Jump to content
Vladan :::.

Патријархова иницијатива о обједињавању веронауке и грађанског васпитања у један предмет

Rate this topic

Recommended Posts

пре 44 минута, Благовесник рече

Ви би пре модел из Републике Српске и неких ЕУ земаља :nene:, али  у нашој држави то не би прошло...

Међутим, карта која пролази и на коју СВИ ДОБИЈАЈУ, дакле, сви задовољни, јесте поменути модел који развија праву толеранцију, истинску љубав и разумевање, а с друге стране, систематско упознавање са својим идентитетом и својим традиционалним религијским културним наслеђем. Ту би дакле ученик бирао са којом традиционалном религиозном културом Србије би се више упознао, са позитивним освртом на остале које су у темељу (тј. традицији) српске државе и друштва.

U Republici Srpskoj veronauka ima dobar status,veroučitelji  takođe.Međutim,Crkva treba da stavi na raspolaganje svoje najbolje potencijale  i pripremi najbolji program i udzbenike,i to treba da bude timski rad.S obzirom da se neprestano potencira da je smisao veronauke da se što veći broj dece zainteresuje za veru i Crkvu,navodim samo jedan primer-u IV razredu se izučava Simvol vere 12 časova,znači oko 3 meseca,misim da to nije dobro osmišljeno,mala su to deca za takve sadržaje.Ono što je za pohvalu su radne sveske u nižim razredima,jer su koncipirane tako da uključuju crtanje,bojenje povezivanje,ukrštenice i sl.što deca vole.

U Rusiji čini mi se,postoji predmet koji nije klasična veronauka,nego pravoslavna kultura.Ima raznih koncepata,možda tu ima više dobrih rešenja.Ali neki predmet bilo da se zove veronauka,pravoslavna kultura i sl.treba da ima svoje mesto u obrazovnom sitemu,svakako da hrišćanske vrednosti treba afirmisati u vremenu u kome imamo relativizaciju svega.Na koji način će to biti preneseno deci,o tome se može diskutovati.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Благовесник рече

Дакле, без мање измене садашњег Плана и програма Верске наставе

 

Цитат

Неко ће рећи – а шта ако је ученик атеиста?  Ако је  ученик и атеиста,  обавеза школског образовног система је да га упозна са богатством духовне традиције и културе у Србији, научи да исте поштује, а све у циљу толеранције и добрих међуљудских односа у нашем  српском друштву.

To neće moći bez veće tj. kompletne izmene... jer su trenutno predmeti koncipirani tako da decu ne upoznajete sa duhovnom tradicijom i kulturom, već ih učite da budu vernici... ne učite ih o hrišćanstvu, već ih učite da budu hrišćani... (to je u redu za one koji to žele, samo čibe od mog deteta)

Da ne pominjem koliko je šizofreno pričati kako "u cilju tolerancije i dobrih međuljudskih odnosa" jedni treba da se upoznaju sa idejama drugih, ali ne i obrnuto...

 

Цитат

Није могућа истинска сарадња, упознавање и изграђивање добрих  међу-културних и људских односа традиционалних верских заједница народа у Србији,  ако предаваче не буду именовале те исте традиционалне религијске културне заједнице Србије тј. њихови представници

Ovo je najvažnije... nekom...  :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Avocado Наравно да их уче да буду хришћани, исто као што их на часовима српског уче да буду писмени, а не тек о писмености.

Нема ничега шизофреног у томе да се сви упознају с другима. Идеја није да сви похађају часове православне веронауке уз грађанско васпитање, већ свако своју веронауку - или не - уз упознавање других.

Него, реците Ви мени, кога овде да контактирам по питању промене "имена на сајту"? Каква је ово дивљина.. нигде особља на видику

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Avocado рече

 

To neće moći bez veće tj. kompletne izmene... jer su trenutno predmeti koncipirani tako da decu ne upoznajete sa duhovnom tradicijom i kulturom, već ih učite da budu vernici... ne učite ih o hrišćanstvu, već ih učite da budu hrišćani... (to je u redu za one koji to žele, samo čibe od mog deteta)

 

ne boj se, niko nikad nije postao vernik zbog casova veronauke, to je smesno. postace vernik ako je isao u crkvu, ako ga je neko vodio na liturgiju...pa nije nasa vera procitas lekciju i kao uvacen si.

ili ako je dete prizvano. sto zelim dati se desi :D

ima i varijanta da ti je veroucitelj razredni, kao nama, pa od tekucih problema nema vremena za nastavu. ali zato 4 godine skole sve do 8. razreda bez problema, deca kao bombone, dva puta se neko potukao. 

ako Bog da sad ce kod dr Milojkova.

od mog deteta čibe koncepcije sa Kuranima, daleko bilo :pucpuc2:

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Пре неколико година направљен је овај прилог о веронауци.Мислим да није био велики број људи који су подржали ову иницијативу коју заступа жена у прилогу,али се може закључити да и даље постоје велике предрасуде када је у питању настава веронауке.Прилог је сниман у једној основној школи у Бијељини.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, ana čarnojević рече

ne boj se, niko nikad nije postao vernik zbog casova veronauke, to je smesno. postace vernik ako je isao u crkvu, ako ga je neko vodio na liturgiju...pa nije nasa vera procitas lekciju i kao uvacen si.

ili ako je dete prizvano. sto zelim dati se desi :D

ima i varijanta da ti je veroucitelj razredni, kao nama, pa od tekucih problema nema vremena za nastavu. ali zato 4 godine skole sve do 8. razreda bez problema, deca kao bombone, dva puta se neko potukao. 

ako Bog da sad ce kod dr Milojkova.

Моје дете је ишло на веронауку од 1. разреда - то је било давно, негде још код постанка верске наставе у Србији (матор сам ја :dedica:). Супруга и ја тад нисмо ишли у цркву, а наши родитељи-комунисти још мање. Зато је наша ћерка први пут отишла на Литургију тек са вероучитељицом и то одмах у првом разреду. Довео сам је ја тада у цркву и присуствовао Литургији, можда тек 2-3. пут у животу. Ћерка се причестила са другом децом и верницима, што је на мене оставило нарочити утисак. Након тога сам и ја почео да идем у цркву редовно, и не само то - уписао сам ПБФ и чак сам био вероучитељ три године. Радио сам у таквој средини (махом колонисти из Лике) где сам већину деце опет ја водио први пут да се причесте. Мој случај, помало чудан, говори да сам постао верник захваљујући часовима веронауке мог детета. 

Хоћу да се осврнем и на случај земунског катихете др Милојкова. Није ли срамота да доктори теологије раде у школама, уместо на факултетима, институтима,  па и богословијама? Ово се питам, јер знам да бар пола вероучитеља у Србији нема завршен никакав факултет, а камоли богословски. Све је то студентарија (и ја сам био тај случај) која бесправно ради по школама, вређајући тако предмет, Цркву, а нарочито све бројније неухлебљене мастере и докторе теологије.

Стога, патријархов предлог (ако није новинарска патка) уопште није реалан, јер немамо кадрове за ту причу, нити ће Министарство просвете давати отказе наставницима грађанског, јер они су за разлику од вероучитеља запослени на неодређено.

Можда је, пада ми на памет, могуће направити хибридно решење, где би настава била организована тако да се наизменично (по један разред, или полугодиште) похађа веронаука и грађанско. Истина, фонд часова би се смањио, али би се уз нумеричко оцењивање постигло чак и више. За то бисмо имали кадрове и СПЦ би имао аргументе да тражи њихово запослење за стално.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Протомајстор рече

Моје дете је ишло на веронауку од 1. разреда - то је било давно, негде још код постанка верске наставе у Србији (матор сам ја :dedica:). Супруга и ја тад нисмо ишли у цркву, а наши родитељи-комунисти још мање. Зато је наша ћерка први пут отишла на Литургију тек са вероучитељицом и то одмах у првом разреду. Довео сам је ја тада у цркву и присуствовао Литургији, можда тек 2-3. пут у животу. Ћерка се причестила са другом децом и верницима, што је на мене оставило нарочити утисак. Након тога сам и ја почео да идем у цркву редовно, и не само то - уписао сам ПБФ и чак сам био вероучитељ три године. Радио сам у таквој средини (махом колонисти из Лике) где сам већину деце опет ја водио први пут да се причесте. Мој случај, помало чудан, говори да сам постао верник захваљујући часовима веронауке мог детета. 

Феноменално. Бог стварно има свакакве начине да нас призове. :aplauz:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Сваки предмет има смисао да заинтересује ученика за нешто,за књижевност,математику,ликовну уметноаст,спорт...па се ни веронауци не може одузети право да ученика заинтересује за веру,међутим неки ученици ће остати само на том образовном нивоу,и то је сасвим разумљиво.Вероаука својим садржајима треба да покрије и тај ниво.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Хаеул рече

@Avocado Наравно да их уче да буду хришћани, исто као што их на часовима српског уче да буду писмени, а не тек о писмености.

A na muzičkom uče samo da budu džezeri, na likovnom samo da budu renesansni slikari, na filozofiji samo da budu stoici... hajde razmisli malo, pa pokušaj ponovo.

 

пре 8 часа, Хаеул рече

Нема ничега шизофреног у томе да се сви упознају с другима.

Naravno da nema... niti je bilo ko rekao da ima. Pročitaj ponovo.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Чудо једно како се у овом друштву измишљају теме око којих можемо само да се расправљамо у недоглед и безвезе трошимо енергију. Сад ћемо и питање веронауке, које је први пут решено кад је уведена а други пут кад је она будала покушала да је укине ономад, да отварамо и по трећи пут, и ај зашто не бисмо и по сто пута, сваки пут кад је неко у овој земљи докон?

Уместо што се размишља о спајању два предмета, много би боље било да се садржаји веронауке прилагоде деци којој се предаје и да се добро поразмисли око тога ко се пушта да буде вероучитељ. А што се тиче грађанског, фино би било да се тај предмет, који у својој основи може да буде користан, направи тако да не служи за попуњавање часова наставницима који немају пун фонд часова, а често се и не одржава уопште.

Што рече Рамбо номад "На овим просторима кад нешто не ваља/То се не дај Боже никад не поправља/но руши мајсторе одма до темеља/предузимачима вазда берићета и весеља".

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, ana čarnojević рече

niko nikad nije postao vernik zbog casova veronauke, to je smesno

Знам вероучитеља који се на часовима верске у средњој школи заинтересовао, кренуо у Цркву, завршио теолошки и сада је на докторским. Ипак, слажем се да је реткост да дете због/из верске постане верник који је колико толико редован на литургијама.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 42 минута, Протомајстор рече

али би се уз нумеричко оцењивање постигло чак и више

Мислим да никако не би смело да се уведе нумеричко оцењивање за верску наставу. Нити вера и однос према њој могу да се изразе бројевима нити је смисао верске наставе гомилање религијског знања које се у животу не спроводи али се оцењује у школи. Нумеричко оцењивање би искомпликовало рад наставника верске, истакло бубање и довело ученике у искушење да се понашају прорачунато само ради добијања веће оцене....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      Митрополија црногорско-приморска организовала наставу вјеронауке путем Фејсбука. Часови носе универзалну хришћанску поруку и поуку, тако да након два онлајн часа која су већ емитована, имамо много добијених порука похвале и захвалности из многих земаља свијета гдје наш народ живи.     Крајем марта, тачније у суботу 28. марта, најмлађи су имали прилику да онлајн, на Фејсбук страници подгоричког Саборног храма Христвог Васкрсења испрате часове вјеронауке. Како су почели протекле седмице, тако ће се наставити до даљњег како је одлучио Катихетски одбор Митрополије црногорско-приморске. Тако ће млађи полазници вјеронауке, основношколци, поуке из вјере овим путем добијати суботом од 18 часова, док настава за средњошколце почиње у 18.30 часова. Часове је могуће пратити преко Фејсбук странице Саборног храма Христовог Васкрсења на адреси: facebook.com/hrampodgorica; такође и на Јутјуб каналу Саборног храма као и одређене садржаје на инстаграм страници: instagram.com/sabornihrampodgorica. Као и досад, часове ће им држати њихови вјероучитељи, најављује протојереј Мирчета Шљиванчанин, координатор Катихетског одбора Митрополије. Свештеник Шљиванчанин објашњава и зашто су се опредијелили за овај вид наставе.   – Познато је да су усљед пандемије корона вирусом, а на препоруку релевантних здравствених институција обустављена јавна окупљања у нашој земљи, а из разлога спречавања ширења нове заразне болети. Наша Митрополија, као и друге епархије СПЦ у Црној Гори, вођене бригом за здравље људи, што је у бићу саме Цркве, одмах и привремено су обуставиле и величанствене Литије, али и наставу вјеронауке, рад Богословије, рад духовних центара, пробе хорова и слично. Како настава вјеронауке представља један од најважних сегманата мисије Цркве, наш Катихетски одбор је дошао на идеју да у новонасталим условима, захваљујући савременим технолошким помагалима, организује наставу вјеронауке преко интернета. Све ово наравно са благословом митрополита Амфилохија. Циљ је да са нашом дјецом, која редовно похађају наставу вјеронауке при парохијама и храмовима Митрополије, останемо макар и на овај онлајн начин заједно, да се кроз овакве часове поучавамо вјери и да дјеца и омладина имају прилику да слободно вријеме испуне квалитетним и корисним садржајем – каже Шљиванчанин.   Он додаје да су часови првенствено намијењени дјеци из парохија Митрополије црногорско-приморске, но, пошто су друштвене мреже отворене за све, ове часове могу да прате сви заинтересовани независно од тога гдје живе.   – Часови носе универзалну хришћанску поруку и поуку, тако да након два онлајн часа која су већ емитована, имамо много добијених порука похвале и захвалности из многих земаља свијета гдје наш народ живи и то и од дјеце и њихових родитеља – каже Шљиванчнин.   Иначе, часови су прилагођени за двије старосне групе – основношколски и средњошколски узраст.   – Теме за млађу дјецу су празници који нам предстоје, они који претходе Васкрсу, Васкрс као највећи празник и они празници и догађаји који су након Васкрса. За средњошколску групу кроз ове часове за сада тумачимо Симбол Вјере, а то су основне истине вјере – појашњава Шљиванчанин.   С обзиром на ово стање, али и претходну праксу да се дјеца ангажују на конкретним задацима везаним за престојећи празник Васкрс, занимало нас је и како ће вјероучитељи испунити овај дио наставе вјеронауке.   – Потрудићемо се да дјеци у њиховим домовима дамо неке идеје како могу у овим условима да се радују празнику Васкрсења Христовог, заједно са породицом. То неће моћи замијенити ону радост коју сви доживљавамо када саборно у својим црквама славимо празник над празницима Васкрсење Христово, али ће бити помоћ да и у овој изолацији у којој смо сви, на најбољи могући начин доживомо овај велики празник и осјетимо његову радост – појашњава свештеник.   А, на који начин ће дјеца полагати, односно добити оцјене, ако се сиутација с пандемијом продужи, Шљиванчанин каже да се “моле и надају у милост Божију да ће ово искушење што прије проћи и да ће сви који су обољели што скорије оздравити и вратити се својим породичним и пословним обавезама”.   – Што се тиче наставе вјеронауке најважније је да се дјеца што прије врате да се са својим вјероучитељима и другарима друже, пјевају у цркви, играју и уче. Класично оцјењивање као у државним школама у настави вјеронауке какву имамо у Митрополији није важан дио наставног процесе и то изостаје и кад су редовне прилике – објашњава Шљиванчанин.   На крају, протојереј Шљиванчанин истиче: “Вјерска настава која преноси поуку о љубави према Богу не заоборавља ни поуку о важности љубави према човјеку”. Такође вјеронаука не само да оплемењује, већ и употпуњује опште образовање јер религија је један од стубова људске цивилизације и културе.   Преплет историје Цркве и државе   “Вјеронаука или поучавање о вјери присутно је у Цркви у разним видовима кроз цијелу њену историју. Основни циљ вјеронауке је, како то неко лијепо рече, да дјеца (или одрасли јер и одрасли могу бити ученици вјеронауке) сретну Бога, да упознају Бога и да се сједињују са Њим у Тајни Цркве кроз Свету Литургију”, истиче протојереј Шљиванчанин. Такође, оне који нијесу чланови Цркве вјеронаука упућује зашто би то требали бити, а оне крштене, упућује како још више да уроне у тајну живота у Богу, објашњава Шљиванчанин што је срж ове наставе. Он додаје:   – Немогуће је на прави начин знати историју Црне Горе, која је као ријетко гдје преплетена са историјом Цркве на овим просторима, без знања о Хришћанству односно Православљу. Такође и књижевност и умјетност стварана кроз историју у Црној Гори је и те како настајала у окриљу Цркве. Има још много свједочанстава која нам говоре да без познавања вјере није могуће на прави начин познавати ни друге науке. За то би нам требало много времена али оно што је сигурно је да вјерска настава позитивно утиче и на опште образовање – каже Шљиванчанин.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Логос
      У време прославе великих јубилеја СПЦ, 800 година самосталности и 100 година од уједињења њених епархија, навршава се и век "Гласника" - најстаријег службеног листа СПЦ са најдужим континуитетом излажења.    Звучни запис разговора   Ово је био повод уредништву и редакцији да, уз први број у овој, 2020. години, пред јавност изнесу репринт издање првог броја по васпостављању Патријаршије Српске, објављеног 1/14. јула 1920. године.    О најстаријем црквеном гласилу и значају поменутог репринта којим је свету предочена одлука и јасна порука о уједињењу СПЦ, за Радио Слово љубве говорио је главни и одговорни уредник "Гласника", протојереј-ставрофор проф. др Драгомир Сандо, појашњавајући прилике из времена пре једног века када се у новонасталој држави догодило духовно и административно јединство свих обласних делова у једну Српску Православну Цркву.     Извор: Радио Слово љубве
    • By Логос
      Архиепископ цетињски Митзрополит црногорско-приморски г. Амфилохије  и Епископ каракаски и јужноамерички (Руске заграничне цркве) г. Јован служио су јутрос са свештенством Свету службу Божију у Цетињском манастиру.     Саслуживало је свештенство Митрополије, али и игуман манастира Бањска Данило, Светих архангела код Призрена Михаило, Зочишта Стефан, јеромонах Петар из Високих Дечана и двојица свештеника из Русије – јереји Кирил Кобрин и Максим Бражњиков.   У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља  митрополит Амфилохије је рекао да су хришћани свједоци Божанске свјетлости.   „Нарочито они који су заиста, и свој живот и сво своје биће и живот испунили том свјетлошћу. То су свети Божји људи. Данас славимо једног од таквих – Светога Јефтимија Великога“, казао је Митрополит црногорско-приморски.   Додао је да је свједок те свјетлости и Свети Јован Крститељ.   „Чија рука нас благосиља из овог светог ћивота Светог петра Цетињског, она рука која је била на глави Господњој у ријеци Јордану, када се Господ крстио и када се открила најдубља тајна бића и Божанског и Божје творевине, и људскога бића – тајна Оца и Сина им Духа Светога Бога љубави“, рекао је Владика.   Рекао је да међу те свјетионике спада и Свети Петар Цетињски Чудотворац.   „Његове мошти већ толико времена овдје сијају том свјетлошћу, просвећују све оне који их цјеливају“, казао је он.   Митрополит Амфилохије је нагласио да су сви хришћани призвани да буду синови свјетлости, а не синови таме.   „Вјечну Божанску свјетлост хришћани примају у тајни светога крштења. Зато се тајна крштења назива просвећење. Прави назив за крштење је – тајна просвећења, просвећења свјетлошћу Оца и Сина и Духа Светога“, објаснио је Владика Амфилохије.   Владика је нагласио да је посебни благослов данашњег сабрања присуство Владике Јована и архимандрита и јеромонаха из косовско-метохијских манастира.   „Косовски завјет није ништа друго него је потврда у животу овога нашега светосавскога народа те вјечне и непролазне свјетлости, Христове свјетлости, потврда Новога завјета. Косовски завјет је један од изданака, један од пламенова Новога завјета“, објаснио је егзарх Трона пећкога.     Након причешћа вјерних, на крају Литургије, Владика Амфилохије је  селектору церногорске ватерполо репрезентације Владимиру Гојковићу додијелио на благослов икону Богородице Филеримске.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Логос
      У навечерје празника Обрезања Господњег и спомена на Светог Василија Великог, архиепископа Кесарије кападокијске, у понедељак, 13. јануара 2020. године, почела је прослава престоног празника параклиса у Владичанском двору у Новом Саду. Празнично вечерње служио је протопрезвитер Владан Симић, секретар Епископа бачког г. Иринеја, а саслуживао ђакон Владо Поповић.   Звучни запис беседе   Молитвено учешће у празничном вечерњем богослужењу узели су епископи бачки г. Иринеј и мохачки г. Исихије.   На дан празника, 1/14. јануара, Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј началствовао је на светој архијерејској Литургији, а саслуживали су: Епископ мохачки г. Исихије, протопрезвитери Григорије Сапсај и Владан Симић, протођакон Горан Ботошки и ђакон Мирослав Николић.   Беседећи по прочитаној јеванђелској перикопи, владика Иринеј је рекао да је, у предхришћанско време, обрезивање детињега тела у осми дан по рођењу требало да подсећа људе на верност завету Божјем. Црквени песник је о данашњем богослужењу богонадахнуто клицао бескрајном Домостроју спасења и бескрајном снисхођењу Божјем према нама, пре свега у самој чињеници очовечења вечнога Сина Божјега, а затим у чињеници да Он пристаје и на обрезање по старозаветном пролазном закону и, најзад – што је врхунац тога смирења и те љубави – пристаје на распеће на Крсту за живот света, на силазак у адску невиделицу да би на светлост Божјега Дана извео одатле све од Адама до Њега Самога. То је огромна Тајна љубави и смирења, коју Сâм Господ поставља пред нас, позивајући и призивајући и нас да то буде, по нашој вери и нашој моћи, садржај и програм наших живота на земљи, истакао је Епископ бачки.   Епископ је такође указао на значај личности светога Василија Великог, напоменувши његов немерљив допринос у многим аспектима живота и богословља Цркве Христове. Свети Василије Велики је један од највећих, најмудријих, најоблагодаћенијих учитеља Цркве, који показује пуноћу вере у Свету Тројицу као Једнога Бога, навео је владика Иринеј.   Владика бачки г. Иринеј је извршио чин благосиљања славског колача и жита.     Свој допринос празничном сабрању пружили су појци Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин, под управом јеромонаха Јеротеја, сабрата Светоархангелског манастира у Ковиљу.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...