Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Ведран*

Да ли Владика Максим прихвата расколнике у Америци, противно препоруци СА Сабора и Синода СПЦ?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Нисам раније наишао на овај текст, а написан је пре месец дана. Па изволите и ви, ако нисте читали.

 

Бокан: Владика Максим се отворено ставио на страну ЗАПАДА против српске и руске цркве!

7. априла 2019.
0
csm_bokan_jutjub_10f071e443-1.jpg
    

Након одмереног и достојанственог одговора који је Владика бачки др Иринеј Буловић упутио Епископу западноамеричком др Масиму Васиљевићу – а након његових грубих оптужби, у којима га овај назива ”чудним” и ”опасним” портпаролом Српске православне Цркве – дошло је до даљег наставка овог дијалога двојице архијереја наше Цркве, убрзо, нажалост (али неизбежно) претвореног у жестоку полемику. С тим што је млађи од двојице наставио са личним нападима и неодмереним речима на рачун свог неистомишљеника, користећи његово нимало лако послушање у улози ”портпарола” СПЦ, а у оваквим временима.
Закачивши се за то као за лукави повод да директно нападне владику Иринеја, епископ Максим у нимало хришћанском духу (а камоли ”духу љубави”, о чему, иначе, тако често и ”ентузијастички” пише) креће да брутално напада и омаловажава свог старијег брата у Христу и сабрата по положају у нашој Цркви, као да је једва дочекао прилику да га лично нападне – а, преко њега, и скоро све остале наше владике (осим њих пар, са којима дели своје веома опасно и по много чему погубно ”мишљење”).

Наша Црква јесте духовни стуб и цивилизацијско упориште свему оном најбољем што дефинише српски народ у историји (схваћеној као ”историја спасења”) и свако урушавање јединства у њој постаје, истовремено, и фронтални напад на читав српски народ, од сада па заувек. Посебно када је реч о веома комплексним догађањима унутар органског дела наше православне васељенске заједнице, у симболичном упоришту хришћанства, у константинопољском Фанару.

Тако да овде није реч о обичном дијалогу, па затим и полемици двојице епископа наше Цркве, већ о пресудном раскршћу које нас води – ИЛИ ка истини и канонском јединству ИЛИ ка дубоком расколу и стављању у очигледну службу планетарном хегемону (оличеном у моћној западној империји, која се, већ деценијама, нескривено меша у послове и поступке цариградског патријарха Вартоломеја).

Срећом (и по Божијој Промисли), никакав раскол између помесних православних Цркава се није догодио, чак ни између оних међу њима које, из различитих разлога, нису у пуном и братском међусобном разумевању.

Све Цркве су одмах схватиле куда води неканонско ”признавање” расколничке украјинске ”цркве”, насупрот већ постојећој хијерархији и активностима од свих прихваћене Украјинске православне Цркве Московског патријархата (са митрополитом Онуфријем као њеним предстојатељем).

Овај покушај духовног и црквеног удара на само устројство православних Цркава и обавештајно-стратешка акција рушење њених неразрушивих темеља – није успео.
Ниједна помесна Црква се није придружила оваквим црквено-политичким делатностима са Босфора (а под маском некакве нео-папске улоге цариградског патријарха, који од оне почасне титуле ”васељенски” покушава да изгради ничим потврђену и ни на каквим канонима засновану улогу ”првог међу неједнакима”, какву православље не познаје, нити признаје).

То је био и разлог првог покушаја разговора владике Иринеја са епископом Максимом, који је, иза личног напада на свог некадашњег професора са Теолошког факултета, у ствари, директно насрнуо на саборну и јасну одлуку читаве Српске православне Цркве, којој, парадоксално – и сам припада.
Покушао је да за (канонски једино могућ) став читаве СПЦ оптужи њеног портпарола и тиме опроба стварно стање ствари унутар наше Цркве и, посебно, међу нашим верницима. И да, успут, пружи и објави (”препоручи се”) своју нескривену и самовољну подршку цариградском патријарху у његовом покушају свргавања духовне и канонске равноправности помесних Цркава и увођењу личне самовоље, која се изражава додељивањем читаве прошлогодишње серије патријаршијских ”томоса”. Ови црквени акти сада почињу да служе, на кијевском попришту, као право правцато ”оружје” у (из Вашингтона испровоцираној) борби против Русије – а, самим тим, и против Руске православне Цркве и њеног духовног утицаја.
Рушећи снагу и ауторитет Руске Цркве, непријатељи руског народа – руше Русију, не само овог пута (али сада најдиректније и посебно лукавим методама)…

На покушај добронамерне, али строге опомене истог тог ”портпарола СПЦ” у његовом отвореном писму владици Максиму, овај распламсава свој гнев и наставља да се разоткрива, више ни не скривајући шта је прави мотив овог напада и у чему му то заиста смета владика Бачки.
Под формом тобожње ”реакције на учитавање непостојећих чињеница”, наводно учињено са новосадске и отаџбинске стране према њему, у свом ставу упорни и скоро па фанатични Владика западноевропски наставља своје мрачно и погубно замешатељство.

Наслоњен на ни од кога прихваћене ”закључке” самовољног ”свеправославног сабора” из 1923. године у Атини (који је, непромишљеним увођењем ”новог календара”, направио страшан удар на дотадашње црквено јединство, пре свега унутар грчке Архиепископије), тадашњи цариградски патријарх Мелетије Метаксакис, иначе модернистички настројен високи функционер масонске ложе, покушао је да успостави очигледно политичку идеју своје ”врховне власти” по свим питањима – над осталим помесним Црквама, слично као када је то, вековима раније, пробао да уради и римски папа.
Канонска ”јурисдикција над варварским областима” (из једног од ”халкидонских канона” са Четвртог васељенског сабора) не оправдава оно што се тада (1923) покушало, а онда и наставило на самозваном ”Критском свеправославном сабору” (из 2016), у коме је већ наговештено све што ће се потом дешавати (са скорашњим финалом у Кијеву, у окупираној цркви Свете Софије, када су Стејт Департмент, мајдански режим и цариградско-вашингтонски патријарх поставили лажног митрополита Епифанија Думенка на чело ове антиправославне расколничке секте).
Напоменућу да је непосредно (само пар дана) пред ове догађаје с краја прошле године, од ове псеудо-цркве ”орден Светог Андреја” добио (а после злогласног америчког сенатора Мекејна и још озлоглашенијег Џозефа Бајдена) – нико други до бивши помоћник директора ЦИА-е, Џек Девин, ”за заслуге у стварању украјинске националне цркве”.

И поред свег (удруженог кијевско-америчког) труда, на поменути ”сабор” позоришне сцене такозваног ”постављења” будућег ”кијевског патријарха” дошло је, уз све притиске и обећања – само двоје архијереја (од њих 90).
А остало је забележено, и у времену и у вечности, да је чак и она парохија у којој је несрећни Думенко одрастао (цркве Светих Архангела у украјинској Старој Задови) остала доследно и несаломљиво верна канонској Украјинској православној цркви и њеном митрополиту Онуфрију!

И сада ми у нашој Цркви имамо епископа који, без пардона, нескривено пореди аутокефалност СПЦ и украјинских расколника (уз став да је њихова независност, чак, и више канонска од оне коју је, по њему, практично ”отео” Свети Сава, ”користећи немоћ” из Цариграда у Никеју изгнаног васељенског патријарха Манојла)! И наставља, без кочења, у истом ”духу”: ”Патријарх Вартоломеј је на себе преузео велики историјски крст овим храбрим кораком”, јер оваква његова одлука, по епископу Максиму Васиљевићу, ”узноси у литургијски свет огромну већину украјинског народа”.
Са невероватним, провокативним закључком како је овај очигледни удар на вековно устројство Цркве и православља – наводно ”добро и за Цркву и за православље”!

У оваквом ставу му се испречио, а у име свих осталих архијереја наше Свете Мајке Цркве, Владика бачки, др Иринеј Буловић, и зауставио његово разуздано и нехришћанско маштање, бранећи пред оваквим ставовима јединство православних Цркава, у име истине и свега оног што нас чини следбеницима Христа и Његових апостола.

Зато пажљиво прочитајте ово (већ друго по реду) писмо једног од најбољих познавалаца канона у читавој историји наше Цркве, посвећено расколничким произвољностима овдашњег, а прекоокеанског епископа (а не њему лично).

Видећете ту да, ни ми ни наша Црква, нисмо напустили веру светоотачку, и да не треба да се бојите никакве земаљске силе, никаквих завера, уцена и притисака. Уверићете се да клевете како је наша Црква тобоже ”издала православље” постају болни бумеранг који се враћа у лице (и могућност спасења) оних који се усуђују да тврде такве ствари.

Да, постоје појединци – насупрот свим припадницима Светог Архијерејског сабора Српске православне Цркве – који лове у мутном, безуспешно покушавајући да наметну своје фантазије као ”теолошко мишљење” и наводни покушај ”црквене реформације и модернизације”.

Ти и такви ставови праве велику штету свима нама, али нас неће натерати да њих, овакве, поистоветимо са истинским и једино могућим ставом наше Цркве, који је, као и увек, на благодатној и богонадахнутој линији верности јеванђелском учењу, светоотачкој духовности и једном за свагда постављеним црквеним канонима седам православних Сабора (признатих за Васељенске, од 325. до 787. године).

Нема разлога за бригу, страх и забринутост по том питању.

Бог је уз нас и са нама, у све векове векова.

Фејсбук профил Драгослава Бокана

https://patriot.rs/bokan-vladika-maksim-se-otvoreno-stavio-na-stranu-zapada-protiv-srpske-i-ruske-crkve/

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Isusovo magare рече

Velečasni Zoran kako stari sve više liči na Djeda Mraza..:sunce:

Ја бих пре рекао на св. Николу, ту негде... :) 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 10.5.2019. at 21:40, Ведран* рече

...сличне до неба вапијуће грозне појаве, Владика Максим сагледава кроз неку своју призму. Он каже „садашње превирање у Украјини је један привремени проблем

 

On 10.5.2019. at 21:40, Ведран* рече

…да канонска Црква у Украјини, на све ово што се тамо дешава „не треба да негодује него да молитвено препозна прилику да сународници на другачији начин уђу у благодатни простор исте Цркве.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Ведран* рече

сународници на другачији начин уђу у благодатни простор исте Цркве

Видиш ја сам мислио да је ту мислио на махинације у "Томосу" али сада испада да има и другачији другачији начин...
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Vladan :::. рече
пре 16 минута, Ведран* рече

сународници на другачији начин уђу у благодатни простор исте Цркве

Видиш ја сам мислио да је ту мислио на махинације у "Томосу" али сада испада да има и другачији другачији начин...

(pade mi na pamet ono,.... ko ne ulazi na vrata od tora...  itd... :stidljiv:)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 18 минута, Ведран* рече

уђу у благодатни простор исте Цркве

пре 2 минута, Bokisd рече

(pade mi na pamet ono,.... ko ne ulazi na vrata od tora...  itd... :stidljiv:)

Нешто се сада и ја запитах... Када овако изненада упадну и отму храм шта раде са антиминсом, сасудима и осталим? Мислим то нема везе са њиховим "епископом" и "црквом"? Да ли то и даље користе или продају, рециклирају?
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да вам буде лакше да певате успут. :smeh1:

 

Ако су то само биле лажи

Живот иде даље, живот брзо пролази

Ал' осјећам да то више ниси ти, а ни ја

Можда би и могли покушати поново

Ал' бојим се да овај је пут готово!

 

Ал' само ти ми убрзаваш дисање

Јер се ја још увијек палим на тебе

 

Ако су то само биле лажи

Лажимо се бар још мало

Ако су то само биле варке

Варајмо се, варајмо

 

Живот иде даље, живот брзо пролази

Ал' осјећам да то више ниси ти, а ни ја

Љубави и мржње тешко је прескочити зид

Ал' бојим се да добар смо пар били ми

 

Јер само ти ми убрзаваш дисање

Јер се ја још увијек палим на тебе

 

Ако су то само биле лажи

Лажимо се бар још мало

Ако су то само биле варке

Варајмо се, варајмо

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Започета изградња крова на српској православној катедрали Светог Саве у Њујорку. После више од 165 година, знаменити неимар Френк Сијами надгледа највећу рестаурацију изгорелог црквеног здања.

      Грађевински oдбор за обнову Српске православне катедрале Светог Саве у Њујорку саопштио је 20. маја 2019. године, дан после празника Преноса моштију Светог Саве, да је отпочео са радом сложеног процеса подизања новог крова на историјској цркви која је првобитно саграђена 1854. године.Завршни корак у текућој фази стабилизације и затварања, довешће до уградње нових челичних греда, које ће образовати структуру оригиналног стрмог крова катедрале са пратећом металном плочом и хидроизолационом мембраном. Упоредо са кровом, поставиће се и нови челични армирани бетонски под, као и привремени прозори и врата за континуирану заштиту од временских непогода. 
      Његово Преосвештенство Епископ источноамерички Српске Православне Цркве г. Иринеј је казао: -Скромнога срца и са дубоком благодарношћу Васкрслом Господу коначно смо започели видљиви рад на обнови нашег Катедралног храма Светог Саве на Менхетну. Упркос многим препрекама дуж пута, ова фаза реконструкције уистину је предзнак почетка његовог васкрснућа од пожара, који га је уништио на Васкрс 2016. године. Још важније, овај свети задатак остварује се у време јубиларне прославе 800-годишњице аутокефалности Српске Православне Цркве (1219-2019) и посвећења Светог Саве за првог Архиепископа српског.
      Пројекат ће надгледати један од најистакнутијих неимара на Менхетну и у околини Њујорка, Френк Сијами. Сијами је бивши председник њујоршкe Институције за заштиту старих здања (New York Landmark Conservancy), одређен 2006. године од стране гувернера Патакија и градоначелника Блумберга да предводи напоре за изградњу Светског трговинског спомен центра. 
      Председник Грађевинског одбора храма Светог Саве Мичел Благоје Мићић је рекао: -Интегрисање Френка Сијама доноси значајну додатну стручност већ знатном пројектном тиму. Френково искуство се развило у његовом раду са разноврсним клијентима као што је Централна синагога, црква Свете Тројице, Гугенхајм, Музеј уметности и дизајна, Нови музеј, Музеј покретних слика, Библиотека Морган, као  и Универзитет Фордам (Линколн центар) и резултирао је бројним наградама и јединственом репутацијом за обнову великог дела њујоршке етаже. 
      Ова пројектна фаза координирана је у сарадњи са Комисијом за очување знаменитости и њујоршким Одељењем за изградњу. Њен завршетак предвиђен је за јесен 2019. године, после чега ће наступити наредна фаза рада на обнови Катедрале којом ће се омогућити повратак верника и коришћење зграде за повремене верске обреде у месецима који следе. 
      -Катедрала Светог Саве светиња је свих Срба, где год они живели, посебно имајући на уму да је она део наслеђа које нам је оставио Свети владика Николај. Стога, користимо ову прилику да са очинском љубављу позовемо све православне хришћанске Србе и све људе добре воље, који у својим срцима и душама осећају и имају радост Васкрслог Господа, да се молитвено и заједно усресреде ка обнови наше драгоцене светиње, знајући да, према речима нашег светог заступника владике Николаја Жичког и Свеправославног, наша катедрална црква може да васкрсне само ако се ми Срби обожимо, сложимо и умножимо, закључује епископ Иринеј.
      Катедрала (некадашња капела Свете Тројице) је првобитно изграђена руком Ричарда Апџона, и представља значајни историјски споменик града Њујорка и Националног регистра историјских места. Изузетно важне канцеларије Одељења за изградњу и Завода за заштиту споменика биле су од огромне важности за истрајне и пожртвоване црквене напоре да катедралу врати на место које јој припада - у еминентну породицу великих њујоршких богомоља. 
      Апџон, који се често сматра највећим америчким црквеним архитектом, одговорним за успостављање покрета Готичког препорода у Сједињеним Америчким Државама, пројектовао је постојећи храм Свете Тројице на Вол Стриту, а убрзо после тога је наставио са пројектовањем и изградњом капеле Свете Тројице за вернике цркве Свете Тројице горњег дела града, као и подручја Медисон Парка на Менхетну. 
      Парохија је деценијама напредовала, и између осталог била сведок прве православне Литургије у Сједињеним Америчким Државама, и друштвеног венчања познате локалне житељке Идит Вартон, све док демографске промене нису учиниле своје, када ју је после свега, на позив епископалног владике Њујорка и ректора цркве Свете Тројице, бискупа Вилијама Т. Менинга 1943. године, добила српска православна њујоршка заједница, променивши њено име у Српска православна катедрала Светог Саве, у част оснивача Српске Православне Цркве.
      Суседни Парохијски дом је последња, у потпуности преостала зграда у Сједињеним Америчким Државама коју је пројектовао Џејкоб Вреј Моулд, који је био кључан у довођењу Високе британске викторијанске архитектуре у Сједињене Америчке Државе, један од архитеката и твораца фонтане Витезда и тврђаве Белвидер у Централном парку. Заједно са Апџоном, Моулд је био један од оснивача Америчког института архитеката.

      Извор: Српска Правослана Црква
    • Од Логос,
      Након окончања овогодишњег мајског заседања Светог Архијерејског Сабора Епископ Јустин је благоизволео служити недељну Литургију у катедралном Храму Епархије жичке. Осим Архијерејског служења имали смо и ту радосну околност да је данашњи дан у црквеном календару посвећен „Преносу моштију Светога Саве Српског“ јер данас славимо долазак његових Светих моштију у средњевековну српску државу из бугарског града Трнова у коме су оне испрва почивале. Благодарствено и литургијски смо прославили Светитеља чијем спомену је посвећен наш лепи и, а то је већ веома приметно, све лепши Храм.

      Након прочитане јеванђелске приче о исцељењу болесног човека у бањи Витезди Владика је беседио подстичући нас да попут многострадалног Јова, чији спомен такође данас прослављамо, захвално проходимо кроз овај живот знајући да је овај живот и у ова „предапокалиптична“ времена велики разлог за захвалност према Богу јер се и у овим и у свим временима може служити Господу Богу нашем. Преносимо речи Владикине беседе: „Болестан човек из бање Витезде кога данас славимо је тридесет осам година ишчекивао исцељење али никако није могао стићи да се спусти у бању када је анђео заталасаовао воду. Осим њега прослављамо и многострадалног Јова. Причу о њему вероватно знате, а можда сте је и читали, јер треба читати. Видели сте колико је Јов својом љубављу и вером према Господу Богу трпео. Њему је испрва све било потаман; имао је и кућу и децу и богатство… Али ненавидник рода људскога је из зависти тражио од Бога да му се допусти да он посети Јова и да му направи живот горким па ће се онда видети да Јов нема истинске љубави. А Господ каже: „Ево ти га, само душу његову не дирај.“ И ненавидник учини да Јов много пострада. Изгубио је и имања и куће и сву своју децу и био заражен многим болестима дотле да је на ђубришту живео и да је гној са своје коже скидао црепљикама. Не само то, него су га и његови пријатељи помућивали оптужујући га како му се све то десило зато што је начинио некакав велики грех. Али Јов је увек говорио: „Господ даде, Господ узе. Нека је благословено Име Господње“!
      А данас у овој јеванђелској причи имамо сличан случај. Овај „раслабљени“ није познавао Господа али му је испричао за своју невољу и како тридесет осам година покушава да се излечи и како му то не полази за руком. И Господ једном речју Својом исцели овога човека. Јевреји су негодовали због овога јер се то десило у суботу, а када је Господ други пут посетио овога човека и обратио му се он је тек тада препознао да је то Господ Исус.

      Овде на земљи проживимо онолико колико је у Божијем Промислу и онолико колико нам треба да постигнемо заједницу са другима, у својој породици, међу својим ближњима, а самим тим и заједницу са самим собом. Човек је саздан од душе и тела, али неопходна му је и заједница са Богом – неопходно је да задобије Духа Светога како би могао да истински живи. Без Духа Светога нема живота. А Дух Свети обитава у Цркви Божијој. Дакле, ниједан човек није цео човек уколико Дух Свети не осени човека и не уђе у њега. И тада почиње раст „у меру раста висине Христове“.
      Ето, на то смо ми призвани. „Раслабљени“ би истински био хендикепиран када би остао без заједнице са Богом и без тог узрастања на које смо призвани. Хендикепиран је само онај који у свом животу није хтео да препозна Бога. Физички може бити и усправан и снажан, али не може бити вечан и истински силан. Вечно је само оно што се са Господом Богом сједини и постане једно са Њим. То не значи да вечност неће искусити они који нису живели по вољи Божијој. Али њихова вечност ће бити тама и шкргут зуба а та вечност није истински живот већ смрт, јер вечна мука не може бити живот, то је полуживо или, боље рећи, мртво. Зато, док смо још увек у телу имамо прилику и могућност, да трудом, љубављу, подвигом будемо препознати и признати од стране Бога. Јер ми носимо печат дара Духа Светога и када нас Бог препозна као своје Он нас прима, усваја и оправдава. И бићемо тамо где се Он налази јер је рекао: „Где сам ја, тамо ће бити и слуга мој.“.
      Нека Васкрсли Господ и нас утврди, укрепи и усмери да у овоме свету живимо вршећи вољу Његову. Јер пролази обличје овога света и долази суд овоме свету. А у овоме свету још има људи који се боре и труде и Антихрист још увек не може да дође. Још имамо времена да дарујемо своје умне и физичке силе да задобијемо Господа да Он буде Бог наш и да са нама обитава. Васкрсли Христос нека је са свима вама. Амин!“

      Извор: Епархија жичка
    • Од Логос,
      Дводневни научни скуп на тему: „Српски културни простор: устројство, проблеми, вредности”, отворен је у петак, 17. маја 2019. године, у свечаној дворани Матице српске. У име Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, учеснике скупа је поздравио бивши нишки Епископ Јован (Пурић), који је истакао да најдубље стваралаштво треба да добије вечни значај. 

      Нема сукоба између Пушкина и једнога Серафима Саровскога, али ће многи поставити питање нама који смо се сабрали: „Зашто нисте нам помогли да се спасемо од упропашћавања културе?” Сигурно да је то велика Тајна присуства и Бога и Духа Светога, јер без Њега нема духовности. Само памћење, само сећање је, уствари, у Литургији – сећање на оно што је Господ Исус Христос урадио за нас. Нека Бог дâ да овај скуп буде не само теорија и затворен у овај простор, него да има и практичне последице и утицај кроз државу, кроз институције, на обичног човека, да се наш човек подигне у духу и да нам васкрсне српска култура, поручио је бивши нишки Епископ Јован. 
      Обраћајући се присутнима, професор Драган Станић, председник Матице српске, казао је да је циљ овог округлог стола да се сагледа какво је садашње стање на српском културном простору. Једино на такав начин моћи ћемо сопствену културну самосвест да подигнемо до нивоа који нам омогућује успешно решавање одређених питања важних за достојанствени опстанак српскога народа, казао је професор Станић.   
      Господин Владан Вукосављевић, министар културе и информисања Републике Србије, указао је на важност заједничке културе сећања и историјског памћења. 
      У данашњим сесијама учествују академик Матија Бећковић, професор др Мило Ломпар, професор др Богољуб Шијаковић, академик Миро Вуксановић, др Александар Гајић, Иван Негришорац, Драгослав Бокан, и многи други научни делатници.   
      Сутра, 18. маја, о устројству, проблемима и вредностима српског културног простора ће говорити: професор др Ђорђе Ђурић, професор др Игор Борозан, професор др Валентина Питулић, професор др Лидија Томић, и други стручњаци за наведену тематику.  Радови са овог научног скупа – 63 реферата – биће штампани у Зборнику. 
      О наведеној теми, у српској култури одавно није било овако широких, систематичних и организованих разговора. Претходни се догодио пре више од две деценије, октобра 1998. године, у организацији Академије наука и умјетности Републике Српске.  
       
      Извор: Радио Беседа
    • Од Поуке.орг инфо,
      Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у манастиру Жичи и Београду од 9. до 18. маја 2019. године
      Овогодишње редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве започето је 9. маја у манастиру Жичи, првом седишту аутокефалне Српске Цркве, а 800-годишњицу те аутокефалије, пуне црквене самосталности, великог дара Божјег и великог дела Светога Саве, прослављамо ове године. После свете саборне архијерејске Литургије и призива Светога Духа у храму манастира Жиче одржане су, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, прве саборске седнице у самом манастиру, 9. и 10. маја, да би Сабор наставио са радом у Патријашијском двору у Београду од 11. маја до завршетка овогодишњег заседања. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве осим Епископа западноевропског г. Луке.
      На почетку прве саборске седнице Његова Светост Патријарх је присутним епископима упутио, по устаљеној пракси, приступну поздравну реч, у којој је указао на суштинска питања живота и мисије Српске Православне Цркве у савременом свету, препуном, с једне стране, великих духовних изазова и искушења, а са друге стране и отворених могућности за рад на духовној обнови нашег народа.
      Већ на самом почетку свога рада Сабор је изузетну пажњу посветио богослужбеном прослављању и духовно-културном обележавању великог јубилеја, осамстогодишњице стицања аутекефалног статуса наше Цркве (1219 - 2019), како на нивоу читаве Цркве у манастиру Жичи и у Београду, у октобру, тако и по свим њеним епархијама. Поводом великог јубилеја, 800-годишњице аутокефалије наше Цркве, у саборској дискусији о начину стицања исте изнесен је једнодушан став свих присутних архијереја о апсолутно канонском карактеру светосавске аутокефалије. Ваља истаћи да ће прослава бити настављена и током читаве идуће, 2020. године, а одлучено је и да се те исте године молитвено и свечано обележи још један значајан јубилеј – стогодишњица уједињења покрајинских Цркава у једну јединствену Српску Православну Цркву и васпостављањa њеног статуса аутокефалне Патријаршије.
      На позив Сабора, Патријаршију су посетили председник Републике Србије г. Александар Вучић и председавајући Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик. После заседања, у свечаној дворани за пријеме, Сабор је са дужном пажњом саслушао излагања двојице српских лидера о стању и проблемима нашег народа у Србији и Републици Српској, али и шире, као и о напорима и неравноправној борби са моћницима за очување Косова и Метохије у саставу Србије и о подршци и свеобухватној помоћи државе Србије нашем народу да опстане на најсветијој српској земљи, Косову и Метохији, и, паралелно, о братској сарадњи државних органа, образовних и културних установа и свих осталих носилаца јавне одговорности у Србији и у Републици Српској, на добро нашег народа с обе стране Дрине и на његово опште добро, ма где да живи.
      Током Сабора одржана је и седница Централног тела за довршење Спомен-храма Светог Саве на Врачару, са извештајем о свим досадашњим радовима, извршеним уз велику помоћ државе и прилозима побожног народа, нарочито о постављању мозаикâ од стране руских уметника, и најавом свечаног великог освећења Храма следеће године.
      Као и сваке године, Сабор се позабавио и питањима црквене просвете и стварањем услова за нормално функционисање Патријаршијске библиотеке и Музеја и Архива Српске Православне Цркве. Изабран је нови вршилац дужности ректора Богословије Светог Арсенија Сремца у Карловцима, протојереј мр Јован Милановић. Расправљало се и о сарадњи Цркве са надлежним органима Србије у процесу ревитализације Сремских Карловаца и стварања условâ за његову нову - у ствари стару - улогу важне духовне, културне и образовне кошнице српског народа.
      Измењен је датум празновања светог Пајсија, патријарха пећког: уместо 2/15. октобра његов спомен ће се вршити 3/16. октобра на основу новооткривеног записа на његовим светим моштима.
      Са жалошћу је констатовано деловање разних расколника и секташа.
      Саслушани су и анализирани извештаји о раду Светог Архијерејског Синода и епархијских архијереја, као и добротворне фондације „Човекољубље” и других фондација и служби Српске Православне Цркве у протеклом периоду.
      Извршена је арондација појединих епархија тако што је Епархија бањалучка уступила један број црквених општина, односно парохија, Епархији бихаћко-петровачкој, а Епархија зворничко-тузланска Епархији дабробосанској.
      Сабор је једногласно доделио орден Светог Саве првог степена др Димитрију (Тракателису), донедавно архиепископу америчком у јурисдикцији Цариградске Патријаршије, за његову љубав и доброчинства учињена епархијама наше Цркве у Америци.
      Размотрено је и стање наше Цркве у такозваном региону, односно у државама створеним на развалинама бивше Југославије, при чему је констатовано да су анимозност и дискриминација у односу на нашу Цркву присутне, у већој или мањој мери, готово свуда - у Хрватској, Босни и Херцеговини, Северној Македонији, а нарочито у Црној Гори, где је недавно потврђен антиевропски и антицивилизацијски предлог закона о Црквама и верским заједницама. Тим нацртом закона се специјално и намерно дискриминишу Епархије црногорско-приморска и будимљанско-никшићка, а предвиђа се чак и отимање светих храмова и њихово проглашавање за власништво државе (!). Таква решења укидају неотуђиво право грађанина на слободу вероисповести и савести и представљају директно мешање у унутрашње црквене послове. Ту су и покушаји насилног одузимања светињâ у корист канонски и реално непостојеће „Црногорске Православне Цркве” и претње да ће бити срушене поједине богомоље (црква на планини Румији и крстионица на Превлаци). Наравно, свуда - и у Црној Гори, и у Хрватској, и другде - има не мало часних појединаца и читавих заједница и организација које се залажу за правду и слободу свих. Тешко је и стање наше аутономне Охридске Архиепископије у Северној Македонији, где тренутно нема директног прогона архиепископа Јована, епископâ, клирикâ, монахâ и верникâ, али им стално над главом виси Дамоклов мач новог судског гоњења. Упркос томе, наша Црква је и даље, као и до сада, за дијалог са тамошњом Црквом која већ деценијама пребива у расколу и за решење проблема на аутентично канонској основи.
      Поводом јавних ставова за обавезну вакцинацију деце или против ње, Сабор сматра да треба уважити разлоге научне медицине, али и бојазан родитељâ од њеног примања.
      Највећи проблем Православне Цркве данас јесте црквени раскол у Украјини и промашени покушај Цариградске Патријаршије да тај проблем реши „преко колена”, на своју руку, без дијалога са канонском Црквом у Украјини и са Руском Православном Црквом као целином и без свеправославног саветовања. С тим у вези, Сабор остаје при свом досадашњем ставу: наша Црква не признаје новоустановљену парацрквену структуру у Украјини, на чијем челу су грађани Денисенко и Думенко, а налази се у литургијском и канонском општењу само и искључиво са канонском Украјинском Православном Црквом, на чијем челу се налази Његово Блаженство митрополит Онуфрије, и са свим осталим канонским Православним Црквама.
      Сабор по ко зна који пут изражава своју запрепашћеност и огорченост услед неканонских упада епископâ и свештеникâ Румунске Православне Цркве у епархије Српске Православне Цркве у Источној Србији.
      Односи са Римокатоличком Црквом и са Црквама Реформације у Србији, као и са Исламском заједницом Србије, традиционално су добри и коректни, што се, нажалост, не може рећи за односе са одређеним круговима Римокатоличке Цркве у Хрватској и Исламске заједнице у Босни и Херцеговини.
      Чланови Светог Архијерејског Синода у новом сазиву су митрополит дабробосански Хризостом и епископи бачки Иринеј, шумадијски Јован и крушевачки Давид.
      Доставља: епископ бачки Иринеј, 
      портпарол Српске Православне Цркве

      View full Странице
×
×
  • Create New...