Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Vladan :::.

Патријархова иницијатива о обједињавању веронауке и грађанског васпитања у један предмет

Оцени ову тему

Recommended Posts

Управо сада, Paradoksologija рече

Ovo su osnovci, posebno u mlađim razredima ima tih pritisaka da se bude kao većina. 

Све што сам написао се односи и на основне и средње подједнако али верујем ти да међу овима малима има тога да се тако раслојавају и групишу. Али они то раде и по многим другим основама не само око изборних предмета. Дешавало се да буде таквих коментара поготово када су заједнички часови али по мом искуству сви на то реагују и утичу да се то избаци из њихових глава. Рецимо, када ученик из друге групе да добар одговор или коментар онда се то нарочито истакне да би се показало да сви могу једнако да учествују.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da, malci umeju da budu nezgodni kada je neko po bilo kom osnovu u manjini ili drugačiji, i onda je tu nezgodno kad se dele po nečemu toliko osetljivom. Mislim da sam pričala o devojčici koja je prešla na veronauku da se ne izdvaja a čiji su roditelji nereligiozni muslimani. Moje dete je već neko vreme htelo da pređe na građansko ali bi bila jedina. Tek sad u šestom razredu se konačno odvažila, jer ih sad ima troje. A u odeljenju srednjeg deteta gde su većina na građanskom zezaju jednu devojčicu čiji je otac sveštenik. Nekako mislim da bar ovakvih stvari ne bi bilo da nismo uveli ovakve podele kojih zbog toga moraju da budu svesni od najmlađih dana, a bez toga mnogim od njih ne bi postale bitne možda nikad. Nemam rešenje koje bi zadovoljilo sve.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Ronald рече

Tacno sam znao da je u pitanju ili fizicki ili emotivni bol cim se ovako ophodis prema nekome na forumu. I ranije ti se slicno desavalo. Covjek nije napisao nista lose ili neispravno( religije nisu odvojive od njihovog ideoloskog djelovanja i politickog uticaja kroz istoriju, bez obzira sto njihov nauk govori drugacije)iznio je svoje misljenje i ti umjesto da obrazlozis i kritikujes napisano, vrijedjas njega bez razloga. Bolje da ne pises na forumu kad se ne osjecas dobro:)

da napisao je nesto sto me je pogodilo i nema veze sa fizickim bolom. i reagovacu svaki put tako kada neko kaze nesto sto povredi moje versko osecanje. evo sada ne me boli i reagujem potpuno isto na tvoj start. to sam ja i pisacu kad hocu i sta hocui dok me ne banuju.  i ako ti se ne svidja oseti se pozvanim da ignorises.

Hriscanstvo nije ideologija. na veronauci se ne bavimo ideologijom. ako tebi ne smeta ta formulacija to je samo tvoj problem.

i ti ces se uvek ali uvek  javiti da branis pedere i ja ti to necu zameriti zato sto me boli uvo koga branis i sta ti smeta. to je savrseno jasno na sta se ti trigerujes.

Share this post


Link to post
Share on other sites

ili si se mozda naljutio zato sto sam spomenula nauku bez obozavanja i klanjanja.

pa izvini Ronalde, ali ne moras toliko da se potreses, to sto pratis par naucnih sajtova na tviteru i Fb/u te ne cini naucnikom. ne znam sto je sad toliko bitan moj nacin komunikacije i moj odnos prema tim stvarima da se ti povampiris na forumu i komentarises moj MO.

ali to da neko kaze da je hriscanstvo ideologija to ti, vidim, ne smeta. niti ti je bitno moje objasnjenje zasto mi to toliko smeta.

sve u svemu jedno veliko razotkrivanje. ali se ne cudim.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, ana čarnojević рече

Hriscanstvo nije ideologija. na veronauci se ne bavimo ideologijom. ako tebi ne smeta ta formulacija to je samo tvoj problem.

Čini mi se da podrazumevaš drugačije značenje reči ideologija od njih dvojice.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ana Carnojevic

Pisi ti niko ti ne brani, ja sam napisao predlog koji ti ne moras da uvazavas, sama odlucujes sta ces da pises. Ako ti se ne svidja sto sam to prokomentarisao, preskoci moj odgovor, stavi me na ignore itd. Medjutim i ja mogu da napisem ovo sto sam primjetio ranije a evo i juce,, a to je da si na forumu imala  poluhistericne napade na ljude licno( dok je u pitanju histerija na napisano to je koliko toliko razumljivo ali na ljude ne). Osim toga ih zacinis sa psihopatoloskim napadima da ces nekoga proganjati( tacnije da ce tebe imati na grbaci forever, ili da ces ga nagaziti kad god ga vidis) zbog napisanog, pa zatim neces vec ignorisati, umjesto da kritikujes to sto kaze. Ako procistas bilo koju ozbiljnu asketsku knjigu vidjeces da su oni vjernici cija su osjecanja tako lako povredljiva u stvari jos nezreli i treba na tome da rade. Slicno kao svestenik koji dolazi kod mene na slavu ne moze da shvati kako ga komunisti ne zele primiti ili pozdraviti gostoljubivo ako se kojim slucajem nadje u njihovoj blizini. On je svjestan toga ali opet " izgori" i nervira se, umalo se jednom nije potukao.

Iskreno, da ne bi pretpostavljala, sto se tice nauke ja odavno citam naucne radove i knjige, (clanke i blogove ako treba da se brze upoznam sa nekom naucnom oblascu). Facebook ne pratim, ili skroz malo, a na twiteru 90% pratim naucnike, filozofe i etc., koji raspravljaju o radovima, clancima itd. Iskreno to nije ni bitno. 

Ne znam zasto bih se ja uvrijedio kad nije napisao nista uvredljivo, a pored toga ti i ja  razumijemo hriscanstvo na totalno drugaciji nacin, a vjerovatno i praktikujemo sami i u licnosnom odnosu sa drugima.

Nece te niko sankcionisati, trpljeli su ovde admini stostruko teze ispade, pa im ovo tvoje dodje kao sala.

I shvati vrijedjalo tebe ili ne, hriscanstvo kao religija u socioloskom smislu je i ideologija, koja se na mnogo nacina preplitala i sa politikom i drustvenim uredjenjem, od pocetka, preko carstava pa do savremenih drzava.

Konkretno i vjeronauku mnogi predaju ideoloski bez osnovne teolske analize sto je o. Zoran Djurovic ukazao mnogo puta pisuci tekstove o pojedinim dijelovima Biblije i pravilnom tumacenju istih.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Ronald рече

Ana Carnojevic

Pisi ti niko ti ne brani, ja sam napisao predlog koji ti ne moras da uvazavas, sama odlucujes sta ces da pises. Ako ti se ne svidja sto sam to prokomentarisao, preskoci moj odgovor, stavi me na ignore itd. Medjutim i ja mogu da napisem ovo sto sam primjetio ranije a evo i juce,, a to je da si na forumu imala  poluhistericne napade na ljude licno( dok je u pitanju histerija na napisano to je koliko toliko razumljivo ali na ljude ne). Osim toga ih zacinis sa psihopatoloskim napadima da ces nekoga proganjati( tacnije da ce tebe imati na grbaci forever, ili da ces ga nagaziti kad god ga vidis) zbog napisanog, pa zatim neces vec ignorisati, umjesto da kritikujes to sto kaze. Ako procistas bilo koju ozbiljnu asketsku knjigu vidjeces da su oni vjernici cija su osjecanja tako lako povredljiva u stvari jos nezreli i treba na tome da rade.

 

posto koristis  termin kao sto je psihopatoloski napad na ljude za to sto sam rekla da cu nekoga "zgaziti" na internetu, (znaci prepucavati se, svadjati i sl., a svi imamo nekog ko nas bas nervira i volimo da se pokacimo)  meni govori da si iz nekog samo sebi poznatog razloga sve ovo shvatio vrlo neobicno. upoznacu te sa svojim MO...ako me neko iz nekog razloga izbaci iz ravnoteze reagujem par puta, a onda za mene taj neko vise ne postoji. o nekakvom gazenju nema ni govora. 

ili postanemo dobri drugari ako izdrzi taj napad i ako mi je drag. konkretno Vasa je reagovao mnogo bolje od tebe i cak sam ga zagotivila. tako da si ispao bas manki.

to mi govori da si moju komunikaciju sa njim shvatio licno  a napisala sam i zasto. mnogo se tripujes na neke stvari, ali dobro, to je tvoj problem. da li si zavrsio onaj kurs za barmena? diplomirao? nesto? ne? znaci nauka i samo nauka na internetu? okej.

histerija, mali moj naucnice, podrazimeva hipohondriju i nezrelost, a nisam ni jedno ni drugo. nisam reagovala na napad na sebe ako nisi primetio. nikada se nisam bavila ateistima i njihovim stavovima iako sam cesto u sebi gutala tu kolicinu bezobrazluka i provokacija koja se ovde mogla procitati. prvi i jedini put sam reagovala na takve stvari. da li je to psihopatologija? da li sam ja vernik cija su osecanja povredljiva? mali maoj naucnice hajde ne budi lenj pa istrazi moje reakcije tog tipa videces ih brojkom i slovima nula.

ne pretendujem da budem shvacena ozbiljno, da budem postovana i slicno, vrlo mi je udobno ovako kako jeste, postoji izvesna sloboda u toj figuri histericne lujke i ja je nosim sa zadovoljstvom. zelim ti da se zabavljas kao ja.

ja jako pravim razliku kada nesto postaje ideologija i zato sam napisala da je moj Bog ziv a ne mrtvo ideolosko slovo na papiru. nemoj meni sada drzati ta predavanja. osim toga, pogledaj njegov odgovor meni...za njega ja sam bila ideoloski zaslepljena. takva formulacija jasno govori sta je on podrazumevao pod ideologijom. znaci ja sam budala ispranog mozga koja ne vidi dalje od onoga sto su mu zacementirali u glavu zli popovi i veroucitelji. naravno da mrtva vera moze postati ideologija i bila je kroz istoriju ali to nema veze sa temom ovde i stavom na koji sam reagovala, da pravoslavna veronauka  kao jedna od ideologija deli decu u skoli.

ovo je ozbiljna tema, veronauka je ozbiljna tema i necu odgovarati na dalje ad homineme i baviti se glupostima kao sto je moj ili neciji nacin komunikacije. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Diskusija o nekoj temi na ovom forumu,društvenim mrežama i sl.može biti toliko široko shvaćena da uključuje i razmatranje necijeg porodičnog stabla,nečijeg ličnog razgovora sa nekim i sl.,razmatranje teme je prepoznatljivo.No,desi i da govorite o odredjenoj temi,a to bude protumačeno u nekom sasvim drugom kontekstu.I onda se interpretacija neretko pripisuje interpretiranom čak i kada nema nikakve veze sa mišljenjem interpretiranog,niti njegovim namerama ili željama.Mislim da treba biti vrlo odmeren u kvalifikacijama nekoga ili nečega,pogotovo kada se ljudi i ne poznaju,samo diskutuju o nekoj aktuelnoj ili  trenutno aktuelnoj temi.No,ne samo na društvenim mrežama,ljudi su skloni da traže neki dodatni smisao koji je vama nepoznat.No,postoje izgleda interpretatori i prenosioci interpretiranog,ne znam samo da li to rade besplatno.:)

Svako može otvoriti temu ovde, ako je reč o veronauci onda je ok da ostanemo u toj temi.Kod nas čim neko ne misli onako kako se očekuje,odmah krenu kvalifikacije.

Imam jednog kolegu na poslu koji priča uglavnom  viceve u 90 posto slučajeva na jeftine seksualne teme.Ja se nasmejem često i kada nema nikakvog smisla, trudim se da ispoštujem nečiju nameru da nas zasmeje,inače više volim dobar smisao za humor,ali to ne možeš sa svakim deliti,jer ljudi shvate drugačije,pogotovo humor na sopstveni račun.A ako unapred kažeš da se šališ onda se sam humor obesmišljava. 

No,tema je veronauka:citac:

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

У свести већине данашњих људи реч вера има врло конкретан садржај: значи прихватање начела и вредности без испитивања, односно саглашавање са неком теоријом или учењем које остаје недоказиво. Верујем у нешто значи: прихватам то чак и ако не разумем. Приклањам главу и потчињавам се ауторитету који није увек религијски него може бити и идеолошки или политички. Често су испод заједничког плашта вере подједнако скривене и религиозна оданост, и идеолошка дисциплина, и политичка потчињеност. Установљена је и парола непознатог порекла коју многи сматрају за квинтесенцију метафизике, а она је, уствари, претпоставка сваке тоталитарности: „Веруј и не истражуј!”

Треба да кажемо недвосмислено да такво схватање вере нема никакве везе са смислом који тој речи придаје јудеохришћанско Предање. У оквирима тога Предања, вера функционише много више садржајем који је та реч сачувала још и данас у трговини и на пијаци него смислом који јој придају идеолошки мобилисани људи.

Христо Јанарас АЗБУЧНИК ВЕРЕ

 

ja toliko. ostalo me ne zanima.

dati veri ideolosku konotaciju moze jedino neko ko je sam ideoloski odredjen. tacka. neka svako preispita svoju ideologiju pre nego sto je pripise drugome.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Ronald рече

I shvati vrijedjalo tebe ili ne, hriscanstvo kao religija u socioloskom smislu je i ideologija, koja se na mnogo nacina preplitala i sa politikom i drustvenim uredjenjem, od pocetka, preko carstava pa do savremenih drzava.

Konkretno i vjeronauku mnogi predaju ideoloski bez osnovne teolske analize sto je o. Zoran Djurovic ukazao mnogo puta pisuci tekstove o pojedinim dijelovima Biblije i pravilnom tumacenju istih.

Hriscanstvo kao religija u socioloskom smislu ideologija ?

Pa, ja bih rekao da je hriscanstvo u svojim unutrasnjim principima neka vrsta 'ideologije', ali, u smislu da se drzimo nekih principijjalnih stvari koje su bitne za veru, za nas pravilni unutrasnji odnos sa Bogom, ali, i pravilni odnos sa drugim ljudima. Da li je i prema spolja, prema svetu hriscasnstvo ideologija u socioloskom smislu, pa, mislim da nije, nije po intenciji, ali, naravno da moze doci do zloupotreba vere i do pogresnih interpretacija.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, ana čarnojević рече

posto koristis  termin kao sto je psihopatoloski napad na ljude za to sto sam rekla da cu nekoga "zgaziti" na internetu, (znaci prepucavati se, svadjati i sl., a svi imamo nekog ko nas bas nervira i volimo da se pokacimo)  meni govori da si iz nekog samo sebi poznatog razloga sve ovo shvatio vrlo neobicno. upoznacu te sa svojim MO...ako me neko iz nekog razloga izbaci iz ravnoteze reagujem par puta, a onda za mene taj neko vise ne postoji. o nekakvom gazenju nema ni govora. 

ili postanemo dobri drugari ako izdrzi taj napad i ako mi je drag. konkretno Vasa je reagovao mnogo bolje od tebe i cak sam ga zagotivila. tako da si ispao bas manki.

to mi govori da si moju komunikaciju sa njim shvatio licno  a napisala sam i zasto. mnogo se tripujes na neke stvari, ali dobro, to je tvoj problem. da li si zavrsio onaj kurs za barmena? diplomirao? nesto? ne? znaci nauka i samo nauka na internetu? okej.

histerija, mali moj naucnice, podrazimeva hipohondriju i nezrelost, a nisam ni jedno ni drugo. nisam reagovala na napad na sebe ako nisi primetio. nikada se nisam bavila ateistima i njihovim stavovima iako sam cesto u sebi gutala tu kolicinu bezobrazluka i provokacija koja se ovde mogla procitati. prvi i jedini put sam reagovala na takve stvari. da li je to psihopatologija? da li sam ja vernik cija su osecanja povredljiva? mali maoj naucnice hajde ne budi lenj pa istrazi moje reakcije tog tipa videces ih brojkom i slovima nula.

ne pretendujem da budem shvacena ozbiljno, da budem postovana i slicno, vrlo mi je udobno ovako kako jeste, postoji izvesna sloboda u toj figuri histericne lujke i ja je nosim sa zadovoljstvom. zelim ti da se zabavljas kao ja.

ja jako pravim razliku kada nesto postaje ideologija i zato sam napisala da je moj Bog ziv a ne mrtvo ideolosko slovo na papiru. nemoj meni sada drzati ta predavanja. osim toga, pogledaj njegov odgovor meni...za njega ja sam bila ideoloski zaslepljena. takva formulacija jasno govori sta je on podrazumevao pod ideologijom. znaci ja sam budala ispranog mozga koja ne vidi dalje od onoga sto su mu zacementirali u glavu zli popovi i veroucitelji. naravno da mrtva vera moze postati ideologija i bila je kroz istoriju ali to nema veze sa temom ovde i stavom na koji sam reagovala, da pravoslavna veronauka  kao jedna od ideologija deli decu u skoli.

ovo je ozbiljna tema, veronauka je ozbiljna tema i necu odgovarati na dalje ad homineme i baviti se glupostima kao sto je moj ili neciji nacin komunikacije. 

Svakako, evo i ovde si samo filozofirala u prazno, tacnije pricas a nista konkretno ne kazes, osim da ti neko postaje prijetelj ako istrpi tvoje psiho-histericne napade. Nije los metod, pravi "hriscanski". To je to, nemam sta vise sa tobom da pricam. Sve najbolje

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Bokisd рече

Da li je i prema spolja, prema svetu hriscasnstvo ideologija u socioloskom smislu, pa, mislim da nije, nije po intenciji, ali, naravno da moze doci do zloupotreba vere i do pogresnih interpretacija

Pa ako nije zasto je kroz istoriju ideoloski uticaj bio toliko jak?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Аристарх,
      @Разбојник на крстуОтворио сам овде тему, да не тролујемо другу тему. 
      Ја мсм. да јесте много погрешио. У неким деловима рада типа Псеудосфере. Окренуо је теорију са реалности за 180 степени. Што јесте чудно, то је као да спојиш две пирамиде или два рога у један са тиме да су површински веће стране, оне које су спојене. Само хиндуистичка или тадашња јеврејска теологија може да доведе до таквог схватања времена. Тако да његова аксиома јесте погрешна по мени, јер бољу аксиому у геометрији би извео нпр. неко од форумаша (ко је читао Св.Оце) кроз лично сагледавање питања времена и етике као начина за идентификацију математичке потпуности. Што би довело до аксиоме која је потпунија, геометријски модел без могуће критике...
      Псеудосфера Лобачевског је слична труби Евангелисте Торчелија. Што ти мислиш, дал је тај парадокс са бројем ПИ, навео Његоша (образован у Русији) да аналогијски криви тадашњу Папску теократску државу са све Торчелијем, притом аналогијски наводећи Питагору и Епикура као кривце за изопачење модерног хришћанина, називајући научнике који спајају Питагору и Епикура, будалама које одвајају људе од бога кроз нпр. математички парадокс Торчелијеве трубе судњег дана? (Епикур је имао конфликт са платоновим учењем типа учио је да нема мешања виших сила у свакодневницу људи, да бесмртност виших нивоа постојања од човека није реалност, постојању душа након телесне смрти у времну у Рају...)
      Извор Његошевог спева:
      Питагоре и ти Епикуре,
      зли тирјани душе бесамртне,
      мрачан ли вас облак прекријева
      и све ваше посљедоватеље.
      Ви сте људско име унизили
      и званије пред Богом човјека
      једначег га са бесловесношћу,
      небу грабећ искру божаствену,
      с којега је скочила огњишта,
      у скотско је следећи мртвило.
       .
      Будалама кад би повјеровали,
      поете су покољење лудо.
      Нашу сферу да ноћ не полази,
      би л’ овако лице неба сјало?
      Без остријех зубах ледне зиме,
      Би л’ топлоте благост познавали?
      Без будалах тупога погледа,
      би л’ умови могли блистат св’јетли?
      Свемогућство светом тајном шапти
      само души пламена поете.

      Све дивоте неба и небесах,
      Све што цвјета лучем свештенијем,
      мировили ли ал’ умови били,
      све прелести смртне и бесмртне –
      што је скупа ово свеколико
      до општега оца поезије?
      Званије је свештено поете,
      глас је његов неба влијаније,
      луча св’јетла руководитељ му,
      дијалект му величество творца.
       .
      Дивни пјевче србске народности,
      бич си судбе веће испитао, –
      свијет жељи не зна угодити.
      Судба ти је и моја позната;
      мислим, нејма подобне на земљи:
      до врата сам изника тартара,
      ад на мене са проклетством риче,
      сва му гледам гадна позоришта;
      ал’ на судбу викати не смијем –
      надежда ми вољом творца блиста!
      .
      Ја од тебе јоште много иштем:
      да поставиш у пламтеће врсте,
      пред очима Српства и Славјанства,
      Обилића, Ђорђа и Душана,
      И још кога српскога хероја;
      да прогрмиш хулом страховитом
      На Вујицу, Вука, Вукашина,
      Богомрске Српства отпаднике –
      злоћа њима мрачи име Срба,
      Тартар им је наказа малена!
       
    • Од Логос,
      Епископ Рашко-плризренски Теодосије данас је служио Св. Литургију у храму Св. Василија острошког у Лепосавићу уз саслужење свештенства храма. У својој беседи, Владика је обавестио вернике да се при овом храму данас отвара добротворни пункт који ће пружати помоћ најугроженијим лицима и породицама у овом делу Косова. Он је вернике подсетио да не можемо да се само уздамо у помоћ људи овога света, колико је важно да се уздамо у помоћ Божију, као што су то чинили наши славни владари, који су живели у тешка времена и чинили оно што је угодно Богу. Владика Теодосије нагласио је да Црква остаје уз свој народ и да ће се чинити све што до нас стоји да олакшамо живот нашег верног народа у постојећој кризи. 
       
      Поред већ два отворена добротворна пункта: при храму Св. Великомученика Димитрија у Косовској Митровици и манастиру Бањска ово је трећи добротворни пункт Епархије Рашко-призренске где се најугроженијим грађанима, који не могу другачије да се снабдеју ,деле најосновније намирнице којих врло мало има у продавницама због тешке хуманитарне ситуације. Тренутно се деле намирнице из резерви народних кухиња Епархије Рашко-призренске док не пристигне додатна помоћ.
      Епархија Рашко-призренска 2. јула ове године обратила се епархијама СПЦ, појединцима и фирмама добротворима да се укључе у хуманитарну акцију како би се ублажиле последице несташице основних прехрамбених артикала у продавницама на северу Косова, што је изазвано седмомесечним таксама приштинских власти које онемогућавају нормалан увоз робе из централне Србије. Епархија је обавестила све који су вољни да помогну да прилоге за наше добротворне пунктове могу да уплате на рачун Епархије Рашко-призренске http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/uputstvo-kako-uplatiti-prilog-preko-eparhije-rasko-prizrenske-za-ugrozeni-narod-na-kosovu-i-me 
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Логос,
      Школски уред за Православну веронауку у аустријским државним школама своди позитиван биланс - све је више ђака на Веронауци. По најновијим подацима, укупан број ђака Веронауке (Катихизиса) на крају школске 2018/2019. износи 13. 600. Укупан број школа у којима се одржава Православна веронаука је око 1.000 у читавој Аустрији, извештава Бранислав Ђукарић, стручни инспектор - координатор Православне веронауке у Аустрији. Из године у годину наставља се позитиван тренд, додао је Ђукарић.
      Број вероучитеља је такође увећан у последњих неколико година и сада имамо око 111 православних вероучитеља и вероучитељица широм Аустрије, објашњава Ђукарић у разговору са медијском кућом "Катпрес" у Бечу. Предаје се у свим основним и средњим школама. Највише је полазника у основним школама. Занимљиво је да сам Беч заузима готово 50 процената свеукупног броја школа и ђака који су на настави веронауке. 
      Бранислав Ђукарић је координатор и инспектор за Веронауку у Аустрији, а у оквиру руководеће надлежности митрополита Арсенија (Кардамакиса), председавајућег Православне епископске конференције у Аустрији. 
      Приликом недавног сусрета свих вероучитеља у Бечу и учешћа у Божанској Литургији у грчком храму Свете Тројице у Бечу, митрополит Арсеније је похвалио напоре вероучитеља што посвећено предају истине своје вере. Он је оценио да се у јавном свету све више потискује или чак одбацује могућност говора "о Богу." Додао је да је првенствено вероучитељима у великој мери припао задатак да деци и младима "говоре о Богу" и учвршћују их у вери, закључак је митрополит Арсенија.
      Иначе, почеци Православне веронауке у Аустрији датирају од 1991.г. Кроз оснивање Инспектората за предмет Православна веронаука 2005.године дошло је до појачаног интересовања за овај предмет. Прављење наставних планова за основне и средње школе по етапама унапредило је Веронауку. 
      У новембру 2014.г. Православна епископска конференција у Бечу донела је и званични акт - "оквирна правила за православне вероучитеље у Аустрији", чиме је потврђена одговорност Цркве за вероучитеље који, било под окриљем Цркве, било у статусу државних намештеника, врше узвишену православну катихетску службу.

      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и умировљени Митрополит тверски г. Виктор (Руска православна црква) служили су данас, на Духовски понедјељак са свештенством Свету службу Божију у манастиру Режевићи у Паштровићима.
       
      У архипастирској бесједи након читања Јеванђеља, Митрополит Амфилохије је подсјетио на Господње ријечи да се тамо, гдје су двојица-тројица сабрани у Његово име и он сам налази.
      „Ево и нас сабраних данас овдје у овом светом храму, у овој светој обитељи, сабраних у име Христово. И кад смо у име Његово сабрани, и Он је заједно са нама. Као што је заједно и са свима онима који су се сабирали у Његово име, од апостолских времена“, казао је Митрополит црногорско-приморски.
      Додао је да се од тада до данас проповиједа и свједочи име Христово силом Духа Светога на свим земаљским језицима у свим земаљским народима.
      „Сабирају се у име Његово безбројне душе широм васељене и одјекује ријеч Његова, истина Његова, свједочи се Његово присуство. И људске душе жедне и гладне бога, и оне се прибирају, сабирају се, освећују се и просвећују, постају једно са једним, живим и истинитим Богом и постају једно и заједно једни са другима. Тако се обликује Црква христова кроз вјекове“, објаснио је Владика Амфилохије.
      Објаснио је да се тако обликује један народ Божји, састављен од свих земаљских народа.
      „Народ Божји у коме не игра улогу крв и тјелесност, или сроство по мјесту живљења, него оно што сабира и што преображава и њихово тјелесно сродство и мјесто гдје живе. То је Црква Божија у коју су призвани сви људи и сви земаљски народи да постану тај један народ Божји и царско свештенство, царски род. То је велики Божји дар свима људима и свима земаљским народима, велико освећење и просвећење – Дух Свети којим дише све што дише“, рекао је Владика.
      Владика је рекао да је и Света служба приз Духу Светоме да сиђе на нас и на  наше дарове.
      „И да нам хљеб претвори у тијело Христа Господа, а наше вино у крв Христа Господа. Исту ону крв и исто оно тијело које је распето за нас на Голготи и којега се причешћује сваки онај који је просвећен свјетлошћу истине Божје, кроз вјекове, постајући једно са живим Богом једним и јединим преко Сина Божијег јединородног, познајући Оца небескога“, казао је Владика Амфилохије.
      Након Литургије благосиљан је славски колач.
      Митрополит Амфилохије је казао да је посебан благослов за сабране на данашњој Литургији присуство Митрополита Виктора који доноси благослов Руске цркве.
      „Дух Свети, који је душа Цркве, је безграничан, па онда ни Црква нема граница. И сваки покушај да се Црква смјести у некакве земаљске границе врше само неразумни људи који немају свијести ни савјести, памети ни мудрости“, казао је он.
      Владика је нагласио да се данас молитвено спомињемо и Светог свештеномученика Јоаникија Црногорско-приморског и са њиме пострадалих свештеномученика и мученика Митрополије црногорско-приморске.
      „Побијени су од безбожника, нацифашиста и, посебно, од комуниста који су покушали да униште Цркву Христову заборављајући да је Црква неуништива и да је врата пакла неће надвладати“, поручио је Митрополит Амфилохије.
      Митрополит Виктор је на крају Владици Амфилохију поклонио архијерејску панагију.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      На празник Педесетнице, у недељу 16. јуна 2019. године, прослављена је храмовна слава у Бјеловару. Светом архијерејском Литургијом у бјеловарском храму Пресвете Тројице началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије уз саслужење архијерејског намесника бјеловарског протојереја-ставрофора Слободана Лалића, јереја Миломира Гвојића, пароха у Великој Писаници, јереја Љубуше Миодраговића, пароха у Нарти, јереја Немање Обрадовића, пароха у Бјеловару, ђакона др Драгана Радића из Загреба и ђакона Угљеше Пилингера из Вараждина.

      После свете Литургије Митрополит је прочитао молитве са вечерње Педесетнице и благословио славско жито и колач. У својој беседи верницима митрополит је говорио о великом празнику Силаска Светог Духа на апостоле. „Апостоли су, примивши Духа Светога, сведочили једнога Бога у Тројици и Спаситеља нашега Исуса Христа. После силаска Светог Духа апостоли су проповедали народу на свом матерњем језику, а свако ко је ту био присутан разумео је на своме језику шта су они говорили. Наравно да је то нешто што надилази логику и што се не може рационално објаснити, али тамо где је Бог Духом Светим и тамо где је љубав савршена, ту су сувишне сваке речи и ту, пре свега говори језик љубави и језик срца. Ту свако свакога разуме, без обзира одакле долази и одакле потиче и независно од тога коме и где припада.
      Овај догађај Педесетнице зове се још и рођендан Цркве, јер тог тренутка Бог је показао да оно што је изабрани народ носио као обећање од Бога, оно што је изабрани народ чувао као истину, то сада постаје реалност. То сада постаје универзално. Изабрани народ има своју мисију и свој значај за читав свет, за све народе. Он је постојао због тога да би се конституисала Црква у којој сви људи и сви народи постају изабрани народ. У њој сви људи и сви народи постају један народ. Црква је на дан Педесетнице дала, не само једнака права, не само једнаке шансе, него пуноћу истине и пуноћу спасења свим људима и свим народима света. Јер, Господ Христос је глава Цркве која је једно тело. 
      С обзиром на то да је једна глава и једно тело све различитости у Цркви не престају да постоје него се преображавају, јер је истинита реч апостола Павла који каже да нема Грка и Јеврејина, нема Скита и Варварина, нема роба и слободног, нема мушког и женског. Наиме, постоје различитости, постоје лични печати, али те различитости нису разлог да се развијају супротности и непријатељства, антагонизми и искључивост, него су те различитости посебни, лични дарови. Свако има нешто што је само његово, не да би то љубоморно чувао и сачувао за себе, него да би кроз то што је његово могао да се искаже, да би могао да се отвори ка другом ко има другачији печат, који има другачије особине, да би могао том другом и другачије да се дарује и да с њим, кроз тај свој дар, успостави комуникацију и гради заједницу, те да би кроз тај дар, и лични и посебни печат другога, могао другога да прими и доживи као свога“.

      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
×
×
  • Create New...