Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

александар живаљев

Александар Живковић: Притисак Стејт департмента на Православне цркве

Оцени ову тему

Recommended Posts

Пише: др Александар Живковић

АЖ фото.jpg

OvJqMn_5cd50fe3605467_38046051-tmb-720x411xfill.jpg

Деветог маја о.г. код бугарског патријарха г. Неофита дошао је у посету Семјуел Браунбек, амбасадор и представник Стејт департмента за религиозне слободе. ( http://www.bg-patriarshia.bg/news.php?id=289928&fbclid=IwAR0hm8WVnBbVGd3sSltlNd4Uy2gIJUPSVNnHknoM76-ZL5BcIiopMz5hCOE) Овај гост, иако је дошао са празничног одмора на Светој Гори, био је, у неку руку, изазовнији за бугарског патријарха од папе Франциска. Док је папи патријарх, могао само да понови поступање и речи свог претходника, Блаженог Спомена Максима, сада је требало одговорити на Браунбеков позив да БПЦ заједно са Стејт департментом ради на религиозним и црквеним питањима. У том смислу, патријарх Неофит добио је позив да у јулу месецу у Вашингтону учествује у стварању "глобалног удружења које би потпомагало вероисповедање".

Није поменуто, да ли је тема била и "украјинско питање", али будући да је 6. маја оно разматрано са архиепископом атинским Јеронимом (https://www.romfea.news/the-archbishop-met-with-the-us-ambassador-on-religious-freedom/), а да је сам Браунбек велики покровитељ "аутокефалије" бастардне структуре "ПЦУ", блиско је памети да се са бугарским саговорницима, такође, разматрала та тема, као што ће се наредних дана наћи на дневном реду амбасадорових посета Румунији и Молдавији.

Није нека тајна да вашингтонска администрација жели да обезбеди да бар још једна помесна Православна црква призна "ПЦУ". То би донело поене како у самој Украјини, тако и ван ње. Актуелизовала би се питања које локални представници америчке политике према Православљу ионако држе "отвореним": Македоније, Молдавије, можда Белорусије, Црне Горе итд. Могућности да се неутрализује ефекат онога што је Хантингтон посматрао као геополитичку "православну цивилизацију", врло су примамљиве стратезима америчке религиозне политике.

Очито, актуелни притисак на Помесне цркве је велики и неће се завршити усаглашавањем око неколико "политички коректних" фраза.

Историчари ће, можда, приметити континуитет у настојању западних сила, најмање од Кримског рата, педесетих година 19. века, да Русију истисну са положаја заштитнице православних хришћана на Балкану и Блиском истоку. Али, пуко понављање историје, некада не пружа одговарајуће одговоре на актуелне изазове.

Православни ће, свакако, искористити своје историјско искуство, да очувају суштинске елементе црквено-националне самосталности у својим земљама. То, међутим, није довољно да би се одговорило на антиправославну пропаганду, геополитичке игре моћи и константне притиске на политичком и духовном плану. Потребно је дубље промишљање и живљење у саборности, да бисмо сачували "слободу којом нас Христос ослободи".

То није питање само нашег духовног опстанка. Од Васкрсења ово је питање наде за читав људски род. 

 

 

06052019_usa_3.jpg


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 36 минута, александар живаљев рече

Пише: др Александар Живковић

...

Није нека тајна да вашингтонска администрација жели да обезбеди да бар још једна помесна Православна црква призна "ПЦУ". То би донело поене како у самој Украјини, тако и ван ње. Актуелизовала би се питања које локални представници америчке политике према Православљу ионако држе "отвореним": Македоније, Молдавије, можда Белорусије, Црне Горе итд. Могућности да се неутрализује ефекат онога што је Хантингтон посматрао као геополитичку "православну цивилизацију", врло су примамљиве стратезима америчке религиозне политике.

...

То није питање само нашег духовног опстанка. Од Васкрсења ово је питање наде за читав људски род.

Mnogo je receno ovim "itd". Kako ono bese, neki tvrde da autokefaliju nije dobila crkva, nego drzava?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Iz Amerike, sinkretističke oaze, dolazi inicijativa.. "глобалног удружења које би потпомагало вероисповедање". ??? 

Možda će Pravoslavni narodi konačno uzeti bar delom u obzir ideju o kojoj odavno pišem po raznim forumima .. da Pravoslavne zemlje moraju napraviti neki oblik političke unije, labave konfederacije (upravo zbog ovoga su Bugarska i Rumunija preko noći "odsečene" i pripojene EU .. ali kako su ušle tako mogu i da izađu) ...bilo kakve vrste političkog tela koje bi uključivalo sve većinski Pravoslavne zemlje. Pa eto, možemo zamisliti tu konfederalnu stvarnost sa Grčkom, Bugarskom, Rumunijom, Srbijom, pa preko Crnog mora i sa Ukrajinom i Rusijom, Belorusijom. Respetkabilan "organizam" sa nuklearnim potencijalima koji bi se lakše održao u ovom svetu prevara, laži, mahinacija... jer nema greha u samoodbrani čemu su svedoci Car Lazar,  Nevski, Konstantin... etc etc

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 46 минута, Blaža Željko рече

Iz Amerike, sinkretističke oaze, dolazi inicijativa.. "глобалног удружења које би потпомагало вероисповедање". ??? 

Možda će Pravoslavni narodi konačno uzeti bar delom u obzir ideju o kojoj odavno pišem po raznim forumima .. da Pravoslavne zemlje moraju napraviti neki oblik političke unije, labave konfederacije (upravo zbog ovoga su Bugarska i Rumunija preko noći "odsečene" i pripojene EU .. ali kako su ušle tako mogu i da izađu) ...bilo kakve vrste političkog tela koje bi uključivalo sve većinski Pravoslavne zemlje. Pa eto, možemo zamisliti tu konfederalnu stvarnost sa Grčkom, Bugarskom, Rumunijom, Srbijom, pa preko Crnog mora i sa Ukrajinom i Rusijom, Belorusijom. Respetkabilan "organizam" sa nuklearnim potencijalima koji bi se lakše održao u ovom svetu prevara, laži, mahinacija... jer nema greha u samoodbrani čemu su svedoci Car Lazar,  Nevski, Konstantin... etc etc

Одлично!

И у том "кондоминијуму", шта ћемо да радимо са неколико тисућа хиљада/милиона православних Американаца? Да их пострељамо?!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja mislim da su iz vlasti USA polako shvatili da je jedini nacin da enormno ojacas uticaj u vecini drzava tako sto ce ogroman novac pokloniti najmasovnijim vjerskim denominacijama u tim zemljama i tako preko glavnih predstavnika vrsiti uticaj i na stanovnistvo, politiku itd. Mali broj ljudi nije potkupljiv za novac i to je njima i svima odavno jasno. Ranije su djelovali iskljucivo preko pilitickih partija i NVO ali su vremenom shvatili da to nije dovoljno i nije trajno resenje. Otud u Ukrajini prvi veliki korak. U CG znaju da Crnogorska pravoslavna Crkva nema nikakav kapacitet pa tu ne postoji nacin da se djeluje preko religije. Mislim da ce nakon mitr. Amfilohija poceti da vrse pritisak na SPC u Crnoj Gori. Naravno nakon ove stare garde episkopa i na citavu SPC.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Screenshot_20190511-105824_Pocket.thumb.jpg.2e1833ac3d6539d59fabc7cb0b69fe43.jpg

Tweet амбасадора САД-а у Грчкој. 

Иначе, подсећања ради, он је био амбасадор у Украјини за време мајдана, па је прешао у Грчку негде у време око критског сабора. (!) Па је затим имао разговоре у Ватопеду у априлу прошле године (2018) са игуманом ватопедским Јосифом који је био изасланик патријарха Вартоломеја на устоличењу Думенка за лажемитрополита кијевског почетком ове године. (!) Мада је иг завршио у болници па лично није присуствовао. А на томе састанку у априлу 2018. био је и мит. Јеротеј Влахос, који је пре извесног времена, сећате се, дао неку изјаву, мишљење, којим у добром делу заступа тезу о исправности Вартоломејевих поступака. (!) 

И тако. Све је супер.

Share this post


Link to post
Share on other sites

И све то под паролом "религиозних слобода и толеранције"... какво, Боже ми опрости, демонско лицемерје...
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 10.5.2019. at 9:46, александар живаљев рече

патријарх Неофит добио је позив да у јулу месецу у Вашингтону учествује у стварању "глобалног удружења које би потпомагало вероисповедање"

Реч је о овом догађају https://www.state.gov/j/drl/irf/religiousfreedom/index.htm# 

који ће се одржати и ове године у организацији канцеларије Браунбека https://www.state.gov/j/drl/irf/index.htm

Иста служба саставља и годишњи глобални извештај о религиозним слободама у свим земљама света http://www.state.gov/j/drl/rls/irf/

Занимљиво је да у извештају за 2017. пише да је већина православаца у Украјини уз Денисенка:

"The U.S. government estimates the population at 44 million (July 2017 estimate). According to the March national survey conducted by the Razumkov Center, an independent public policy think tank, 68.2 percent of respondents self-identify as Christian Orthodox, 7.8 percent Greek Catholic, 1.3 percent Jewish, 1 percent Roman Catholic, 0.8 percent Protestant and 0.2 percent Muslim. Another 7 percent self-identify as “simply a Christian” and 12.6 percent say they do not belong to any religious group. Small percentages of Buddhists, Hindus, adherents of other religions, and individuals not disclosing their religion comprise the rest of the respondents.

The same survey breaks down the 68.2 percent identifying as Christian Orthodox as 26.5 percent UOC-KP; 12 percent UOC-MP, 24.3 percent “just an Orthodox believer;” 3.5 percent the Russian Orthodox Church (as distinct from the UOC-MP) and other Orthodox groups; 1.1 percent the Ukrainian Autocephalous Orthodox Church (UAOC); and 0.8 percent undecided."

Дакле, по овом извештају, ако уопште даје тачно стање, и ако се слободно тумачи тј. ако се 26,5% Денисенкових сабере са 24,3% опште православних добија се већина тј. исто оно што је и е. Максим рекао: да је у Украјини пре акција Фанара већина православних била одвојена од Цркве а сада су "враћени" на другачији начин.

И извештају се у одељку о Србији помињу и Црногорска и Македноска ПЦ и њихови проблеми са СПЦ и Србијом...
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      Данас у Атини посредник за решавање проблема насталих у Православљу давањем Томоса украјинским расколницима, кипарски архиепископ Хризостом II састао се са поглаваром Атинске архиепископије Јеронимом II.
      Састанак иза затворених врата, како преноси Ромфеа, трајао је пуна два сата.
      Након састанка архиепископ кипарски Хризостом нагласио је да су предстојатељи дужни да пажљиво размотре питање очувања црквеног јединства, јер је грех против њега, грех против Бога. Интереси Цркве увек треба да буду на првом месту.
      Са тим се сагласио атински архиепископ Јероним, подвлачећи да као људи правимо грешке, али их по милости Божијој и превладавамо.
      Очекује се да ће кипарски архиепископ г. Хризостом у најскорије време план за решавање украјинске црквене кризе да изложи патријарху московском и све Руси г. Кирилу.
    • Од Логос,
      [вињете Стаматис Склирис]. - 2. допуњено изд. - Београд : Партенон : Академија СПЦ за уметности и консервацију ; Пожаревац : Одбор за просвету и културу Епархије браничевске, 2019 (Петровац на Млави : Стојадиновић). - 225 стр. : илустр. ; 21 cm, ISBN 978-86-7157-837-0 (Партенон)

      ,,У основи, овај аутор промишља феномене васколиког света, од оне првотне свете искре засјале у оку Сазданчевом, од Великог праска до данашњих техничких и технолошких остварења, физике и медицине на једној страни, и теолошких принципа у значењима космичке Литургије, на другој у којој препознајемо Другог, односно Бога... У овим својеврсним огледима откривамо одлике својствене аналитику надасве медитативном, који свет сагледава у себи, толико и около себе, никако не губећи повезаност с Богом и љубав Христову ,,према човеку која је откривена у тајни Цркве и Евхаристије “... У том мисаоном кругу посебну пажњу заслужују размишљања: О слободи, О личности, О индивидуи, О трајању, О победи над светом... На известан начин ови огледи одражавају богословску ерудицију овог времена, не занемарујући светоотачко наслеђе првих проповедника и мислилаца, међу којима су на видном месту мисли кападокијских отаца: Св. Василија Великог, Св. Григорија Богослова и Св. Григорија Ниског. Ту мисаоност су богатили: Симеон Нови Богослов, Св. Максим Исповедник (највише цитиран у овој књизи)... Аутор Александар  Михаиловић не крије изворнике, већ их отвара изнутра, да би аутентични гласови исказали најбитнији део есхатолошке тајне, у којој је ,,Христос, савршени Бог и савршени Богочовек, центар космоса, разлог његовог стварања“... Такође, у овим огледима налазимо одјеке и одсјаје из дела Св. Владике Николаја Велимировића и Св. Јустина Поповића, једног од најученијих српских духовника. Коначно, Александар Михаиловић у центар својих разматрања ставља човека обележеног благодатним Божијим знаком, казујући нам истовремено у којој мери и под којим условима ,, у XXI век православље улази са антропологијом слободе, космологијом есхатолошког преображаја, заједницом евхаристијске Христологије, теологијом о Светој Тројици, као и са двехиљадугодишњим искуством  мученичког истрајавања и континуитета“. (Из предговора првом издању Радомира Андрића, књижевника).
      Друго издање књиге Иза одшкринутих врата, доноси нам измење текстове о Достојевском, Упанишадама, као и две нове песме. У  поглављу ,,Макар нешто о Достојевском“ аутор се бави промишљањима о односу Достојевског према: Христу, Човеку, Деци, Слободи, Болести и многим другим питањима чији одговори код аутора  узрокују ,,праве буре и озарења“, које су га утврђивале у Христу. За свештеника Александра Михаиловића Достојевски је неприкосновени весник Божије поруке о човеку. Продужетак Христовог страдања Достојевски види у страдању деце, која проширује на руски народ чија је мисија да пронесе и пренесе ,,руског“ Христа, најпре Европи а потом и читавом свету. Његова вера у Христа који ће спасити свет јер поштује слободу, и не присиљава на слободу већ љубављу и слободом грли човека, заокупила је пажњу аутора ових редова од ране младости.
      У поглавље ,,Осврт на Упанишаде“, аутор образлаже  ставове у Упанишадама који  се тичу: узрока стварања свега, идентитета, суштине свега, карме и реинкарнације, а који често садрже низ противуречности. На овим и сличним примерима протојереј Александар Михаиловић, уочава разлике између јасног, прецизног и личног приступа хришћанске идеје  о ставарњу и  нејасне, двосмислене те помало безличне индијске космогоније, што је по аутору разумљиво и у томе он види вапај за смислом и достијанством људског постојања. ,,Моје асоцијације су следеће: Ови појмови су неодређени, недоречени, безлични, апстрактни. Настали су у једној дубоко мисаоној култури чији су мудраци, без Откривења, својом сопственом мишљу достигли врхунац. Мисао из саме себе не може доћи до Бога нити до спознаје саме суштине света. Потребно је Откровење. Зашто се Бог није тада открио у Индији и да ли је уопште покушавао – не знамо?  О Карми аутор између осталог каже: ,,Карма је безлична, неумитна сила, нужност, предодређење. Тако нешто обезличава достојанство човека којег је створио Бог са циљем да буде личност, мали бог ослобођен нужности... Реинкарнација је неприхватљива због Христове Личности и Васкрсења, због прожимања линеарног тока времена и Есхатона, због непоновљивости стварања и уникатног достојанства човекове личности, начињене од душе са сопственим телом, које након смрти треба да васкрсне спојено са њом и да у заједници са Христом постане јединствено, непоновљиво, бесмртно и непропадљиво.“
      Јелена Ћеранић
       
      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Иако је протеклих месеци усвојила неколико закона усмерених против канонске Украјинске Православне Цркве, украјински Парламент, Врховна рада, није исказао подршку законском предлогу којим би се канонској Цркви забранила служба војних капелана.
      Између 14. и 16. маја 2019.г. било је шест неуспелих изјашњавања по нацрту закона бр. 10279 о регулисању капеланских служби у оружаним снагама Украјине и у другим војним формацијама, које је предложио бивши председник Порошенко, преноси Институт за верске слободе.
      Штавише, Порошенко није имао консултација са Све-украјинским саветом Цркава и религијских организација пре него што је поднео нацрт закона бр. 10279. Истовремено, пред Парламентом се налазе предлози закона бр. 10244 и бр. 10244-1 о војном свештенству, на којима се радило у протекле три године у координацији са разним верским заједницама и стручњацима, посебно са Саветом за пастирско старање при Министарству одбране.
      Информативно-образовно одељење Украјинске Цркве подсећа да је тенденција да се пружи приоритет расколничким групама и унијатима при постављању војних свештеника, супротно жељи самих војника, почела пре неколико година. Црква је у априлу 2017. обавештена да Генералштаб одбија да прихвати да у војсци раде канонски православни свештеници. Године 2018. сви команданти су добили званичну директиву да не упошљавају капелане УПЦ.
      У септембру прошле године је народни посланик и председник Пододбора за безбедност и одбрану И. М. Береза предложио забрану деловања канонске Украјинске Православне Цркве "на територији свих војних јединица, укључујући и пограничну службу, Националну гарду и службу безбедности".
       
      Извор: Orthochristian.com (са енглеског Инфо служба СПЦ)
    • Од Логос,
      Упис идуће генерације у средњу школу „Кантакузина Катарина Бранковић“ бит ће у јуну путем електронских пријава и уписа преко портала www.upisi.hr. 
       
      Овогодишњи испраћај 11. генерације матураната Српске православне опште гимназије (СПОГ) „Кантакузина Катарина Бранковић“ у Загребу, одржан 18. маја, обиљежен је сусретом садашњих и будућих генерација ученика ове школе. Програму и пригодним говорима присуствовало је и 20-ак ученика основних школа из западне Славоније који су обишли гимназију с циљу мотивирања нових генерација за уписе у гимназију за наредну и даљње школске године.
      Овогодишњи испраћај протекао је у неформалнијој атмосфери јер су свечаности, осим матураната и њихових родитеља, присуствовали и други ученици и наставни персонал школе, директор протојереј ставрофор Слободан Лалић, Митрополит загребачко-љубљански Порфирије и свештенство епархије.
      – Ова школа је била припрема за укључење у прави живот, рекао је Митрополит Порфирије. – Важно је да сте имали прилику да се научите основама вредности живота које су важне за живот у заједници, као и да сте, осим знања, стекли и врлине и љубав. Јер знање које постоји без љубави опасно је, не само за друге, него и за оног који такво знање поседује, рекао је Митрополит, истичући да су ученици ове генерације, као и генерација прије, стицали и другарство и пријатељство како би научили бити не сами за себе, него у заједници.
      Честитајући матурантима на успјешном завршетку четверогодишњег образовања, Лалић је рекао да се након четири године рада види да су много зрелији, одговорнији и спремнији за животне изазове који им предстоје. – Ви сте сада завршили једну фазу свог образовања, а нова, студиј, је пред вама, рекао је Лалић, подсјетивши да ће почетком јуна ученици имати прилике да потврде своје знање на матурским испитима.
      Њихова разредница, професорица музичког Јасмина Велдић, подсјетила је да је та генерација прва којој је она предавала све четири године и прва којој је била разредница. – Наставите слиједити своје снове, поручила је, предајући им похвалнице, руже и књигу Кристини Славуљ као најбољој ученици генерације.
      У обраћању у име генерације Милана Жигић присјетила се дана кад је ова гимназија била уточиште за 19 престрашених осмошколаца из разних средина. – Неки су нам се прикључили, неки су отишли, а ми смо успјели привести крају ову фазу наших живота, рекла је Милана.
      Присутни у дворани погледали су и низ фотографија које приказују четири године школовања ове генерације, а свечаност је завршена резањем пригодне торте.
      Као што смо споменули на почетку, испраћају матураната присуствовали су и ученици из Пакраца, Дарувара, Гарешница и Пожеге у циљу мотивирања за уписе у гимназију. Они су обишли школу гдје су им професори говорили о аспектима живота и рада.
      – Дјеца су одушевљена, рекла нам је Јадранка Јаковљевић из Пакраца која је водила дјецу. Били су на двије радионице и одмах се укључили у њих. За сада не знамо хоће ли тко уписати ову гимназију, али надам се да хоће, рекла је.
      Да му је упис у гимназију био добар потез, потврдио нам је и ученик трећег разреда Александар Медић. – Прву годину похађао сам у гимназији у Црној Гори, а идеји о пребацивању највише је допринијело присуство црквеног живота јер је СПЦ оснивач гимназије. Ту морам рећи да свако од ученика има избор да га искуси или не. Сама школа је екуменски отворена свим националностима и вјерама те има обиман и широк програм додатне наставе, секција и изваншколских активности. Што се тиче предмета имамо их 16-ак тако да школа нуди велико знање за било који факултет или било које усмјерење. Осим тога, ту видим већи мотивациони рад професора који су више посвећени ђацима и потичу их на рад и учење, рекао је Медић.
      Подсјетимо, упис у средње школе, па и у СПОГ, одвијат ће се у јуну путем електронских пријава и уписа преко портала www.upisi.hr. . Све потребне податке и упуте за упис ученици осмог разреда основне школе добивају у својим школама.
      Бодовни праг и кључне датуме који се односе на уписни процес одређује Министарство знаности, образовања и спорта. Ученици који су основношколско образовање завршили изван Хрватске, а који су држављани Хрватске или неке од земаља ЕУ уписују се под једнаким условима као и ученици који су основну школу завршили у Хрватској. Наредни уписни рок је у августу 2019. године.
       
      Извор: portalnovosti
    • Од Логос,
      Коментаришући Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, који је јуче утврдила Влада Црне Горе, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор цетињске Богословије, рекао је за „Вијести“ да су о том законском рјешењу упознати из медија и да никаквог припремног дијалога није било о ономе што је прије четири године препознато као лоше од свих вјерских заједница и Венецијанске комисије.

      – Да ли има смисла да се тога играмо и да Црква доказује да је постала власник нечега послије 1918? Полази се од погрешне претпоставке да је држава прије 1918. држала у власништву црквену имовину што није тачно и не постоји ниједан релевантан доказ. Питам људе из Владе да ли они имају доказ да је и прије 1918. држава била власник? – казао је отац Гојко Перовић.
      Он подсјећа да су два судска процеса, за цркве на Крушевцу и Ћипуру, доказала да објекти грађени у вријеме Краљевине Црне Горе не припадају држави него вјерској заједници.
      – Има ли смисла трошити енергију и полет и државе и цркве да доказујемо да су 2 и 2 – 4. Полазећи од једне такве неозбиљне и површне претпоставке улазимо у један галиматијас који ће нам само одузети вријеме и енергију умјесто да стварамо секуларно друштво у коме се зна шта коме припада  – поручио је отац Гојко Перовић.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Create New...