Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Vladan :::.

Патријархова иницијатива о обједињавању веронауке и грађанског васпитања у један предмет

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 21 минута, ana čarnojević рече

deologija, to je kada trazis da neko umre za tebe. 

hriscanska vera, to je kada je neko umro za tebe.

jos jednom reci da je hriscanstvo ideologija i imaces me na forumu na grbaci forevr. ovo nikad nigde nisam napisala na forumu niti sam imala potrebu ali tebe cu nagaziti kad god te vidim. i to potpuno nehriscanski. kako vas vise nije sramota da dolazite ovde i lupetate.

 

kako vas nije blam da ste toliko glupi???

Hvala na potvrdi onoga o čemu sam pisao. Ovo je tipičan komentar ideološki zadojenog čoveka.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 29 минута, Paradoksologija рече

Ovo može da bude korektno rešenje ako mu se pošteno i ozbiljno pristupi. Da predaju master religiolozi, a program prave, uz različite teologe, prevashodno filozofi, sociolozi, antropolozi i istoričari religije. 

Nema šanse nažalost.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, VaSa110 рече

Hvala na potvrdi onoga o čemu sam pisao. Ovo je tipičan komentar ideološki zadojenog čoveka.

nije mili moj. to je ljubav. kao kada neko za zenu koju volis kaze da je kurva.

ali ja sam kul lik i ipak necu da te bijem. meni su jasna tvoja ogranicenja i unutar svog referentnog okvira ti verovatno i ne mozes da smisljas drugacije gluposti. jer... glup ti je referentni okvir.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, ana čarnojević рече

ali ja sam kul lik i ipak necu da te bijem. meni su jasna tvoja ogranicenja i unutar svog referentnog okvira ti verovatno i ne mozes da smisljas drugacije gluposti. jer glup ti je referentni okvir.

:dobro:

Dobro eto konstatovasmo da imam glup referentni okvir, da sam ograničen i glup i da pričam gluposti. Da se ipak vratimo na temu. E da i obavezno mene blokiraj (da ne gubiš vreme čitajući moje gluposti).

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, VaSa110 рече

:dobro:

Dobro eto konstatovasmo da imam glup referentni okvir, da sam ograničen i glup i da pričam gluposti. Da se ipak vratimo na temu. E da i obavezno mene blokiraj (da ne gubiš vreme čitajući moje gluposti).

ti stvarno malo...sporije kapiraš. glup ti je referentni okvir iz koga promisljas konkretnu temu.

a mozda si nuklearni fizičar, otkud znam. pa si sav ponosan što su ti oči ispale od računanja i formula. pa bi da malo prosipaš istinu o svemiru. taj pogled na svet zasnovan na mitologizovanoj nauci i daje takve ohole plodove zbog kojih te  boli uvo da li si povredio nečije versko osećanje. i uvek se ovde na forum vraćate po još. to vas pali...šta?

okej, sretno nam bilo ignorisanje. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, VaSa110 рече

Brzo dok me ne blokiraš. Čekaj bre kako sam ti povredio verska osećanja? :scratch_head:

Pa rekao si za mog Raspetog Gospoda koji je umro i za mene i za tebe da je deo nekakve ideologije. tj da je veronauka ideologija. Odatle je krenulo. Ako nisi, a jesi, oprosti. 

Ipak ideš na ignor. I nemoj sad da muljaš i objašnjavaš zato što sam ja u pravu.

ajd ć.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Moraću da ponovim ono što sam poodavno već na nekoj drugoj temi napisao.

Vera je jedan od filozofskih pogleda, stavova o ovom našem svetu. Iz tog stava, pogleda izniklo je mnogo (hiljade i hiljade) religija (ideologija).

Ovo je moj stav i ako zaista vređa verska osećanja bilo koga žao mi je zbog toga.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, VaSa110 рече

 

Vera je jedan od filozofskih pogleda, stavova o ovom našem svetu. Iz tog stava, pogleda izniklo je mnogo (hiljade i hiljade) religija (ideologija).

znam Vaso. zato sam ti i rekla da ti je glup referentni okvir. 

ti imaš pravo da zastupaš to ali uvek moraš računati da ćeš na Poukama, ne ulazeći u tvoje motive zašto tu učestvuješ, nekom povrediti versko osećanje. zato što je naš Bog živ i prelep, kao što je npr živo i prelepo neko dete koje voliš najviše na svetu. nikakva spekulacija, teorija, pogled na svet i slično.  i mi Ga poznajemo a pri tom nismo psihotični i delirični. 

okej. ideš na ignor. sad stvarno. nemoj više da me kvotaš idem kod zubara, odvaliću koliko me boli. a kao popravio mi je zub i uzeo 4 soma.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, ana čarnojević рече

okej. ideš na ignor. sad stvarno. nemoj više da me kvotaš idem kod zubara, odvaliću koliko me boli. a kao popravio mi je zub i uzeo 4 soma.

Tacno sam znao da je u pitanju ili fizicki ili emotivni bol cim se ovako ophodis prema nekome na forumu. I ranije ti se slicno desavalo. Covjek nije napisao nista lose ili neispravno( religije nisu odvojive od njihovog ideoloskog djelovanja i politickog uticaja kroz istoriju, bez obzira sto njihov nauk govori drugacije)iznio je svoje misljenje i ti umjesto da obrazlozis i kritikujes napisano, vrijedjas njega bez razloga. Bolje da ne pises na forumu kad se ne osjecas dobro:)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Samo jedan nacin postoji da se gradjansko i vjeronauka proucavaju naucno, i to kroz predmet koji bi imao naziv etika( prakticna, bioetika itd.) i religije( sa naglaskom na najzastupljenije kod nas). Sa druge strane katihizaciju i licno udubljivanje u molitvu i citanje teoloskih knjiga i asketske literature treba ostaviti za dom uz savjete koji dolaze iz Crkve( svestenika, monaha, teologa). Ove ljude koji predaju treba ostaviti da predaju i dalje.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Paradoksologija рече

Ovo može da bude korektno rešenje ako mu se pošteno i ozbiljno pristupi. Da predaju master religiolozi, a program prave, uz različite teologe, prevashodno filozofi, sociolozi, antropolozi i istoričari religije. 

Где да нађу 2000 (и више) мастер религиолога? Осим тога друге религије се већ обрађују на часовима социологије и/или филозофије у средњим школама (што значи да је њима такав посебан предмет непотребан) а основце тиме оптерећивати мислим да је непотребно.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 26 минута, Vladan :::. рече

Где да нађу 2000 (и више) мастер религиолога? Осим тога друге религије се већ обрађују на часовима социологије и/или филозофије у средњим школама (што значи да је њима такав посебан предмет непотребан) а основце тиме оптерећивати мислим да је непотребно.
 

Vrlo se malo religije obrađuju na drugim časovima, ali nebitno, ovo što sam napisala je samo za slučaj da zaista postoji neki plan da se uvodi neki obavezan predmet.

Religiologija kao master postoji i pri Rektoratu i pri PBF-u. Ne bi morao to da bude neophodan uslov, bar ne u prvih nekoliko godina.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Paradoksologija рече

U odeljenju mog najstarijeg deteta većina ide na veronauku, kod srednjeg većina na građansko. Većina obično zeza manjinu, neka deca mole roditelje da ih prebacuju zbog pritiska. Kod roditelja uglavnom nema zadrtosti, većina bi ako može izbegla celu frku, posebno nakon dvoje katastrofalno loših veroučitelja.

Ја када на овој теми читам искуства вас форумаша из Београда имам утисак као да сте у другој земљи :) 

Никада до сада нисам чуо ни за један случај да се дете пребацило због притиска већине на било који предмет.

Углавном се пребацују из следећих разлога:

- стицајем околности дођу у ситуацију да чују предавање не другом предмету, заинтересују се и траже да се пребаце (чешће на верску)

- када верска и грађанско нису у истом термину због проблема у распореду деца траже да се пребаце да би избегла предчасове или 7/8 часове или двочасе или да угоде себи око превоза (подједнако)

- један од колега (из много могућих (оправданих и неоправданих) разлога) не може редовно да држи часове и деца траже да се пребаце код њега да би чешће губила наставу (подједнако)

- интервенције разредних и/или директора због анимозитета према једном од наставника или ради попуњавања норме наставника (оба чешће на уштрб верске)

- незадовољство (оправдано или неоправдано) ученика наставником или садржајем програма

- утицај родитеља, другара, других наставника, жеља за променом, нова интересовања.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Аристарх,
      @Разбојник на крстуОтворио сам овде тему, да не тролујемо другу тему. 
      Ја мсм. да јесте много погрешио. У неким деловима рада типа Псеудосфере. Окренуо је теорију са реалности за 180 степени. Што јесте чудно, то је као да спојиш две пирамиде или два рога у један са тиме да су површински веће стране, оне које су спојене. Само хиндуистичка или тадашња јеврејска теологија може да доведе до таквог схватања времена. Тако да његова аксиома јесте погрешна по мени, јер бољу аксиому у геометрији би извео нпр. неко од форумаша (ко је читао Св.Оце) кроз лично сагледавање питања времена и етике као начина за идентификацију математичке потпуности. Што би довело до аксиоме која је потпунија, геометријски модел без могуће критике...
      Псеудосфера Лобачевског је слична труби Евангелисте Торчелија. Што ти мислиш, дал је тај парадокс са бројем ПИ, навео Његоша (образован у Русији) да аналогијски криви тадашњу Папску теократску државу са све Торчелијем, притом аналогијски наводећи Питагору и Епикура као кривце за изопачење модерног хришћанина, називајући научнике који спајају Питагору и Епикура, будалама које одвајају људе од бога кроз нпр. математички парадокс Торчелијеве трубе судњег дана? (Епикур је имао конфликт са платоновим учењем типа учио је да нема мешања виших сила у свакодневницу људи, да бесмртност виших нивоа постојања од човека није реалност, постојању душа након телесне смрти у времну у Рају...)
      Извор Његошевог спева:
      Питагоре и ти Епикуре,
      зли тирјани душе бесамртне,
      мрачан ли вас облак прекријева
      и све ваше посљедоватеље.
      Ви сте људско име унизили
      и званије пред Богом човјека
      једначег га са бесловесношћу,
      небу грабећ искру божаствену,
      с којега је скочила огњишта,
      у скотско је следећи мртвило.
       .
      Будалама кад би повјеровали,
      поете су покољење лудо.
      Нашу сферу да ноћ не полази,
      би л’ овако лице неба сјало?
      Без остријех зубах ледне зиме,
      Би л’ топлоте благост познавали?
      Без будалах тупога погледа,
      би л’ умови могли блистат св’јетли?
      Свемогућство светом тајном шапти
      само души пламена поете.

      Све дивоте неба и небесах,
      Све што цвјета лучем свештенијем,
      мировили ли ал’ умови били,
      све прелести смртне и бесмртне –
      што је скупа ово свеколико
      до општега оца поезије?
      Званије је свештено поете,
      глас је његов неба влијаније,
      луча св’јетла руководитељ му,
      дијалект му величество творца.
       .
      Дивни пјевче србске народности,
      бич си судбе веће испитао, –
      свијет жељи не зна угодити.
      Судба ти је и моја позната;
      мислим, нејма подобне на земљи:
      до врата сам изника тартара,
      ад на мене са проклетством риче,
      сва му гледам гадна позоришта;
      ал’ на судбу викати не смијем –
      надежда ми вољом творца блиста!
      .
      Ја од тебе јоште много иштем:
      да поставиш у пламтеће врсте,
      пред очима Српства и Славјанства,
      Обилића, Ђорђа и Душана,
      И још кога српскога хероја;
      да прогрмиш хулом страховитом
      На Вујицу, Вука, Вукашина,
      Богомрске Српства отпаднике –
      злоћа њима мрачи име Срба,
      Тартар им је наказа малена!
       
    • Од Логос,
      Епископ Рашко-плризренски Теодосије данас је служио Св. Литургију у храму Св. Василија острошког у Лепосавићу уз саслужење свештенства храма. У својој беседи, Владика је обавестио вернике да се при овом храму данас отвара добротворни пункт који ће пружати помоћ најугроженијим лицима и породицама у овом делу Косова. Он је вернике подсетио да не можемо да се само уздамо у помоћ људи овога света, колико је важно да се уздамо у помоћ Божију, као што су то чинили наши славни владари, који су живели у тешка времена и чинили оно што је угодно Богу. Владика Теодосије нагласио је да Црква остаје уз свој народ и да ће се чинити све што до нас стоји да олакшамо живот нашег верног народа у постојећој кризи. 
       
      Поред већ два отворена добротворна пункта: при храму Св. Великомученика Димитрија у Косовској Митровици и манастиру Бањска ово је трећи добротворни пункт Епархије Рашко-призренске где се најугроженијим грађанима, који не могу другачије да се снабдеју ,деле најосновније намирнице којих врло мало има у продавницама због тешке хуманитарне ситуације. Тренутно се деле намирнице из резерви народних кухиња Епархије Рашко-призренске док не пристигне додатна помоћ.
      Епархија Рашко-призренска 2. јула ове године обратила се епархијама СПЦ, појединцима и фирмама добротворима да се укључе у хуманитарну акцију како би се ублажиле последице несташице основних прехрамбених артикала у продавницама на северу Косова, што је изазвано седмомесечним таксама приштинских власти које онемогућавају нормалан увоз робе из централне Србије. Епархија је обавестила све који су вољни да помогну да прилоге за наше добротворне пунктове могу да уплате на рачун Епархије Рашко-призренске http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/uputstvo-kako-uplatiti-prilog-preko-eparhije-rasko-prizrenske-za-ugrozeni-narod-na-kosovu-i-me 
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Логос,
      Школски уред за Православну веронауку у аустријским државним школама своди позитиван биланс - све је више ђака на Веронауци. По најновијим подацима, укупан број ђака Веронауке (Катихизиса) на крају школске 2018/2019. износи 13. 600. Укупан број школа у којима се одржава Православна веронаука је око 1.000 у читавој Аустрији, извештава Бранислав Ђукарић, стручни инспектор - координатор Православне веронауке у Аустрији. Из године у годину наставља се позитиван тренд, додао је Ђукарић.
      Број вероучитеља је такође увећан у последњих неколико година и сада имамо око 111 православних вероучитеља и вероучитељица широм Аустрије, објашњава Ђукарић у разговору са медијском кућом "Катпрес" у Бечу. Предаје се у свим основним и средњим школама. Највише је полазника у основним школама. Занимљиво је да сам Беч заузима готово 50 процената свеукупног броја школа и ђака који су на настави веронауке. 
      Бранислав Ђукарић је координатор и инспектор за Веронауку у Аустрији, а у оквиру руководеће надлежности митрополита Арсенија (Кардамакиса), председавајућег Православне епископске конференције у Аустрији. 
      Приликом недавног сусрета свих вероучитеља у Бечу и учешћа у Божанској Литургији у грчком храму Свете Тројице у Бечу, митрополит Арсеније је похвалио напоре вероучитеља што посвећено предају истине своје вере. Он је оценио да се у јавном свету све више потискује или чак одбацује могућност говора "о Богу." Додао је да је првенствено вероучитељима у великој мери припао задатак да деци и младима "говоре о Богу" и учвршћују их у вери, закључак је митрополит Арсенија.
      Иначе, почеци Православне веронауке у Аустрији датирају од 1991.г. Кроз оснивање Инспектората за предмет Православна веронаука 2005.године дошло је до појачаног интересовања за овај предмет. Прављење наставних планова за основне и средње школе по етапама унапредило је Веронауку. 
      У новембру 2014.г. Православна епископска конференција у Бечу донела је и званични акт - "оквирна правила за православне вероучитеље у Аустрији", чиме је потврђена одговорност Цркве за вероучитеље који, било под окриљем Цркве, било у статусу државних намештеника, врше узвишену православну катихетску службу.

      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и умировљени Митрополит тверски г. Виктор (Руска православна црква) служили су данас, на Духовски понедјељак са свештенством Свету службу Божију у манастиру Режевићи у Паштровићима.
       
      У архипастирској бесједи након читања Јеванђеља, Митрополит Амфилохије је подсјетио на Господње ријечи да се тамо, гдје су двојица-тројица сабрани у Његово име и он сам налази.
      „Ево и нас сабраних данас овдје у овом светом храму, у овој светој обитељи, сабраних у име Христово. И кад смо у име Његово сабрани, и Он је заједно са нама. Као што је заједно и са свима онима који су се сабирали у Његово име, од апостолских времена“, казао је Митрополит црногорско-приморски.
      Додао је да се од тада до данас проповиједа и свједочи име Христово силом Духа Светога на свим земаљским језицима у свим земаљским народима.
      „Сабирају се у име Његово безбројне душе широм васељене и одјекује ријеч Његова, истина Његова, свједочи се Његово присуство. И људске душе жедне и гладне бога, и оне се прибирају, сабирају се, освећују се и просвећују, постају једно са једним, живим и истинитим Богом и постају једно и заједно једни са другима. Тако се обликује Црква христова кроз вјекове“, објаснио је Владика Амфилохије.
      Објаснио је да се тако обликује један народ Божји, састављен од свих земаљских народа.
      „Народ Божји у коме не игра улогу крв и тјелесност, или сроство по мјесту живљења, него оно што сабира и што преображава и њихово тјелесно сродство и мјесто гдје живе. То је Црква Божија у коју су призвани сви људи и сви земаљски народи да постану тај један народ Божји и царско свештенство, царски род. То је велики Божји дар свима људима и свима земаљским народима, велико освећење и просвећење – Дух Свети којим дише све што дише“, рекао је Владика.
      Владика је рекао да је и Света служба приз Духу Светоме да сиђе на нас и на  наше дарове.
      „И да нам хљеб претвори у тијело Христа Господа, а наше вино у крв Христа Господа. Исту ону крв и исто оно тијело које је распето за нас на Голготи и којега се причешћује сваки онај који је просвећен свјетлошћу истине Божје, кроз вјекове, постајући једно са живим Богом једним и јединим преко Сина Божијег јединородног, познајући Оца небескога“, казао је Владика Амфилохије.
      Након Литургије благосиљан је славски колач.
      Митрополит Амфилохије је казао да је посебан благослов за сабране на данашњој Литургији присуство Митрополита Виктора који доноси благослов Руске цркве.
      „Дух Свети, који је душа Цркве, је безграничан, па онда ни Црква нема граница. И сваки покушај да се Црква смјести у некакве земаљске границе врше само неразумни људи који немају свијести ни савјести, памети ни мудрости“, казао је он.
      Владика је нагласио да се данас молитвено спомињемо и Светог свештеномученика Јоаникија Црногорско-приморског и са њиме пострадалих свештеномученика и мученика Митрополије црногорско-приморске.
      „Побијени су од безбожника, нацифашиста и, посебно, од комуниста који су покушали да униште Цркву Христову заборављајући да је Црква неуништива и да је врата пакла неће надвладати“, поручио је Митрополит Амфилохије.
      Митрополит Виктор је на крају Владици Амфилохију поклонио архијерејску панагију.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      На празник Педесетнице, у недељу 16. јуна 2019. године, прослављена је храмовна слава у Бјеловару. Светом архијерејском Литургијом у бјеловарском храму Пресвете Тројице началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије уз саслужење архијерејског намесника бјеловарског протојереја-ставрофора Слободана Лалића, јереја Миломира Гвојића, пароха у Великој Писаници, јереја Љубуше Миодраговића, пароха у Нарти, јереја Немање Обрадовића, пароха у Бјеловару, ђакона др Драгана Радића из Загреба и ђакона Угљеше Пилингера из Вараждина.

      После свете Литургије Митрополит је прочитао молитве са вечерње Педесетнице и благословио славско жито и колач. У својој беседи верницима митрополит је говорио о великом празнику Силаска Светог Духа на апостоле. „Апостоли су, примивши Духа Светога, сведочили једнога Бога у Тројици и Спаситеља нашега Исуса Христа. После силаска Светог Духа апостоли су проповедали народу на свом матерњем језику, а свако ко је ту био присутан разумео је на своме језику шта су они говорили. Наравно да је то нешто што надилази логику и што се не може рационално објаснити, али тамо где је Бог Духом Светим и тамо где је љубав савршена, ту су сувишне сваке речи и ту, пре свега говори језик љубави и језик срца. Ту свако свакога разуме, без обзира одакле долази и одакле потиче и независно од тога коме и где припада.
      Овај догађај Педесетнице зове се још и рођендан Цркве, јер тог тренутка Бог је показао да оно што је изабрани народ носио као обећање од Бога, оно што је изабрани народ чувао као истину, то сада постаје реалност. То сада постаје универзално. Изабрани народ има своју мисију и свој значај за читав свет, за све народе. Он је постојао због тога да би се конституисала Црква у којој сви људи и сви народи постају изабрани народ. У њој сви људи и сви народи постају један народ. Црква је на дан Педесетнице дала, не само једнака права, не само једнаке шансе, него пуноћу истине и пуноћу спасења свим људима и свим народима света. Јер, Господ Христос је глава Цркве која је једно тело. 
      С обзиром на то да је једна глава и једно тело све различитости у Цркви не престају да постоје него се преображавају, јер је истинита реч апостола Павла који каже да нема Грка и Јеврејина, нема Скита и Варварина, нема роба и слободног, нема мушког и женског. Наиме, постоје различитости, постоје лични печати, али те различитости нису разлог да се развијају супротности и непријатељства, антагонизми и искључивост, него су те различитости посебни, лични дарови. Свако има нешто што је само његово, не да би то љубоморно чувао и сачувао за себе, него да би кроз то што је његово могао да се искаже, да би могао да се отвори ка другом ко има другачији печат, који има другачије особине, да би могао том другом и другачије да се дарује и да с њим, кроз тај свој дар, успостави комуникацију и гради заједницу, те да би кроз тај дар, и лични и посебни печат другога, могао другога да прими и доживи као свога“.

      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
×
×
  • Create New...