Jump to content

Поуке старца архимандрита Емилијана

Оцени ову тему


Препоручена порука

Манастире не граде људи. ,,Ако Бог не сазида дом...", ктитор не може да направи манастир; остаће камење у коме ће се гнездити кукувије. Али, ако Господ сагради, изаћи ће из њега освећене душе. Оне ће испунити многе станове које је Христос припремио на небесима.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...
  • Одговори 129
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Шта чини човек кад изгуби равнотежу у своме животу, у дому, у породици !?..Трче ван, иду свакуда, јуре за другима, трагају за разумевањем, љубављу, заједницом, душевним одмором; растурају са и заплићу у све животне проблеме. Варају и бивају варани, праве грешке, бивају смешни, растурају се њихове личности, разбољевају се, муче, страхују, пате се, љуте се на Бога, и на крају Га се одричу.

..Тада човек тражи одмор. Где? Враћајући се себи. Али у себи види празнину, и не може да издржи. Поново одлази, одводећи себе у још више грехова.

Човек мора да схвати једно! - да сам собом није у стању да ништа учини. Он ће од себе дати само вољу, уложити труд, подићи крст и научити да трпи бол.. A сваки дар је одозго.."

Свети старац Емилијан Светогорац

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 5 weeks later...

"Да ли те боли срце? А желудац? А очи? Ноге? Све то има везе са твојим животом, са твојим карактером, са речима које говориш другима, са љубављу коју имаш према Богу, са твојим осећањем ниже вредности, са твојим жељама, нагонима, са твојим гневом.... Понекад те ухвати снажан бол и помислиш: да није сад нешто ново? Али шта ново може да буде!?

Ништа на свету није независно. Једно је зависно од другога. Испитај себе, своју душу, свој дух, своју молитву, свој пост, своје агоније, своје туге.. и тада ће се средити психосоматско стање твог организма."

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не можеш од другога захтевати да примењује закон и да држи заповести. Када, дакле помислиш: Зашто он не примењује закон? Зашто не држи заповести Божије? Зашто не чини ово или оно? Зашто се епископи свађају? Зашто калуђери живе овако? Зашто спавају? Зашто су тако лењи? - од тога часа захтеваш да други примени Закон Божији и тако цепаш несашивени хитон Христов - долазиш у сукоб са јединством Тела Христовог, уводиш неприродну поделу у Христа, те биваш избачен из Живота Божијег. Закон важи само за тебе, Ти га примењујеш или преступаш. Шта ће други урадити, постоји судија који ће му судити. За тебе постоји само једно решење: сви су свети, сви исправно поступају, и само ти ниси у реду. Чим нешто од другога захтеваш, то је исто као да закуцаваш неки ексер, а он одлети далеко. Тако и ти биваш одбачен далеко од Живота Божијег.Монах може да живи само ако је сваки његов поглед упућен ма коме човеку поклоњење икони Божијој. Јер ако је живописано дрво, чак и када се слика на њему унеколико оштетила, икона Божија и ако јој се клањамо - колико се само пута поклањамо иконама на којима се уопште и не види насликани лик, а и поред тога кажемо да је то Пресвета Богородица или неки Светитељ - тим више смо дужни да се клањамо човеку као лику и обличију Божијем, као уду Христовом. У противном, како можемо рећи да славимо Бога?Искуство је у духовном животу драгоцено. Снага доживљаја је оно што нам даје храбрости да идемо напред. Тешко ономе ко нема духовних искустава. Унутрашњи доживљаји присуства, слушања Бога, молитве, радости коју нам пружа општење са Њим, драгоцени су чиниоци, јер од њих у великој мери зависи и наш успех у будућности. То је као да смо већ осетили васкрсење ка којем тежимо, као да предокушамо оно што желимо. Управо због тога и имамо снаге да се са великим стрпљењем суочавамо са тешкоћама. Наше хођење је хођење per crucem, крстом, - ad lucem, ка светлости. Али, православни корача ка светлости пошто је претходно већ окусио радост и заједницу са Богом.Христос је овде, хита онде, посвуда је присутан, свагда и у сваком тренутку. Ми спавамо, а Он надневши се над нама дела. На свакојаке начине нам чини добро, на хиљаде начина. Шта све не смишља и шта све не користи да би нас спасио! Невидљиви постаје присутан и видљив, док Га ми сматрамо одсутним. Користи све начине да би нас спасао. Бива отац, мајка, учитељ, лекар, хвалећи нас и разгаљујући, чинећи да се забринемо и потресајући нас, али и лечећи и спасавајући. Допушта болест и смрт. Бива страшан, али такође и сладосно мио и драг.

Користи сваки повод да би нам се приближио, али поштујући слободу нашу. Нас ради бива сиромах, али и богат. Мења начине, облике, изговоре, да свагда све спасе

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

" Људи који друге осуђују, саветују, улажу примедбе, имају демонску душу, са таквима немојте никада да се дружите. Идите одатле где су они, изговорите се како год хоћете али идите од њих, јер тамо постоји демон и то онај који се може пренети из уста другог човека и прећи у нас као грип што прелази.

Само у уста која добро говоре можемо да имамо поверење!"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Зашто да ум твој прво помишља на смрт, и зашто да се и због најмање болести потресаш? Ако све то оставимо по страни, наш лет ка небу постаје праволинијски. Призивање Исусовог Имена (у молитви) јесте управо праволинијски лет ка Богу. „И тада“, као што Свети патријарх Калист врло лепо каже, „заиста доведимо (у себе), у смиреноумљу и љубави и молитви, не умарајући се, мир тела и духа и душе“. Скрушеношћу, љубављу, молитвом саме себе чинимо погодним да у себе сместимо троструки мир. Мир тела, тако да немамо ни искушења, нити потешкоће. Мир духа, када уопште немамо проблема у свом односу са Богом; уједињени смо са Њим. И мир душе; да немамо проблема у свом свакодневном животу, не бринемо се, ништа нам не смета. И „не умарајући се“ уносимо мир у себе, не уморивши се, јер нам Бог даје тај мир.

„Мир вам остављам, мир Свој дајем вам“, јесу последње речи Господа нашег. Не каже: дајем вам Духа Светог, нити дајем вам Бога, него мир. Мир је наследство које Бог оставља деци Својој. Који отац и која мајка не желе да оставе наследство деци својој? Је ли Бог наш толико злурад да не жели да нам дâ оно што тражимо? То је наш удео и Он ће нам га дати. То нам припада. То је наша Земља обећана.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 28 минута, Родољуб Лазић рече

Из које књиге/књига преузимаш поуке старца Емилијана?

углавном са фејсбук странице Свети грчки старци а и осталих фејсбук страница цркви, манастира...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Хвала на труду! Мислим да је врло корисно за све нас да чујемо речи духоносних отаца. И да их усвајамо.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Родољуб Лазић Манастир Жича издаје дела старца Емилијана. Имају и онлајн књижару.

Пре пар година су издали капитално дело - Слово о Трезвеноумљу. Коментари старца Емилијана на Светог Исихија, тј. увод у "Добротољубље".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Mirkogogic,
      О блаженопочившем старцу Пајсију објављено је од разних писаца много књига, које су заиста донеле духовне користи и учиниле га познатијим. Међутим, све што је објављено односи се углавном на старчево учење и чуда, уз оскудне животописне податке.
      Недостатак детаљног старчевог животописа запазило је једно старчево духовно чедо, наш старац јеромонах Исаак, те је одлучио да допуни празнину.
      Писање је он започео отприлике две године после упокојења оца Пајсија (29. 6. 1994. године) уз помоћ свог братства, и ближио се завршетку. Међутим, његово упокојење (3. 7. 1998. године) је одложило издање готово спремног животописа.
      Животопис је остао неиздат стога што је било неопходно да се исправи и допуни. Уједно, и препреке и услови који су се створили пошто смо остали сироти нису били погодни за сличан подухват. Најзад, постојала је и очигледна немоћ са наше стране. Стога је три године животопис остао нетакнут.
      На завршетак животописа нас је покренула жеља и труд нашег старца око њега, као и подстрек многе браће.
      Неколико пута смо се обесхрабрили и помислили да, као неподобни, напустимо веома тешко и одговорно дело. Обузимао нас је страх да не искривимо старца, те да уместо користи дође до духовне штете и саблазни. Имали смо осећај малог детета које покушава да говори о нечем великом, што превазилази његове могућности, те не налази ни речи, ни начина.
      Док је отац Пајсије живео нисмо се постарали да, заједно са нашим старцем, водимо белешке, да га снимимо на звукопис [магнетофон], да га светлопишемо [фотографишемо] или да прикупимо податке и обавештења са циљем састављања животописа. Његово присуство нас је испуњавало и било нам је довољно само да га гледамо и слушамо. Речено се може сматрати нашим пропустом. Међутим, ми имамо мирну савест, будући да нисмо учинили ништа што би ражалостило старца.
      Једина наша грађа су биле незнатне забелешке одговора на лична питања на духовне теме свакодневне борбе. Старац је у њима наводио примере из својих борби, натприродне догађаје и демонска искушења. Углавном смо се заснивали на ономе што је наше памћење спасло од мноштва онога што смо више пута чули. Његове речи, које су биле скривене или пре записане у нашем срцу, ми сада преносимо на хартију, на општу корист наше браће.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Јуче су у присуству митрополита Лемасолског Атанасија, митрополита Каламарије Јустина, више епископа, архимандрита из манастира широм Грчке и домаће братије манастира Ватопеда, обретене мошти знаменитог светогорског старца Јосифа Ватопедског (1.7.1921-1.7.2009), једног од духовних чеда Преподобног Јосифа Исихасте.
      Повезан текст:
      Старац Јосиф Ватопедски - Живи свједок Живог Бога
      Наиме на Светој Гори постоји занимљив обичај што се тиче сахрањивања монаха.
      Када се упокоји неко од монаха, његово тијело се, по обичају, не купа нити пресвлачи. Један од отаца одређен игуманом, провјерава да ли преминули монах има на себи схиму и све што је потребно да монах има. Покривши му лице паном, полаже га на расу или мандију и, увивши га цијелог, ушива га у њу.
      Монах, који има за послушање одржавање манастирског гробља, одлази на гробље како би припремио гробницу за сахрану. По правилу, откопава гроб оног упокојеног сабрата који је најдуже у гробу, пазећи при том да не буде мање од три године од сахране тог брата којег ће откопати. Уколико нема таквог, копа нову раку.
      Када се земни остаци упокојеног монаха ваде из земље, тада се служи света Литургија са кољивом, у гробљанској цркви.
      Након свете Литургије, монах који има послушање да брине о костурници и гробљу, пере лобању и све нађене кости уљем и вином и исписавши име монаха на његовој лобањи, полаже је у манастирску костурницу на полицу међу остале лобање, док остале кости ставља на посебно место где су и кости других.
      Што се тиче старца Јосифа Ватопедског, он је још за живота сматран за Свеца те је и сахрањен мимо манастирског гробља тик уз сјеверну страну саборног храма манастира Ватопед.
      Дио текста преузет је из књиге архимандрита Онуфрија Хиландарца - Светогорски богослужбени устав.
       
      Извор: Портал Етос
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу 17. октобра 2021. године у Дому културе у Пријепољу игуман манастира Хиландар архимандрит Методије одржао је предавање на тему Православно монаштво и његова улога у савременом свету. Да је тема била занимљива говори и то што је сала била испуњена скоро до последњег места.

       
      Звучни запис предавања
       
      На почетку, након отпеваног тропара Светом Сави, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије је у поздравном слову рекао: – Архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара, донео нам је благослов Свете Горе и манастира Хиландара посебно. Ништа чудно у томе да се тако поново повезују и своје заједништво ојачавају манастир Хиландар и манастир Милешева, светосавски су у најпунијем смислу и један и други. У име свих нас, у име целе Епархије милешевске изражавам добродошлицу нашем драгом оцу игуману. Добро сте нам дошли и јако сте нас обрадовали.
      Архимандрит Методије је потом својим излагањем заинтересовао слушаоце за поменуту тему. Након завршеног предавања, Преосвећени Епископ Атанасије се најсрдачније захвалио предавачу а затим позвао слушаоце да поставе питања. Датим одговорима тема још више проширена и појашњена.
       
      Извор: Епархија милешевска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Игуман Хиландара Високопреподобни архимандрит Методије био је у Зајечару гост Његовог преосвештенства Епископа тимочког г. Илариона поводом стоте годишњице од упокојења Епископа тимочког и подвижника хиландарском Мелентија. У среду 6. октобра на празник Зачећа Светог Јована Претече у вечерњим часовима, игуман Методије је у Саборном храму Рођења пресвете Богородице у Зајечару одржао предавање на тему „Епископ тимочки Мелентије Хиландарац и духовни живот”

        Извор: Хиландар
      Видео: Епархија тимочка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началстововао је 9. октобра 2021. године у старом Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду свечаним чином наречења високодостојног архимандрита Јована (Станојевића) за Епископа хумског, викара Епископа диселдорфског и немачког.

      Повезан садржај:
      Животопис архимандрита Јована (Станојевића) изабраног викарног епископа хумског
      Историјат Епархије хумске
      Протопрезвитер Станко Ракић из Штутгарта о новом Епископу хумском: Скроман, стрпљив, слуша људе…
        Поред предстојатеља Српске Православне Цркве, у чину наречења узели су учешће: Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и Преосвећена господа Епископи: будимски Лукијан, врањски Пахомије, шумадијски Јован, зворничко-тузлански Фотије, милешевски Атанасије, диселдорфски и немачки Григорије, полошко-кумановски Јоаким, рашко-призренски Теодосије, горњокарловачки Герасим, крушевачки Давид, ваљевски Исихије, захумско-херцеговачки Димитрије, топлички Јеротеј, хвостански Јустин, мохачки Дамаскин и марчански Сава.
      Пошто је пред присутним сабрањем Свете Цркве прихватио вољу и одлуку Светог Архијерејског Сабора, који га је на овогодишњем заседању изабрао за Епископа хумског, викара Епископа диселдорфског и немачког, наречени епископ Јован је началствовао вечерњом службом.
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
×
×
  • Креирај ново...