Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Vladan :::.

Патријархова иницијатива о обједињавању веронауке и грађанског васпитања у један предмет

Оцени ову тему

Recommended Posts

1 hour ago, Вилер Текс рече

Иако не знамо о чему се конкретно ради ни каква је иницијатива, ти си рекао чибе.

Rekao sam u tačno određenom kontekstu koji se odnosi na obavezno prisustvovanje veronauci onakvoj kako je sada koncipirana i objasnio da se to svakako ne odnosi na neke druge varijante... mani se spinovanja... ne ide ti...

 

Цитат

Нико од учења физике није постао аутоматски физичар. Не брини.

Već sam ti objasnio da se uopšte ne brinem koje veroispovesti će mi biti dete... 

 

Цитат

За мене је ненормалан свако ко каже да Бога нема. 

Za mene je budala svako ko ima takve stavove... a kad još ima takve stavove, pa se nešto kao ljuti jer je upotrebljen izraz "čibe od mog deteta" i priča o kulturi, vaspitanju i toleranciji, onda je i licemer pored toga što je budala.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, ana čarnojević рече

ma daj iskuliraj. ne mozes tako. 

on da je hteo da svi znaju da ga ima, znali bi...

zasto se sada ne drzis svoje poslovicne umerenosti u izrazu i obracanju...?

Avokado je mnogo manje od nekih koji kazu da u Boga veruju zasluzio ovakvo obracanje.

Pa nema veze to sa bilo kakvim zaslugama, niti je potrebno da se uzdržava u izrazu niti je nešto zlonamerno napisao... on zaista to misli... samo je iskren...

 

Цитат

covek ti je lepo objasnio na sta se odnosi njegov komentar, na samu pomisao da neko njegovom detetu kao obavezno podmece bilo kakvo cackanje religijama u bilo kom smislu. na to ni ja ne bih pristala.

Naravno... i na tvoj komentar u kojem kažeš " od mog deteta čibe koncepcije sa Kuranima, daleko bilo " je stavio smajli... jer nije uopšte licemer... samo se tako češlja...  ;)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, Avocado рече

Pa nema veze to sa bilo kakvim zaslugama, niti je potrebno da se uzdržava u izrazu niti je nešto zlonamerno napisao... on zaista to misli... samo je iskren...

pa dobro, ja mislim da nisi zasluzio da ti se neko obraca tako, mislim da zasluzujes postovanje u svakom smislu. osim toga ja znam da u nasoj komunikaciji nikada nisi dirao u Onoga koga volimo mi ovde, tako da je cela ta  njegova prica besmislena. kao sto sam rekla, postoji Avokado i postoje  ostali ateisti, ovde na forumu.

ali oke.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 7.5.2019. at 14:16, Vladan :::. рече

Зна ли ико од вероучитеља или колега нешто више о овоме??

Ја знам да се припремају уџбеници, а за ову иницијативу не знам, мада ми се јако допада.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 7.5.2019. at 14:42, obi-wan рече

Ali be` zafrkancije - bilo je o tome ranije prica medju samim verouciteljima, onako neobavezno, a po principu da bi bilo dobro da postoji jedan objedinjeni predmet koji ne bi delio decu, a koji bi na neki mudar nacin obuhvatio sve te osnove koje bi trebalo da se uce.

То сам ја предлагао на округлом столу, ономад када је Вербић хтео да елиминише веронауку. Само што нисам употребио термин "подела деце". Предлагао сам, а и даље стојим на том предлогу, да веронаука у Србији треба да буде синтеза два европска модела - катихетски и опште религијски. Тако, предмет би се звао Православни катихизис и религиологија (или нешто слично), Католички веронаук и религиологија, итд... Кроз тај предмет ученици би изучавали како садржај вере конкретне конфесије, тако и свет религије, а у првом реду онај сват са којим дели заједнички простор. Овакав предмет могао би да буде обавезан.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 7.5.2019. at 14:59, ana čarnojević рече

za mene je to klevetanje Njegove svetosti, da ima bilo kakav dil oko Kosova.

osim toga, kad Kosova ne bude u Srbiji šta će kome veronauka. on to zna.

Управо тако.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Александар Милојков рече

То сам ја предлагао на округлом столу, ономад када је Вербић хтео да елиминише веронауку. Само што нисам употребио термин "подела деце". Предлагао сам, а и даље стојим на том предлогу, да веронаука у Србији треба да буде синтеза два европска модела - катихетски и опште религијски. Тако, предмет би се звао Православни катихизис и религиологија (или нешто слично), Католички веронаук и религиологија, итд... Кроз тај предмет ученици би изучавали како садржај вере конкретне конфесије, тако и свет религије, а у првом реду онај сват са којим дели заједнички простор. Овакав предмет могао би да буде обавезан.

Неопходна нам је веронаука сад више него икада, јер смо прегрмели "онај" период који нас је толико одвојио.

Мада мислим да треба да се задржи овакво име генерално, јер ово катихизис, религиологија може буквално да препадне и родитеље, да не говорим о деци која чују овакве речи. Веронаука је онако све ту близу, певљиво, једном речју лепо. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Никола Крушић рече

Неопходна нам је веронаука сад више него икада, јер смо прегрмели "онај" период који нас је толико одвојио.

Мада мислим да треба да се задржи овакво име генерално, јер ово катихизис, религиологија може буквално да препадне и родитеље, да не говорим о деци која чују овакве речи. Веронаука је онако све ту близу, певљиво, једном речју лепо. :)

Добро, назив предмете може бити боље формулисан, битан је садржај самог предмте. Докле год је конципитран искључиво као катихизис, не може да претендује на обавезност, то јест остаће изборни предмет.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Можда и треба да буде изборни, што би се рекло, свако има своју слободну вољу.

А можда и грешим, можда овакве ствари баш треба да буду обавезне.

Мени је рецимо у сваком случају битно да то увек има понуђено, па ће неки приступити, неки овако, неки онако, али понуђено је па изволите, добродошли сте увек.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Никола Крушић рече

Можда и треба да буде изборни, што би се рекло, свако има своју слободну вољу.

А можда и грешим, можда овакве ствари баш треба да буду обавезне.

Мени је рецимо у сваком случају битно да то увек има понуђено, па ће неки приступити, неки овако, неки онако, али понуђено је па изволите, добродошли сте увек.

Када ови што нападају веронауку са "аргументом" да дели децу, ја ћу да дођем са мојом Туркињом муслиманске вероисповести, Зејнеп, која је са грађанског васпитања прешла на веронауку. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, ana čarnojević рече

ma daj iskuliraj. ne mozes tako. 

on da je hteo da svi znaju da ga ima, znali bi...

zasto se sada ne drzis svoje poslovicne umerenosti u izrazu i obracanj

Када сам рекао да није нормално да човек каже да нема Бога ( а не постоји народ који нема веру какву такву него само појединци који не признају Бога) мислио сам у истом рангу са оним да ми неко каже да вода није мокра. 

Мало где није проповедано Јеванђеље. 

Био сам груб истина. Међутим горе сам написао шта сам под тиме мислио.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Avocado рече

Rekao sam u tačno određenom kontekstu koji se odnosi na obavezno prisustvovanje veronauci onakvoj kako je sada koncipirana i objasnio da se to svakako ne odnosi na neke druge varijante... mani se spinovanja... ne ide ti...

 

Već sam ti objasnio da se uopšte ne brinem koje veroispovesti će mi biti dete... 

 

Za mene je budala svako ko ima takve stavove... a kad još ima takve stavove, pa se nešto kao ljuti jer je upotrebljen izraz "čibe od mog deteta" i priča o kulturi, vaspitanju i toleranciji, onda je i licemer pored toga što je budala.
 

Онда нема разлога за панику.

Добро је што си и ти искрен. Међутим ја сам се на толеранцију позивао иронично јер су обично атеисти пуни неких прича о толеранциј и слободи али када је у питању Јеванђеље онда има милион али. О култури и васпитању дурги пут. Међутим сад сам и лицемер а малопре сам био искерен. Чудно.

Појашњење става који имају будале погледај у одговору Ани.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 7.5.2019. at 16:37, Avocado рече

Zavisi iz koje perspektive gledaš... pravoslavni katihizis onako kako je sad koncipiran (kao i verska nastava za ostale veroispovesti) je nespojiv sa bilo čime... to je verska nastava iz aspekta jedne veroispovesti, a ne obrazovanje o verama, pa samim tim nema nikakve fleksibilnosti da se to proširuje i spaja sa nečim drugim...  sa druge strane može da se napravi jedan predmet koji bi se bavio građanskim vaspitanjem i religijom iz nekog neutralnog ugla (pravoslavci veruju u to, katolici u to, muslimani u to, itd.), na koji bi išla sva deca bez obzira na (ne)veroispovest i stekla znanja o različitim verama (i ateizmu) iz nekog neutralnog ugla... samo što ne verujem da bi bilo koja (veća) crkva i verska zajednica u Srbiji to podržala kada već ima model koji joj daleko više odgovara u kojem država finansira i organizuje nešto što je zapravo posao tih crkava i verskih zajednica... a sporno je i ko bi bio kvalifikovan da takav predmet predaje i da li bi predavači bili objektivni kada govore o svojoj religiji i tuđim religijama, što bi naravno ovde izazivalo i nacionalna trvenja...

Takav objedinjeni predmet ne bi mogli da predaju svestenici SPC a to je onda big problem... za SPC :)

ps. De ste bre bagro? :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Avocado рече

Pa nema veze to sa bilo kakvim zaslugama, niti je potrebno da se uzdržava u izrazu niti je nešto zlonamerno napisao... on zaista to misli... samo je iskren...

 

Naravno... i na tvoj komentar u kojem kažeš " od mog deteta čibe koncepcije sa Kuranima, daleko bilo " je stavio smajli... jer nije uopšte licemer... samo se tako češlja...  ;)

 

Смајли је био ту због оног дела да кад Бог позове у веру нико не може то да спречи.

Слажем да родитељ бира за дете. То је нормално. Али морамо знати на којим позицијама стојимо.

У  "тржишном" погледу на свет какав ти имаш постоји полица на којој стоје разне религије, уверења, одрицање од Бога итд. За тебе је Христос само један од многих. А за мене је Један Једини, и не само за мене као да је то мој утисак него је то тако. 

Из те преспективе, која је реалност, (која се може негирати по слободи као што и сам знаш  ) за мене је пораз да се Јеванђеље не проповеда и да се неко од Јеванђеља одвраћа или бира уместо спасења које једино доноси Христос, нпр. Куран. (Свакако да бих отерао од свог детета сваког ко жели да га одвуче у неку врсту јереси, секте или раскола па и у Ислам. )

Зато ми "чибе" смета,  и зашто сам поменуо твоје стање, које је богоборно и самим тим лоше. Јер то "чибе" видим као "чибе" Спасењу. 

О томе како се веронаука може предавати и како проповедати Јеванђеље, да би се што боље примило свакако треба причати. Ја бих да га што више људи чује, па ко воли нек изволи. А ко неће не мора, нити се њиме требамо бавити уопште.

Стојимо на различитим позицијама и кад кажем не разумеш, што сам ти и раније рекао, значи да ти не верујеш у Бога и то је једини разлог неспорзума и дискусије.

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Вилер Текс рече

Онда нема разлога за панику.

Добро је што си и ти искрен. Међутим ја сам се на толеранцију позивао иронично јер су обично атеисти пуни неких прича о толеранциј и слободи али када је у питању Јеванђеље онда има милион али.

Ima ateista raznih, baš kao i raznih hrišćana... što se mene lično tiče, nema nikakvog "ali" u vezi sa Jevanđeljem, slobodom i tolerancijom... ne izmišljaj...

A o "ali" će biti više reči u sledećoj poruci...

 

1 hour ago, Вилер Текс рече

Међутим сад сам и лицемер а малопре сам био искерен. Чудно.

Šta je čudno u tome da neko bude licemer u odnosu na jednu temu i da iskreno odgovori u odnosu na drugu?

 

1 hour ago, Вилер Текс рече

Појашњење става који имају будале погледај у одговору Ани.

Pogledao... bolje da nisi "objasnio"... 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Аристарх,
      @Разбојник на крстуОтворио сам овде тему, да не тролујемо другу тему. 
      Ја мсм. да јесте много погрешио. У неким деловима рада типа Псеудосфере. Окренуо је теорију са реалности за 180 степени. Што јесте чудно, то је као да спојиш две пирамиде или два рога у један са тиме да су површински веће стране, оне које су спојене. Само хиндуистичка или тадашња јеврејска теологија може да доведе до таквог схватања времена. Тако да његова аксиома јесте погрешна по мени, јер бољу аксиому у геометрији би извео нпр. неко од форумаша (ко је читао Св.Оце) кроз лично сагледавање питања времена и етике као начина за идентификацију математичке потпуности. Што би довело до аксиоме која је потпунија, геометријски модел без могуће критике...
      Псеудосфера Лобачевског је слична труби Евангелисте Торчелија. Што ти мислиш, дал је тај парадокс са бројем ПИ, навео Његоша (образован у Русији) да аналогијски криви тадашњу Папску теократску државу са све Торчелијем, притом аналогијски наводећи Питагору и Епикура као кривце за изопачење модерног хришћанина, називајући научнике који спајају Питагору и Епикура, будалама које одвајају људе од бога кроз нпр. математички парадокс Торчелијеве трубе судњег дана? (Епикур је имао конфликт са платоновим учењем типа учио је да нема мешања виших сила у свакодневницу људи, да бесмртност виших нивоа постојања од човека није реалност, постојању душа након телесне смрти у времну у Рају...)
      Извор Његошевог спева:
      Питагоре и ти Епикуре,
      зли тирјани душе бесамртне,
      мрачан ли вас облак прекријева
      и све ваше посљедоватеље.
      Ви сте људско име унизили
      и званије пред Богом човјека
      једначег га са бесловесношћу,
      небу грабећ искру божаствену,
      с којега је скочила огњишта,
      у скотско је следећи мртвило.
       .
      Будалама кад би повјеровали,
      поете су покољење лудо.
      Нашу сферу да ноћ не полази,
      би л’ овако лице неба сјало?
      Без остријех зубах ледне зиме,
      Би л’ топлоте благост познавали?
      Без будалах тупога погледа,
      би л’ умови могли блистат св’јетли?
      Свемогућство светом тајном шапти
      само души пламена поете.

      Све дивоте неба и небесах,
      Све што цвјета лучем свештенијем,
      мировили ли ал’ умови били,
      све прелести смртне и бесмртне –
      што је скупа ово свеколико
      до општега оца поезије?
      Званије је свештено поете,
      глас је његов неба влијаније,
      луча св’јетла руководитељ му,
      дијалект му величество творца.
       .
      Дивни пјевче србске народности,
      бич си судбе веће испитао, –
      свијет жељи не зна угодити.
      Судба ти је и моја позната;
      мислим, нејма подобне на земљи:
      до врата сам изника тартара,
      ад на мене са проклетством риче,
      сва му гледам гадна позоришта;
      ал’ на судбу викати не смијем –
      надежда ми вољом творца блиста!
      .
      Ја од тебе јоште много иштем:
      да поставиш у пламтеће врсте,
      пред очима Српства и Славјанства,
      Обилића, Ђорђа и Душана,
      И још кога српскога хероја;
      да прогрмиш хулом страховитом
      На Вујицу, Вука, Вукашина,
      Богомрске Српства отпаднике –
      злоћа њима мрачи име Срба,
      Тартар им је наказа малена!
       
    • Од Логос,
      Епископ Рашко-плризренски Теодосије данас је служио Св. Литургију у храму Св. Василија острошког у Лепосавићу уз саслужење свештенства храма. У својој беседи, Владика је обавестио вернике да се при овом храму данас отвара добротворни пункт који ће пружати помоћ најугроженијим лицима и породицама у овом делу Косова. Он је вернике подсетио да не можемо да се само уздамо у помоћ људи овога света, колико је важно да се уздамо у помоћ Божију, као што су то чинили наши славни владари, који су живели у тешка времена и чинили оно што је угодно Богу. Владика Теодосије нагласио је да Црква остаје уз свој народ и да ће се чинити све што до нас стоји да олакшамо живот нашег верног народа у постојећој кризи. 
       
      Поред већ два отворена добротворна пункта: при храму Св. Великомученика Димитрија у Косовској Митровици и манастиру Бањска ово је трећи добротворни пункт Епархије Рашко-призренске где се најугроженијим грађанима, који не могу другачије да се снабдеју ,деле најосновније намирнице којих врло мало има у продавницама због тешке хуманитарне ситуације. Тренутно се деле намирнице из резерви народних кухиња Епархије Рашко-призренске док не пристигне додатна помоћ.
      Епархија Рашко-призренска 2. јула ове године обратила се епархијама СПЦ, појединцима и фирмама добротворима да се укључе у хуманитарну акцију како би се ублажиле последице несташице основних прехрамбених артикала у продавницама на северу Косова, што је изазвано седмомесечним таксама приштинских власти које онемогућавају нормалан увоз робе из централне Србије. Епархија је обавестила све који су вољни да помогну да прилоге за наше добротворне пунктове могу да уплате на рачун Епархије Рашко-призренске http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/uputstvo-kako-uplatiti-prilog-preko-eparhije-rasko-prizrenske-za-ugrozeni-narod-na-kosovu-i-me 
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Логос,
      Школски уред за Православну веронауку у аустријским државним школама своди позитиван биланс - све је више ђака на Веронауци. По најновијим подацима, укупан број ђака Веронауке (Катихизиса) на крају школске 2018/2019. износи 13. 600. Укупан број школа у којима се одржава Православна веронаука је око 1.000 у читавој Аустрији, извештава Бранислав Ђукарић, стручни инспектор - координатор Православне веронауке у Аустрији. Из године у годину наставља се позитиван тренд, додао је Ђукарић.
      Број вероучитеља је такође увећан у последњих неколико година и сада имамо око 111 православних вероучитеља и вероучитељица широм Аустрије, објашњава Ђукарић у разговору са медијском кућом "Катпрес" у Бечу. Предаје се у свим основним и средњим школама. Највише је полазника у основним школама. Занимљиво је да сам Беч заузима готово 50 процената свеукупног броја школа и ђака који су на настави веронауке. 
      Бранислав Ђукарић је координатор и инспектор за Веронауку у Аустрији, а у оквиру руководеће надлежности митрополита Арсенија (Кардамакиса), председавајућег Православне епископске конференције у Аустрији. 
      Приликом недавног сусрета свих вероучитеља у Бечу и учешћа у Божанској Литургији у грчком храму Свете Тројице у Бечу, митрополит Арсеније је похвалио напоре вероучитеља што посвећено предају истине своје вере. Он је оценио да се у јавном свету све више потискује или чак одбацује могућност говора "о Богу." Додао је да је првенствено вероучитељима у великој мери припао задатак да деци и младима "говоре о Богу" и учвршћују их у вери, закључак је митрополит Арсенија.
      Иначе, почеци Православне веронауке у Аустрији датирају од 1991.г. Кроз оснивање Инспектората за предмет Православна веронаука 2005.године дошло је до појачаног интересовања за овај предмет. Прављење наставних планова за основне и средње школе по етапама унапредило је Веронауку. 
      У новембру 2014.г. Православна епископска конференција у Бечу донела је и званични акт - "оквирна правила за православне вероучитеље у Аустрији", чиме је потврђена одговорност Цркве за вероучитеље који, било под окриљем Цркве, било у статусу државних намештеника, врше узвишену православну катихетску службу.

      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и умировљени Митрополит тверски г. Виктор (Руска православна црква) служили су данас, на Духовски понедјељак са свештенством Свету службу Божију у манастиру Режевићи у Паштровићима.
       
      У архипастирској бесједи након читања Јеванђеља, Митрополит Амфилохије је подсјетио на Господње ријечи да се тамо, гдје су двојица-тројица сабрани у Његово име и он сам налази.
      „Ево и нас сабраних данас овдје у овом светом храму, у овој светој обитељи, сабраних у име Христово. И кад смо у име Његово сабрани, и Он је заједно са нама. Као што је заједно и са свима онима који су се сабирали у Његово име, од апостолских времена“, казао је Митрополит црногорско-приморски.
      Додао је да се од тада до данас проповиједа и свједочи име Христово силом Духа Светога на свим земаљским језицима у свим земаљским народима.
      „Сабирају се у име Његово безбројне душе широм васељене и одјекује ријеч Његова, истина Његова, свједочи се Његово присуство. И људске душе жедне и гладне бога, и оне се прибирају, сабирају се, освећују се и просвећују, постају једно са једним, живим и истинитим Богом и постају једно и заједно једни са другима. Тако се обликује Црква христова кроз вјекове“, објаснио је Владика Амфилохије.
      Објаснио је да се тако обликује један народ Божји, састављен од свих земаљских народа.
      „Народ Божји у коме не игра улогу крв и тјелесност, или сроство по мјесту живљења, него оно што сабира и што преображава и њихово тјелесно сродство и мјесто гдје живе. То је Црква Божија у коју су призвани сви људи и сви земаљски народи да постану тај један народ Божји и царско свештенство, царски род. То је велики Божји дар свима људима и свима земаљским народима, велико освећење и просвећење – Дух Свети којим дише све што дише“, рекао је Владика.
      Владика је рекао да је и Света служба приз Духу Светоме да сиђе на нас и на  наше дарове.
      „И да нам хљеб претвори у тијело Христа Господа, а наше вино у крв Христа Господа. Исту ону крв и исто оно тијело које је распето за нас на Голготи и којега се причешћује сваки онај који је просвећен свјетлошћу истине Божје, кроз вјекове, постајући једно са живим Богом једним и јединим преко Сина Божијег јединородног, познајући Оца небескога“, казао је Владика Амфилохије.
      Након Литургије благосиљан је славски колач.
      Митрополит Амфилохије је казао да је посебан благослов за сабране на данашњој Литургији присуство Митрополита Виктора који доноси благослов Руске цркве.
      „Дух Свети, који је душа Цркве, је безграничан, па онда ни Црква нема граница. И сваки покушај да се Црква смјести у некакве земаљске границе врше само неразумни људи који немају свијести ни савјести, памети ни мудрости“, казао је он.
      Владика је нагласио да се данас молитвено спомињемо и Светог свештеномученика Јоаникија Црногорско-приморског и са њиме пострадалих свештеномученика и мученика Митрополије црногорско-приморске.
      „Побијени су од безбожника, нацифашиста и, посебно, од комуниста који су покушали да униште Цркву Христову заборављајући да је Црква неуништива и да је врата пакла неће надвладати“, поручио је Митрополит Амфилохије.
      Митрополит Виктор је на крају Владици Амфилохију поклонио архијерејску панагију.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      На празник Педесетнице, у недељу 16. јуна 2019. године, прослављена је храмовна слава у Бјеловару. Светом архијерејском Литургијом у бјеловарском храму Пресвете Тројице началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије уз саслужење архијерејског намесника бјеловарског протојереја-ставрофора Слободана Лалића, јереја Миломира Гвојића, пароха у Великој Писаници, јереја Љубуше Миодраговића, пароха у Нарти, јереја Немање Обрадовића, пароха у Бјеловару, ђакона др Драгана Радића из Загреба и ђакона Угљеше Пилингера из Вараждина.

      После свете Литургије Митрополит је прочитао молитве са вечерње Педесетнице и благословио славско жито и колач. У својој беседи верницима митрополит је говорио о великом празнику Силаска Светог Духа на апостоле. „Апостоли су, примивши Духа Светога, сведочили једнога Бога у Тројици и Спаситеља нашега Исуса Христа. После силаска Светог Духа апостоли су проповедали народу на свом матерњем језику, а свако ко је ту био присутан разумео је на своме језику шта су они говорили. Наравно да је то нешто што надилази логику и што се не може рационално објаснити, али тамо где је Бог Духом Светим и тамо где је љубав савршена, ту су сувишне сваке речи и ту, пре свега говори језик љубави и језик срца. Ту свако свакога разуме, без обзира одакле долази и одакле потиче и независно од тога коме и где припада.
      Овај догађај Педесетнице зове се још и рођендан Цркве, јер тог тренутка Бог је показао да оно што је изабрани народ носио као обећање од Бога, оно што је изабрани народ чувао као истину, то сада постаје реалност. То сада постаје универзално. Изабрани народ има своју мисију и свој значај за читав свет, за све народе. Он је постојао због тога да би се конституисала Црква у којој сви људи и сви народи постају изабрани народ. У њој сви људи и сви народи постају један народ. Црква је на дан Педесетнице дала, не само једнака права, не само једнаке шансе, него пуноћу истине и пуноћу спасења свим људима и свим народима света. Јер, Господ Христос је глава Цркве која је једно тело. 
      С обзиром на то да је једна глава и једно тело све различитости у Цркви не престају да постоје него се преображавају, јер је истинита реч апостола Павла који каже да нема Грка и Јеврејина, нема Скита и Варварина, нема роба и слободног, нема мушког и женског. Наиме, постоје различитости, постоје лични печати, али те различитости нису разлог да се развијају супротности и непријатељства, антагонизми и искључивост, него су те различитости посебни, лични дарови. Свако има нешто што је само његово, не да би то љубоморно чувао и сачувао за себе, него да би кроз то што је његово могао да се искаже, да би могао да се отвори ка другом ко има другачији печат, који има другачије особине, да би могао том другом и другачије да се дарује и да с њим, кроз тај свој дар, успостави комуникацију и гради заједницу, те да би кроз тај дар, и лични и посебни печат другога, могао другога да прими и доживи као свога“.

      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
×
×
  • Create New...