Jump to content
Vladan :::.

Патријархова иницијатива о обједињавању веронауке и грађанског васпитања у један предмет

Rate this topic

Recommended Posts

Ако се предмет на тај начин обједини,   може бити два часа седмично, а то - два часа недељно,     још од раније је жеља или циљ Његове Светости Господина ИРИНЕЈА.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Благовесник рече

Обавеза школског образовног система је да сваког ученика упозна са богатством духовне традиције и религијске културе Србије и  да исте поштује и толерише.

Може то образовни систем да уради и без обавезне појединачне Верске наставе за сваку конфесију. И то се и сада ради кроз разне лекције у разним предметима, није то нешто баш систематизовано и уређено али има.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Упитао сам изнад који удео ученика похађа часова веронауке. Ако је то већина, онда ово нема смисла. Само ћемо се без потребе ухватити укоштац с богоборцима у тренутку кад нам се ваља борити по питању неких важнијих ствари. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Благовесник рече

а то - два часа недељно,     још од раније је жеља или циљ Његове Светости Господина ИРИНЕЈА.

То није спорно јер би и вероучитељима било лакше када би имали 2 часа недељно јер би имали дупло мање одељења а дупло више времена са њима, али, од тога нема ништа у овом образовном систему а верујем ни у будућима који нам се спремају.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Благовесник рече

Ако се предмет на тај начин обједини,   може бити два часа седмично, а то - два часа недељно,     још од раније је жеља или циљ Његове Светости Господина ИРИНЕЈА.

Али, предмет не би био обједињенУ томе је проблем - о реализацији да и не говорим. Не може се у истој учионици предавати и православна и исламнска веронаука. То значи да говоримо о више предмета - не једном.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Хаеул рече

Упитао сам изнад који удео ученика похађа часова веронауке. Ако је то већина, онда ово нема смисла. Само ћемо се без потребе ухватити укоштац с богоборцима у тренутку кад нам се ваља борити по питању неких важнијих ствари. 

Варира од школе до школе од региона до региона. Око 60% је на верској ако се не варам а било би и више да нема разних проблема...
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Vladan :::. рече

Може то образовни систем да уради и без обавезне појединачне Верске наставе за сваку конфесију. И то се и сада ради кроз разне лекције у разним предметима, није то нешто баш систематизовано и уређено али има.
 

Није могуће систематско упознавање,  као и истинска сарадња и изграђивање добрих  међу-верски и међу-културних, па и људских односа,   традиционалних верских заједница народа у Србији,  ако предаваче не буду именовале те исте традиционалне религијске културне заједнице Србије тј. њихови предстојатељи и ако предавачи не буду најстручнији у том погледу да могу пренети из прве руке познавање о религијској култури и духовности, а то су опет и једино вероучитељи из Православне, Kатоличке, Традиционалних цркава реформације, Јеврејске и Исламске заједнице.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Vladan :::. рече

Варира од школе до школе од региона до региона. Око 60% је на верској ако се не варам а било би и више да нема разних проблема...

То је, бар у мојим очима, и више него пристојно, и зато радије не бих да "чачкамо мечку". 

Ово се врло лако може претворити у један потпуни хаос који би могао довести до укидања веронауке. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Благовесник рече

Није могуће систематско упознавање,  као и истинска сарадња и изграђивање добрих  међу-верски и међу-културних, па и људских односа,   традиционалних верских заједница народа у Србији,  ако предаваче не буду именовале те исте традиционалне религијске културне заједнице Србије тј. њихови предстојатељи и ако предавачи не буду најстручнији у том погледу да могу пренети из прве руке познавање о религијској култури и духовности, а то су опет и једино вероучитељи из Православне, Kатоличке, Традиционалних цркава реформације, Јеврејске и Исламске заједнице.

Са новим плановима и програмима верска настава тако и функционише тако да не знам шта уопште хоћеш да мењаш.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 минута, Благовесник рече

 Постојећи план и програм би остао више-мање исти, само уз додатак лекција о толеранцији, и по једна лекција или тема о осталим темељним или традиционалним верским културним заједницама Србије. Разумеш?

Koliko se secam postoji jedna oblast koja se zove,.... uporedna religija, komparativna religija,.... nisam nesto citao o tome, iako sada vidim da ima smisla ova ta oblast,...... u ovoj prici koju navodis Blagovesnik u vezi tolerancije i postovanja medju verskim zajednicama.

Samo, moram da primetim, da bi to moralo da se odradi najstrucnije moguce, (da ne bude kao sa onom nasom malo 'problematicnom' verskom djackom katihetskom litelaraturom....) jer ima dosta 'skakljivih' tema. Po meni, istaci ono sto je pozitivno i afirmisuce i moralno i eticno i pravedno i cestito u svakoj veri je dobro za pocetak. ...itd.... 

Ali, nisam optimista da mi u nasoj drzavi mozemo to izvesti kako treba, nemamo mi te kapacitete.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Све више од неких основних црта (бројност у Србији и свету, назив свете књиге, празници итд.) би било залажење у проблематичне воде. Компаративна религија није за основце.  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Заборавља се на низ проблема који све овај предлог чине неизводљивим у пракси. 

Не помиње се како би се решио проблем ученика за које је немогуће организовати засебну наставу за ученике који живе у срединама у којима доминира друга традиција, нити оних чији родитељи не желе да им деца похађају часове веронауке. 

Кад све саберемо и одузмемо, не своди ли се ово на само једно: обавезна настава веронауке или грађанског васпитања, уз неке минималне измене на пољу наставног плана? 

Јер, опет нећемо имати један предмет, и мораће да постоји нека алтернатива за оне који не желе веронауку, или за које није могуће организовати часове веронауке из одређене верске традиције. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Хаеул рече

Све више од неких основних црта (бројност у Србији и свету, назив свете књиге, празници итд.) би било залажење у проблематичне воде. Компаративна религија није за основце.  

Dobro, ne znam (pogledacu, nisam dosad nesto obracao paznju i citao nesto mnogo o komparativnoj religiji),  kako to sve moze da se prilagodi osnovcima,... po meni, bolje je decu uciti eticnosti i postenju i ljubavi preko vere, preko onog sto je dobro u verama, nego ih prepustiti da se sama uce ili da ih uce neki drugi nedobronamerni.

U tom smislu mi ne deluje lose kompar. religija, ali, samo ako bi se odradilo sto je bolje moguce, sto mislim da je tesko sprovesti kod nas.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ви би пре модел из Републике Српске и неких ЕУ земаља :nene:, али  у нашој држави то не би прошло...

Међутим, карта која пролази и на коју СВИ ДОБИЈАЈУ, дакле, сви задовољни, јесте поменути модел који развија праву толеранцију, истинску љубав и разумевање, а с друге стране, систематско упознавање са својим идентитетом и својим традиционалним религијским културним наслеђем. Ту би дакле ученик бирао са којом традиционалном религиозном културом Србије би се више упознао, са позитивним освртом на остале које су у темељу (тј. традицији) српске државе и друштва.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Bokisd рече

Dobro, ne znam (pogledacu, nisam dosad nesto obracao paznju i citao nesto mnogo o komparativnoj religiji),  kako to sve moze da se prilagodi osnovcima,... po meni, bolje je decu uciti eticnosti i postenju i ljubavi preko vere, preko onog sto je dobro u verama, nego ih prepustiti da se sama uce ili da ih uce neki drugi nedobronamerni.

U tom smislu mi ne deluje lose kompar. religija, ali, samo ako bi se odradilo sto je bolje moguce, sto mislim da je tesko sprovesti kod nas.

Мислио сам на озбиљније залажење у садржину онога у шта други верују. То није за основце. Нема ничега спорног у томе да се деца упознају с неким основним подацима о другим верским традицијама, али залазити у теологију - то је већ опасан терен. То је отварање Пандорине кутије. 

Није ово лако спровести нигде.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      Митрополија црногорско-приморска организовала наставу вјеронауке путем Фејсбука. Часови носе универзалну хришћанску поруку и поуку, тако да након два онлајн часа која су већ емитована, имамо много добијених порука похвале и захвалности из многих земаља свијета гдје наш народ живи.     Крајем марта, тачније у суботу 28. марта, најмлађи су имали прилику да онлајн, на Фејсбук страници подгоричког Саборног храма Христвог Васкрсења испрате часове вјеронауке. Како су почели протекле седмице, тако ће се наставити до даљњег како је одлучио Катихетски одбор Митрополије црногорско-приморске. Тако ће млађи полазници вјеронауке, основношколци, поуке из вјере овим путем добијати суботом од 18 часова, док настава за средњошколце почиње у 18.30 часова. Часове је могуће пратити преко Фејсбук странице Саборног храма Христовог Васкрсења на адреси: facebook.com/hrampodgorica; такође и на Јутјуб каналу Саборног храма као и одређене садржаје на инстаграм страници: instagram.com/sabornihrampodgorica. Као и досад, часове ће им држати њихови вјероучитељи, најављује протојереј Мирчета Шљиванчанин, координатор Катихетског одбора Митрополије. Свештеник Шљиванчанин објашњава и зашто су се опредијелили за овај вид наставе.   – Познато је да су усљед пандемије корона вирусом, а на препоруку релевантних здравствених институција обустављена јавна окупљања у нашој земљи, а из разлога спречавања ширења нове заразне болети. Наша Митрополија, као и друге епархије СПЦ у Црној Гори, вођене бригом за здравље људи, што је у бићу саме Цркве, одмах и привремено су обуставиле и величанствене Литије, али и наставу вјеронауке, рад Богословије, рад духовних центара, пробе хорова и слично. Како настава вјеронауке представља један од најважних сегманата мисије Цркве, наш Катихетски одбор је дошао на идеју да у новонасталим условима, захваљујући савременим технолошким помагалима, организује наставу вјеронауке преко интернета. Све ово наравно са благословом митрополита Амфилохија. Циљ је да са нашом дјецом, која редовно похађају наставу вјеронауке при парохијама и храмовима Митрополије, останемо макар и на овај онлајн начин заједно, да се кроз овакве часове поучавамо вјери и да дјеца и омладина имају прилику да слободно вријеме испуне квалитетним и корисним садржајем – каже Шљиванчанин.   Он додаје да су часови првенствено намијењени дјеци из парохија Митрополије црногорско-приморске, но, пошто су друштвене мреже отворене за све, ове часове могу да прате сви заинтересовани независно од тога гдје живе.   – Часови носе универзалну хришћанску поруку и поуку, тако да након два онлајн часа која су већ емитована, имамо много добијених порука похвале и захвалности из многих земаља свијета гдје наш народ живи и то и од дјеце и њихових родитеља – каже Шљиванчнин.   Иначе, часови су прилагођени за двије старосне групе – основношколски и средњошколски узраст.   – Теме за млађу дјецу су празници који нам предстоје, они који претходе Васкрсу, Васкрс као највећи празник и они празници и догађаји који су након Васкрса. За средњошколску групу кроз ове часове за сада тумачимо Симбол Вјере, а то су основне истине вјере – појашњава Шљиванчанин.   С обзиром на ово стање, али и претходну праксу да се дјеца ангажују на конкретним задацима везаним за престојећи празник Васкрс, занимало нас је и како ће вјероучитељи испунити овај дио наставе вјеронауке.   – Потрудићемо се да дјеци у њиховим домовима дамо неке идеје како могу у овим условима да се радују празнику Васкрсења Христовог, заједно са породицом. То неће моћи замијенити ону радост коју сви доживљавамо када саборно у својим црквама славимо празник над празницима Васкрсење Христово, али ће бити помоћ да и у овој изолацији у којој смо сви, на најбољи могући начин доживомо овај велики празник и осјетимо његову радост – појашњава свештеник.   А, на који начин ће дјеца полагати, односно добити оцјене, ако се сиутација с пандемијом продужи, Шљиванчанин каже да се “моле и надају у милост Божију да ће ово искушење што прије проћи и да ће сви који су обољели што скорије оздравити и вратити се својим породичним и пословним обавезама”.   – Што се тиче наставе вјеронауке најважније је да се дјеца што прије врате да се са својим вјероучитељима и другарима друже, пјевају у цркви, играју и уче. Класично оцјењивање као у државним школама у настави вјеронауке какву имамо у Митрополији није важан дио наставног процесе и то изостаје и кад су редовне прилике – објашњава Шљиванчанин.   На крају, протојереј Шљиванчанин истиче: “Вјерска настава која преноси поуку о љубави према Богу не заоборавља ни поуку о важности љубави према човјеку”. Такође вјеронаука не само да оплемењује, већ и употпуњује опште образовање јер религија је један од стубова људске цивилизације и културе.   Преплет историје Цркве и државе   “Вјеронаука или поучавање о вјери присутно је у Цркви у разним видовима кроз цијелу њену историју. Основни циљ вјеронауке је, како то неко лијепо рече, да дјеца (или одрасли јер и одрасли могу бити ученици вјеронауке) сретну Бога, да упознају Бога и да се сједињују са Њим у Тајни Цркве кроз Свету Литургију”, истиче протојереј Шљиванчанин. Такође, оне који нијесу чланови Цркве вјеронаука упућује зашто би то требали бити, а оне крштене, упућује како још више да уроне у тајну живота у Богу, објашњава Шљиванчанин што је срж ове наставе. Он додаје:   – Немогуће је на прави начин знати историју Црне Горе, која је као ријетко гдје преплетена са историјом Цркве на овим просторима, без знања о Хришћанству односно Православљу. Такође и књижевност и умјетност стварана кроз историју у Црној Гори је и те како настајала у окриљу Цркве. Има још много свједочанстава која нам говоре да без познавања вјере није могуће на прави начин познавати ни друге науке. За то би нам требало много времена али оно што је сигурно је да вјерска настава позитивно утиче и на опште образовање – каже Шљиванчанин.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Логос
      У време прославе великих јубилеја СПЦ, 800 година самосталности и 100 година од уједињења њених епархија, навршава се и век "Гласника" - најстаријег службеног листа СПЦ са најдужим континуитетом излажења.    Звучни запис разговора   Ово је био повод уредништву и редакцији да, уз први број у овој, 2020. години, пред јавност изнесу репринт издање првог броја по васпостављању Патријаршије Српске, објављеног 1/14. јула 1920. године.    О најстаријем црквеном гласилу и значају поменутог репринта којим је свету предочена одлука и јасна порука о уједињењу СПЦ, за Радио Слово љубве говорио је главни и одговорни уредник "Гласника", протојереј-ставрофор проф. др Драгомир Сандо, појашњавајући прилике из времена пре једног века када се у новонасталој држави догодило духовно и административно јединство свих обласних делова у једну Српску Православну Цркву.     Извор: Радио Слово љубве
    • By Логос
      Архиепископ цетињски Митзрополит црногорско-приморски г. Амфилохије  и Епископ каракаски и јужноамерички (Руске заграничне цркве) г. Јован служио су јутрос са свештенством Свету службу Божију у Цетињском манастиру.     Саслуживало је свештенство Митрополије, али и игуман манастира Бањска Данило, Светих архангела код Призрена Михаило, Зочишта Стефан, јеромонах Петар из Високих Дечана и двојица свештеника из Русије – јереји Кирил Кобрин и Максим Бражњиков.   У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља  митрополит Амфилохије је рекао да су хришћани свједоци Божанске свјетлости.   „Нарочито они који су заиста, и свој живот и сво своје биће и живот испунили том свјетлошћу. То су свети Божји људи. Данас славимо једног од таквих – Светога Јефтимија Великога“, казао је Митрополит црногорско-приморски.   Додао је да је свједок те свјетлости и Свети Јован Крститељ.   „Чија рука нас благосиља из овог светог ћивота Светог петра Цетињског, она рука која је била на глави Господњој у ријеци Јордану, када се Господ крстио и када се открила најдубља тајна бића и Божанског и Божје творевине, и људскога бића – тајна Оца и Сина им Духа Светога Бога љубави“, рекао је Владика.   Рекао је да међу те свјетионике спада и Свети Петар Цетињски Чудотворац.   „Његове мошти већ толико времена овдје сијају том свјетлошћу, просвећују све оне који их цјеливају“, казао је он.   Митрополит Амфилохије је нагласио да су сви хришћани призвани да буду синови свјетлости, а не синови таме.   „Вјечну Божанску свјетлост хришћани примају у тајни светога крштења. Зато се тајна крштења назива просвећење. Прави назив за крштење је – тајна просвећења, просвећења свјетлошћу Оца и Сина и Духа Светога“, објаснио је Владика Амфилохије.   Владика је нагласио да је посебни благослов данашњег сабрања присуство Владике Јована и архимандрита и јеромонаха из косовско-метохијских манастира.   „Косовски завјет није ништа друго него је потврда у животу овога нашега светосавскога народа те вјечне и непролазне свјетлости, Христове свјетлости, потврда Новога завјета. Косовски завјет је један од изданака, један од пламенова Новога завјета“, објаснио је егзарх Трона пећкога.     Након причешћа вјерних, на крају Литургије, Владика Амфилохије је  селектору церногорске ватерполо репрезентације Владимиру Гојковићу додијелио на благослов икону Богородице Филеримске.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Логос
      У навечерје празника Обрезања Господњег и спомена на Светог Василија Великог, архиепископа Кесарије кападокијске, у понедељак, 13. јануара 2020. године, почела је прослава престоног празника параклиса у Владичанском двору у Новом Саду. Празнично вечерње служио је протопрезвитер Владан Симић, секретар Епископа бачког г. Иринеја, а саслуживао ђакон Владо Поповић.   Звучни запис беседе   Молитвено учешће у празничном вечерњем богослужењу узели су епископи бачки г. Иринеј и мохачки г. Исихије.   На дан празника, 1/14. јануара, Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј началствовао је на светој архијерејској Литургији, а саслуживали су: Епископ мохачки г. Исихије, протопрезвитери Григорије Сапсај и Владан Симић, протођакон Горан Ботошки и ђакон Мирослав Николић.   Беседећи по прочитаној јеванђелској перикопи, владика Иринеј је рекао да је, у предхришћанско време, обрезивање детињега тела у осми дан по рођењу требало да подсећа људе на верност завету Божјем. Црквени песник је о данашњем богослужењу богонадахнуто клицао бескрајном Домостроју спасења и бескрајном снисхођењу Божјем према нама, пре свега у самој чињеници очовечења вечнога Сина Божјега, а затим у чињеници да Он пристаје и на обрезање по старозаветном пролазном закону и, најзад – што је врхунац тога смирења и те љубави – пристаје на распеће на Крсту за живот света, на силазак у адску невиделицу да би на светлост Божјега Дана извео одатле све од Адама до Њега Самога. То је огромна Тајна љубави и смирења, коју Сâм Господ поставља пред нас, позивајући и призивајући и нас да то буде, по нашој вери и нашој моћи, садржај и програм наших живота на земљи, истакао је Епископ бачки.   Епископ је такође указао на значај личности светога Василија Великог, напоменувши његов немерљив допринос у многим аспектима живота и богословља Цркве Христове. Свети Василије Велики је један од највећих, најмудријих, најоблагодаћенијих учитеља Цркве, који показује пуноћу вере у Свету Тројицу као Једнога Бога, навео је владика Иринеј.   Владика бачки г. Иринеј је извршио чин благосиљања славског колача и жита.     Свој допринос празничном сабрању пружили су појци Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин, под управом јеромонаха Јеротеја, сабрата Светоархангелског манастира у Ковиљу.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...