Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Vladan :::.

Патријархова иницијатива о обједињавању веронауке и грађанског васпитања у један предмет

Оцени ову тему

Recommended Posts

Управо сада, Bokisd рече

Kako mislis, ideoloski uticaj ?

Zar ne treba vere da propoveda svoje stavove ? 

Vjera je kroz istoriju bila nametana, religija je imala jake veze sa politikom i drustvenim uredjenjima tako da...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Ronald рече

Vjera je kroz istoriju bila nametana, religija je imala jake veze sa politikom i drustvenim uredjenjima tako da...

Pa, normalno je da bude vere i religija spojena sa drustvenim uredjenjima (narocito u staro vreme), to je bio default mode tada,  i kako su razne vere i religije postupale prema svojim gradjanima i drugim verama i kako se sve to medjusobno isprepetalo, ....razne vere vs razne vere..... , meni deluje da nije bas tako jednostavno pitanje.

Mislim, Ronalde, da se danas u principu od hriscana bas ne namece agresivno vera i da moramo i da imamo u vidu razne denominacije i slicno... itd...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Bokisd рече

Pa, normalno je da bude vere i religija spojena sa drustvenim uredjenjima (narocito u staro vreme), to je bio default mode tada,  i kako su razne vere i religije postupale prema svojim gradjanima i drugim verama i kako se sve to medjusobno isprepetalo, ....razne vere vs razne vere..... , meni deluje da nije bas tako jednostavno pitanje.

Mislim, Ronalde, da se danas u principu od hriscana bas ne namece agresivno vera i da moramo i da imamo u vidu razne denominacije i slicno... itd...

Danas ne, nekada itekako da. Medjutim danas ljudi i pored mogucnosti da razumiju, hriscanstvo usvajaju ideoloski, odnosno bez kriticne analize bilo cega sto procitaju.Ako preko 90% nisu procitali katihizis onda oni tesko da mogu razumjeti nesto izvan toga. I nisu Pouke uzorak, to je vrlo mali broj hriscana.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Ronald рече

Danas ne, nekada itekako da. Medjutim danas ljudi i pored mogucnosti da razumiju, hriscanstvo usvajaju ideoloski, odnosno bez kriticne analize bilo cega sto procitaju.Ako preko 90% nisu procitali katihizis onda oni tesko da mogu razumjeti nesto izvan toga. I nisu Pouke uzorak, to je vrlo mali broj hriscana.

Pa, dobro, rekao sam sta je intencija vere, ali, drugo je sto imamo problem percepcije i lose verske obrazovanosti hriscana (kaze se da treba da budemo slovesne ovcice' ... i mudri i krotki u isto vreme ... :D). ... (i mislim da ne mozemo da uporedjujemo vremena na prost nacin, svako vreme ima nesto svoje...)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Bokisd рече

Pa, dobro, rekao sam sta je intencija vere, ali, drugo je sto imamo problem percepcije i lose verske obrazovanosti hriscana (kaze se da treba da budemo slovesne ovcice' ... i mudri i krotki u isto vreme ... :D). ... (i mislim da ne mozemo da uporedjujemo vremena na prost nacin, svako vreme ima nesto svoje...)

Ne izjednacava ih niko medjutim, evo Patrijarh zove Vucica, hvali ga, podrzava cak i religiju kroz to provuce znaci djeluje ideoloski. Vl. Maksim i ostali su ispravno branili TE, i mogao bih da razumijem kako su sankcionisani jer nisu trazili saglasnost ostalih episkopa i patrijarha ali kad su posle Sabora dozvolili da na sajtu iskoci i dobri kreacionizam, to je cista ideologija jer su bar mogli da napisu kako nisu kompetentni.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Ronald рече

Ne izjednacava ih niko medjutim, evo Patrijarh zove Vucica, hvali ga, podrzava cak i religiju kroz to provuce znaci djeluje ideoloski. Vl. Maksim i ostali su ispravno branili TE, i mogao bih da razumijem kako su sankcionisani jer nisu trazili saglasnost ostalih episkopa i patrijarha ali kad su posle Sabora dozvolili da na sajtu iskoci i dobri kreacionizam, to je cista ideologija jer su bar mogli da napisu kako nisu kompetentni.

Pa, dobro, Patrijarh nije cela crkva, znas da ima i mnogih koji kritikuju patrijarha, nije on bas sve i svja...:D ,...sabornost ispred licnosti (znas da je kod pape malo drugacije ...:D)

Sa strane fakulteta i nauke okey, imaju pravo na misljenje, dok sa stanovista vere su pretrpeli kritiku.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Т не сме да се допусти! Хало, за кога ради наш Патријарх Иринеј? Коме смета овакав поредак? Немачка има овај модел годинама, па како њима не смета, а наш Патријарх, врли, предлаже овакав нонсенс! Ово не сме да се дозволи! Даће Бог да не прође!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Зар нисмо данас сви ми сведоци идеолошког уплитања у религију наметањем тзв, new age религије. 

извињавам се, избрисао сам коментар јер ми се учинило да сам на погрешној теми. сада је враћен :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Предраг М рече

Зар нисмо данас сви ми сведоци идеолошког уплитања у религију и наметања тзв new age религије... 

Da, idolosko nametanje kako religija i vera trebaju sami sebe da vide... :0201wink:... okey, kao korekcija i kritika, ali, kada se to radi po jednoj istoj matrici za koju se vera i ne pita nesto, onda i to moze da bude sa ideoloske strane,...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Bokisd рече

Pa, dobro, Patrijarh nije cela crkva, znas da ima i mnogih koji kritikuju patrijarha, nije on bas sve i svja...:D ,...sabornost ispred licnosti (znas da je kod pape malo drugacije ...:D)

Sa strane fakulteta i nauke okey, imaju pravo na misljenje, dok sa stanovista vere su pretrpeli kritiku.

 

Ali tu i jeste problem jer su glasovi onih koji se ne slazu kao vl. Ignjatije Midic i drugih uglavnom necujni. Tako je  vl. Filaret nekada umjesto vjere besjedio o nacionalizmu,. Njega je smaralo blagoslov da daje mirjanima kad traze, kaze bjezi tamo. ili Kacavenda, nacionalizam mu je bio najbolji nacin da godinama sklanja u stranu price koje su kruzile o njemu. Zato je i nazivao ljude( svoj narod) marvom. Cak je dobrii mitr. Porfirije onda u Cikagu dozvolio, cak i pjevao cetnicke pjesme. Da ne govorim za mitr. Amfilohija. Najrazumniji glas u Crkvi i daleko ispred svih je o. Sava Janjic.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Ronald рече

Ali tu i jeste problem jer su glasovi onih koji se ne slazu kao vl. Ignjatije Midic i drugih uglavnom necujni. Tako je  vl. Filaret nekada umjesto vjere besjedio o nacionalizmu,. Njega je smaralo blagoslov da daje mirjanima kad traze. ili Kacavenda, to nacionalizam mu je bio najbolji nacin da godinama sklanja u stranu price koje su kruzile o njemu. Zato je i nazivao ljude( svoj narod) marvom. Cak je dobrii mitr. Porfirije onda u Cikagu dozvolio, cak i pjevao cetnicke pjesme. Da ne govorim za mitr. Amfilohija. Najrazumniji glas u Crkvi i daleko ispred svih je o. Sava Janjic.

Dobro, ali kakve to ima veze sa slobodom izbora vere i Hrista i Crkve ?

Ima losih ljudi u crkvi (nazalost), ali, ima i dobrih koji vrse samokorekciju unutar crkve, mislim da je to sabornost. (samokorekcija)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Bokisd рече

Dobro, ali kakve to ima veze sa slobodom izbora vere i Hrista i Crkve ?

Ima losih ljudi u crkvi (nazalost), ali, ima i dobrih koji vrse samokorekciju unutar crkve, mislim da je to sabornost. (samokorekcija)

Nema veze sa izborom pojedinca, koji ide u Crkvu itd. Ali ti kao da ne shvatas da mirjani u Crkvi nemaju vec odavno nilakav uticaj na odluke SPC, vec kartel najuticajnijih vladika. Ako su oni nauticajniji i najglasniji, ako su upetljani u politiku i nacionalsizofrenuju, to se nazalost preslikava na citavu Crkvu cak i ako nije vecinsko misljenje. Narocito u uslovima kad vlast kontrolise medije koji ce to da istaknu a druge razumne glasove da ocrne. To je ideoloski uticaj religije. Problem je sto se to uvijek nekako od strane kartela uvije u vjeru.

Sto se tice vjeronauke u skoli, mozemo reci da je osim vrijednih pojedinaca teologa taj projekat dozivio totalni krah bar kada je u pitanju opismenjavanje i katihizacija djece. Opet nista o pravoslavnoj vjeri nisu naucili, ili ako jesu brzo su zaboravili. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Ronald рече

Nema veze sa izborom pojedinca, koji ide u Crkvu itd. Ali ti kao da ne shvatas da mirjani u Crkvi nemaju vec odavno nilakav uticaj na odluke SPC, vec kartel najuticajnijih vladika. Ako su oni nauticajniji i najglasniji, ako su upetljani u politiku i nacionalsizofrenuju, to se nazalost preslikava na citavu Crkvu cak i ako nije vecinsko misljenje. Narocito u uslovima kad vlast kontrolise medije koji ce to da istaknu a druge razumne glasove da ocrne. To je ideoloski uticaj religije. Problem je sto se to uvijek nekako od strane kartela uvije u vjeru.

Sto se tice vjeronauke u skoli, mozemo reci da je osim vrijednih pojedinaca teologa taj projekat dozivio totalni krah bar kada je u pitanju opismenjavanje i katihizacija djaka. Opet nista o pravoslavnoj vjeri nisu naucili, ili ako jesu brzo su zaboravili. 

Pa, licno, odvajam ono sto je crkvena diplomatija od onoga sto se tice kanona i predanja i vere. 

Crkva nije odvojena od drzave, milsim od samog zivota i svega onoga sto se desava u svetu, i politika, i ekonomija, i sve drugo, i sve to treba da prodje kroz organizam crkve i zbog toga sto je crkva saborna, sve prolazi kroz filter sabornog i opsteg misljenja i kroz slobno delovanje bilo koga. Jer i vernici imaju svoju ulogu u crkvi, pa, evo pisemo ovde na hriscanskom forumu i mi obicni laici i iznosimo svoje misljenje i nedoumice koje imamo u crkvi i na taj nacin doprinosimo toj samokorekciji u crkvi, bitno je da postoji protok informacija i mogucnost rasprave.

(kako je idelogija kada vlast utice medijski na crkvu, u kojoj postoje razliciti glasovi i za i protiv ovakve vlasti...)

Veronauka, mislim, nazalost mozda je moglo mnogo bolje da se organizuje od strane nase crkve

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, Ronald рече

ili ako jesu brzo su zaboravili.

Деца малтене све што уче у школи брзо забораве, потогово теоријске ствари, тако да је ту више проблем целог просветног система, начина рада и приоритета него појединачних предмета.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Аристарх,
      @Разбојник на крстуОтворио сам овде тему, да не тролујемо другу тему. 
      Ја мсм. да јесте много погрешио. У неким деловима рада типа Псеудосфере. Окренуо је теорију са реалности за 180 степени. Што јесте чудно, то је као да спојиш две пирамиде или два рога у један са тиме да су површински веће стране, оне које су спојене. Само хиндуистичка или тадашња јеврејска теологија може да доведе до таквог схватања времена. Тако да његова аксиома јесте погрешна по мени, јер бољу аксиому у геометрији би извео нпр. неко од форумаша (ко је читао Св.Оце) кроз лично сагледавање питања времена и етике као начина за идентификацију математичке потпуности. Што би довело до аксиоме која је потпунија, геометријски модел без могуће критике...
      Псеудосфера Лобачевског је слична труби Евангелисте Торчелија. Што ти мислиш, дал је тај парадокс са бројем ПИ, навео Његоша (образован у Русији) да аналогијски криви тадашњу Папску теократску државу са све Торчелијем, притом аналогијски наводећи Питагору и Епикура као кривце за изопачење модерног хришћанина, називајући научнике који спајају Питагору и Епикура, будалама које одвајају људе од бога кроз нпр. математички парадокс Торчелијеве трубе судњег дана? (Епикур је имао конфликт са платоновим учењем типа учио је да нема мешања виших сила у свакодневницу људи, да бесмртност виших нивоа постојања од човека није реалност, постојању душа након телесне смрти у времну у Рају...)
      Извор Његошевог спева:
      Питагоре и ти Епикуре,
      зли тирјани душе бесамртне,
      мрачан ли вас облак прекријева
      и све ваше посљедоватеље.
      Ви сте људско име унизили
      и званије пред Богом човјека
      једначег га са бесловесношћу,
      небу грабећ искру божаствену,
      с којега је скочила огњишта,
      у скотско је следећи мртвило.
       .
      Будалама кад би повјеровали,
      поете су покољење лудо.
      Нашу сферу да ноћ не полази,
      би л’ овако лице неба сјало?
      Без остријех зубах ледне зиме,
      Би л’ топлоте благост познавали?
      Без будалах тупога погледа,
      би л’ умови могли блистат св’јетли?
      Свемогућство светом тајном шапти
      само души пламена поете.

      Све дивоте неба и небесах,
      Све што цвјета лучем свештенијем,
      мировили ли ал’ умови били,
      све прелести смртне и бесмртне –
      што је скупа ово свеколико
      до општега оца поезије?
      Званије је свештено поете,
      глас је његов неба влијаније,
      луча св’јетла руководитељ му,
      дијалект му величество творца.
       .
      Дивни пјевче србске народности,
      бич си судбе веће испитао, –
      свијет жељи не зна угодити.
      Судба ти је и моја позната;
      мислим, нејма подобне на земљи:
      до врата сам изника тартара,
      ад на мене са проклетством риче,
      сва му гледам гадна позоришта;
      ал’ на судбу викати не смијем –
      надежда ми вољом творца блиста!
      .
      Ја од тебе јоште много иштем:
      да поставиш у пламтеће врсте,
      пред очима Српства и Славјанства,
      Обилића, Ђорђа и Душана,
      И још кога српскога хероја;
      да прогрмиш хулом страховитом
      На Вујицу, Вука, Вукашина,
      Богомрске Српства отпаднике –
      злоћа њима мрачи име Срба,
      Тартар им је наказа малена!
       
    • Од Логос,
      Епископ Рашко-плризренски Теодосије данас је служио Св. Литургију у храму Св. Василија острошког у Лепосавићу уз саслужење свештенства храма. У својој беседи, Владика је обавестио вернике да се при овом храму данас отвара добротворни пункт који ће пружати помоћ најугроженијим лицима и породицама у овом делу Косова. Он је вернике подсетио да не можемо да се само уздамо у помоћ људи овога света, колико је важно да се уздамо у помоћ Божију, као што су то чинили наши славни владари, који су живели у тешка времена и чинили оно што је угодно Богу. Владика Теодосије нагласио је да Црква остаје уз свој народ и да ће се чинити све што до нас стоји да олакшамо живот нашег верног народа у постојећој кризи. 
       
      Поред већ два отворена добротворна пункта: при храму Св. Великомученика Димитрија у Косовској Митровици и манастиру Бањска ово је трећи добротворни пункт Епархије Рашко-призренске где се најугроженијим грађанима, који не могу другачије да се снабдеју ,деле најосновније намирнице којих врло мало има у продавницама због тешке хуманитарне ситуације. Тренутно се деле намирнице из резерви народних кухиња Епархије Рашко-призренске док не пристигне додатна помоћ.
      Епархија Рашко-призренска 2. јула ове године обратила се епархијама СПЦ, појединцима и фирмама добротворима да се укључе у хуманитарну акцију како би се ублажиле последице несташице основних прехрамбених артикала у продавницама на северу Косова, што је изазвано седмомесечним таксама приштинских власти које онемогућавају нормалан увоз робе из централне Србије. Епархија је обавестила све који су вољни да помогну да прилоге за наше добротворне пунктове могу да уплате на рачун Епархије Рашко-призренске http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/uputstvo-kako-uplatiti-prilog-preko-eparhije-rasko-prizrenske-za-ugrozeni-narod-na-kosovu-i-me 
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Логос,
      Школски уред за Православну веронауку у аустријским државним школама своди позитиван биланс - све је више ђака на Веронауци. По најновијим подацима, укупан број ђака Веронауке (Катихизиса) на крају школске 2018/2019. износи 13. 600. Укупан број школа у којима се одржава Православна веронаука је око 1.000 у читавој Аустрији, извештава Бранислав Ђукарић, стручни инспектор - координатор Православне веронауке у Аустрији. Из године у годину наставља се позитиван тренд, додао је Ђукарић.
      Број вероучитеља је такође увећан у последњих неколико година и сада имамо око 111 православних вероучитеља и вероучитељица широм Аустрије, објашњава Ђукарић у разговору са медијском кућом "Катпрес" у Бечу. Предаје се у свим основним и средњим школама. Највише је полазника у основним школама. Занимљиво је да сам Беч заузима готово 50 процената свеукупног броја школа и ђака који су на настави веронауке. 
      Бранислав Ђукарић је координатор и инспектор за Веронауку у Аустрији, а у оквиру руководеће надлежности митрополита Арсенија (Кардамакиса), председавајућег Православне епископске конференције у Аустрији. 
      Приликом недавног сусрета свих вероучитеља у Бечу и учешћа у Божанској Литургији у грчком храму Свете Тројице у Бечу, митрополит Арсеније је похвалио напоре вероучитеља што посвећено предају истине своје вере. Он је оценио да се у јавном свету све више потискује или чак одбацује могућност говора "о Богу." Додао је да је првенствено вероучитељима у великој мери припао задатак да деци и младима "говоре о Богу" и учвршћују их у вери, закључак је митрополит Арсенија.
      Иначе, почеци Православне веронауке у Аустрији датирају од 1991.г. Кроз оснивање Инспектората за предмет Православна веронаука 2005.године дошло је до појачаног интересовања за овај предмет. Прављење наставних планова за основне и средње школе по етапама унапредило је Веронауку. 
      У новембру 2014.г. Православна епископска конференција у Бечу донела је и званични акт - "оквирна правила за православне вероучитеље у Аустрији", чиме је потврђена одговорност Цркве за вероучитеље који, било под окриљем Цркве, било у статусу државних намештеника, врше узвишену православну катихетску службу.

      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и умировљени Митрополит тверски г. Виктор (Руска православна црква) служили су данас, на Духовски понедјељак са свештенством Свету службу Божију у манастиру Режевићи у Паштровићима.
       
      У архипастирској бесједи након читања Јеванђеља, Митрополит Амфилохије је подсјетио на Господње ријечи да се тамо, гдје су двојица-тројица сабрани у Његово име и он сам налази.
      „Ево и нас сабраних данас овдје у овом светом храму, у овој светој обитељи, сабраних у име Христово. И кад смо у име Његово сабрани, и Он је заједно са нама. Као што је заједно и са свима онима који су се сабирали у Његово име, од апостолских времена“, казао је Митрополит црногорско-приморски.
      Додао је да се од тада до данас проповиједа и свједочи име Христово силом Духа Светога на свим земаљским језицима у свим земаљским народима.
      „Сабирају се у име Његово безбројне душе широм васељене и одјекује ријеч Његова, истина Његова, свједочи се Његово присуство. И људске душе жедне и гладне бога, и оне се прибирају, сабирају се, освећују се и просвећују, постају једно са једним, живим и истинитим Богом и постају једно и заједно једни са другима. Тако се обликује Црква христова кроз вјекове“, објаснио је Владика Амфилохије.
      Објаснио је да се тако обликује један народ Божји, састављен од свих земаљских народа.
      „Народ Божји у коме не игра улогу крв и тјелесност, или сроство по мјесту живљења, него оно што сабира и што преображава и њихово тјелесно сродство и мјесто гдје живе. То је Црква Божија у коју су призвани сви људи и сви земаљски народи да постану тај један народ Божји и царско свештенство, царски род. То је велики Божји дар свима људима и свима земаљским народима, велико освећење и просвећење – Дух Свети којим дише све што дише“, рекао је Владика.
      Владика је рекао да је и Света служба приз Духу Светоме да сиђе на нас и на  наше дарове.
      „И да нам хљеб претвори у тијело Христа Господа, а наше вино у крв Христа Господа. Исту ону крв и исто оно тијело које је распето за нас на Голготи и којега се причешћује сваки онај који је просвећен свјетлошћу истине Божје, кроз вјекове, постајући једно са живим Богом једним и јединим преко Сина Божијег јединородног, познајући Оца небескога“, казао је Владика Амфилохије.
      Након Литургије благосиљан је славски колач.
      Митрополит Амфилохије је казао да је посебан благослов за сабране на данашњој Литургији присуство Митрополита Виктора који доноси благослов Руске цркве.
      „Дух Свети, који је душа Цркве, је безграничан, па онда ни Црква нема граница. И сваки покушај да се Црква смјести у некакве земаљске границе врше само неразумни људи који немају свијести ни савјести, памети ни мудрости“, казао је он.
      Владика је нагласио да се данас молитвено спомињемо и Светог свештеномученика Јоаникија Црногорско-приморског и са њиме пострадалих свештеномученика и мученика Митрополије црногорско-приморске.
      „Побијени су од безбожника, нацифашиста и, посебно, од комуниста који су покушали да униште Цркву Христову заборављајући да је Црква неуништива и да је врата пакла неће надвладати“, поручио је Митрополит Амфилохије.
      Митрополит Виктор је на крају Владици Амфилохију поклонио архијерејску панагију.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      На празник Педесетнице, у недељу 16. јуна 2019. године, прослављена је храмовна слава у Бјеловару. Светом архијерејском Литургијом у бјеловарском храму Пресвете Тројице началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије уз саслужење архијерејског намесника бјеловарског протојереја-ставрофора Слободана Лалића, јереја Миломира Гвојића, пароха у Великој Писаници, јереја Љубуше Миодраговића, пароха у Нарти, јереја Немање Обрадовића, пароха у Бјеловару, ђакона др Драгана Радића из Загреба и ђакона Угљеше Пилингера из Вараждина.

      После свете Литургије Митрополит је прочитао молитве са вечерње Педесетнице и благословио славско жито и колач. У својој беседи верницима митрополит је говорио о великом празнику Силаска Светог Духа на апостоле. „Апостоли су, примивши Духа Светога, сведочили једнога Бога у Тројици и Спаситеља нашега Исуса Христа. После силаска Светог Духа апостоли су проповедали народу на свом матерњем језику, а свако ко је ту био присутан разумео је на своме језику шта су они говорили. Наравно да је то нешто што надилази логику и што се не може рационално објаснити, али тамо где је Бог Духом Светим и тамо где је љубав савршена, ту су сувишне сваке речи и ту, пре свега говори језик љубави и језик срца. Ту свако свакога разуме, без обзира одакле долази и одакле потиче и независно од тога коме и где припада.
      Овај догађај Педесетнице зове се још и рођендан Цркве, јер тог тренутка Бог је показао да оно што је изабрани народ носио као обећање од Бога, оно што је изабрани народ чувао као истину, то сада постаје реалност. То сада постаје универзално. Изабрани народ има своју мисију и свој значај за читав свет, за све народе. Он је постојао због тога да би се конституисала Црква у којој сви људи и сви народи постају изабрани народ. У њој сви људи и сви народи постају један народ. Црква је на дан Педесетнице дала, не само једнака права, не само једнаке шансе, него пуноћу истине и пуноћу спасења свим људима и свим народима света. Јер, Господ Христос је глава Цркве која је једно тело. 
      С обзиром на то да је једна глава и једно тело све различитости у Цркви не престају да постоје него се преображавају, јер је истинита реч апостола Павла који каже да нема Грка и Јеврејина, нема Скита и Варварина, нема роба и слободног, нема мушког и женског. Наиме, постоје различитости, постоје лични печати, али те различитости нису разлог да се развијају супротности и непријатељства, антагонизми и искључивост, него су те различитости посебни, лични дарови. Свако има нешто што је само његово, не да би то љубоморно чувао и сачувао за себе, него да би кроз то што је његово могао да се искаже, да би могао да се отвори ка другом ко има другачији печат, који има другачије особине, да би могао том другом и другачије да се дарује и да с њим, кроз тај свој дар, успостави комуникацију и гради заједницу, те да би кроз тај дар, и лични и посебни печат другога, могао другога да прими и доживи као свога“.

      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
×
×
  • Create New...