Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Поуке.орг инфо

Епископ крушевачки Давид: Мала Читанка из Празникословља за наше вероучитеље 1

Оцени ову тему

Recommended Posts

Православним вероучитељима показ како да распевају црквену догматику и да је обуку у црквену поетику.

 

Божић

Ми

препуштени тљенију,

упропаштени преступом,

отпали од

божанског живота,

пресаздани смо

Богочовеком.

 

Нагнула

нам се небеса

да сниде

Создатељ

и да нас целе обујми

својим бићем

и битијем.

 

Очеловечио се

Логос

 кришом од Сила

Надземних и земних

и обновио нас

овештале.

 

Ни мокри талас

ни острашћена душа

не преградише пут Израиљу

ка небеском своду.

 

Из освећене утробе

израчио се Бог

и помешао

са смертним обличијем.

 

Саосећајни Логос

пеленами повијен

дође као Слово

да утиша грех.

 

Брениј Адам

најпре причастник

благодатног задахнућа бист,

па коварством жениним

поданик пропасти јест,

но знамо да се ради јего

Реч саобрази

адамовићима.

 

Уподобљен перстном обличију

што растаче се залудно

Бог нас и причесницима

Својим сотвори

да бисмо му клицали

јакоже другоанђели.

 

Зауздао си надмену гордост

поврнуо нам опрез према греху

укоренио веру у нама

Веро наша

Свезрјашчи

Господе.

 

Запутио се јеси к нами

преко Дјеве

прво бесплотни

па у тело одевени

Слове слова.

 

У сиромаштву и у худости

заблиста Твоја божанствена слава

а све ради Твога

првенствујућега створенија.

 

Заблуде сваковрсне

преокренуо си

у красоту вере у Бога

чинећи да Те свако иште

о Боже свакога искања.

 

Повереницима речи

постао си Главница

о Главо и Првино наша

свесушта.

 

Очистио си нас

од отрова змијске главе

извео нас из недођије

до које не допире Солнце

нити живоносни зрак.

 

Дјево

Ти пређе границе смертних бића

родивши превечну Реч

која изволе да пројде

кроз Тебе запечаћени кивот,

о несагориви кивоте и купино.

 

Ти Бог мира посла нам

Ангела Великаго Совјета Твојего

да нас мироше

и к светлости богопознанија

упућује.

 

Ускладивши се са нашом худошћу

Ти нас земљане створове

причастијем обоготвори.

 

Добротворе

дођи нам ради отдиха

од дела мрачних обман`

еда бисмо се успињали

до моћи Твоје славе.

 

Здружио си свест

са материјалним бићима

и Родитеља нам учинио

приступачним творевини,

Господару наш.

 

Где се много разбуја грех

Ти пружи неописиву благодат

па сви постасмо наследници

Вишње светлости.

 

Какав лав!

Слово у утроби Дјеве

узе тело себи

и изиђе из неокрњене

Родитељке неокрњен.

 

Држитељ уза

безгрешних сила

повија се пеленами

а дреши замршене узле

свих грехова наших.

 

Подмладак Адамов,

чедо материје

роди нам се Син,

даде нам се силни

Тваридржац.

 

Одстранитељу зала,

дојди нам немарнима

да учврстиш наше

немошно биће

и ослободиш га

од трпљења.

 

К земљи погнуте

уздигни нас у синове

Настанитељу светлости

и сетлости Настанитељу.

 

Да процвета опроштај

да потекне студенац неископани

Богомладенац да утоли сваку жеђ,

молимсја.

 

Христови су

в благочастију одгајани

в светлости вајани

во славје каљени.

 

Обилата роса

због побожности,

овенчавање огњем

због дерзновености.

 

Подвргнути обликовању Праотац

ималац богатства обоженија

у јаруге мрака доспе,

 но врже и нас,

па и менека из Благаче.

 

Неуздржљиво обесни

нечасно растаратаћени грех

у залуђеном свету

Ти затоми,

о Лаве Јудин и Јесејев.

 

Као огањ урањаш у нас

но нас не опаљујеш,

о Преузнесени у векове.

 

Замукните свираљке

и трепетљике

јербо дође времја благодати

да људе

на славословије внушава.

 

Гадост је обмана

да ће твар Богом постати.

Слово што се унизи

слави се песмом,

а не пропадљива твар

што се мудролијама

вјека сего

обдржава.

 

Богојављење

(Светила)

Јордан и море беже од Тебе, Спасе,

док Јован полаже брениј длан на Те

~ Огањ ~ од кога трепере херувими;

Њега и ми примисмо

у бањи пакибитија

да забитујемо Њиме.

 

Степена по гласовима

Светим Духом свака се душа

одржава у животу,

чистотом се узвишује,

тројичним јединством

свештено се и тајно

осветљује.

 

Светим Духом точе се

благодатне струје,

напајајући сву твар

ради оживљења.

 

Светим Духом бива

богатство боговиђења,

зренија и премудрости.

Њиме Логос открива

све отачке одредбе.

 

Духом Светим сваки божанствен ко је,

чини чудеса превисока.

Од Светога Духа наука је о Богу:

Јединица је три пута света.

Свети је Дух једноставни узрок

И све држи дајући мир.

 

Од Светога Духа је извор божанственога блага,

Од Њега је мудрост, разум, страх.

Од Духа Светога све на свету има биће

а пре свега је Бог Господар свему,

светлост неприступна, живот свима.

Од Светога Духа је дубина дарова,

богатство славе, бездан великих пресуда,

јер треба га сапоштовати и сапрослављати

као што чинимо спроћу Оца и Сина.

 

Од Светога  Духа јест сваки узрок који спасава.

Ако некоме од тога удахне по достојанству,

брзо га узима од људи на земљи,

даје му перје, чини да порасте,

и меће га у ред оних горе.

 

Од Светога Духа је свима обожење,

добра воља, разум, мир и благослов.

Од њега је господопознање,

разгледање и мудрост.

Њиме Логос открива све отачке одредбе.

 

Из Светога Духа извире свака мудрост,

отуда благодат апостолима,

борбама да се овенчавају мученци и пророци.

 

Недеља Свете Педесетнице

 

Несагласност се ствара за казну

а сагласност се обнавља

за спасење душа наших.

Господе Душе Свети

обнављај нас силом Твојом

насушном.

 

Окићена врлинама

као златним везом

и благодатима Духа украшена

као невеста Очева

Ти се показа мати Божја.

 

Божанском молитвом Твојом, Мати,

примамо опроштење

од сагрешења и напасти.

Ти си извор радости бесмрћа,

Ти нам увек точиш

струје доброчинстава.

 

Душевним рукама

доносимо појање Теби

и танцујемо уз божанске песме,

Дјево.

 

Теби ранимо Христе

Који си просветљење

у сладости речи

којима опевамо

Твоје богочовештво.

 

Сав свет је дужник Твој,

о Пречиста:

да Те славом слави,

да Те благочестиво хвали

и да благодат Твоју слави.

 

Трулеж нас је расула, Господе,

покупи нас, сабери стадо Твоје.

 

Господе,

претвори огањ

огњене пећи душе моје у росу

да бих Ти певао,

да бих Ти клицао;

устима и духом објављивао

благодат молитве.

 

Ми који љуто плакасмо

радујемо се Твојим молитвама,

о достојна, и колико!

да Те Блажену

и пренепорочну

величамо.

 

Ти који раздаде огњене језике

и све људе позва да се уједине,

позови сада и све моје силе да Те

увек достојно хвале и славе,

о утешитељни Душе.

 

Извор Духа дође

и мени на земљи

па се мисаоно дели

у огњене рукавце;

роси ми душу,

светлошћу ме води,

он роснопросветни

одажђује се на мени.

 

И ја човек спора језика

избесеђујем Богом записани закон

о нашем спасењу

дејством Онога који Јестаствује

и који ме учи познању Духа.

 

 Излиј обилну благодат од Духа

да сине на мени

који желим да засветлим,

о Ти који седиш на превисоку престолу

са Оцем и Утешитељем.

 

Да наиђе сила Божанскога Духа

и да сложи у један склад

раздељени глас моје душе

који се саглашава на зло.

Севањем Духа да се извуку

безбројне мисли моје

из ноћне дубине.

 

Којима год духну

благодат одбогаструјећу

они засветлише,

блиставо се променише,

Дух вајар пресветли

избриса им мрљу из срца.

 

Дух Свети Бог је који обожује огњем;

Огањ је што од Огњена Оца исходи

и у сословију јест са Огњеним Сином~

који се од Огњена Оца рађа

као Огњено Слово.

Од Матере паки Слово је рођено

као Огњени БогоЧовек;

са њима, Оцем и Духом

Он од нас бива славословљен.

На Божји миг течна природа воде

претворила се у земљан облик

да Израиљ прође непоквашен,

Господе, који и Нови Израиљ

избављаш од искушења,

слава Теби.

 

Побожни отроци у огњеној пећи

Претворише огањ у росу,

и певаху, и клицаху

Господу отаца наших.

 

Усне од праха

заједно са бестелесним пуковима

у песмама певају Теби

Тројици у Јединици бића.

 

Људи од блата немају снаге

да достојно узвишавају и поју Тебе

којега на висини

непрестано поју серафими.

 

Адам је пао са свима које роди,

и сви падамо до овога часа,

али нас Христос Крепки

непрестано подиже и усавршава

Духом Светим правим,

Који и мрљу чисти у срцима нашим.

 

Кондак глас 1

 

Славни васкрситељ из гроба

са собом васкрсе и свет.

Смрти неста, Адам коло води,

одрешен је од окова.

Ева кличе Христу

свима даваоцу васкрсења.

 

Ти који небићима дајеш постојање

и да ће доћи оно што си предвидео

и да се догађају дела која си замислио

и да ће се догодити са нама

све што си најавио

о Господе савршитељу спасења нашега

слава Теби.

(Види: Јудита 9, 5. В. Велики, О Духу Светом 8, 19).

 

Покајна стихира прва

на Господи возвах,

у понедеоник, Октоих глас 5

 

Заиста окаљах прву оде`ду кр{тења,

завет пак мој Теби дат, напустих;

и опет, други овај завет

{то Ти га пред ан|елима и људима давах,

што образ плача понесох,

исти потом  и одбацих, Спасе,

но не остави ме сасвим да пропаднем.

(Наш препев сa црквенословенског језика)

 

Преображење Господње

 

Данас Владика

усходи на Таворску Гору

да божанства свога

исијава красоту

и да људска природа

божанствено заблиста

 

Учитељ васпитава своје Апостоле

да се они, видевши сва чудеса Твоја

не устраше страдања Твојих.

 

Лучама силе своје

изабране ученике озаривши,

одавде човекољубљем

оданде влашћу,

Ти благоизволе показати им

и светлост васкрсења Твога,

чега и нас Милостиви, удостој.

 

Таквог сијања

лица Твога не подносећи,

ни светлости Твојих риза,

ничице паднувши на земљу

врховни ученици

 лица своја покриваху.

Анђели служаху

са страхом и трепетом,

небеса се бојаху,

земља трепераше

видевши на себи

славу Господњу.

 

Светлошћу својом

Спас сву васељену осветли

кад се славно

на Гори преобрази,

душе наше просвећујући.

 

Светлошћу примивши светлост

ми узвишени Духом видесмо

славу Једнороднога од Оца,

и зато једносушну Тројицу

у изливању светлости

опевамо вавек.

 

Слове, светлости неизмењива

Светлости Оца нерођена,

у светлости видимо Оца

у светлости и Духа,

Који светлошћу

просветљује сву твар.

 

Наставиће се

 

 


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Неуздржљиво обесни
нечасно растаратаћени грех
у залуђеном свету
Ти затоми,
о Лаве Јудин и Јесејев."


Између, и у (реченом) току, осталог, али издвајањем не мање него и више знаК-чајног, западе ми за око (и тиме нарочито) ум  "растаратаћени грех".

Има ли неки превод, тумачење, созерцаније или умно-разрешитељни свет(ло(го)сно)отачки контекст за ову реч?
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мала Читанка из Празникословља за наше вероучитеље 1

пре 4 часа, Поуке.орг инфо рече

Православним вероучитељима показ како да распевају црквену догматику и да је обуку у црквену поетику.


И, није ми јасно, а ни очи-глед-но, зрењем кроз текст и мета-(ноични)-наратив празникословног песмопјенија,
зашто је ова теопоетика намењена искључиво нашим вероучитељима?

Зар свештеници, позвани и постављени на умно-сазерцатељну проповед у, дарованом им, народу,
не би могли да користе ову распевану црквену догматику и на парохији? Зашто да не?
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Vladan :::. рече

"Неуздржљиво обесни
нечасно растаратаћени грех
у залуђеном свету
Ти затоми,
о Лаве Јудин и Јесејев."


Између, и у (реченом) току, осталог, али издвајањем не мање него и више знаК-чајног, западе ми за око (и тиме нарочито) ум  "растаратаћени грех".

Има ли неки превод, тумачење, созерцаније или умно-разрешитељни свет(ло(го)сно)отачки контекст за ову реч?
 

Vlado, treba tu teska kontekstualizacija, (:sossos:) .... koliko vidim,....:D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Bokisd рече

Vlado, treba tu teska kontekstualizacija, (:sossos:) .... koliko vidim,....:D

Ili, .... rastacena, smanjenog kvaliteta proizvoda ili usluga, smanjene mogunostii zbora i sl.... kao kada se nesto rastace, .... rastaceno,.... pa, dodas i ,.... rasta,... kao mozda neko sirenje, od reci, .... raste'..... i dobijamo, ..... rastarataceni.... kao da se greh prosirio skroz, po celom svetu,.... koji je greh uzeo na sebe Lav Judin i Jesejev i ....zatomio ga,.... (na Krstu i Vaskrsenjem).

A, dal' smo desifrovali.... :idea:  :smeh1:

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије служио је јуче, 25. јуна, Свету архијерејску литургију у Пећкој патријаршији, а наредних дана боравиће и служиће и у другим светињама на Косову и Метохији. Владици су салуживали архимандрит Михајло (Тошић), игуман манастира Светих Архангела у Призрену, протојереј Ненад  Нашпалић, парох гораждевачки и о. Јовица Станојевић, парох осојански.
       
      Преосвећени владика своју бесједу је почео подсјећањем да је послије Вазнесења Господњег, Дух Свети сишао на апостоле и сву Цркву и остао у њој као други утјешитељ и да послије Педесетнице славимо Недјељу Свих светих:
      „Сви свети су плод икономије, домостроја, Христовога: овоплоћења, обрезања, крштења, преображења, страдања, васкрсења, вазнесења и силаска Духа Светога. Светитељи су плод на дрвету живота, говорио је Свети владика Николај, који је такође прибројан светима. Овдје је сабор Свих светих наше Свете светосавске Христове апостолске православне цркве и зато се радујем што сам данас са вама.“
      Истичући да Литургија јесте Сабор, предукус вјечнога Сабора Царства небескога, Епископ Атанасије је подсјетио да руски богослови истичу да бити православан значи држати Сабор са Свима светима у срцу своме и у храмовима својим.
      „Ми смо на Косову и Метохији у таквом једном Сабору. Сједиште тога Сабора је овај храм Вазнесења и храмови око њега, као и осталих 1500 храмова и светиња, и гробова такође. У невољи смо, али то је Господ прорекао Ко хоће за Мном да иде, нека узме крст свој, и апостол Павле каже Ко год хоће побожно живјети у Христу Исусу биће гоњен.“
      Страдање је није лако, али је спасоносно, јер крст увијек изводи у васкрсење а васкрсење води Господу, бесједио је владика.
      „Зато ви, сестре и остали православни, овдје носите крст свој. Види Господ ваша страдања, невоље и искушења, и томе је крај, само да имамо вјере у Њега, а вјера у њега је наша највећа веза са Господом. На вјери је Господ основао Цркву Своју.“
      Подсјетио је владика на ријечи Господње када је питао: Шта кажу људи ко сам Ја, и Петров одговор Ти си Христос Син Бога живога.
      „А он му је рекао: Блажен си Петре, сине Јонин, то ти је открио Отац Мој Небески, и на томе Камену који си ти исповједио, а Христос је крајеугаони камен Цркве, засноваћу Цркву Своју и неће јој одољети ни врата пакла. Врата паклена су зла овог свијета: ђавоља, људска, политичка…и др.Ви сте овдје на томе страшном распећу, нек да Бог да издржите“, поручио је владика.
      Казао је да је дошао да се заједно у овој светињи помолимо Богу и да Господ да истрајности трпљења и стрпљења сестринству и православнима, „да будемо постојани да бисмо опстали“.
      Преносећи поздраве херцеговачких светитеља, умировљени Епископ Атанасије је подсјетио на страдања наше Цркве и народа Божијега у Херцеговини, као и на светитеље који су просијали из крви невино пострадалих. Такође је пренио поздраве владике захумско-херцеговачког г. Димитрија, свешетеника, монаха, монахиња, дјеце….
      На крају свог обраћања Његово преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије је честитао празник Св. Ону­фри­ја Ве­ли­ког и Петра Атонског, као и неразлазни Сабор свих наших светитеља, подсјетивши да је Црква Сабор који се никада не разилази:
      „Бог наш, у Тројици слављен који је вјечни Сабор, вјечно огњиште: Отац Син и Дух Свети, нека нас све благослови, штити и спасава и освећује. Амин!“

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије прославкио небеског покровитеља. - Поздравно слово Патријарха српског и орден Светог цара Константина
      Служењем Свете архијерејске Литургије на празник Преподобног Онуфрија Великог, 15. јуна 2019. године, у Успенском храму знамените Кијево-печерске лавре - древне колевке монаштва и духовности, Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије обележио је своја два значајна јубилеја: 75. рођендан и 5-годишњицу устоличења на древну кијевску катедру.
      Том приликом, Његовом Блаженству су саслуживали: митрополит одески и измаилски  Агафангел, митрополит хустски и виноградовски  Марк, митрополит каменец-подољски и городокски Феодор, намесник Кијево-печерске лавре митрополит вишгородски и чернобиљски  Павле; председник одељења Спољних црквених послова УПЦ митрополит бориспољски и броварски Антоније; митрополит дњепропетровски и павлоградски Иринеј,митрополит ровенски и острожски Вартоломеј, митрополит туљчински и брацлавски Јонатан, митрополит тернопољски и кременецки Сергиј, митрополит николајевски и очаковски Питирим, митрополит хмељницки и староконстантиновски  Антоније, као и велики број свештеника и свештеномонаха Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије.
      По благослову Његове Светости Патријарха српског Иринеја, као званични представник Српске Православне Цркве свечаностима је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ моравички Антоније, викар Патријарха спрског и старешина Подворја Српске Цркве у Москви.
      Молитвену радост за Његовим Високопреосвештенством су поделили и остали представници помесних православних Цркава: митрополит картагински гМелетије (Александријска Православна Црква), митрополит вострски Тимотеј (Јерусалимска Патријаршија), митрополит сингапурски  Сергије, егзарх за Југоисточну Азију (Руска Православна Црква), Митрополит корсунски г. Антоније (Руска православна црква), митрополит зугдидски г. Герасим (Грузијска православна црква), Митрополит ловчански г. Гаврило (Бугарска православна црква), митрополит томасоски Исаија (Кипарска Православна Црква), Архиепсикоп прашки Михаил (Православна Црква Ћешских земаља и Словачке), епископ гајновски Павле (Пољска Православна Црква), архимандрит Атанасије (Јанош) (Румунска Православна Црква) и протојереј Назарије Полатајко (Православна Црква у Америци).
      На Малом входу,је Блажењејши Митрополит Онуфрије  архиепископа ровењковског и свердловског Пантелејмона наградио титулом митрополита, док је у чин архиепископа увео ректора Почајевске богословије епископа шумског Јова, Епископа ивано-франковског  Серафима, епископа овидиопољског  Аркадија и епископа јужненског Диодора.
      Празничну проповед после читања Јеванђеља о подвижништву Преподобног Онуфрија Великог одржао је митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије.
      У име клира и верника Украјинске Православне Цркве митрополит одески и измаиљски Агатангел је честитао Високопреосвећеном Митрополиту Онуфрију значајне јубилеје, уручивши му високо одликовање Украјинске Православне Цркве - орден Светог и благоверног кнеза Владимира Великог. 
      Високо одликовање СПЦ митрополиту кијевском Онуфрију – орден св. цара Константина
      На предлог Његове Светости Патријарха српског Иринеја, Свети Архијерејски Синод Српске православне Цркве је Његовом Блаженству Митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију доделио високо одликовање Српске Православне Цркве - орден Светог цара Константина. Ово одликовање „за ревносно и пожртвовано служење у љубави, као и за истрајну, храбру, постојану, достојну и исповедничку одбрану јединства свете Православне Цркве Христове“ Његовом Блаженству је уручио епископ моравички гАнтоније, викар Патријарха српског.
      Том приликом је епископ Антоније прочитао и поздравно слово Његове Светости Патријарха српског  Иринеја, упућену митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију поводом његове 75-годишњице рођења и 5-годишњице устоличења на кијевску катедру. У своје лично име, владика Антоније је митрополиту Онуфрију уручио икону празника Силаска Светог Духа на апостоле.
      За време богослужења, заједно са хоровима Кијево-Печерске лавре, одговарао је и хор из Србије.
      .
      Поздравно слово патријарха српског Иринеја упућено митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију
      Ваше Блаженство,
      Блажењејши митрополите кијевски и све Украјине
      г. Онуфрије,
      љубљени у Христу Брате и Саслужитељу!
      Целивајући Вас у љубави у Христу, срдачно и топло Вас поздрављам.
      Итекако ми је драго [toимам ту могућност да Вас поздравим данас са духовном свечаношћу Вашег Блаженства - успоменом на Вашег небеског покровитеља.
      Данашњи празник је дан прослављања Ваших духовних напора и дан успомене на Ваше монашке завете чистоте, светости и молитве, које сте примили. За сваког монаха тај дан је попут одсјаја долазеће неисказане небеске радости, коју је Господ припремио за све оне који Га љубе (1 Кор 2,9).
      Ви сте ступили на пут монаштва у годинама док сте се учили у mосковским духовним школама, у обитељи Свете Тројице код Преподобног Сергија Радоњешког, великог руског подвижника, који је молитвом и светошћу живота ујединио руски народ. Тамо сте узрастали како би се затим вратили у родне крајеве и донели духовни дар Преподобног Сергија у западне земље древне Руси, на земљу Черновцов и Буковини, где сте достојно провели архијерејску службу и одакле сте били изабрани на кијевску катедру, мајку свих руских градова.
      У Српској Цркви Вас познају као изузетног архипастира који данас, на челу више хиљада нових исповедника православне вере, храбро одолевате пред непријатељима Православља. Украјинску земљу је погодило велико искушење вере, бола и туге. Међутим, како наше смирење лично и наш Свети Синод и сви архипастири Српске Цркве, тако и сво наше монаштво, свештенство и сав благочестиви наш народ, верујемо у Христову победу и молимо се за спасење Свете Руси, чије је срце град Кијев. Нека би Господ дао да Ваша паства изађе из те страшне борбе овенчана славом и духовно ојачана, као што јој и приличи у њеној благодатној обнови, части и величини.
      О томе се моле и пoворке светих Божјих угодника на небу и о томе се молимо и дви ми недостојни овде на земљи. Нека би Вам "Подвигоположник" Господ даровао духовну радост и телесну снагу, како би на многа и блага лета исправно управљали речју истине Христове на свештеном трону кијевске крстионице.
      Ваш сабрат и самолитвеник,
      Вашег Блаженства увек предани и у љубави Христовој Сабрат и Саслужитељ,
      Архиепископ пећки,
      митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ИРИНЕЈ,
      Председник Свештеног Синода
      Епископ моравички Антоније подсетио на став Српске Цркве о ситуацији у Украјини
      После свечаног обележавања два значајна јубилеја: 75. рођендана и 5-годишњице устоличења на древну кијевску катедру Његовог Блаженства митрополита кијевског и све Украјине Онуфрија, Његово Преосвештенство епископ моравички  Антоније дао је изјаву за украјинске медије. Владика је подсетио на званични став Српске Православне Цркве о ситуацији у Украјини: „Ми не познајемо другу Православну Цркву у Украјини осим оне на чијем челу се налази Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије. Према томе, никакве структуре које су формиране од стране Константинопоља ми не признајемо.”
      Према његовим речима, оно што је једна помесна православна Црква учинила (у овом случају Константинопољска), ниједна друга није признала. Једино могуће решење поменуте ситуације јесте дијалог.
       
      Извор: Подворје Српске Патријаршије у Москви
    • Од Логос,
      Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, бесједећи на „Видовданским вечерима“ у Затону код Бијелог Поља, пред црквом Светог Јована Крститеља и Претече, казао је да „такву пошаст, каква је данас у Црној Гори нијесмо доживјели ни од једног непријатеља у историји, јер ниједан непријатељ није одузимао наше светиње“.
       
      – Било је рушења светиња и страдања, али ниједна окупаторска власт није прекњижила наше светиње на било коју државу, него су биле и остале Божји домови. Оно што је било остаје и нико није хтио себи да присвоји. У овом времену имамо тај грдни наум, да оно што је божије, Богу посвећено и што је црквено и свето, да нека власт, и то атеистичка власт и партијска памет, са свим својим ограничењима и фанатизмом хоће да преузме и да располажу како они знају да располажу, бесједио је Епископ Јоаникије, који је одговорио на „бригу власти о заштити културних добара у Црној Гори“.
      Било би, како је навео, боље да народу дају одговор на питање шта је са покраденим културним благом из цетињских музеја, ко их је опљачкао и гдје је завршило.
      –Нестало је више од 2000 културних добара. Наша власт ћути као заливена и није дала одговор шта је било са тим културним добрима. Шта је било са тим културним добром, ко их је попљачкао и где су завршила, упитао је Епископ Јоаникије.
       
      Извор: ИН4С
    • Од Логос,
      У оквиру циклуса предавања Служење и различите службе у Цркви, Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин др Иринеј, у четвртак 28. фебруара 2013. године, беседио је пред слушаоцима сабраним у свечаној дворани Задужбине Душана Радића у Суботици, на тему Службе као благодатни дарови у најранијој историји Цркве. Из архиве доносимо звучни запис овог надахнутог предавања. Звучни запис смо преузели са званичне интернет стране Радио Беседе.
       
       
       
    • Од Логос,
      Његово преосвештенство Eпископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије поручио је данас да је српство мјера људскости и светионик који указује на пут којим ваља поћи. Да бисмо сачували себе, сматра владика, морамо се вратити себи, препознати у нама оно хришћанско, српско и људско, па започети унутрашње путовање које ће нас учинити бољима него што јесмо. Поуку Преосвећеног владике Сергија о томе Какво нам српство треба преносимо у цијелости:
      Није лако бити Србин, никада није ни било. Да јесте, данас би нас било неколико десетина милиона, били би један од најбројнијих народа у Европи. Али, историјска судба нам је одредила узак и трновит пут, да собом свједочимо оно што јесмо. У нашој прошлости имали смо мноштво непријатеља, које смо, уз Божију помоћ, сопственом снагом надвладали, али смо, готово у сваком времену, највећи непријатељи остали сами себи.
      Зашто? Зато што смо се одрицали Христа у времену, не марећи за вјечност на коју смо призвани. Због тога су нас разне богоборне идеологије доводиле на ивицу биолошког опстанка. Зато смо падали и посртали, али нас је Божија милост увијек и изнова дизала из праха непостојања, али само онда када смо, свим срцем, завапили Господу, призивајући Име Његово, а Он нам је, као Добри Отац, пружао Своју већ испружену руку, коју у сопственом мраку нисмо видјели.
      Зато је српство мјера наше људскости, љествица коју треба достићи, циљ којем требамо ићи, светионик који нам указује на пут којим нам ваља поћи, а не нешто што нам је дато само по себи, што не треба заслужити и оправдати сопственим животом. Као што је Христос мјера нашег духовног раста, тако је српство наша национална мјера, наш задатак, циљ и призвање.
      Није српство мрзити друге, већ вољети и поштовати своје!
      Није српство пјевати националне пјесме, а заборавити ближње у невољи!
      Није српство ријечима се гордити, већ чувати своје ћирилично писмо и српски језик!
      Није српство стицати материјална богатства, а занемарити своје духовно постојање!
      Није српство зидати цркве и манастире, а послије не ићи на богослужења, занемарити Свету Литургију, не постити постове!
      Није српство не поштовати родитеље, већ љубављу се одужити онима којима смо дужни биолошко постојање!
      Није српство имати кума и пријатеља, а заборавити најрођеније!
      Није српство славити Славу, а псовати Име Божије!
      Није српство стећи сву науку овога свијета, а заборавити свете претке, који су у мукама и невољама чували име српско и вјеру православну, да бисмо ми били оно што данас јесмо!
      Није српство обићи сав свијет и монденска љетовалишта, а не видјети наше славне манастире „наших светих цара задужбине“, који су удахнули живот нашој националној души!
      Није српство угађати себи, а не оставити наду онима који ће доћи послије нас!
      Није српство живјети порочно, већ чувати своју душу!
      Није српство критиковати друге, већ исправљати себе!
      Српство је наша снага, коју тек требамо стећи, а кад је стекнемо знаћемо да можемо и боље и више, да смо много тога пропустили јер смо, умјесто да поправљамо себе, оптуживали друге.
      Није нам узалуд Арчибалд Рајс, наш освједочени сапатник и пријатељ, рекао: „Срби, чувајте се себе!“
      Да бисмо сачували себе, морамо се вратити себи, препознати у нама оно хришћанско, српско и људско, па започети унутрашње путовање које ће нас учинити бољима него што јесмо.
      У супротном, биће нас све мање, постаћемо све гори, лаж ће царевати на нашим уснама, а среброљубље нашим срцима. Вратимо се себи док још имамо коме, док времена има, док још имамо снаге да се одупремо злу у нама. На то нас Христос позива већ двије хиљаде година. Одазовимо се Његовом позиву, исправимо свако себе појединачно, да бисмо као заједница опстали на немирној пучини постојања.
      Ипак, звати се не значи и бити! Много је, нажалост, оних који се називају Србима, али суштински то нису, јер су им животна дјела далеко од онога што српство подразумијева.
       
      Извор: Епархија бихаћко-петровачка
×
×
  • Create New...