Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Recommended Posts

Кад побожност постане шаблон, форма на рачун суштине... Примећујете ли трагичну опорост побожне фразеологије? Шта чините поводом тога?

Коју бисте фразу навели као нарочито потресну? Можда неки гест...

Какав утицај ова појава има на ваш(е) живот(арење)?

Праштајте... :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Jace Jerimoth рече

Коју бисте фразу навели као нарочито потресну? Можда неки гест...

Опрости.(Онако успут, да себи олакшамо савест, без  стварног покајања, односно промене)

 

пре 6 часа, Jace Jerimoth рече

Праштајте... :)

Опрости....:smeh1:

А шта да опростимо....ето ти твоје фразе....:)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Jace Jerimoth рече

Кад побожност постане шаблон, форма на рачун суштине... Примећујете ли трагичну опорост побожне фразеологије? Шта чините поводом тога?

Nije drama.

Niti je meta u kojoj će se umirivati strasti koje se iznenada bude. Idemo dalje.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Рапсоди рече

Опрости.(Онако успут, да себи олакшамо савест, без  стварног покајања, односно промене)

 

Опрости....:smeh1:

А шта да опростимо....ето ти твоје фразе....:)

Da,ljudi često kažu to :prašajte ili oprosti onako usput i zato što lepo zvuči.Često mi dodje da im kažem,a znači one spletke na moj račun su tvoje delo,a sve vreme se pitam od koga to potiče,inače...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Рапсоди рече

Опрости.(Онако успут, да себи олакшамо савест, без  стварног покајања, односно промене)

Прочитају код стараца да је смиреноумље кад на све можеш да кажеш "опрости". Онда крену да се трипују да су смиреноумни. Како људи могу да се прелесте... страшно...

Share this post


Link to post
Share on other sites

A kako procenjujete ko govori od srca a ko reda radi? Ozbiljno pitam, zatto što ja nekad kažem jer mislim da tako treba, a nekad od srca, a posebno na chatu ne znam kako bi se razlika mogla odrediti, mada me i za uživo interesuje kako razlikujete.. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Aleksandra_A рече

A kako procenjujete ko govori od srca a ko reda radi? Ozbiljno pitam, zatto što ja nekad kažem jer mislim da tako treba, a nekad od srca, a posebno na chatu ne znam kako bi se razlika mogla odrediti, mada me i za uživo interesuje kako razlikujete.. 

Зар само то потенцирање не показује претенциозност? 

Просто је - не можеш на све да говориш "опрости". Види се кад треба, а кад је исфолирано. То је плод сујете и за мене је ово неспорно. Сва та стремљења ка некој скромности која није реална се лако примећују и обично сам имао лоша искуства са тим "преподобницима". 

"Душо моја", "срце моје", "брате у Христу"... Добро, доста са овим! Не треба претеривати, јер ће се тежина "излизати". 

На крају крајева, и сромност може врло лако да буде сујетна, лажна, перверзна и изопачена. Тога се треба плашити. Често се користи као параван. 

Да резимирамо - уживо је врло лако проценити, по ситуацији, а на чету игноришем такве делове порука, јер се фокусирам на суштину (ако ми нешто "шкрипи", онда се позиван на ове "преподобне" делове текста да боље протумачим и обично им не служе на част). 

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

пре 18 минута, Млађи Катон рече

"Душо моја", "срце моје", "брате у Христу"... Добро, доста са овим! Не треба претеривати, јер ће се тежина "излизати". 

Da, s ovim se skroz slažem, samo bih dodala da i prestrog pristup pri skretanju pažnje na taj problem baš i ne čini mnogo toga dobrog.. Pričam po sebi isključivo, jer meni je hrišćanstvo relativno novo, ali se opuštam vremenom, pa i učim kako zaista da (ne) koristim sve te fraze, dok mi recimo tvoj opis zvuči malo osuđujuće bez preterane potrebe, mada ne znam tvoja iskustva s drugim ljudima, a sama nisam ništa slično tome doživela.. 

 

пре 18 минута, Млађи Катон рече

На крају крајева, и сромност може врло лако да буде сујетна, лажна, перверзна и изопачена. Тога се треба плашити. Често се користи као параван. 

Slažem se, treba se toga pre svega plašiti kod sebe, a da može da služi kao sve ovo, može, mada sam ja stava da je za nas podjednako opasno da upadamo u cinizam, u smislu da nam skromnost već u najavi deluje lažno. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Aleksandra_A рече

dok mi recimo tvoj opis zvuči malo osuđujuće bez preterane potrebe

Пре бих рекао опрезан, него осуђујући. Знаш како се каже, ко се на млеко опржи и у јогурт дува. :))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 часа, Jace Jerimoth рече

Кад побожност постане шаблон, форма на рачун суштине... Примећујете ли трагичну опорост побожне фразеологије? Шта чините поводом тога?

Pa, sustina je neophodna, .... ali, bez forme, kako da izrazimo sustinu koja se tesko moze videti ?

Mislim, da ako neko preterano istice formu na racun sustine, ... nije forma kriva (:smeh1:) sto je neko koristeci preterano formu zaboravio na sustinu....:D

To je kao kod posta, ... ako mislimo samo na telesnu stranu posta (forma) a prenebregnemo sustinu posta koja je da trebamo 'postiti' i od mrznje i svadje i pijancenja,.... onda smo samo formu ispunili i postali smo kao neki pravoslavni vegetarijanci...:D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 36 минута, Млађи Катон рече

Пре бих рекао опрезан, него осуђујући. Знаш како се каже, ко се на млеко опржи и у јогурт дува. :))

Kapiram :D meni možda u suštini nije jasno zbog čega je to toliki problem (osim naravno tom nekom samom), pa sam zato tako formulisala, a i jes mi zvučalo prestrogo :D ovo što je @Bokisd napisao: "Pa, sustina je neophodna, .... ali, bez forme, kako da izrazimo sustinu koja se tesko moze videti ?", meni najviše pije vodu.. I onda mislim da nekako možda ne treba previše žuriti sa učitavanjem lažne skromnosti, jer nismo uvek eksperti za druge.. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Aleksandra_A рече

Kapiram :D meni možda u suštini nije jasno zbog čega je to toliki problem (osim naravno tom nekom samom), pa sam zato tako formulisala, a i jes mi zvučalo prestrogo :D ovo što je @Bokisd napisao: "Pa, sustina je neophodna, .... ali, bez forme, kako da izrazimo sustinu koja se tesko moze videti ?", meni najviše pije vodu.. I onda mislim da nekako možda ne treba previše žuriti sa učitavanjem lažne skromnosti, jer nismo uvek eksperti za druge.. 

Мислим да се не разумемо довољно. 

Поучен искуством, постављам обориву претпоставку и то баш због тога што кажеш - нисмо експерти за друге. Значи, не постављам нешто што држим апсолутном истином. 

Међутим, не требаш ти мени да кажеш ништа из ове фразеолошке палете да бих ја разумео наш однос боље. На тај начин ми ништа нећеш открити, а можеш ме само довести у опасност. Нисам присталица ове фразеологије, јер може да буде јако опасна. 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da, ovo je dobro razjašnjenje.. Definitivno se nismo razumeli isprva - meni je zvučalo kao da postoji jako malo prostora da se ta pretpostavka obori - a opet, trebalo bi da znaš i da sam ja pre neko ko ume da ispadne naivčina, tako da sigurno da dajem više prostora da se neko pokaže boljim nego što, možda, jeste. Tako da, možda su te naše razlike u postavljanju sa ljudima generalno, doprinele težem razumevanju ovoga što ovde pišemo :) nastavljamo temu

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Aleksandra_A рече

Kapiram :D meni možda u suštini nije jasno zbog čega je to toliki problem (osim naravno tom nekom samom), pa sam zato tako formulisala, a i jes mi zvučalo prestrogo :D ovo što je @Bokisd napisao: "Pa, sustina je neophodna, .... ali, bez forme, kako da izrazimo sustinu koja se tesko moze videti ?", meni najviše pije vodu.. I onda mislim da nekako možda ne treba previše žuriti sa učitavanjem lažne skromnosti, jer nismo uvek eksperti za druge.. 

Ajd, da nesto ne pametujem mnogo, mislim da je ovde opisan odnos forme i sustine :

23  Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте шта је најпретежније у закону: правду и милост и веру; а ово је требало чинити и оно не остављати. (Matej, 23, 23)

42  Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати. (Luka, 11, 42)

Ovo je trebalo ciniti i delovati po pravdi, milosti, ljubavi i veri,....ali, i ono ne ostavljati, znaci formu....dok su fariseji i knjizevnici prenaglasili formu na ustrb sustine (forme) i zbog toga su,..... Вође слепе који оцеђујете комарца а камилу прождирете.....Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама.....А Он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једним прстом својим нећете да их прихватите.... itd....

I, kaze, Isus da cemo ih po delima prepoznati (one kojima je forma iznad sustine), mislim da nema neke velike filozofije.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Након службе изношења плаштанице Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ диоклијски г. Методије служили су вечерас, на Велики петак, у Цетињском манастиру бденије. Предводили су Литију с плаштаницом до цркве Рождества Пресвете Богородице на цетињском Ћипуру и назад до манастира.

      Митрополит Амфилохије је на крају рекао да се суд над Христом Богом наставља кроз сву историју – до наших времена. „Тај страшни суд над Христом Богом никад није био страшнији од овог нашег данашњег времена. Јер, данас и они који су у своје вријеме постали хришћани, Његови следбеници и Његови ученици, већина њих данас следују путем Јуде издајника. Продају Христа за тридесет сребрника“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
      Додао је да се тај страшни суд над Христом Боггом, Црквом Његовом и народом Божјим код словенских народа догодио прије стотину година.
      „Мислили смо да се завршио тај страшни суд пропашћу тога система и тога безбожништва. Међутим, они који данас продају Христа за тридесет сребрника су још страшнији богоборци од оних прије сто година, да не кажемо и од самога Јуде Искариотскога“, казао је он.
      Владика Амфилохије је нагласио да некада хришћанска Европа, – а заједно са њом и ми – све више постаје антихришћанска, антихристовска Европа.
      „Ратује против Бога. И не само да се одриче Христа Бога и разапиње га непрекидно у наше вријеме, него се одриче и закона Божјег, гази по закону Божјем, оном закону који је сам Господ донио и људима подарио“, казао је Митрополит Амфилохије.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије благословио је данас крстионицу на Михољској Превлаци код Тивта, благосиљајући њене бранитеље, као и полицајце који су морали да дођу пред ову светињу ,,због коре хљеба“, поручујући да Бог није Бог силе, него Бог правде и да је Божија жеља да Михољска Превлака васкрсне.

      Обраћајући се чуварима ове светиње, владика подсјетио на Свештеномученика Јоаникија који је са 70 свештеника Митрополије црногорско-приморске, убијен у јуну 1945. године, по завршетку рата, од партизана братоубица, не антифашиста.
      „Штета је и гријех пред Богом да се поново повампирује дух тога злочина и братоубилаштва преко ове древне светиње, умјесто да се цијела Црна Гора удружи да заједно обновимо светињу која је у злим временима рушена.“
      Михољска Превлака, казао је владика, не треба да буде „најљепша рушевина“ као што је својевремно Завод за културна добра записао за Стањевиће и констатовао да је било по њиховом, та стањевићка светиња не би данас били љепша него икада у својој историји. Помолио се да Бог да да идуће године засија златни крст на Храму Светих архангела и да ова садашња рушевина буде још љепша од стањевићке, а све за обнову љубави братске.
      „Ово се не гради из мржње ни према коме, а поготово према Црној Гори, која је наша домовина, овдје смо рођени, ту одрастамо, него се гради за будућност наше дјеце, за обнову древних светиња, како би се сачувао сваки камен.“
      Објаснио је да се и спомен крстионица из четвртог вијека овдје гради на један модернији начин и да у Верони постоје такве крстионице из петог вијека, а да се крстионица која је овдје била налази у Загребу, тако да ће ова крстионица бити грађена у духу управо те крстионице из времена цара Константина.
      „Имамо чак и дио стуба те крстионице, који су археолози овдје открили, који ће се у њу уградити. Је ли то гријех, против кога је то? Ја се у Бога надам!“
      Митрополит је казао да је дао благослов само за доњи дио крстионице а не да се она подигне као црквица и да су отац Миајло Бацковић и игуман Бенедикт то урадили у нади да ће тако покренути и обнову самог Храма Светих Архангела. Истакао је да је, када је било о томе ријечи, рекао и господину премијеру Душку Марковићу, да ће да наложи да се крстионица измјести на друго мјесто:
      „Био је чак и план да се она измјести и постави на друго мјесто како би се испоштовао тај захтев државе. Дакле, да се измјести, а не да се руши. Међутим, дизалица није могла да приђе да се то уради.“
      Даље ток приче је познат. Полиција је јуче у раним јутарњим сатима опколила острво са намјером да у 9 сати сруши крстионицу што је, како је оцијенио Митрополит, насиље незапамћено у Боки:
      „Наставило се то насиље од времена цара Дукљанина, па онда редом кроз вјекове, и ево врхуни у покушају уништења Сузе Његошеве, крстионице у његово име, која је призив да се обнови ова светиња и све што је од културе истински на овом острву.“
      Владика је казао да ће приликом обнове храма све бити сачувано, од оног древног римског насљеђа па све до посљедњег камена, и да је то циљ обнове. Подсјетио је да је тако рађено и приликом обнове других светиња на овим просторима:
      „Ја се надам у Бога да ће то да успије. Благодаран сам игуману Бенедикту, оцу Миајлу и народу Божијем, што су сачували ову светињу. Ево су из Италије, Венеције, у име Владе венецијанске, послали су подршку у заштити ове светиње и молбу власти Црне Горе да не скрнаве светиње. Доста их је оскрнављено у овом и у оном претходном несрећном братоубилачком рату.“
      Митрополит је казао да није у реду да се руше храмови, и запитао се у име које Европе и које Црне Горе треба да се руше храмови, нагласивши да то мора да буде превазиђено. Још једном се захвалио народу Божијем који се овдје окупља на молитву.
      „Ми немамо другога оружја сем ријечи, као што је записао Свети Петар Цетињски, и молитве. Молитва и ријеч, која је благослов за све што је добро, из које се рађа и обнавља све што је достојно човјека и ове светиње. Надам се у Бога да ћемо идуће године за празник Светих архангела да имамо златни крст на храму. И ви се помолите да Бог уразуми ове из управе за културна добра, да схвате да они нијесу ту да чувају културне рушевине, него да их обнављају.“
      Говорећи о култури, владика је подсјетио да култ значи богослужење и да је сва култура човјечанства првенствено никла из неке вјере:
      „Сва хришћанска култура Европе је подигнута око молитве – богослужења, и ми само тражимо да наставимо молитву и богослужење овдје кроз обнову и ових зидина и овога храма. То је оно што тражимо и од наше садашње власти. Они треба да запамте свака је сила довремена а Божија је свевремена и да Бог није Бог силе, него правде и, како је рекао Свети Петар Цетињски, у имену Божијем је суд и правда.“
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је закључио да је Божији суд онај који коначно доноси пресуде о свему што се догађа, а да је Божија жеља и свих мученика кроз вјекове који су овдје гинули, да Михољска Превлака васкрсне и кроз њу и њен спомен:
      „Даће то Бог!  Нека Бог благослови све вас и све бранитеље своје душе брањењем ове светиње! Нека Бог благослови и наше полицајце који због парчета хљеба морају да дођу. Надам се да ће молитвама Светог Петра Цетињског, Петра Ловћенског Тајновидца, Јована Владимира мученика, ова светиња васкрснути, ако Бог да, а кроз њу и и преко ње и ми да васкрсавамо. Амин, Боже дај!“

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      У Недјељу православља, 17. марта 2019, у сали Црквено-народног дома „Светог Василија Острошког“ у Никшићу, предавање на тему „Хришћанска ријеч у Недјељу Православља“ одржао је протојереј-ставрофор др Дарко Ђого.
       
      Звучни запис предавања
       
      Предавање је одржано по благослову Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, а  у организацији Православне Црквене Општине Никшић.
      Предавача, протојереја-ставрофора Дарка Ђога, свештенство, монаштво и публику, поздравио је протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки.
      Свештеник Дарко Ђого је одржао веома упечатљиво и надахнуто предавање, коме су поред архијерејског намјесника никшићког, о. Слободана, присуствовали и: протојереј-ставрофор проф. др Ненад Тупеша, протосинђел Сергије (Рекић), настојатељ манастира Острога, јеромонах Јефтимије (Шкулетић), игуман Пивског манастира, свештеници никшићког намјесништва, као и вјерници из Никшића.    
               
      Након предавања проте Дарка, које је одслушано, заиста, са великом пажњом присутни свештеници и вјерници су са питањима допринијели да се развије занимљив разговор на актуелну тему кризе у Украјини, те да ово излагање буде веома душекорисно.
      Ово је прво у низу предавања, која ће се у Никшићу одржавати током Великог Часног поста.
       
      Извор: Епархија будимљанско - никшићка
    • Од Логос,
      Љубав је основна тема „Месопусне недеље“. На овај дан из Еванђеља се чита Христова парабола о Страшном суду (Мт. 25,31–46). Кад Христос дође да нам суди шта ће бити мерило Његовог суда? У параболи се одговара: Љубав — и то конкретна и лична љубав према људском бићу, сваком људском бићу, које, по Божијој вољи, сусретнем у свом животу, а не само хуманитарна брига за апстрактну правду и за анонимног „сиромаха“. Ова разлика је веома важна пошто данас све више и више хришћана настоје да идентификују хришћанску љубав са политичком, економском и социјалном бригом и старањем.     Другим речима, они се окрећу од јединствене Личности и њене јединствене личне судбине, према некаквим анонимним категоријама „класа“, „раса“ итд.   Није реч о томе да је ово старање погрешно. Очигледно је да су хришћани позвани да се у границама својих максималних могућности и знања на свом животном путу, у својим обавезама као грађани, пословни људи и сл., брину, за праведно, једнако и хуманије друштво.   Сигурно је да све ово потиче из хришћанства и може бити инспирисано хришћанском љубављу. Али хришћанска љубав, као таква, другачија је, и та разлика треба да се разуме и одржи — ако Црква треба да сачува своју јединствену мисију, а не да постане некаква „социјална агенција“, нешто што она дефинитивно није.   Хришћанска љубав је „могућа немогућност“, да се види Христос у сваком ближњем, без обзира ко је он, а кога је Бог, у свом вечном и тајновитом плану, одредио да уђе у мој живот, бар за један часак, и не као случајност ради „добра дела“ или ради вежбања у човекољубљу, већ као почетак вечног дружења у Самоме Богу. Јер, шта је љубав ако не она тајанствена сила која превазилази случајно и спољашње у „другоме“ — његов физички изглед, социјални положај, етничко порекло, интелектуалне способности — и досеже до душе, јединственог и искључивог личног „корена” људског бића, истинитог делића Бога у човеку. Ако Бог љуби сваког човека, то је због тога што само Он зна непроцењиво и савршено јединствено благо, „душу“ или „личност“, коју је дао сваком човеку. Хришћанска љубав је учествовање у том божанском знању и дар божанске љубави. Не постоји „безлична“ љубав јер љубав је чудновато откривање „личности“у „човеку“, откривање личног и јединственог у уопштеном и заједничком. Она је откривање у сваком човеку оног што се може волети у њему, онога што је од Бога.   Хришћанска љубав је у овом погледу нешто супротно „социјалној активности“ са којом, данас често идентификују хришћанство. За „социјалног активисту“ објект љубави није „личност“ (него) човек, апстрактни појам и део још апстрактније „хуманости“. Али за хришћанство човек је предмет вољења зато што је Личност. Тамо је личност сведена на човека; овде се у човеку види само личност. „Социјални активиста“ није заинтересован за лице и веома лако га жртвује за (опште интересе). Хришћанство може да изгледа, а у извесном смислу и јесте, прилично скептично што се тиче те апстрактне   „хуманости“, али оно чини смртни грех против самог себе када год престане да се брине за личност и када престане да је љуби. Социјални активизам је увек „футуристичан“ у свом приступу. Он увек дела у име правде, поретка и среће, који треба да дођу, који треба да буду постигнути.   Хришћанство се мало стара о тој проблематичној будућности, већ ставља нагласак на сада — једино и сигурно време за љубав. Два става се узајамно не искључују, али не треба их ни бркати. Хришћани, сигурно, имају одговорности за „овај свет“ и морају да их испуне. Ово је подручје „социјалног активизма“ које потпуно припада „овом свету“. А хришћанска љубав превазилази овај свет. Она је зрак, објављивање Царства Божијег. Она надмашује све границе, све „услове“ овог света, јер су њен мотив, а такође и њен циљ и крај — у Богу. А знамо да су чак и у овом свету који „у злу лежи“, једине трајне и трансформишуће победе, победе љубави. Истинита мисија Цркве је у томе да подсећа човека на ову личну љубав и призвање, да љубављу испуни грешни свет.   Парабола о страшном суду говори о љубави. Нисмо ми сви позвани да радимо за „хуманост“, али је сваки од нас примио дар и благодат Христове љубави. Знамо да је свима људима безусловно потребна лична љубав — признавање да је у њима јединствена душа у којој се на чудан начин огледа лепота свега створеног. Такође знамо да су људи у тамници, да су болесни, гладни и жедни, зато што се у њима негира та лична љубав. И, најзад, знамо, ма колико да је узак и ограничен оквир нашег личног постојања, да је сваки од нас одговоран за сићушни део Царства Божијег, баш због тог дара   Христове љубави. Тако, судиће нам се да ли смо прихватили ову одговорност или нисмо, да ли смо волели, или одбили да волимо. Јер „уколико сте то учинили једном од најмањих од моје браће, мени сте учинили“…     из књиге оца Александра Шмемана "Велики пост"     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Заштита деце од било које врсте људског насиља увек је била и остаће снажна порука хришћанске вере, рекао је Његова Свесветост патријарх васељенски Вартоломеј на скупу у Светском савету Цркава поводом Светског дана деце. Његова Светост је био главни говорник овог догађаја, који су организовали Светски Савет Цркава и Уницеф 21. новембра 2018. поводом Светског дана деце у Екуменском центру у Женеви, а у присуству великог броја младих.
      „Важно је имати на уму да деца не само што представљају нашу будућност, него су у ствари садашњица на којој се гради будућност“, рекао је патријарх Вартоломеј. Он је истакао да је његова помесна Црква била једна од Цркава оснивача Светског Савета Цркава, док је генерални секретар ССЦ пречасни Олаф Твејт нагласио у свом поздраву да је у својој божићној поруци 2016. г. апеловао на вернике широм света „да поштују идентитет и светост детињства“.
      Патријарх се заложио за међугенерацију правду и подршку деци у развоју, што је духовна одговорност Православне Цркве, примећујући „потпадање културе у технологију“  у свету. „Хришћани су позвани да штите децу како у друштву, тако и у њиховим срединама“, рекао је васељенски Патријарх и додао да је „посебно задовољан“ сарадњом успостављеном између Уницефа и ССЦ када је у питању рад Цркава са децом.
      Патријарх је такође рекао: „Еколошка криза стално ескалира у име раста производње и напредовања. Човечанство не обраћа пажњу на апеле у свету да треба предузети радикалну промену  у нашем понашању према твари ... Наша дужност је да штитимо и подржавамо децу, да бранимо њихова права и старамо се о њиховом напредовању“, напомиње Све-Свјатјејши.
       
      Извор: Српска Православна Црква
×
×
  • Create New...