Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Ведран*

Епископ крушевачки др Давид: Две представке Светом Архијерејском Сабору

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 9 минута, Srdjan61 рече

Брате Зоране на основу оне слике са твог Фејсбука ја ти пророкујем парохију у бачкој и катедру на факсу

Онда је "у потпису" требало да пише `место:

пре 11 минута, Srdjan61 рече

Inviato dal mio iPad utilizzando Pouke.org

`вако...
Von meinem iPad mit Pouke.org gesendet

Или пак на бачском...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Ronald рече

Da li se negdje ep. Atanasije oglasio nekim tekstom u vezi svih ovih desavanja oko patr. Vartolomeja i ovih prepiski izmedju ep. Maksima i ep. Irineja. 

До сада-није!

Share this post


Link to post
Share on other sites
`вако...Von meinem iPad mit Pouke.org gesendet

Или пак на бачском...


Ја то због аве пошто он бивствује на талијанској парохији.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Srdjan61 рече


Ја то због аве пошто он бивствује на талијанској парохији.

Свакако!

А ево (и) на маргинама потенцијалне дискусије, јери владика Давид бивствује на парикији негдашњег престоног града...

ГАШИЋУ!!! `ел си се трзн`о кацсичуо да Ниш прелеће Ми-17?

`ел ти се "јавило"?

Теби и Златибору?!

Наших другова нема...

А твојих?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Александар Милојков рече

Ето, нећу да лајкујем, иако се потпуно слажем са суштином написаног. Нећу, јер ми се не свиђа стил писања - тежак је, непотребно опширан и досадан. Јел сад у реду?

 

1 hour ago, Александар Милојков рече

Знаћи, суштина је да у верујемо у Авин дар пророштва и Ведранове утиске. :) Добро, сада нам је барем метод јасан. Видећемо, драги Аво, време ће показати...

Ти брате онда барем стави смешка уместо што мрачиш овде:) 

Из авиона се види да си пристрасан према ставовима вл. Максима и тиме изазиваш још горе коментаре и уместо да смирујеш расправу ти је распаљујеш. Ведран није клеветник и за разлику од тебе он прикупља и анализира јавно написано.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Александар Милојков рече

Ја као подржавам пара еклисиологију Фанара? Нисам знао. Ја сам мислио да не подржавам, али овде очигледно постоје мајстори да објашњавају како људи мисле не оно што мисле и говоре да мисле, него што они, вајни тумачи, кажу да они мисле. Ваљда том методом уласка у подсвест.

И по 4. пут, за тебе, исто питање: Да ли би подржао саслуживање са Епимафијем?
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Александар Милојков рече

Владика Максим о фанарској еклисиологији:

Разуме се, лично нисмо ни спремни ни вољни да усвојимо такву еклисиологију, што смо показaли како у теорији (објављене студије), тако и у пракси. 

Да ли е. Максим хоће да каже да се слаже са фанарском еклисиологијом али (тренутно) није спреман ни вољан да је усвоји (и спроводи у дело) или се са њом не слаже (у ком случају нема ни потребе да уопште и говори о спремности и вољи (да усвоји нешто са чим се не слаже))?

Утисак који ми даје мој подсвесни нос ми каже да ће пре бити оно прво (јер ко би помислио да би владика некада био спреман да усвоји нешто са чим се не слаже).
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Vladan :::. рече

И по 4. пут, за тебе, исто питање: Да ли би подржао саслуживање са Епимафијем?
 

Наравно да НЕ БИ! 

Проста информација "каже" да под таквим именом-ЕПИМАФИЈЕ, архијереј православне цркве-НЕ ПОСТОЈИ!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Милан Ракић рече

Наравно да НЕ БИ! 

Проста информација "каже" да под таквим именом-ЕПИМАФИЈЕ, архијереј православне цркве-НЕ ПОСТОЈИ!

Пусти Ацу да одговори, зна и он да пише, мада воли и да прескаче :) 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Zoran Đurović рече

Ни тада нећеш веровати... Макса те је омађијао... А бићу слободан да те подсетим на ово што писах. 

Драги мој Аво, ти си слободан и увек ћеш бити да ми се обратиш. Није мене нико омађијао, нити ми је ико ишта обећао, дао, нити постоје било какве моје лично-интересне калкулкације. Ја сам био и остајем само један обични вероучитељ. Божија воља и ја немам проблем са тим. Слава и хвала Богу. Ово што овде пишем резултат је мог познавања владике Максима. Просто, не могу да верујем да он, онакав какав је, може да науди Цркви. Можда су му неки ставови недоречени, неки можда стоје и на наивној вери, али једно је сигурно - владика Максим је човек Цркве. "Знам да неизмирен са свима нећу ући иу Царство Небеско", његове су речи, које сам добро запамтио. Много говоре о његовим схватањима.

Но, како год, драги Аво, ти ћеш мени увек моћи да се обратиш и у мојим очима никада нећеш престати да будеш драг човек и мој вољени пријатељ. Најмање је три разлога зашто ћу увек саслушати оно што говориш:

- зато што си старији и искуснији од мене

- зато што носиш благодат свештенства

- зато што у науци више знаш од мене и зато што се не стидим да те гледам као у оног од којег многе ствари учим

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Александар Милојков рече

владика Максим је човек Цркве. "Знам да неизмирен са свима нећу ући у Царство Небеско", његове су речи, које сам добро запамтио. Много говоре о његовим схватањима

Ко да је он измислио тај принцип. А тај принцип је много радикалнији. Нећеш ти ући у Царство Божије а да ниси загрљен са Ведраном.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 18 минута, Milan Nikolic рече

Ко да је он измислио тај принцип. А тај принцип је много радикалнији. Нећеш ти ући у Царство Божије а да ниси загрљен са Ведраном.

To nema veze sa teologijom i teoloskim raspravama koliko sa licnosnim odnosom. On proizilazi ali moze biti i nezavisan od toga itekako. Oni mogu da se teoliski ne slazu a da se vole. I ja ne volim tvoju podrsku prema Vucicu i jos sto sta ali tebe volim iako su to tvoji stavi i dio tvoje licnosti.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Александар Милојков рече

Но, како год, драги Аво, ти ћеш мени увек моћи да се обратиш и у мојим очима никада нећеш престати да будеш драг човек и мој вољени пријатељ. Најмање је три разлога зашто ћу увек саслушати оно што говориш:

Натера ми сузе на очи!

Ја те знам као квалитетног човека и боли ме цела ова ситуација, јер максизам видим као пропаст. Али ја ни по коју цену не могу да лажем. Старомодан сам. Само гледам да се сачувате од овог злог квасца, јер сте ми пријатељи. Максим се самоубија, али убија и нашу Цркву. Изгубио је светлост разума. Али одбија да му се помогне. Срља у пропаст. И то је свима јасно. Нама приговарају како се ми везујемо за превазиђене, застареле епископе. Ја пак нисам из тих модернистичких прича, иако сам "новотарац". Патролог сам, а самим тиме и детектив за доктринална питања. То је мој занат. Ово што Макс ради је вређање интелигенције. Не само што је перверзно интерпретирао статус наше Цркве, него се залаже за доктрину источног папе. Ја сам професионалац, па када прочитам 3 реченице из неког текста, одмах ћу ти рећи о чему се ради. Где ветар дува. Једино решење за Максима је рашчињење, а Фанар, ако покушају да протежирају идеју монархије Оца као модела за Цркву ће попити анатему за јерес. То сам њима рекао и на епархијском састанку наше митрополијер (цариградске у Италији). И мени дали да држим слово о Тројици... Има нечега... Аплаудирали су на крају моје релације.  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Благословом Његове Светости Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског Иринеја, Његово Преосвештенство Епископ тимочки Господин Иларион, на Духовски понедељак, 17. јуна 2019. лета Господњег, предстојао је евхаристијским сабрањем у храму свештене обитељи манастира Ваведења Пресвете Богородице на Сењаку у Београду. Његовом Преосвештенству саслуживало је бројно свештенство Архиепископије београдско-карловачке и других епархија наше помесне Цркве. У наставку Свете Литургије, Владика Иларион је служио четрдесетодневни парастост новопрестављеног схиигуманији Анастасији. 

    • Од after_silence,
      NE MUČI SEBE!
      Jedno vreme čitala se kod nas po crkvama čitavu godinu dana jedna molitva u kojoj su, između ostalog, bile i ove reči: "Gospode, spasi nas od nas samih!"
      U prvi mah to zvuči malo neobično. Zašto bi nas Bog spašavao od nas samih kad je - mislimo mi- i tako svaki čovek sebi najveći prijatelj?
      Ali ako samo malo bolje zagledamo u život, uviđamo da čovek u većini slučajeva može da bude sebi veliki neprijatelj i ume da nanese sebi strahovito mnogo zla.
      U jednom selu kraj manastira Kalenića pokazali su nam nekog bedno odevenog i po izgledu sudeći sasvim propalog čoveka i ispričali da je tome nesrećniku bilo ostalo od oca najlepše imanje u selu koje je on po očevoj smrti za vrlo kratko vreme propio i upropastio. Dolazilo je dotle da je odnosio u kafanu i na kockarski sto posteljne pokrivače i ženine haljine. Za toga se čoveka nikako ne bi moglo reći da je bio prijatelj sebi i on je svojom neurednošću i rasipnošću stvarno naneo sebi i svojima daleko više zla, nego što mu je naneo iko drugi.
      U jednom ženskom manastiru živela je neka vrlo darovita kaluđerica: vanredno je pevala, vezla i slikala. Ali su iz godine u godinu počele dolaziti u manastir sve nove i nove sestre i među njima se našlo dosta sposobnih. To je onu darovitu monahinju koja je nekada bila prva u svemu toliko pogađalo da ju je svaki uspeh koje mlađe sestre užasno boleo. Postala je bila u tolikoj meri zavidljiva da joj se život pretvorio u pravi pakao.A Bog joj je bio dao toliko darova da joj je život mogao biti kao raj. I za tu se sestru ne bi moglo reći da je bila prijatelj sebi. I ona je predajući se nerazboritoj zavisti, osudila samu sebe na nepotrebne, ali strahovite muke.
      Ali, ne nanose sebi zlo samo pijanice i ne muče sebe samo bolesno zavidljivi, nego nanose zlo sebi i zagorčavaju svoj život i obični čestiti ljudi kad one muke i rane koje im zadaju drugi sami još posleđuju i povećavaju. Na zemlji nema mesta gde bismo se mogli skloniti da nam ljudi ne nanesu zlo. Ili će nas uvrediti ili će nas oklevetati, ili će nam naneti kakvu bilo ranu na duši. Od toga se niko i nigde na zemlji ne može spasti. Ali na nama stoji da taj bol i te rane koje nam drugi zadaju sami još ne pozleđujemo i ne povećavamo.
      Dostojevski je ispričao život onoga mladića koga su drugovi još u detinjstvu strašno vređali zbog njegovog vanbračnog porekla. Njega su te uvrede toliko pekle da je još čitav niz godina posle toga svakome novome poznaniku već od prvih reči s nekom čudnom i bolesnom ozlojeđenošću saopštavao da je on vanbračno dete, premda ga za to više niko nije pitao. On je one uvrede koje je u detinjstvu primio neprestano pozleđivao i sebe bez stvarne potrebe mučio.
      Ima, opet kod Dostojevskog, ona tužna povest o čestitom starcu Nikoli Sergijeviću, čija je jedinica kći bila odbegla iz roditeljskog doma jednome mladiću koji je nije bio nimalo vredan i čija je porodica i bez toga bila nanela starcu Nikoli mnogo bola i uvreda. Starac je u uvređenom roditeljskom ponosu prokleo kćer, naredio da se njene stvari izbace iz kuće i spale i zabranio da se u njegovom prisustvu njeno ime uopšte spominje. Uvređeni ponos nije mu dozvoljavao da oprosti kćeri ni onda kada ju je onaj lakomisleni mladić napustio, a očinska ljubav gonila ga je da krišom, kad niko ne vidi, uzima medaljon sa kćerinom slikom, da ga ljubi, da s tom slikom razgovara i da joj govori milošte i nežnosti kao kad mu je kći još bila dete. Uvređeni ponos nije mu dao da javno spomene ime svoje jedinice, a noću, kad ga niko nije video, odlazio je pod njene prozore, stajao i gledao neće li možda na zavesi videti kćerkinu senku; prilazio je njenim vratima i stajao u mračnom hodniku i na stepeništu i slušao neće li čuti njen glas ili korak. I trajale su te strašne i nepotrebne muke sve dok očinska ljubav nije, najzad, pobedila uvređeni ponos i dok starac nije ponovo primio svoje dete u očinski zagrljaj.
      Ali zašto navoditi primere iz manastira i iz knjiga kad je i svaki od nas tokom života tako često zadavao bol sebi i pozleđivao rane koje su mu drugi nanosili? Koliko je svaki od nas propatio zbog uvređenog samoljublja, zbog ljubomore, zbog uvređenog ponosa? Ta pola života prođe nam u tome!
      Kad je naš Spasitelj govorio svoju čuvenu Besedu na gori, On je prvih devet pouka otpočeo rečju "blaženi". Reč "blaženi" na onom istočnjačkom jeziku na kome je prvi put izgovorena znači: onaj koji ne grize sebe.
      Ne grizi, dakle, sebe, ne muči sebe… Dosta je što te muče drugi, ne muči još i ti sam sebe.
      Ne muči sebe zavišću, jer time ne zaustavljaš uspehe onoga kome zavidiš, nego samo stvaraš od svoje duše pakao.
      Ne muči sebe mržnjom ni prema najvećem neprijatelju, jer time ne škodiš onome koga mrziš, nego samo razjedaš sopstvenu dušu.
      Ne muči sebe pamćenjem uvreda, jer se time ne svetiš onome koji te je uvredio, nego samo pozleđuješ svoje sopstvene rane.
      Sveti Jovan Lestvičnik je pisao: "Zlopamćenje je kao trnje zabodeno u dušu".
      Zašto onda pamtiti zlo, zašto nositi to trnje u duši, zašto gristi sebe kada je daleko lakše oprostiti, i zaboraviti, i voleti, nego taj jed u sebi nositi?
      Jevanđelje nas, braćo i sestre, uči da budemo istinski prijatelji sebi, da krotošću, praštanjem i ljubavlju ulepšavamo život i sebi i drugima.
      Neka bi nam zato naš Spasitelj bio u pomoći da ne nosimo u srcu ništa ni protiv koga, nego da nam u duši bude svetlo, lako i radosno kao u carstvu Oca našeg nebeskog kome neka je slava u vekove! - Amin.
      Episkop braničevski Hrizostom (Vojinović)
    • Од Логос,
      У недељу Свете Педесетнице, 3/16. јуна 2019. године, у Саборном храму у Новом Саду, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки госпoдин Иринеј, началствовао је Евхаристијским сабрањем, уз саслужење Епископа мохачког господина Исихија, братства Саборног храма и новосадских ђакона.
      У свом архипастирском обраћању владика Иринеј је између  осталог истакао: ,, ... Сâм назив Празника казује његов садржај. Педесетница је најзваничнији назив Празника, будући да се данашњи догађај десио у педесети дан по празнику старозаветне Пасхе, и она налази свој смисао као и остали старозаветни празници у Новом Завету.  Дух Свети не силази сâм од себе, будући да ништа што је од Бога не садржи било какав вид самовоље. Отац благоволи, а Син Божји дејствује, што нам сведочи и текст богослужбене химне на јутрењу данашњег Празника.  Дух Свети није постао човек као вечни Син Божји, него је само у појединим моментима историје Цркве Христове био видљив у својој невидљивости. Данас се пројављује у виду огњених језика, пламен који греје и оживотворава. Зеленило је символ живота, а у данашњем Празнику славимо живот не само биолошки, него и живот вечни који нам дарује Спаситељ света..."

      Извор: Епархија бачка
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је данас Свету Архијерејску Литургију у манастиру Брезојевица код Плава.  Преосвећеном Епископу је саслуживало свештенство и монаштво Епархије уз молитвено учешће вјерног народа плавске Жупе.
      Звучни запис беседе

      Празник Свете Тројице, коме је посвећена ова древна светиња, иначе метох манастира Високи Дечани, ријечима архипастирске бесједе честитао је Владика Јоаникије. „У овај дан људи су разумијевали једни друге иако су били из разних народа, и како је сишао Дух Свети настало је чудесно разумијевање међу људима разних народа и разних језика,  зато што је Господ био међу њима и Он им је дао да свак разумије језик другог и како онај други говори, да се њему тај туђи језик чини својим и да се у потпуности разумију они који се до тада нијесу могли разумијевати„. Након свете Литургије, у Светосавском дому, уприличена је славска трпеза на којој је освештан и преломљен славски колач.  Домаћин славе било је братство Дашић.

      Извор: Радио Светигора
    • Од Логос,
      Саборни храм у Нишу обележио је храмовну славу - Силазак Светог Духа на апостоле у недељу 16. јуна 2019. године.

      Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније, а Преосвећеном Владики су саслуживали свештеници Саборног храма протојереј Ставрофор Бранислав Цинцаревић, протојереј-ставрофор Ненад Микић, протојереј Миодраг Павловић, протојереј Борислав Стаменковић, протојереј Владица Савић и свештеници из других нишких храмова: протојереј-ставрофор Мирољуб Стојановић, свештеник у пензији, протојереј ставрофор Добривоје Митровић из храма Светог Илије у Нишкој Бањи, протојереј-ставрофор Јован Илић из храма Светог Пантелејмона, јереј Дарко Китановић из храма Светог Луке, војни свештеници јереј Иван Ганић и јереј Ђорђе Димић, јеромонах Нектарије (Ђурић), протођакон Стеван Кричка и ђакон Ђорђе Филиповић.
      Храм је био испуњен верним народом, а учешће у Светој служби узели су градоначелник Ниша г. Дарко Булатовић, начелница Нишавског округа г-ђа Драгана Сотировски, председник Скупштине града мр Раде Рајковић, представници војске Србије, председници градских општина и других јавних и културних институција града Ниша.
      У својој архипастирској беседи Преосвећени Владика је говорио о сведочанству апостола Луке о данашњем празнику на који је "... Црква Христова конституисана, и Дух Свети непрестано од тога дана пребива у Цркви. Без Духа Светога нема ни Литургије, а нема ни Цркве. Дух Свети је онај који чини могућим и присутним овде и сада Царство Божије и који нам даје могућност вечног живота."
      Благољепију торжествене Литургије допринело је здружено појање хорова Бранко из Ниша и гостију из Пољске - хора "Muzyka Cerkiew", са катедре за дириговање конзерваторијума "Фредерик Шопен" из Варшаве. Овај хор наступа на овогодишњем фестивалу Музички едикт, чиме је Фестивал незванично и отворен, а гости на Светој Литургији били су и хорови из Мексика, Белорусије и САД.

      Извор: Епархија нишка
×
×
  • Create New...