Jump to content

Recommended Posts

Кад побожност постане шаблон, форма на рачун суштине... Примећујете ли трагичну опорост побожне фразеологије? Шта чините поводом тога?

Коју бисте фразу навели као нарочито потресну? Можда неки гест...

Какав утицај ова појава има на ваш(е) живот(арење)?

Праштајте... :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Jace Jerimoth рече

Коју бисте фразу навели као нарочито потресну? Можда неки гест...

Опрости.(Онако успут, да себи олакшамо савест, без  стварног покајања, односно промене)

 

пре 6 часа, Jace Jerimoth рече

Праштајте... :)

Опрости....:smeh1:

А шта да опростимо....ето ти твоје фразе....:)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Jace Jerimoth рече

Кад побожност постане шаблон, форма на рачун суштине... Примећујете ли трагичну опорост побожне фразеологије? Шта чините поводом тога?

Nije drama.

Niti je meta u kojoj će se umirivati strasti koje se iznenada bude. Idemo dalje.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Рапсоди рече

Опрости.(Онако успут, да себи олакшамо савест, без  стварног покајања, односно промене)

 

Опрости....:smeh1:

А шта да опростимо....ето ти твоје фразе....:)

Da,ljudi često kažu to :prašajte ili oprosti onako usput i zato što lepo zvuči.Često mi dodje da im kažem,a znači one spletke na moj račun su tvoje delo,a sve vreme se pitam od koga to potiče,inače...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Рапсоди рече

Опрости.(Онако успут, да себи олакшамо савест, без  стварног покајања, односно промене)

Прочитају код стараца да је смиреноумље кад на све можеш да кажеш "опрости". Онда крену да се трипују да су смиреноумни. Како људи могу да се прелесте... страшно...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Aleksandra_A рече

A kako procenjujete ko govori od srca a ko reda radi? Ozbiljno pitam, zatto što ja nekad kažem jer mislim da tako treba, a nekad od srca, a posebno na chatu ne znam kako bi se razlika mogla odrediti, mada me i za uživo interesuje kako razlikujete.. 

Зар само то потенцирање не показује претенциозност? 

Просто је - не можеш на све да говориш "опрости". Види се кад треба, а кад је исфолирано. То је плод сујете и за мене је ово неспорно. Сва та стремљења ка некој скромности која није реална се лако примећују и обично сам имао лоша искуства са тим "преподобницима". 

"Душо моја", "срце моје", "брате у Христу"... Добро, доста са овим! Не треба претеривати, јер ће се тежина "излизати". 

На крају крајева, и сромност може врло лако да буде сујетна, лажна, перверзна и изопачена. Тога се треба плашити. Често се користи као параван. 

Да резимирамо - уживо је врло лако проценити, по ситуацији, а на чету игноришем такве делове порука, јер се фокусирам на суштину (ако ми нешто "шкрипи", онда се позиван на ове "преподобне" делове текста да боље протумачим и обично им не служе на част). 

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

пре 18 минута, Млађи Катон рече

"Душо моја", "срце моје", "брате у Христу"... Добро, доста са овим! Не треба претеривати, јер ће се тежина "излизати". 

Da, s ovim se skroz slažem, samo bih dodala da i prestrog pristup pri skretanju pažnje na taj problem baš i ne čini mnogo toga dobrog.. Pričam po sebi isključivo, jer meni je hrišćanstvo relativno novo, ali se opuštam vremenom, pa i učim kako zaista da (ne) koristim sve te fraze, dok mi recimo tvoj opis zvuči malo osuđujuće bez preterane potrebe, mada ne znam tvoja iskustva s drugim ljudima, a sama nisam ništa slično tome doživela.. 

 

пре 18 минута, Млађи Катон рече

На крају крајева, и сромност може врло лако да буде сујетна, лажна, перверзна и изопачена. Тога се треба плашити. Често се користи као параван. 

Slažem se, treba se toga pre svega plašiti kod sebe, a da može da služi kao sve ovo, može, mada sam ja stava da je za nas podjednako opasno da upadamo u cinizam, u smislu da nam skromnost već u najavi deluje lažno. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Aleksandra_A рече

dok mi recimo tvoj opis zvuči malo osuđujuće bez preterane potrebe

Пре бих рекао опрезан, него осуђујући. Знаш како се каже, ко се на млеко опржи и у јогурт дува. :))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 часа, Jace Jerimoth рече

Кад побожност постане шаблон, форма на рачун суштине... Примећујете ли трагичну опорост побожне фразеологије? Шта чините поводом тога?

Pa, sustina je neophodna, .... ali, bez forme, kako da izrazimo sustinu koja se tesko moze videti ?

Mislim, da ako neko preterano istice formu na racun sustine, ... nije forma kriva (:smeh1:) sto je neko koristeci preterano formu zaboravio na sustinu....:D

To je kao kod posta, ... ako mislimo samo na telesnu stranu posta (forma) a prenebregnemo sustinu posta koja je da trebamo 'postiti' i od mrznje i svadje i pijancenja,.... onda smo samo formu ispunili i postali smo kao neki pravoslavni vegetarijanci...:D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 36 минута, Млађи Катон рече

Пре бих рекао опрезан, него осуђујући. Знаш како се каже, ко се на млеко опржи и у јогурт дува. :))

Kapiram :D meni možda u suštini nije jasno zbog čega je to toliki problem (osim naravno tom nekom samom), pa sam zato tako formulisala, a i jes mi zvučalo prestrogo :D ovo što je @Bokisd napisao: "Pa, sustina je neophodna, .... ali, bez forme, kako da izrazimo sustinu koja se tesko moze videti ?", meni najviše pije vodu.. I onda mislim da nekako možda ne treba previše žuriti sa učitavanjem lažne skromnosti, jer nismo uvek eksperti za druge.. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Aleksandra_A рече

Kapiram :D meni možda u suštini nije jasno zbog čega je to toliki problem (osim naravno tom nekom samom), pa sam zato tako formulisala, a i jes mi zvučalo prestrogo :D ovo što je @Bokisd napisao: "Pa, sustina je neophodna, .... ali, bez forme, kako da izrazimo sustinu koja se tesko moze videti ?", meni najviše pije vodu.. I onda mislim da nekako možda ne treba previše žuriti sa učitavanjem lažne skromnosti, jer nismo uvek eksperti za druge.. 

Мислим да се не разумемо довољно. 

Поучен искуством, постављам обориву претпоставку и то баш због тога што кажеш - нисмо експерти за друге. Значи, не постављам нешто што држим апсолутном истином. 

Међутим, не требаш ти мени да кажеш ништа из ове фразеолошке палете да бих ја разумео наш однос боље. На тај начин ми ништа нећеш открити, а можеш ме само довести у опасност. Нисам присталица ове фразеологије, јер може да буде јако опасна. 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da, ovo je dobro razjašnjenje.. Definitivno se nismo razumeli isprva - meni je zvučalo kao da postoji jako malo prostora da se ta pretpostavka obori - a opet, trebalo bi da znaš i da sam ja pre neko ko ume da ispadne naivčina, tako da sigurno da dajem više prostora da se neko pokaže boljim nego što, možda, jeste. Tako da, možda su te naše razlike u postavljanju sa ljudima generalno, doprinele težem razumevanju ovoga što ovde pišemo :) nastavljamo temu

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Aleksandra_A рече

Kapiram :D meni možda u suštini nije jasno zbog čega je to toliki problem (osim naravno tom nekom samom), pa sam zato tako formulisala, a i jes mi zvučalo prestrogo :D ovo što je @Bokisd napisao: "Pa, sustina je neophodna, .... ali, bez forme, kako da izrazimo sustinu koja se tesko moze videti ?", meni najviše pije vodu.. I onda mislim da nekako možda ne treba previše žuriti sa učitavanjem lažne skromnosti, jer nismo uvek eksperti za druge.. 

Ajd, da nesto ne pametujem mnogo, mislim da je ovde opisan odnos forme i sustine :

23  Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте шта је најпретежније у закону: правду и милост и веру; а ово је требало чинити и оно не остављати. (Matej, 23, 23)

42  Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати. (Luka, 11, 42)

Ovo je trebalo ciniti i delovati po pravdi, milosti, ljubavi i veri,....ali, i ono ne ostavljati, znaci formu....dok su fariseji i knjizevnici prenaglasili formu na ustrb sustine (forme) i zbog toga su,..... Вође слепе који оцеђујете комарца а камилу прождирете.....Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама.....А Он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једним прстом својим нећете да их прихватите.... itd....

I, kaze, Isus da cemo ih po delima prepoznati (one kojima je forma iznad sustine), mislim da nema neke velike filozofije.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Ромејац
      “Први пут за више од 80 година живота и 60 година своје свештенослужитељске службе, управо у ово вријеме, два пута смо позивани у Управу полиције да дајемо изјаве због обављања својих свештених дужности и служби. Као Митрополит Црногорско-Приморски и као човјек исказујемо људски и епископски протест због тога што се опијело и сахрана покојника на овакав начин од стране државних органа злоупотребљавају, правно процесуирају и скрнаве”, казао је у изјави Основном државном тужилаштву у Цетињу Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.
      “Свештени чин опијела је наша људска и хришћанска дужност и обавеза. Ни по Божјем, а ни по државном закону ми нисмо имали право да своју митрополитску и људску дужност не извршимо без обзира на било каква потоња тумачења у јавности”, наводи даље у својој изјави Митрополит Амфилохије.
      Цетињско Основно тужилаштво упутило је Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију позив за саслушање у четвртак, 30. априла, поводом присуства сахрани историчара Владимира Јовићевића на Ријеци Црнојевића. Тим поводом у цетињској полицији је саслушано више особа које су присуствовале сахрани, међу којима је и свештенство Митрополије црногорско-приморске.
      Митрополит у изјави подсјећа да вјерски обреди нису забрањени што се види из аката који су донијети у Црној Гори од 14. марта ове године до данас, али је више него очигледно да се Управа полиције понаша и, што је још опасније, поступа као да су вјерски обреди и то само Православне Цркве забрањени, а свештеници и монаси непожељна друштвена категорија.
      Високопреосвећени владика са жалошћу констатује да су мјере које су уведене због ширења вируса корона од стране једног броја државних органа и носилаца јавних функција, а посебно од провладиних медија, искоришћене, а и даље се користе за идеолошко-партијско застрашивање вјерника са позиција јавне власти и масовно кршење Уставом загарантованих права која могу бити ограничена само законом, а не никаквим наредбама и то без проглашеног ванредног стања.
      “На крају, због свог служења Васкрслом Христу Господу спремни смо да одговарамо пред сваким судом овога свијета”, истиче у изјави Митрополит Амфилохије.
      Изјаву Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија преносимо интегрално:
       
      ОСНОВНО ДРЖАВНО ТУЖИЛАШТВО У ЦЕТИЊУ
      ДРЖАВНИ ТУЖИЛАЦ ДУШКО МИЛАНОВИЋ
      Ктр. бр. 84/20 ЦЕТИЊЕ
      Поштовани господине тужиоче!
       
      На Свијетлу Сриједу 22. априла 2020. године када хришћани већ скоро 2000 година молитвено обиљежавају Васкрсење Господа нашег Исуса Христа, служили смо Свету Литургију у Манастиру Светог Николе на Ријечком Граду у Ријеци Црнојевића са почетком у 9 часова. Послије Свете Литургије, у Цркви смо са свештенством, на позив часне и угледне породице Јовићевић, одслужили опијело новопредстављеном православном хришћанину др Владимиру Јовићевићу, потомку чувеног историчара Андрије Јовићевића, правном историчару, угледном интелектуалцу, дугогодишњем потпредсједнику Епархијског савјета и Епархијског управног одбора Митрополије Црногорско-Приморске и нашем пријатељу. Свештени чин опијела нисмо извршили само због позива часне црногорске породице Јовићевић и најдубљег личног поштовања према покојнику него и због тога што је то наша људска и хришћанска дужност и обавеза. Ни по Божјем, а ни по државном закону ми нисмо имали право да своју митрополитску и људску дужност не извршимо без обзира на било каква потоња тумачења у јавности.
      Не сматрамо за потребно, а ни за важно да се као Митрополит Црногорско-Приморски изјашњавамо о присутнима на опијелу и сахрани др Владимира Јовићевића. Више пута смо рекли, а и сада понављамо, да ми немамо право, нити нам пада на памет да вјернике, посебно у оваквим моментима, изгонимо из храмова и пријављујемо полицији. Уосталом, у нашим условима, чак и у градским срединама, немогуће је да се покојник достојно и чесно положи у гроб уз поштовање ”мјере” о физичкој дистанци од 2 метра између лица! А то се, како се види, само од Цркве тражи и изгледа да једино за њу важи та ”мјера” у Црној Гори!
      Први пут за више од 80 година живота и 60 година своје свештенослужитељске службе, управо у ово вријеме, два пута смо позивани у Управу полиције да дајемо изјаве због обављања својих свештених дужности и служби. Најприје на празник Цвијети 12. априла послије Свете Литургије у Манастиру Златици у Подгорици, а потом и послије Свете Литургије и опијела у цркви на Ријечком Граду.
      По члану 14 Устава Црне Горе, који је на снази без обзира на пандемију вируса корона или било ког другог вируса, Црква и вјерске заједнице су ”слободне у вршењу вјерских обреда и вјерских послова”. Вјерски обреди, који су у искључивој уставној надлежности Цркве и вјерских заједница и који се обављају слободно и у складу са аутономним правом Цркве и њеним вјековним Предањем, нису забрањени, нити могу бити забрањени наредбама органа државне управе у Црној Гори. То се и види из аката који су донијети у Црној Гори од 14. марта ове године до данас, али је више него очигледно да се Управа полиције понаша и, што је још опасније, поступа као да су вјерски обреди и то само Православне Цркве забрањени, а свештеници и монаси непожељна друштвена категорија. Резултат тога нијесу само хитре и медицински неодговорне, а посве дискриминаторне интервенције припадника Управе полиције према нама као Митрополиту Црногорско-Приморском него и према свештенству, монаштву и вјерницима Митрополије који се, такође, ових дана позивају и приводе у полицијске станице ради давања изјава због савјесног и одговорног обављања свештене службе уз поштовање уведених мјера и остваривања њиховог, Уставом зајемченог, права на слободу вјере. При том, припадници Управе полиције на терену, којима је очевидно непријатно због наређења која примају од својих претпостављених и које ми лично разумијемо и не осуђујемо, обавјештавају нас да нас позивају, приводе и задржавају у службеним просторијама по налогу Државног тужилаштва.
      Као Митрополит Црногорско-Приморски и као човјек исказујемо људски и епископски протест због тога што се опијело и сахрана покојника на овакав начин од стране државних органа злоупотребљавају, правно процесуирају и скрнаве. То је посебно недопустиво у Црној Гори за коју се зна да су у вријеме сахрана и опијела стајале чак и крвне освете међу Црногорцима.
      Принуђени смо да са жалошћу констатујемо да су мјере које су уведене због ширења вируса корона од стране једног броја државних органа и носилаца јавних функција, а посебно од провладиних медија, искоришћене, а и даље се користе за идеолошко-партијско застрашивање вјерника са позиција јавне власти и масовно кршење Уставом загарантованих права која могу бити ограничена само законом, а не никаквим наредбама и то без проглашеног ванредног стања.
      На крају, због свог служења Васкрслом Христу Господу спремни смо да одговарамо пред сваким судом овога свијета.
      Архиепископ цетињски
      Митрополит црногорско-приморски
      Амфилохије с.р.
      https://mitropolija.com/2020/04/29/izjava-mitropolita-amfilohija-svesteni-cin-opijela-nasa-ljudska-i-hriscanska-duznost-i-obaveza/
    • By Поуке.орг - инфо
      “Први пут за више од 80 година живота и 60 година своје свештенослужитељске службе, управо у ово вријеме, два пута смо позивани у Управу полиције да дајемо изјаве због обављања својих свештених дужности и служби. Као Митрополит Црногорско-Приморски и као човјек исказујемо људски и епископски протест због тога што се опијело и сахрана покојника на овакав начин од стране државних органа злоупотребљавају, правно процесуирају и скрнаве”, казао је у изјави Основном државном тужилаштву у Цетињу Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.     “Свештени чин опијела је наша људска и хришћанска дужност и обавеза. Ни по Божјем, а ни по државном закону ми нисмо имали право да своју митрополитску и људску дужност не извршимо без обзира на било каква потоња тумачења у јавности”, каже даље у својој изјави Митрополит Амфилохије.   Цетињско Основно тужилаштво упутило је Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију позив за саслушање у четвртак, 30. априла, поводом присуства сахрани историчара Владимира Јовићевића на Ријеци Црнојевића. Тим поводом у цетињској полицији је саслушано више особа које су присуствовале сахрани, међу којима је и свештенство Митрополије црногорско-приморске.   Митрополит у изјави подсјећа да вјерски обреди нису забрањени што се види из аката који су донијети у Црној Гори од 14. марта ове године до данас, али је више него очигледно да се Управа полиције понаша и, што је још опасније, поступа као да су вјерски обреди и то само Православне Цркве забрањени, а свештеници и монаси непожељна друштвена категорија.   Високопреосвећени владика са жалошћу констатује да су мјере које су уведене због ширења вируса корона од стране једног броја државних органа и носилаца јавних функција, а посебно од провладиних медија, искоришћене, а и даље се користе за идеолошко-партијско застрашивање вјерника са позиција јавне власти и масовно кршење Уставом загарантованих права која могу бити ограничена само законом, а не никаквим наредбама и то без проглашеног ванредног стања.   “На крају, због свог служења Васкрслом Христу Господу спремни смо да одговарамо пред сваким судом овога свијета”, истиче у изјави Митрополит Амфилохије.   Изјаву Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија преносимо интегрално:    
        Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Поуке.орг - инфо
      На почетку Велике недеље када се молитвено сећамо страдања Христових, која нас уводе и у Његово славно Васкрсење, Митрополија аустралијско-новозеландска је на својој фејсбук страници објавила беседу протојереја-ставрофора Саше Радоичића произнету у СПЦО Свети Сава у Мона Вејлу, на Велики Понедељак. У својој беседи прота Саша, између осталог, поручује:   Звучни запис беседе   „Зашто је Јосиф праобраз Христов? Јосиф је од своје браће продан, као што је и Јуда продао Христа. Затим бачен у једну тамну јаму, као што је и Христос бачен у гроб из кога васкрсава. Затим Јосиф житом храни читав тај крај света. Са друге стране видимо Христа који предавши себе за нас, даје нам спас хранећи нас хлебом небеским, односно својим живоносним телом. Управо као праслика Христова се помиње Јосиф у овај Велики и Свети Понедељак. Зашто је Јосиф изузетно добар пример за нас хришћане који живимо у 21. веку? Нажалост, управо у току овога Великога поста суочени смо са једним новим искушењем – проглашена је пандемија вируса. Државни органи су из предострожности ограничили наше физичко кретање и тренутно живимо у некој врсти самоизолације. Због овакве ситуације многи хришћани проводе много више времена у својим кућама, са својим породицама и са својим ближњима. Тај вишак времена који проводимо у кући не би требало да се претвори у непрекидно гледање телевизије или некакво бескорисно претраживање интернета. За нас хришћане је ово прилика да сагледамо себе и порадимо на свом духовном усавршавању. А то је могуће само ако се угледамо на Сина Божијега, на његов живот, на његове врлине. Само неке од њих ћу навести: праведност, светост, духовну и телесну чистоту, доброту, смерност, кротост, трпљење, љубав, милосрђе, праштање, самоодрицање, али пре свега и изнад свега послушност и љубав према Оцу Небеском и према Његовим законима.    Има ли бољег примера од праведнога и целомудренога Јосифа, који, иако је продан од своје браће, иако је лажно осуђен и тамновао, опет је сваки моменат  свога живота провео на свом духовном усавршавању у служењу Богу и служењу својим ближњима? Иако је био заробљен телом као и ми данас, он је сачувао своју душу незаробљену. Како?   Ова пандемија за нас треба да послужи као прилика за служење оним најрањивијим члановима нашег друштва јер наша вера не сме да буде сведена на причање о побожности. Не треба да будемо као фарисеји који само причају о побожности већ наша вера захтева и дела побожности. Ево још једног начина како да победимо ову изолацију – то је служење другоме човеку. Служећи другог човека ми излазимо из себе, побеђујемо своју егоистичну самоизолацију. То што држава налаже да одржавамо физичку дистанцу међу собом, то не значи да треба у наше животе да уведемо и емотивно растојање и да престанемо да волимо своје ближње. Ми као хришћани истински радимо Божију ствар када служимо другога човека и заиста се истински отварамо за своје ближње. Онда се и они отварају истински према нама. Значи уколико човек отвори своју душу за служење другим људима, он полако постаје боголик јер и Син Божији, није дошао да му служе већ да служи. Тиме човек постаје налик Христу, који у себи обухвата сваког човека. Нажалост, ова самоизолација може да доведе до умртвљености, неактивности, духовне лењости, а то никако нису одлике једнога хришћанина! Човек је у основи делатно биће створено по слици и прилици Бога који непрекидно ради, који непрекидно дела на спасавању људи. Бог нам дарује овај свет као виноград. Свакоме од нас даје дарове према његовим моћима, али од нас тражи да те дарове умножавамо. Служење ближњима је толико велики дар и толико спасоносно зато што оно захтева самоодрицање, смирење, излажење из себе, из свог егоцентричног самољубља. Није битно да ли је то материјална помоћ онима који су сиромашни, бескућници, који су остали без посла, који су у невољи или су самохрани. Та помоћ може бити и духовна – ако некоме кажемо лепу реч, утеху, ако се помолимо за некога, разумевање, покажемо смирење, стрпљење јер нама Христос заповеда да носимо једни другима бремена и тако испунимо закон Христов.    Хришћанска вера је заснована на делима, а не само на причи и жаљењу над оним што не може да се уради. Нема бољег примера од самога Христа који је просто журио, хитао да свакога дана што више људи исцели и телесно и духовно и да свакоме помогне. Ако будемо само причали о хришћанству, а наша дела изостану, не покажу се, не донесемо плодове, онда смо као бесплодна смоква коју је Христос осушио или као фарисеји који су били јаки на речима и споља себе представљали као верне људе.   Боље је по наше спасење да будемо као целомудрени Јосиф, да иако заточени телесно, иако нам је кретање ограничено – наша душа остане слободна у Христу!     Извор: Радио Слово љубве
    • By Поуке.орг - инфо
      Отац Александар Шмеман у својој књизи За живот света подсећа да је Црква мисија, да је њена суштина, сам њен живот – да буде мисија, послање. Међутим, у ове дане Великог поста и страшне епидемије вируса COVID-19 који је погодио нашу државу, али и нашу браћу широм планете земље, као да смо заборавили шта је то мисија.      Саопштења која издаје наша Црква, дају препоруке за један аспект нашег живота у епидемиолошки неповољним данима. Позива се на поштовање одлука и препорука државе и медицинске струке, што је апсолутно одговорно у овом тренутку, позива се на Свето причешће и личну молитву, што такође није упитно, али у целој овој ситуацији као да се заборавља на човека. И то не на неког човека тамо негде, који је апстрактан, већ на човека поред нас, у нашој околини.   Ступила је на снагу одлука да старија лица од 65 година не смеју напуштати своје домове, јер су они најугроженији у овом тренутку. Паралелно са тим објављује се и одлука црквених власти да се обустављају и посете свештеника свим домовима и да ће се освећење воде, тзв. васкршње водице обављати највероватније у току петровданског поста. И на тај начин стаје свака комуникација између црквених лица и њихове пастве (част појединцима). Комуницира се путем саопштења, и уколико имате храбрости и воље, сретаћете се само на богослужењима. А ако сте старији од 65 година, или ако нисте у могућности да дођете у Цркву, уколико сами не позовете свештеника за савет и причешће, тешко да ће се они вас сетити.   Највеће хришћанске заповести своде се на љубав према Богу и ближњима, а ово је време када се та љубав може и мора пројавити у заједници каква је Црква. Време је да покажемо да се не сетимо наших парохијана само у време освећења водице, када долазимо да наплатимо ту услугу, већ да смо ту у све дане, првенствено да им служимо. Да се подсетимо и на речи Светог Јеванђеља по Матеју где се каже: Да не буде тако међу вама; него који хоће да буде велики међу вама, нека вам буде служитељ. И који хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга. (Мт 20, 26-27). С тога, имајмо на уму ове речи и присетимо се других, јер и сам знак пажње свакоме од нас значи много и даје наду у људе, а самим тим и у Бога. Покушајмо да посту вратимо и социјалну димензију, која није била занемарљива у првим вековима хришћанства. Те тако имамо пример Светог Василија Великог који је оснивао болнице, добротворне центре који су имали за циљ помагање старима и болеснима. На тај начин Свети Василије подиже углед Цркве и даје један шири друштвени значај тим институцијама. Показује да нам је брига о другом задата обавеза.    А где смо ми данас? Како постајемо пример свету? Утапамо ли се и ми у живот свакодневнице? И јесмо ли заборавили да треба да будемо со земљи?    Сведоци смо да је дух индивидуализма, који је одлика човека 21. века, достигао свој врхунац у овим данима, данима панике, када нам се само сопствени живот чини као једини вредан. И није то ништа ново и чудно, јер страх од смрти је један од универзалних страхова који се јавља код сваког човека. Али то управо показује да ми као Црква, слабо сведочимо Христа, који је једини победитељ смрти. Солидарност, милосрђе, љубав према ближњем су вредности које треба да негује сваки хришћанин, јер се само тако може показати љубав према другоме. Све беседе ових дана треба да указују на то. Сопствени пример свештенства треба да буде путоказ пастви. Покренимо харитативну делатност. Отворимо волонтерске центре при храмовима, ангажујмо младе теологе, вернике… који ће бити спремни да обилазе старија лица и пружају им прву помоћ. Комуницирајмо са локалним заједницама и покажимо да постојимо. А постојимо само ако бринемо о другоме. И кроз то посведочићемо речи Јаковљеве посланице: „Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има веру а дела нема? Зар га може вера спасити? Ако ли брат или сестра голи буду, и оскудевају у свакодневној храни, и рече им који од вас: Идите с миром, грејте се, и наситите се, а не дате им што је потребно за тело, каква је корист? Тако и вера, ако нема дела, мртва је сама по себи. (Јк 2, 14-17).    У данашње време, улога хришћана је од посебне важности за свет. Не треба да се плаше промена, већ те промене треба да буду у складу са хришћанским вредностима, које је неопходно заједничким акцијама оживети. „Данас је живот мало друкчији, мање прозиран, промена је подразумевани елемент наше свакодневнице, и зато се показује потреба да се са спорадичног пређе на трајни однос солидарности и тако доприноси неговању општијег друштвеног етоса солидарности, што се данас сматра кључем за решавање многих напетости у друштву.“ (Зоран Крстић)   У нади да ћемо своју љубав према другоме показати делима у данима који су пред нама, верујем и да ћемо као народ и Црква из свега овога изаћи јачи и оснажени васкрсењем Господа и спаса нашега Исуса Христа.   Данило Потпарић   Извор: Теологија.нет

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...