашко-призренског Теодосија, пакрачко-славонског Јована и буеносаиреско-јужноцентралноамеричког Кирила и преко 60 свештеника и ђакона.
      Након читања зачала из Светог јеванђеља по Јовану, сабранима се бесједом обратио Високопреосвећени Митрополит Хризостом који је честитао велике јубилеје.
      Владика Хризостом је казао да је смисао данашњега великога дана, када се сјећамо успомене на оно што је Свети Сава прије 800 година издејствовао, то што је Свети Сава, вођен љубављу, у Никеји тражио спасење за свој народ. Та љубав Светог Саве водич је, кроз вијекове, свим његовим наследницима да се труде да српски народ уведу у Царство Божије.
      „Свети Сава није само отишао да тражи самосталну Српску цркву у тадашњој Рашкој и српским земљама, већ прије свега да тражи спасење за свој народ, да српски народ у 13. вијеку уведе у Цркву Божију. Свети Сава је отишао у Никеју вођен љубављу за спасење српског народа и та љубав ево 800 година, хвала Богу, води све његове наследнике, како на Пећком трону, тако и на свим епархијама наше Цркве, да српски народ сачувају и уведу у Царство Божије.“
      Подсјетио је да су то била тешка времена, као и данас, када се српски народ опредјељивао којем ће се царству привољети: западноме које, као и данас, нуди само материјално или Царству небескоме које је увијек разапето на голготи.
      „Свети Сава се опредјељује за Царство које ће бити, као и наше, Српско царство на Косову, увијек разапето, увијек на голготи, али Царство које никад не пролази, које је вјечно и ничим се не може поткупити и замијенити. За то Царство нас је опредјелио Свети Сава и зато ми осам стотина година постајемо и јесмо оно што јесмо – свједоци живога Бога, васкрслог Христа Господа. Свједоци смо Његове голготе у Јерусалиму, јер смо и ми сами увијек били на голготи.“
      Нагласио је да је ову велику традицију наставила и наставља Епархија будимљанско-никшићка, што најбоље илуструје и сам Свети Василије Острошки својим страдањем, живљењем и свједочењем:
      „Бог га никада није напустио, већ Га је прославио и удостојио да буде оно што јесте у српском и цијелом православном народу – велики светитељ и угодник Божији.“
      Високопреосвећени Митрополит Хризостом је говорио и о светитељима које данас прослављамо Светом цару Константину и царици Јелени, које је Господ изабрао и призвао да крстом побјеђују.
      Митрополит Хризостом је, честитајући владици Јоаникију 20 година његовог вјерног служења својој Епархији, народу и својој Цркви, подсјетио колико је труда уложио на њиви Господњој Епархије будимљанско-никшићке која је, по његовим ријечима, добро орана и узорана и по којој је добро сјеме посијано.
      На крају Светог богослужења велике јубилеје, Епископу домаћину честитао је и Високопреосвећени Архиепископ верејски г. Амвросија, ректор Московске духовне академије, уручивши му највеће одликовање Московске духовне академије медаљу Светог Филарета московског првог степена. Он је владици Јоаникују, на благослов преподобног Сергија Радоњешког, поклонио панагију са ликом овог светитеља.
      У име свештенства Епархије будимљанско-никшићке јубилеј је Преосвећеном Епископу Јоаникију честитао протојереј-ставрофор Драган Ристић, архијерејски намјесник берански:
      „Све ове године ви сте као отац и састрадалан и снисходљив према нама, носећи слабости слабијих, никад као строг судија, већ прије као милосрдан отац подржавајући увијек оног благог Учитеља  у чије име се сви сабирамо и на чиј позив се наша душа одазива. Нас је овдје на овај велики празник Светих цара Константина и царице Јелене сабрала и сјединила вјера и љубав према Богу, а послије Бога и према вама као његовом угледном служитељу, узорном архијереју Цркве православне са дубоким хришћанским осјећањем за све оне који страдају ради имена Христовог .“
      Заблагодаривши свима на честиткама, преосвећени владика Јоаникије је казао да је обнова Епископије будимљанско-никшићке велики догађај.
      „Осам вјекова наше Цркве је заправо осам вјекова стварања, благодарења Богу, обједињавања нашега народа, приношења Богу и цијелом човјечанству најузвишенијих дарова којима смо обдарени. Исто тако велики је догађај обнова Епископије будимљанско-никшићке која је обновљена на старим темељима које је утврдио Свети Сава, Свети архијереји будимљански, верујући народ, многи књижевници, духовници из наше прошлости који су оставили непоколебљиви камен и основу.“
      Његово преосвештенство Епископ Јоаникије је заблагодарио и архијерејима сабраним на обиљежавању ових великих јубилеја рекавши да му љубав браће саслужитеља и вјерног народа даје снагу да истраје у своме труду као архијереј будимљанско-никшићки иако на том путу, како је рекао, наилази и на велика искушења.
      Синоћ је, овим поводом, у никшићком Саборном храму Светог Василија Острошког служено празнично бденије а потом је у Никшићком позоришту одржана Духовна академија. Сабрање је благословио владика Јоаникије који је говори о историјату Будимљанско-никшићке епархије и њеном значају. У наставку је одржана промоција књиге „Свјетлост свијетли у тами“ владике Јоаникија о којој о су говорили Преосвећени Епископ славонски г. Јован и академик Јован Делић.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      У навечерје празника Светог цара Константина и царице Јелене, у недјељу 2. јуна 2019, у Никшићу је, поводом прослављања значајних јубилеја: 800 годишњице аутокефалности СПЦ, 800 годишњице оснивања будимљанско-никшићке Епархије и 20 година архијерејског служења Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија одржана је Духовна академија „800 година аутокефалности СПЦ – са Светим Савом кроз вјекове (1219 – 2019)“.

      Сабрање је благословио Преосвећени владика Јоаникије, поздрављајући уважене госте: Њихова високопреосвештенства Архиепископа верејског Г. Амвросија, ректора Московске духовне академије и Митрополита дабро-босанског Г. Хризостом, Њихова преосвештенства епископе: милешевског г. Атанасија, буеносајреског и јужно-централноамеричког г. Кирила и славонско-пакрачког г. Јована, те бројне званице, представнике друштевено-политичког и јавног живота, свештенство, монаштво из више наших епархија, и публику која је испунила салу Никшићког позоришта.
      Епископ је навео је да поменуте јубилеје СПЦ и Епархије будимљанско-никшићке прослављамо као наставак великог јубилеја 1700 година од доношења Миланског едикта, којим је Свети цар Константин хришћанима дао слободу, што је са нашом вјером, истакао је владика, за Цркву и њен вјерни народ, најдрагоцјеније и дан данас. Прослављајући велики јубилеј СПЦ – 800 година од њеног оснивања, истовремено прослављамо и велики јубилеј свих светосавских епископија, међу њима и Епископије будимљанске, коју је Свети Сава, подсјетио је Његово преосвештенство, устројио у манастиру Ђурђеви Ступови, а за првог епископа будимљанског поставио свог ученика, студеничког монаха Јакова.
      Кључна личност тих великих догађаја  је Свети Сава, који је познат у свом народу по његовој светости, духовности, молитвености, чистоти, учености, родољубљу, великим способностима, исказаним приликом утемељивања своје Цркве.
      „Ми у Цркви, Христа Господа доживљавамо као камен темељац, крајеугаони камен на коме се цијела грађевина гради, истовремено и као главу Цркве, али и Божји архијереји, као што је био Свети Сава, који су се са Христом сјединили и поистовјетили, добијају од Њега те благодатне силе да творе дјела непролазног значаја“.
      „Кад из данашње перспективе погледамо на прошлост видимо да је дјело Светог Саве цјеловито, нетакнуто, да је кроз вријеме унапријеђено и, како вријеме пролази, све више схватамо значај свега што је радио, сагледавамо његову светитељску личност, која се толико уградила у нашу историју, у наш живот, нашу духовност, у нашу душу, наше осјећање, наше памћење, да је он кључно име на коме се гради наш идентитет“, указао је Епископ Јоаникије.
      Говорећи о томе колико је било важно културолошко утемељење нове аутокефалне Цркве, Владика је констатовао да је светосавска аутокефална Црква саграђена на јеванђељским вриједностима, на светим храмовима, Мирослављевом јеванђељу, на блиставој култури, писмености, духовности, светитељству и једино на тај начин, сматра он, се може разумијевати аутокефалност, самосталност једне Цркве.
      „То није одвајање, него када Црква Божја саборно препозна да је неки народ, нека Црква достигла ту мјеру духовног узраста да може да чува вјеру православну, да се држи Јеванђеља, да не подлијеже свакодневним утицајима овог свијета, да су њени крмароши, који воде брод своје Цркве и свог народа, сигурни, да су спремни да се жртвују за љубав и да успоставе заједништво са осталим народима, када су спремни да чувају јединство вјере и Свете саборне и апостолске цркве, онда се таквој Цркви, таквом народу може додијелити самосталност“, рекао је владика.
      Осврнуо се на личност Светог Саве, који је српски народ увео у заједницу културних, просвећених, православних, цивилизованих народа. Он је, истакао је Епископ Јоаникије, дао је највећу мјеру духовности, култури, умјетности.
      „Свети Сава је утемељивач правног поретка на коме се изграђивала средњовјековна српска држава, а те вриједности се и данас чувају и то је оно што је најважније да сачувамо и за нашу будућност. Надахнуо нас је слободом хришћанском, прије свега, слободом од гријеха, слободом коју ниједна земаљска сила не може да одузме, па смо тако, жртвујући се за своју вјеру, вјерни завјету слободе, светосавском завјету, узишли на своју голготу на Косову, прије толико вјекова. Сједињујући се са распетим Христом, доживјели смо, у правом смислу ријечи, и силу Његовог васкрсења“.
      „То је коначно утврдило и утемељило наш идентитет. Данас они који говоре да се треба ослободити Косова и приче о Косову, а започети неку другу причу, понављају оне богохулне ријечи које су фарисеји и неријатељи Христа Господа довикивали Њему. То је завјет Крста и Васкрсења, завјет наше свете вјере у којој имамо и слободу. Вријеме је показало да када је год наш брод био уздрман у нашој историји, он је опстао, увијек смо васкрсавали, утврђивали свој идентитет и изнова се враћали Светом Сави“, казао је владика будимљанско-никшићки.
      Оцијенио је да се данас у Црној Гори говори се о томе како једним потезом неког прописа или закона требају све светиње, које је наш народ градио и посвећивао Цркви и слави Божјој, да се препишу на државу.
      „Постоји нека потреба у данашњем времену да се све преименује и Црква, и храм, и језик, и народ, да се све изокрене да би се с њиме лакше могло манипулисати. Послије 1700 година и више од Миланског едикта, који је један од темељних вриједности европске и свјетске цивилизације, јер прописује, не само слободу вјернима и свим вјерама, него да су неприкосновена црквена имања и храмови, да у то држава не смије да дира, да то припада вјери и цркви, у Црној Гори, када прослављамо велики јубилеј 800 година СПЦ, 800 година стварања, страдања, мука, борбе за опстанак, послије толико великих, славних и узвишених дјела, ми смо овдје изложени најприземнијих провокацијама и злим наумима којима се морамо као народ одупријети“.
      Позвао је вјерујући народ да заједно заблагодаре Свевишњем за милост коју је изливао током ових осам вјекова, Који је српски народ миловао својом очинском десницом, кријепио, снажио, сабирао и дао нашем народу и нашој Цркви такве дарове и светиње.
      „Народ који је родио толико светих, народ који је принио Богу од свог чистог срца и слави Божјој своје свете и своје храмове, своје најузвишеније вриједности, тај народ има темељ и ако смо свјесни тог темеља, а то је Христос, ми имамо и садашњост и прошлост и будућност“, закључио је Преосвештени Епископ.
      Протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, навео је, поводом обиљежавања 20 година архијерејског служења Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија, да је владика Јоаникије хиротонисан на Цетињу у чин епископа од стране Патријарха српског господина Павла, уз саслужење 13 архијереја, управо 3. јуна 1999. Свети архијерејски сабор СПЦ на мајском засједању 2001. основао/обновио је Епархију будимљанско-никшићку са сједиштем у Ђурђевим Ступовима, а идуће, 2002. изабран је за Епископа будимљанско-никшићког. Устоличење је обављено 4. августа у манастиру Ђурђеви Ступови у којем је било древно сједиште Епископије будимљанске.
      „Од избора за Епископа будимљанско-никшићког Епископ Јоаникије, заједно са свештенством, монаштвом и вјерним народом, наставио је и покренуо у повјереној му Епархији свецрквено-народну обнову. Велики број санираних, реконструисаних и новосаграђених храмова, црквишта, парохијских домова, манастирских конака представља веома значајну градитељску епоху у историји ових простора. Ова обнова храмова, манастира није само обнова споменика културе, већ центара духовног живота.
      Обнови свештенства и монаштва поклоњена је посебна пажња са циљем да, као некада, у Епархији не буде ни једног мјеста, нити већег села у којем би био храм и парохија без пароха. Оживљени су манастири, попуњене парохије, а веома битан дио црквеног живота јесу многобројне духовне академије, нарочита пажња посвећена је светосавским академијама. Црквене литије се крећу нашим градовима и селима, њихов број је све већи. Не треба помињати колико Световасилијевска литија у Никшићу значи, не само за нашу Епархију, већ за цијелу СПЦ“, рекао је, између осталог, свештеник Јокић.
      У наставку академије представљена је новообјављена књига „Свјетлост свијетли у тами“ Преосвећеног Епископа Јоаникија. О књизи су говорили Његово Преосвештенство Епископ пакрачко-славонски Г. Јован и академик Јован Делић.
      У културно-умјетничком дијелу академије наступили су хорови Светог новомученика Станка, Преподобне мати Ангелине, вокална солисткиња Тијана Блечић уз клавирску пратњу проф. Гордане Милатовић.
      Поводом 20 година архијерејског служења Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија, Преосвећени владика Јован уручио је панагију од седефа – дар Патријарха јерусалимског Теофила III.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      У раздобљу од наименовања за епископа будимљанско-никшићке епархије епископ Јоаникије покренуо је у повјереној му епархији обнову раније порушених и изградњу нових цркава и манастира, више од 60 светиња од којих су већина већ завршене и освештане.


      Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије Мићовић рођен је 20. априла 1959. у Бањанима, у широј околини Никшића. Гимназију је завршио у Никшићу. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1990. и апсолвирао философију на Философском факултету у Београду. Замонашен је у манастиру Ћелија Пиперска 30. октобра 1990.
      Рукоположен је у чин јерођакона 7. фебруара 1991. а у чин јеромонаха 17. фебруара 1991. када је постављен и за вршиоца дужности настојатеља манастира Савина. Указом од 1. септембра 1992. постављен је за настојатеља Цетињског манастира, наставника и главног васпитача у новообновљеној цетињској богословији. У септембру 1995. произведен је у чин протосинђела и постављен за вршиоца дужности ректора цетињске богословије.
      За викарног епископа будмљанске епархије наименовао га је Св. Архијерески Сабор на редовном засједању маја 1999. Хиротонисан је на Цетињу у чин епископа од стране патријарха српског Павла уз саслужење митрополита Амфилохија и још 12 епархијских архијереја 3.јуна 1999. Св. Архијерски Сабор на мајском засједању 2001. формирао је епархију будимљанско-никшићку са сједиштем у Ђурђевим Ступовима код Берана, и за њеног администратора поставио је викарног епископа будимљанског Јоаникија. На мајском засиједању 2002. Св. Архијерски сабор наименова га је за епископа будљиманско-никшићког. Свечано устоличење обављено је 4. августа исте године у манастиру Ђурђеви Ступови у којем је било древно сједиште будимљанске епископије коју је формирао Св. Сава 1219.
      У раздобљу од наименовања за епископа будимљанско-никшићке епархије епископ Јоаникије покренуо је у повјереној му епархији обнову раније порушених и изградњу нових цркава и манастира, више од 60 светиња од којих су већина већ завршене и освештане.

      Са обновом светиња започео је и обнову монаштва по општежитељном или скитском уставу. Покренуо је епархијски лист „Свевиђе“ и издавачку дјелатност у епархији. У раздобљу од 2005-2007. био је члан Св. Синода у том времену био је члан синодске делегације која је упућена на разговоре са патријархом московским Алексијем Другим и митрополитом смоленским господином Кирилом, садашњим руским патријархом, као и са најважнијим државним институцијама Руске Федерације, Међународна кадровска академија из Кијева додјелила му је почасни докторат у децембру 2002.
      Као члан делегације града Берана узео је учешћа у братимљењу тог града са градом Костромом 2005. и дао је свој допринос на унапређењу братске сарадње истих. Студије и чланке из области богословља, историје Српске Цркве и књижевности објављује у црквеним часописима и грађанској периодици. Учествовао је на више међународних и научних скупова на теме односа Цркве и државе.

      На Цетињу, 2019. Проф. Предраг Вукић
       
      Извор: ИН4С
×
×
  • Create New...