Jump to content

Recommended Posts

Шаховски турнир Светом цару Николају у част
Шаховски турнир Светом цару Николају у част

Шаховски турнир Светом цару Николају у част биће одржан 18. маја 2019, у организацији Друштва цара Николаја из Београда, у просторијама Парохијског дома Храма Светих апостола Петра и Павла у Топчидеру. У питању је позивни шаховски турнир по убрзаном темпу (10 минута, плус 5 секунди по потезу) који се игра по швајцарском систему, траје 7 кола, а сви учесници, њих 44, од тога 30 одраслих и 14 деце основношколског узраста, биће даровани пригодним наградама, у духу Свете царске породице Романов, и шаховске игре. Организатор подсећа на значајну и веома интересантну причу у вези занимањем Светог цара Николаја за шах, а која говори и о српско-руском братству:

"Нећете ми замерити, господо, што сам пре свега Рус и што су ми најближи интереси Русије, али Вас уверавам да сам одмах после тога Србин и да су ми најближи интереси српског народа..." Тако је у пролеће 1915, свом храбром савезнику Србији, овенчаној величанственим победама над заједничким непријатељем, писао руски цар Николај II Романов.

Српски народ у својој историји имао је мало искрених пријатеља међу владарима европских династија. Наклоност и симпатије, које је последњи руски цар осећао према Србима, били су судбоносни за српски народ и његову будућност. Ниједна личност у новијој српској историји није више учинила за Србију од руског цара Николаја II Романова. Сходно томе, одлучили смо да њему у част организујемо шаховски турнир.

Цар Николај био је свестрана личност па се занимао и шахом, често га играо и то веома добро. Његова велика заслуга за шах у Русији састојала се у издвајању великих сума сопственог новца у свим шаховским догађајима, не хвалишући се тиме. Знаменити меморијални турнир у част Михаила Ивановича Чигорина, који је игран 1909. године, великим делом финансирао је цар Николај. Паралелно са главним турниром професионалаца, одржан је и и Сверуски аматерски турнир.

Године 1914, осмог априла, у Петрограду је почео један од најачих турнира у шаховској историји.

image.jpeg.689684f188f758e48f1f022ebcbf9712.jpeg

Пет шаховских легенди, Емануел Ласкер, Александар Аљехин, Хозе Раул Капабланка, Зигберт Тараш

и Френк Маршал који је и послао ову разгледницу са Петроградског турнира супрузи и сину.

За време турнира цар Николај предложио је да се најјачим шахистима додели титула "велемајстор", а Александар Аљехин, који је касније постао први светски шаховски шампион, родом из Русије, убрајан је у тројицу најјачих шахиста тога доба. У СССР-у шах је постао део државне просветне политике. Ова краљевска игра се од прерогатива дворјана претворила у масовну игру, услед чега се у Русији изнедрила најјача шаховска школа у свету. Своју супериорност совјетски шахисти су доказали 1970. године у Београду, надигравши репрезентацију света. 

 

image.jpeg.b5beb3c0c14f98d7da683d65fcf00fba.jpeg

 

На фотографији Маршал, Аљехин, Нимцович, Тараш, Рубинштајн, Ласкер,

 Блекбрн, Гинзберг, Капабланка и Јановски.

 

Велики љубитељ шаха, цар Николај помогао је у стварању Сверуског шаховског савеза (1914), а такође помогао је организовање четири Сверуска шаховска турнира, два Међународна шаховска конгреса и још два Међународна шаховска турнира, који су играни у Русији.

Шах се у Русији појавио у десетом веку, а стигао је са истока. Цар Иван IV Василевич (Иван Грозни) умро је за шаховском таблом. Алексеј Михаилович, Петар Велики, Николај II, и многи други славни Руси играли су шах врло радо и веома добро. Познато је да је са свог путовања по Азији цар Николај у Русију донео вијетнамски шах.

 

image.jpeg.8dc792d085719e5e960bc577bbe3c135.jpeg

Једина Фабержеова шаховска гарнитура у свету припадала је руском цару Николају II. Она се данас налази у Сент Луису у држави Мизури (САД). Њена цена износи дванаест милиона долара.

http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=19118

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да ли играте (волите)шах ? Можете овде причати и о својим искуствима. 

Ја играм (волим) мада ретко. Супруг  је већ класа, као и мој тата. Брата једино побеђујем (побеђивала) :smeh1: 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нешто више. 

Неограничена лепота мисли, на 64 поља. Материјализација и облик, естетизација мисли, идеја. Невероватно. 

Страствено сам играо шах. Када сам схватио да узима маха, смањио сам, али никада нећу прекинути. :stadaradim:

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Сања Т.  што се чудиш :)

Краљ по правилима игре може само да иде једно поље око себе у свим правцима у једном потезу , а краљица у свим правцима  може да јури  колико хоће, као све шаховске фигуре, једино не може као коњ :D  да...како оно беше...један,два,три  ге....:smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Рапсоди рече

@Сања Т.  што се чудиш :)

Краљ по правилима игре може само да иде једно поље око себе у свим правцима у једном потезу , а краљица у свим правцима  може да јури  колико хоће, као све шаховске фигуре, једино не може као коњ :D  да...како оно беше...један,два,три  ге....:smeh1:

Ма бре, све си у праву... Него, никад ми не би пало на памет... А оно баш тако :unbelieveble:;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Тражитељ,
      Тако су ми рекли, на литургији мушкарци стоје на десној страни у цркви, жене на левој и то је углавном тако.
      Занима ме да ли је то строго и утврђено правило или нешто што је обичај, а није обавезно? На десној страни понекад видим да стоји и пар жена, истина код столица. Понекад и млади пар стане заједно са десне стране.
      Да ли се супружници раздвајају када иду на литургију, да муж стане десно, а жена лево? Да ли исто важи и за породице које заједнички долазе, да отац са мушком децом иде десно, а мајка са женском децом лево?
      Унапред хвала!
    • Од Логос,
      У разговору са протонамесником Игором Игњатовим, 4. октобра 2019. године, представили смо књигу „Свети Василије Велики – Догматски списи 1“, започињући на тај начин нови сегмент у Јутарњем програму – представљање одабраних издања Издавачке куће Епархије бачке Беседа. Читање је нешто што нас очишћује, што нас узводи Богу, што нас просветљује и оплемењује, поручио је отац Игор и позвао нас читамо светоотачку литературу.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Улога и мјесто СПЦ у нашем друштву је важна и актуелна тема. Тој теми је посвећен текст Владимира Цветковића Да ли је СПЦ отуђена институција. Овај текст доноси неколико теза на које је потребно детаљније обратити пажњу.     Аутор на почетку поставља питање да ли СПЦ, попут осталих државних институција, може да буде отуђена од партикуларних група које, користећи њене ресурсе, раде на постизању сопствених циљева који нису у интересу Цркве. Као прво, погрешно је посматрати СПЦ као тек једну од државних институција, будући да њена улога, као помјесне Цркве, високо надилази државни институционални оквир. Свакако да појединци или групе који припадају Цркви могу да злоупотријебе свој положај да утичу на потезе који су противни бићу Цркве. Али то не значи да тиме Црква постаје отуђена институција и сведена на средство за постизање партикуларних циљева. Утисак је да аутор посматра СПЦ искључиво као друштвену институцију изузимајући из вида да она врши своју мисију иконизујући Царство Божије које се опитује на сваком евхаристијском сабрању.   Говорећи о односу држава региона према СПЦ аутор каже да тај однос у великој мјери одређује начин на који она заступа „свој интерес“ а то је „ступање људског рода и творевине у заједницу с Богом.‛’ Интерес или боље речено, задатак и мисија Цркве је принос свијета и човјека Оцу, кроз Христа у Духу Светом. Начин остварења тог задаатка није одређен законом нити било каквим односом државе према Цркви, него се он врши и остварује светотајински, у литургијском заједничарењу Бога и човјека.   Непријатељски однос појединих држава према СПЦ (Црна Гора, Македонија и сепаратисти на Косову), по Цветковићевом мишљењу, доводи до тога да СПЦ, одговарајући на такав однос добија улогу „политичке религије“ и тиме се отуђује од своје изворне мисије и улоге. Ако се осврнемо на историју Цркве видјећемо да она обилује примјерима непријатељског става државе према њој, који је често доводио до страшних прогона хриишћана. У тим условима Црква се није претварала у „политичку религију“, нити се прилагођавала државним законима него је непоколебљиво стајала у свом исповиједању и тада давала своје најљепше плодове. Различит однос неке државе према СПЦ доводи до одређеног одговора и, условно говорећи, одређеног „става“ Цркве али то не значи да тиме Црква нужно изневјерава своју мисију и претвара се у политичку религију и идеолошку институцију. Уосталом, Цркву чини и народ који живи у датим друштвеним и (гео)политичким околностима и понекад глас Цркве може да добије „политички“ тон што не води нужно ка политичкој функционализацији њене мисије. Појединачни иступи црквених клирика или вјерујућих чланова Цркве, не значи да Црква постаје политички инструмент у рукама неке политичке групације.   Аутор даље износи тезу да СПЦ у јавном простору Србије и Републике Српске „најчешће игра улогу грађанске религије, која се огледа на њеном учешћу у одређеним државним комеморацијама, попут обележавања годишњица од ратова, устанака или страдања, чиме се овим секуларним догађајима даје религијски карактер пожртвованости.„Да ли то, по аутору, значи да се улога СПЦ у Србији и Републици Српској исцрпљује кроз учешће у државним комеморацијама и обиљежавањима значајних датума из историје. А шта је са њеним богослужбеним и светоотајниским дјеловањем које је од примарног значаја кад се говори о присуству Цркве у друштву и држави? Присуство Цркве на секуларним догађајима може да „допринесе легитимитету државе“ али тиме не угрожава своју мисију, како то закључује Цветковић.   Он указује и на штетност било којег облика национализма по мисију Цркве и њену улогу у друштву. Тачно је да су национализам и етнофилетизам појаве које су стране природи Цркве и које угрожавајуњену саборност, као једно од основних њених својстава. Међутим, историјске околности су довеле до тога да су одређене Помјесне Цркве добиле у свом називу предзнак који сугерише на националну припадност највећег дијела њених чланова. Но, оне тиме не постају националне Цркве. На примјер, СПЦ, као канонска Црква у Црној Гори није национална Црква, тј. Црква једне нације (у овом случају српске). Потврда тога јесте управо чињеница да у Црној Гори постоји значајан број оних који се изјашњавају национално као Црногорци а осјећају и потврђују припадност СПЦ. Управо зато што је СПЦ аутентична и истинска Црква на овим просторима, вршећи своју мисију на аутентичан и исправан начин, она свједочи присуство Царства које постаје причасно вјерницима ма којој нацији они припадали. А покушаји употребе црквене институције зарад политичких или других циљева у самом старту постају анти-црквени, супротни њеном бићу и природи и као такви сами себе осуђују на неуспјех.   СПЦ не служи српском национализму, она свједочи духовну традицију Хришћанске цркве, приводи људе Богу, призива на јединство онда када свједочи Христа у Коме су сви једно и у Коме нема Јудејина ни Грка (Гал. 3,26). Често они који СПЦ замјерају етнофилетизам због префикса „српски“ у њеном називу, као да намјерно занемарују чињеницу да је наша Помјесна Црква вишенационалнаи да је одликује васељенскост. На нама је да својим трудом на остварењу мисије Цркве допринесемо борби против етнофилетизма и сваког облика вјерског национализма.   На крају текста, аутор се окреће теми сусрета Цркве са савремним изазовима пред којим стоји хришћанска породица и брак, као и друштво у цјелини. У том контексту он каже да Црква у суочавању са савременим изазовима или позива на повратак друштвенима моделима из прошлости, или на њихову примјену у садашњости, што је метод који Цветковић карактерише као фундаментализам или конзервативизам. Не можемо да се сложимо са оваквим ставом јер позивање и подсјећање на друштвене моделе у прошлости немају карактер фундаментализма и конзервативизма уколико су ти модели освештани вјековним црквено-предањским духом.   Када је, на примјер, у питању однос према хомосексуализму, Црква ће наравно да осуди тај гријех као уопште сваки гријех, не осуђујући и не одбацујући a priori носиоце тог гријеха, него напротив, позваће их на покајање. Њихово остајање у одбрани и пропагирању те пошасти и при том захтијевање да се то прихвати као нормална појава и вриједност, просто је немогуће. Свето Писмо јасно каже: Не варајте се: ни курвари, ни идолопоклоници, ни прељубочинци, ни аџувани, ни мужеложници, ни лупежи, ни лакомци, ни пијанице, ни кавгаџије, ни хајдуци, царство Божије неће наследити (1Кор. 6, 9–10). Ова јеванђелска ријеч је вјечна, непромјењива и темељ је црквене проповиједи и њеног односа према девијантностима о којима је ријеч.   Нејасно нам је зашто аутор сматра да је позивање на традицију „страх пред савременошћу.“ Позивајући се на освештану традицују (Предање), Црква се „позива“ на Христа који је увијек савремен и увијек исти, јуче данас и довијека (Јевр. 13, 8). Цветковић је у праву када каже да „адекватан хришћански поглед на сексуалност мора да укључује свест о тајни људског бића, створеног по образу Божијем, чиме се комплексност људских веза не да свести на људску сексуалност и просуђивати једино на основу ње.“ Али потребно је нагласити да је једини адекватан хришћански поглед на сексуалност човјека онај који се заснива на библијско-светоотачкој хришћанској антропологији у чијем средишту је учење о човјеку као икони Божијој.   На овом мјесту Цветковић износи једну тврдњу која је више него спорна: „При промишљању сексуалности, што укључује и истополне везе, не треба смести са ума Божији позив људима да следе различите путеве.“ Да ли је један од тих „различитих“ путева и прихватање као нормалних истополних веза и бракова? У неком новом „либералном и демитологизијућем“ богословљу можда и јесте, али је сотириолшки значај таквог „богословља“ упитан. Црква и црквено предање се не отуђују позивањем на традицију и указивањем на погубност сексуалних девијантности, већ се од Цркве отуђују они који те девијантности бране као избор достојан човјека.   Слободан Лукић   Извор: Теологија.нет
    • Од Логос,
      У недељу тринаесту по Духовима Владика Јустин је, у Саборном храму у Краљеву, служио Свету Архијерејску Литургију уз саслуживање братства овога храма и уз појање певнице при нашем храму која је окупљена око г-дина Ивана Трајковића.     У атмосфери скела које се налазе на свим странама храма – и у порти Храма око објеката који се увелико зидају (парохијски дом са звоником и црквена продавница са палиоником за свеће), и на спољашњим зидовима храма (управо се налазимо у фази постављања великих зидних мозаика на улазне портале Храма) и у самој унутрашњости храма (за неколико дана ће, ако Бог да, бити завршено осликавање олтарске апсиде и завршава се осликавање параклиса посвећеног икони „Млекопитатељница“) – смо одслужили и ову Литургију на Часној Трпези која се, баш због тих скела, налази на солеји. Наш храм и простор око њега се из дана у дан преображавају и све су израженије контуре оне лепоте којом ће блистати када радови буду сасвим окончани. Чини се да тај дан више није тако далеко, а до пре само неку годину изгледало је да ће проћи можда и деценија до тренутка када више за скелама неће бити потребе. Хвала Богу на томе!   У својој пастирској беседи Владика се дотакао и те теме нагласивши да до тог свеопштег уређивања и украшавања храма долази и по мери наше љубави, труда и молитве. Потом је Владика говорио о јеванђелској причи „о злим виноградарима“ која је прочитана на Литургији, подсетивши нас да је овај свет створен савршен и леп попут винограда и да ми – виноградари – уколико на правилан начин живимо и обделавамо виноград можемо примати његове богате плодове и ни у чему не оскудевати. Али исто тако, уколико водимо животе у греху и уколико проводимо неплодне животе у незадовољству и незахвалности, проћи ћемо попут ових злих виноградара који нису слушали слуге Божије – пророке и светитеље – па чак ни самог Сина Божијег.   Од нас ће овај виноград бити одузет уколико наши животи не постану вино – најсавршенији плод творевине јер је то део Причешћа – и уколико наша срца не постану чиста и достојна да се у њих усели Бог. Још нас је наш Пастир подсетио и на то да смо јуче прославили „начало индикта“ и да је ово период када деца крећу у школе – да је ово тренутак када почиње нови годишњи круг када треба свести рачуне са самима собом и погледати шта смо све учинили претходне године. Ако смо нешто сагрешили ту су покајање, исповест и молитва као начини да се исправимо и усправимо.  На крају беседе нам је свима пожелео да полако узрастамо и да доспемо до Царства Божијега.     Као и сваки пут, Литургија је окончана свечаним Владикиним изласком из храма током којег су појци у византијском напеву предивно отпевали „Многољетије“.     Извор: Епархија жичка

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...