Jump to content
Vladan :::.

Патријархова иницијатива о обједињавању веронауке и грађанског васпитања у један предмет

Rate this topic

Recommended Posts

пре 2 часа, Vladan :::. рече

Дакле, мислиш да је добра идеја да ученику који је атеиста римокатолички вероучитељ прича о исламу са позитивним освртом?

Или да ученику који је будиста муслиман прича о православљу или јеврејима са позитивним освртом?

Да ли разумеш да то значи да програм православне веронауке морају да одборе и римокатолици и муслимани и јеверји и обрнуто? Мислиш да ће то да функционише? Мислиш да ће родитељи, ученици и представници верских заједница да буду тиме одушевљени? Мислиш да ће да се оствари

?

 

Представници верских заједница су већ одушевљени. По једна тема о свакој од осталих верских културних традиција у Србији, афирмативно и позитивно... Верујем ти да ти не би ти знао да напишеш или приредиш такву лекцију у уџбенику, али има ко би знао. И нама вероучитељима ће, свакако, требати таквих семинара, слично оном - Јединство у различитости итд...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Једини могући начин како у Србији тај предмет може бити обавезан у правом смислу те речи, чак са два часа седмично. Дакле, без мање измене садашњег Плана и програма Верске наставе није могуће тај предмет учинити  обавезним за сваког ученика. А веома је важно да се ученик  упозна  са једном од традиционалних,  темељних религиозних култура  и традиција Србије,

којој ученик припада (са православном, католичком, протестантском, јеврејском или исламском),

са позитивним оствртом на ону другу и другачију! На тај начин би се,  упоредо са упознавањем свог   културног идентитета, развијала толеранција премао сталим традиционалним верским заједницама и културама у Србији, које се налазе у самом њеном темељу, њене државности и друштва. Неко ће рећи – а шта ако је ученик атеиста?  Ако је  ученик и атеиста,  обавеза школског образовног система је да га упозна са богатством духовне традиције и културе у Србији, научи да исте поштује, а све у циљу толеранције и добрих међуљудских односа у нашем  српском друштву. Стога је потребно да у сваки модел тог и таквог обједињеног предметас Верска настава - Религијске културе Србије, било да се ученик определи за православну, католичку, протестанску, јеврејску или исламску, буде по једна наставна систематска целина и о свакој од осталих традиционалних религијских култура Србије! Није могућа истинска сарадња, упознавање и изграђивање добрих  међу-културних и људских односа традиционалних верских заједница народа у Србији,  ако предаваче не буду именовале те исте традиционалне религијске културне заједнице Србије тј. њихови представници  и ако предавачи не буду најстручнији у том погледу да могу пренети из прве руке познавање о религијској култури и духовности, а то су опет и једино вероучитељи из Православне, Kатоличке, Традиционалних цркава реформације, Јеврејске и Исламске заједнице.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Благовесник рече

Верујем ти да ти не би ти знао да напишеш или приредиш такву лекцију у уџбенику

пре 8 минута, Благовесник рече

афирмативно и позитивно...

пре 8 минута, Благовесник рече

И нама вероучитељима ће, свакако, требати таквих семинара, слично оном - Јединство у различитости итд...

А ти, који овако на фињака вређаш и ниподаштаваш саговорнике, би водио и држао те афирмативне и позитивне семинаре о јединству различитости?

Наравно... :)) 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Хаеул рече

Веронаука мора бити везана за верску традицију, тј. заједницу, којој ученик припада.

Па то и причамо. Суштински нема већих измена ;) 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Благовесник рече

Па то и причамо. Суштински нема већих измена ;) 

Дакле, не бисмо имали један заједнички предмет, у коме би свака традиција била једнако заступљена - што би значило далеко мање уобичајене веронауке - већ мање-више досадашњи програм, с јасним акцентом на једну традицију, уз дозу "грађанског васпитања" и понешто о другим традицијама? 

Знамо ли који проценат ученика иде на часове веронауке? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Vladan :::. рече

:)) 
 

 Теби је од многих већ речено да си веома дрзак. Припази на своје понашање. Без везе правиш непријатеља од мене. Што ти то треба?? Између своје тактичне и конфликтне ,,личности" тј. стране, боље ћеш у животу пролазити ако се држиш ове прве, собзиром на све своје квалитете које поседујеш. Поштујем ја твоје мишљење, али у будуће без исмевања било кога, непотребно ствараш атмосевру конфликта. Уздравље! 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Хаеул рече

 

 Постојећи план и програм би остао више-мање исти, само уз додатак лекција о толеранцији, и по једна лекција или тема о осталим темељним или традиционалним верским културним заједницама Србије. Разумеш?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Благовесник рече

Једини могући начин како у Србији тај предмет може бити обавезан у правом смислу те речи, чак са два часа седмично. Дакле, без мање измене садашњег Плана и програма Верске наставе није могуће тај предмет учинити  обавезним за сваког ученика.

Већ у неким образовним профилима у средњим школама има једва места и за један час седмично. Слично је и у основним школама. Нема никакве шансе да верска настава добије два часа седмично, то је маштање.

Верска настава никако не би смела да буде обавезна за сваког ученика. Ништа се у Цркви не ради без слободне воље. Слободна воља је основ постојања љубави према Богу и људима. Нема у Цркви обавезног крштења, нема обавезног венчања, нема обавезног причешћа. О Богу се на силу тј. под обавезом не слуша.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Благовесник рече

Поштујем ја твоје мишљење, али у будуће без исмевања било кога, непотребно ствараш атмосевру конфликта. Уздравље!

Поштојем и ја твоје мишљење, али у будуће без исмевања мојих способности да напишем или урадим нешто, непотребно ствараш атмосферу конфликта. Уздравље!
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Vladan :::. рече

не би смела да буде обавезна за сваког ученика.

Обавеза школског образовног система је да сваког ученика упозна са богатством духовне традиције и религијске културе Србије и  да исте поштује и толерише.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Благовесник рече

 Постојећи план и програм би остао више-мање исти, само уз додатак лекција о толеранцији, и по једна лекција или тема о осталим темељним или традиционалним верским културним заједницама Србије. Разумеш?

Да, сад разумем. Хвала Вам. 

Идеја је у основи добра, под условом да се дискусија о толеранцији и другим традицијама сведе на минимум. Реално, број часова је и овако мали. Ако пар лекција оде на те споредне садржаје, неће много остати за веронауку.  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      У време прославе великих јубилеја СПЦ, 800 година самосталности и 100 година од уједињења њених епархија, навршава се и век "Гласника" - најстаријег службеног листа СПЦ са најдужим континуитетом излажења.    Звучни запис разговора   Ово је био повод уредништву и редакцији да, уз први број у овој, 2020. години, пред јавност изнесу репринт издање првог броја по васпостављању Патријаршије Српске, објављеног 1/14. јула 1920. године.    О најстаријем црквеном гласилу и значају поменутог репринта којим је свету предочена одлука и јасна порука о уједињењу СПЦ, за Радио Слово љубве говорио је главни и одговорни уредник "Гласника", протојереј-ставрофор проф. др Драгомир Сандо, појашњавајући прилике из времена пре једног века када се у новонасталој држави догодило духовно и административно јединство свих обласних делова у једну Српску Православну Цркву.     Извор: Радио Слово љубве
    • By Логос
      Архиепископ цетињски Митзрополит црногорско-приморски г. Амфилохије  и Епископ каракаски и јужноамерички (Руске заграничне цркве) г. Јован служио су јутрос са свештенством Свету службу Божију у Цетињском манастиру.     Саслуживало је свештенство Митрополије, али и игуман манастира Бањска Данило, Светих архангела код Призрена Михаило, Зочишта Стефан, јеромонах Петар из Високих Дечана и двојица свештеника из Русије – јереји Кирил Кобрин и Максим Бражњиков.   У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља  митрополит Амфилохије је рекао да су хришћани свједоци Божанске свјетлости.   „Нарочито они који су заиста, и свој живот и сво своје биће и живот испунили том свјетлошћу. То су свети Божји људи. Данас славимо једног од таквих – Светога Јефтимија Великога“, казао је Митрополит црногорско-приморски.   Додао је да је свједок те свјетлости и Свети Јован Крститељ.   „Чија рука нас благосиља из овог светог ћивота Светог петра Цетињског, она рука која је била на глави Господњој у ријеци Јордану, када се Господ крстио и када се открила најдубља тајна бића и Божанског и Божје творевине, и људскога бића – тајна Оца и Сина им Духа Светога Бога љубави“, рекао је Владика.   Рекао је да међу те свјетионике спада и Свети Петар Цетињски Чудотворац.   „Његове мошти већ толико времена овдје сијају том свјетлошћу, просвећују све оне који их цјеливају“, казао је он.   Митрополит Амфилохије је нагласио да су сви хришћани призвани да буду синови свјетлости, а не синови таме.   „Вјечну Божанску свјетлост хришћани примају у тајни светога крштења. Зато се тајна крштења назива просвећење. Прави назив за крштење је – тајна просвећења, просвећења свјетлошћу Оца и Сина и Духа Светога“, објаснио је Владика Амфилохије.   Владика је нагласио да је посебни благослов данашњег сабрања присуство Владике Јована и архимандрита и јеромонаха из косовско-метохијских манастира.   „Косовски завјет није ништа друго него је потврда у животу овога нашега светосавскога народа те вјечне и непролазне свјетлости, Христове свјетлости, потврда Новога завјета. Косовски завјет је један од изданака, један од пламенова Новога завјета“, објаснио је егзарх Трона пећкога.     Након причешћа вјерних, на крају Литургије, Владика Амфилохије је  селектору церногорске ватерполо репрезентације Владимиру Гојковићу додијелио на благослов икону Богородице Филеримске.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Логос
      У навечерје празника Обрезања Господњег и спомена на Светог Василија Великог, архиепископа Кесарије кападокијске, у понедељак, 13. јануара 2020. године, почела је прослава престоног празника параклиса у Владичанском двору у Новом Саду. Празнично вечерње служио је протопрезвитер Владан Симић, секретар Епископа бачког г. Иринеја, а саслуживао ђакон Владо Поповић.   Звучни запис беседе   Молитвено учешће у празничном вечерњем богослужењу узели су епископи бачки г. Иринеј и мохачки г. Исихије.   На дан празника, 1/14. јануара, Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј началствовао је на светој архијерејској Литургији, а саслуживали су: Епископ мохачки г. Исихије, протопрезвитери Григорије Сапсај и Владан Симић, протођакон Горан Ботошки и ђакон Мирослав Николић.   Беседећи по прочитаној јеванђелској перикопи, владика Иринеј је рекао да је, у предхришћанско време, обрезивање детињега тела у осми дан по рођењу требало да подсећа људе на верност завету Божјем. Црквени песник је о данашњем богослужењу богонадахнуто клицао бескрајном Домостроју спасења и бескрајном снисхођењу Божјем према нама, пре свега у самој чињеници очовечења вечнога Сина Божјега, а затим у чињеници да Он пристаје и на обрезање по старозаветном пролазном закону и, најзад – што је врхунац тога смирења и те љубави – пристаје на распеће на Крсту за живот света, на силазак у адску невиделицу да би на светлост Божјега Дана извео одатле све од Адама до Њега Самога. То је огромна Тајна љубави и смирења, коју Сâм Господ поставља пред нас, позивајући и призивајући и нас да то буде, по нашој вери и нашој моћи, садржај и програм наших живота на земљи, истакао је Епископ бачки.   Епископ је такође указао на значај личности светога Василија Великог, напоменувши његов немерљив допринос у многим аспектима живота и богословља Цркве Христове. Свети Василије Велики је један од највећих, најмудријих, најоблагодаћенијих учитеља Цркве, који показује пуноћу вере у Свету Тројицу као Једнога Бога, навео је владика Иринеј.   Владика бачки г. Иринеј је извршио чин благосиљања славског колача и жита.     Свој допринос празничном сабрању пружили су појци Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин, под управом јеромонаха Јеротеја, сабрата Светоархангелског манастира у Ковиљу.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • By Логос
      У 28. недјељу по Духовима – светих Праотаца, другу пред Божић 29. децембра 2019. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Материце и празник Светог пророка Агеја и Свете Теофаније Царице, саборно и молитвено било је у острошкој светињи. Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је протојереј-ставрофор Дарко Ђого, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Миленко Јекић которски парох и јерођакони Роман и Зосима, острошка сабраћа, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа.     После читања зачала из Светог Јеванђеља о званим и изабраним, сабране је бесједећи поучавао о. Дарко, који је тумачећи ријечи Светог Писма казао да прочитана прича може бити схваћена као прича о народу Божијем, али и као прича о свим народима, групама, људима, идентитетима.   – Народ Божији се углавном посвети својим активностима и самом себи и то је вјечити проблем свих народа који хоће да живе свој живот, народа који се предаје гордости, посвећености себи, а не позиву Божијем. Онда заиста такви народи почињу на позив Божији да се одричу силе Божије и да налазе изговоре зашто да не учествују у Царству Божијем. Од свакидашњих послова, до великих прослава, од изговора ”купих њиву  и одох да је пробам”, до изговора ”ожених се и не могу ти доћи”. Такви народи се одричу силе Божије. Онда Господ призове врло често и оне народе који живе можда на неком окрајку историје, као некада Словене, преко светих Кирила и Методија, да они буду ти који ће учествовати у Царству Божијем, да они буду ти које ће Господ призвати – казао је о. Дарко.   Подсјетио је да је један од највећих дарова које људско биће може имати, дар материнства, те да Црква Божија управо данас прославља тај дар. Према ријечима Апостола Павла, мајке ће се спастити рађањем дјеце, што данас нажалост, казао је о. Дарко, многи осуђују.     – Најлажнија од свих лажних ријечи данас је ”пустите ме да живим” јер духовна смрт је у данашњем свијету названа животом. Данас млад човјек живи док се заправо предаје смрти. Тек кад почиње његов живот када себе даје другом бићу и када тим давањем себе настане треће биће и породица заличи на цркву, то је данас названо крајем живота. Ми немамо пречег задатка данас него да се не миримо са лажним језиком, са лажима са којима живимо – казао је о. Дарко и нагласио да се великом ријечју завршава данашње Јеванђеље, ”много је званих, али мало изабраних”.     Извор: Манастир Острог
    • By Логос
      Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије предводио је свету архијерејску Литургију у храму Рођења Пресвете Богородице у Мркоњић Граду (старом Храму) у недјељу 27. по Духовима, 22. (9) децембра 2019. године, на дан када се наша Црква календарски присјећа догађаја када су педесет година бездијетни праведни Јоаким и Ана добили чудесно јављање Архангела Гаврила који им је обећао рођење дјетета-Пресвете Богомајке (Детињци).   Звучни запис беседе   Преосвештеном Владици саслуживали су: протопрезвитер-ставрофор Бошко Рољић, умировљени парох мркоњићки, протопрезвитер Драган Видовић, презвитер Предраг Милетић, Александар Бјеличић и протођакон Немања Рељић.   Послије прочитаног јеванђелског зачала о исцјељењу болесне жене у суботњи дан, Епископ је бесједио на тему исцјељења болесних. Болести у животу долазе као један вид искушења како би се кроз оздрављење слугу Божијих прославио Сам Бог и Син Божији. Поучени овом занимљивом причом казујемо да је човјек једна личност, јединствена, непоновљива која мора да своју згрченост усправи ка Богу Који је свакодневно позива у своје наручје.     Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...