Jump to content
Vladan :::.

Патријархова иницијатива о обједињавању веронауке и грађанског васпитања у један предмет

Rate this topic

Recommended Posts

Ако се предмет на тај начин обједини,   може бити два часа седмично, а то - два часа недељно,     још од раније је жеља или циљ Његове Светости Господина ИРИНЕЈА.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Благовесник рече

Обавеза школског образовног система је да сваког ученика упозна са богатством духовне традиције и религијске културе Србије и  да исте поштује и толерише.

Може то образовни систем да уради и без обавезне појединачне Верске наставе за сваку конфесију. И то се и сада ради кроз разне лекције у разним предметима, није то нешто баш систематизовано и уређено али има.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Упитао сам изнад који удео ученика похађа часова веронауке. Ако је то већина, онда ово нема смисла. Само ћемо се без потребе ухватити укоштац с богоборцима у тренутку кад нам се ваља борити по питању неких важнијих ствари. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Благовесник рече

а то - два часа недељно,     још од раније је жеља или циљ Његове Светости Господина ИРИНЕЈА.

То није спорно јер би и вероучитељима било лакше када би имали 2 часа недељно јер би имали дупло мање одељења а дупло више времена са њима, али, од тога нема ништа у овом образовном систему а верујем ни у будућима који нам се спремају.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Благовесник рече

Ако се предмет на тај начин обједини,   може бити два часа седмично, а то - два часа недељно,     још од раније је жеља или циљ Његове Светости Господина ИРИНЕЈА.

Али, предмет не би био обједињенУ томе је проблем - о реализацији да и не говорим. Не може се у истој учионици предавати и православна и исламнска веронаука. То значи да говоримо о више предмета - не једном.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Хаеул рече

Упитао сам изнад који удео ученика похађа часова веронауке. Ако је то већина, онда ово нема смисла. Само ћемо се без потребе ухватити укоштац с богоборцима у тренутку кад нам се ваља борити по питању неких важнијих ствари. 

Варира од школе до школе од региона до региона. Око 60% је на верској ако се не варам а било би и више да нема разних проблема...
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Vladan :::. рече

Може то образовни систем да уради и без обавезне појединачне Верске наставе за сваку конфесију. И то се и сада ради кроз разне лекције у разним предметима, није то нешто баш систематизовано и уређено али има.
 

Није могуће систематско упознавање,  као и истинска сарадња и изграђивање добрих  међу-верски и међу-културних, па и људских односа,   традиционалних верских заједница народа у Србији,  ако предаваче не буду именовале те исте традиционалне религијске културне заједнице Србије тј. њихови предстојатељи и ако предавачи не буду најстручнији у том погледу да могу пренети из прве руке познавање о религијској култури и духовности, а то су опет и једино вероучитељи из Православне, Kатоличке, Традиционалних цркава реформације, Јеврејске и Исламске заједнице.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Vladan :::. рече

Варира од школе до школе од региона до региона. Око 60% је на верској ако се не варам а било би и више да нема разних проблема...

То је, бар у мојим очима, и више него пристојно, и зато радије не бих да "чачкамо мечку". 

Ово се врло лако може претворити у један потпуни хаос који би могао довести до укидања веронауке. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Благовесник рече

Није могуће систематско упознавање,  као и истинска сарадња и изграђивање добрих  међу-верски и међу-културних, па и људских односа,   традиционалних верских заједница народа у Србији,  ако предаваче не буду именовале те исте традиционалне религијске културне заједнице Србије тј. њихови предстојатељи и ако предавачи не буду најстручнији у том погледу да могу пренети из прве руке познавање о религијској култури и духовности, а то су опет и једино вероучитељи из Православне, Kатоличке, Традиционалних цркава реформације, Јеврејске и Исламске заједнице.

Са новим плановима и програмима верска настава тако и функционише тако да не знам шта уопште хоћеш да мењаш.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 минута, Благовесник рече

 Постојећи план и програм би остао више-мање исти, само уз додатак лекција о толеранцији, и по једна лекција или тема о осталим темељним или традиционалним верским културним заједницама Србије. Разумеш?

Koliko se secam postoji jedna oblast koja se zove,.... uporedna religija, komparativna religija,.... nisam nesto citao o tome, iako sada vidim da ima smisla ova ta oblast,...... u ovoj prici koju navodis Blagovesnik u vezi tolerancije i postovanja medju verskim zajednicama.

Samo, moram da primetim, da bi to moralo da se odradi najstrucnije moguce, (da ne bude kao sa onom nasom malo 'problematicnom' verskom djackom katihetskom litelaraturom....) jer ima dosta 'skakljivih' tema. Po meni, istaci ono sto je pozitivno i afirmisuce i moralno i eticno i pravedno i cestito u svakoj veri je dobro za pocetak. ...itd.... 

Ali, nisam optimista da mi u nasoj drzavi mozemo to izvesti kako treba, nemamo mi te kapacitete.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Све више од неких основних црта (бројност у Србији и свету, назив свете књиге, празници итд.) би било залажење у проблематичне воде. Компаративна религија није за основце.  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Заборавља се на низ проблема који све овај предлог чине неизводљивим у пракси. 

Не помиње се како би се решио проблем ученика за које је немогуће организовати засебну наставу за ученике који живе у срединама у којима доминира друга традиција, нити оних чији родитељи не желе да им деца похађају часове веронауке. 

Кад све саберемо и одузмемо, не своди ли се ово на само једно: обавезна настава веронауке или грађанског васпитања, уз неке минималне измене на пољу наставног плана? 

Јер, опет нећемо имати један предмет, и мораће да постоји нека алтернатива за оне који не желе веронауку, или за које није могуће организовати часове веронауке из одређене верске традиције. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Хаеул рече

Све више од неких основних црта (бројност у Србији и свету, назив свете књиге, празници итд.) би било залажење у проблематичне воде. Компаративна религија није за основце.  

Dobro, ne znam (pogledacu, nisam dosad nesto obracao paznju i citao nesto mnogo o komparativnoj religiji),  kako to sve moze da se prilagodi osnovcima,... po meni, bolje je decu uciti eticnosti i postenju i ljubavi preko vere, preko onog sto je dobro u verama, nego ih prepustiti da se sama uce ili da ih uce neki drugi nedobronamerni.

U tom smislu mi ne deluje lose kompar. religija, ali, samo ako bi se odradilo sto je bolje moguce, sto mislim da je tesko sprovesti kod nas.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ви би пре модел из Републике Српске и неких ЕУ земаља :nene:, али  у нашој држави то не би прошло...

Међутим, карта која пролази и на коју СВИ ДОБИЈАЈУ, дакле, сви задовољни, јесте поменути модел који развија праву толеранцију, истинску љубав и разумевање, а с друге стране, систематско упознавање са својим идентитетом и својим традиционалним религијским културним наслеђем. Ту би дакле ученик бирао са којом традиционалном религиозном културом Србије би се више упознао, са позитивним освртом на остале које су у темељу (тј. традицији) српске државе и друштва.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Bokisd рече

Dobro, ne znam (pogledacu, nisam dosad nesto obracao paznju i citao nesto mnogo o komparativnoj religiji),  kako to sve moze da se prilagodi osnovcima,... po meni, bolje je decu uciti eticnosti i postenju i ljubavi preko vere, preko onog sto je dobro u verama, nego ih prepustiti da se sama uce ili da ih uce neki drugi nedobronamerni.

U tom smislu mi ne deluje lose kompar. religija, ali, samo ako bi se odradilo sto je bolje moguce, sto mislim da je tesko sprovesti kod nas.

Мислио сам на озбиљније залажење у садржину онога у шта други верују. То није за основце. Нема ничега спорног у томе да се деца упознају с неким основним подацима о другим верским традицијама, али залазити у теологију - то је већ опасан терен. То је отварање Пандорине кутије. 

Није ово лако спровести нигде.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      У време прославе великих јубилеја СПЦ, 800 година самосталности и 100 година од уједињења њених епархија, навршава се и век "Гласника" - најстаријег службеног листа СПЦ са најдужим континуитетом излажења.    Звучни запис разговора   Ово је био повод уредништву и редакцији да, уз први број у овој, 2020. години, пред јавност изнесу репринт издање првог броја по васпостављању Патријаршије Српске, објављеног 1/14. јула 1920. године.    О најстаријем црквеном гласилу и значају поменутог репринта којим је свету предочена одлука и јасна порука о уједињењу СПЦ, за Радио Слово љубве говорио је главни и одговорни уредник "Гласника", протојереј-ставрофор проф. др Драгомир Сандо, појашњавајући прилике из времена пре једног века када се у новонасталој држави догодило духовно и административно јединство свих обласних делова у једну Српску Православну Цркву.     Извор: Радио Слово љубве
    • By Логос
      Архиепископ цетињски Митзрополит црногорско-приморски г. Амфилохије  и Епископ каракаски и јужноамерички (Руске заграничне цркве) г. Јован служио су јутрос са свештенством Свету службу Божију у Цетињском манастиру.     Саслуживало је свештенство Митрополије, али и игуман манастира Бањска Данило, Светих архангела код Призрена Михаило, Зочишта Стефан, јеромонах Петар из Високих Дечана и двојица свештеника из Русије – јереји Кирил Кобрин и Максим Бражњиков.   У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља  митрополит Амфилохије је рекао да су хришћани свједоци Божанске свјетлости.   „Нарочито они који су заиста, и свој живот и сво своје биће и живот испунили том свјетлошћу. То су свети Божји људи. Данас славимо једног од таквих – Светога Јефтимија Великога“, казао је Митрополит црногорско-приморски.   Додао је да је свједок те свјетлости и Свети Јован Крститељ.   „Чија рука нас благосиља из овог светог ћивота Светог петра Цетињског, она рука која је била на глави Господњој у ријеци Јордану, када се Господ крстио и када се открила најдубља тајна бића и Божанског и Божје творевине, и људскога бића – тајна Оца и Сина им Духа Светога Бога љубави“, рекао је Владика.   Рекао је да међу те свјетионике спада и Свети Петар Цетињски Чудотворац.   „Његове мошти већ толико времена овдје сијају том свјетлошћу, просвећују све оне који их цјеливају“, казао је он.   Митрополит Амфилохије је нагласио да су сви хришћани призвани да буду синови свјетлости, а не синови таме.   „Вјечну Божанску свјетлост хришћани примају у тајни светога крштења. Зато се тајна крштења назива просвећење. Прави назив за крштење је – тајна просвећења, просвећења свјетлошћу Оца и Сина и Духа Светога“, објаснио је Владика Амфилохије.   Владика је нагласио да је посебни благослов данашњег сабрања присуство Владике Јована и архимандрита и јеромонаха из косовско-метохијских манастира.   „Косовски завјет није ништа друго него је потврда у животу овога нашега светосавскога народа те вјечне и непролазне свјетлости, Христове свјетлости, потврда Новога завјета. Косовски завјет је један од изданака, један од пламенова Новога завјета“, објаснио је егзарх Трона пећкога.     Након причешћа вјерних, на крају Литургије, Владика Амфилохије је  селектору церногорске ватерполо репрезентације Владимиру Гојковићу додијелио на благослов икону Богородице Филеримске.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Логос
      У навечерје празника Обрезања Господњег и спомена на Светог Василија Великог, архиепископа Кесарије кападокијске, у понедељак, 13. јануара 2020. године, почела је прослава престоног празника параклиса у Владичанском двору у Новом Саду. Празнично вечерње служио је протопрезвитер Владан Симић, секретар Епископа бачког г. Иринеја, а саслуживао ђакон Владо Поповић.   Звучни запис беседе   Молитвено учешће у празничном вечерњем богослужењу узели су епископи бачки г. Иринеј и мохачки г. Исихије.   На дан празника, 1/14. јануара, Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј началствовао је на светој архијерејској Литургији, а саслуживали су: Епископ мохачки г. Исихије, протопрезвитери Григорије Сапсај и Владан Симић, протођакон Горан Ботошки и ђакон Мирослав Николић.   Беседећи по прочитаној јеванђелској перикопи, владика Иринеј је рекао да је, у предхришћанско време, обрезивање детињега тела у осми дан по рођењу требало да подсећа људе на верност завету Божјем. Црквени песник је о данашњем богослужењу богонадахнуто клицао бескрајном Домостроју спасења и бескрајном снисхођењу Божјем према нама, пре свега у самој чињеници очовечења вечнога Сина Божјега, а затим у чињеници да Он пристаје и на обрезање по старозаветном пролазном закону и, најзад – што је врхунац тога смирења и те љубави – пристаје на распеће на Крсту за живот света, на силазак у адску невиделицу да би на светлост Божјега Дана извео одатле све од Адама до Њега Самога. То је огромна Тајна љубави и смирења, коју Сâм Господ поставља пред нас, позивајући и призивајући и нас да то буде, по нашој вери и нашој моћи, садржај и програм наших живота на земљи, истакао је Епископ бачки.   Епископ је такође указао на значај личности светога Василија Великог, напоменувши његов немерљив допринос у многим аспектима живота и богословља Цркве Христове. Свети Василије Велики је један од највећих, најмудријих, најоблагодаћенијих учитеља Цркве, који показује пуноћу вере у Свету Тројицу као Једнога Бога, навео је владика Иринеј.   Владика бачки г. Иринеј је извршио чин благосиљања славског колача и жита.     Свој допринос празничном сабрању пружили су појци Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин, под управом јеромонаха Јеротеја, сабрата Светоархангелског манастира у Ковиљу.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • By Логос
      У 28. недјељу по Духовима – светих Праотаца, другу пред Божић 29. децембра 2019. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Материце и празник Светог пророка Агеја и Свете Теофаније Царице, саборно и молитвено било је у острошкој светињи. Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је протојереј-ставрофор Дарко Ђого, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Миленко Јекић которски парох и јерођакони Роман и Зосима, острошка сабраћа, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа.     После читања зачала из Светог Јеванђеља о званим и изабраним, сабране је бесједећи поучавао о. Дарко, који је тумачећи ријечи Светог Писма казао да прочитана прича може бити схваћена као прича о народу Божијем, али и као прича о свим народима, групама, људима, идентитетима.   – Народ Божији се углавном посвети својим активностима и самом себи и то је вјечити проблем свих народа који хоће да живе свој живот, народа који се предаје гордости, посвећености себи, а не позиву Божијем. Онда заиста такви народи почињу на позив Божији да се одричу силе Божије и да налазе изговоре зашто да не учествују у Царству Божијем. Од свакидашњих послова, до великих прослава, од изговора ”купих њиву  и одох да је пробам”, до изговора ”ожених се и не могу ти доћи”. Такви народи се одричу силе Божије. Онда Господ призове врло често и оне народе који живе можда на неком окрајку историје, као некада Словене, преко светих Кирила и Методија, да они буду ти који ће учествовати у Царству Божијем, да они буду ти које ће Господ призвати – казао је о. Дарко.   Подсјетио је да је један од највећих дарова које људско биће може имати, дар материнства, те да Црква Божија управо данас прославља тај дар. Према ријечима Апостола Павла, мајке ће се спастити рађањем дјеце, што данас нажалост, казао је о. Дарко, многи осуђују.     – Најлажнија од свих лажних ријечи данас је ”пустите ме да живим” јер духовна смрт је у данашњем свијету названа животом. Данас млад човјек живи док се заправо предаје смрти. Тек кад почиње његов живот када себе даје другом бићу и када тим давањем себе настане треће биће и породица заличи на цркву, то је данас названо крајем живота. Ми немамо пречег задатка данас него да се не миримо са лажним језиком, са лажима са којима живимо – казао је о. Дарко и нагласио да се великом ријечју завршава данашње Јеванђеље, ”много је званих, али мало изабраних”.     Извор: Манастир Острог
    • By Логос
      Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије предводио је свету архијерејску Литургију у храму Рођења Пресвете Богородице у Мркоњић Граду (старом Храму) у недјељу 27. по Духовима, 22. (9) децембра 2019. године, на дан када се наша Црква календарски присјећа догађаја када су педесет година бездијетни праведни Јоаким и Ана добили чудесно јављање Архангела Гаврила који им је обећао рођење дјетета-Пресвете Богомајке (Детињци).   Звучни запис беседе   Преосвештеном Владици саслуживали су: протопрезвитер-ставрофор Бошко Рољић, умировљени парох мркоњићки, протопрезвитер Драган Видовић, презвитер Предраг Милетић, Александар Бјеличић и протођакон Немања Рељић.   Послије прочитаног јеванђелског зачала о исцјељењу болесне жене у суботњи дан, Епископ је бесједио на тему исцјељења болесних. Болести у животу долазе као један вид искушења како би се кроз оздрављење слугу Божијих прославио Сам Бог и Син Божији. Поучени овом занимљивом причом казујемо да је човјек једна личност, јединствена, непоновљива која мора да своју згрченост усправи ка Богу Који је свакодневно позива у своје наручје.     Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...