Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Vladan :::.

Патријархова иницијатива о обједињавању веронауке и грађанског васпитања у један предмет

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 3 часа, Александар Милојков рече

Када ови што нападају веронауку са "аргументом" да дели децу

Ovako koncipirana veronauka (zajedno sa građanskim) u potpunosti i bez zadrške deli decu. Ovo nije napad na veronauku već konstatacija iz mog i iskustava dosta prijatelja. Svako se zatvorio u svoje ćoše a to je uvek loše. Naravno nije svuda tako ali je premalo takvih primera (ja nečuh ni za jedan).

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Александар Милојков рече

То сам ја предлагао на округлом столу, ономад када је Вербић хтео да елиминише веронауку. Само што нисам употребио термин "подела деце". Предлагао сам, а и даље стојим на том предлогу, да веронаука у Србији треба да буде синтеза два европска модела - катихетски и опште религијски. Тако, предмет би се звао Православни катихизис и религиологија (или нешто слично), Католички веронаук и религиологија, итд... Кроз тај предмет ученици би изучавали како садржај вере конкретне конфесије, тако и свет религије, а у првом реду онај сват са којим дели заједнички простор. Овакав предмет могао би да буде обавезан.

Мислим да је ово најбољи предлог и требало би га промовисати као добар модел по коме би тај предмет могао имати статус обавезног предмета.:aplauz:

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Нифада рече

Мислим да је ово најбољи предлог и требало би га промовисати као добар модел по коме би тај предмет могао имати статус обавезног предмета.:aplauz:

 

Па то је оно што вам и ја овде све време говорим.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 7.5.2019. at 19:39, Благовесник рече

 Стога је потребно да у сваки модел тог и таквог обједињеног предмета  Верска настава - Религијске културе Србије, било да се ученик определи за православну, католичку, протестанску, јеврејску или исламску, буде по једна наставна систематска целина и о свакој од осталих традиционалних религијских култура Србије!  Није могућа истинска сарадња, упознавање и изграђивање добрих  међу-културних и људских односа традиционалних верских заједница народа у Србији,  ако предаваче не буду именовале те исте традиционалне религијске културне заједнице Србије тј. њихови представници 

image.gif.5591e9287eb47bdc14aac15ef3dd7fbd.gif

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Никола Крушић рече

ово катихизис, религиологија може буквално да препадне и родитеље

Што се тиче назива....

 

Православна веронаука и друге религијске културе Србије

Православље и друге религијске културе Србије

Православље и друге традиционалне верске заједнице Србије

 или 

Православље и друге религијске културе

 

______________________________________________

тј.

Католички вјеронаук и друге религијске културе Србије

...

Ислам и друге религијске културе Србије

итд...

 

 

 

Дакле, зависно од тога коју од темељних тј. традиционалних религиозних култура Србије ученик изабере као примарну да се о њој више и опширније упозна, са позитивним освртом на све остале, са нагласком на толеранцију и изградњу добрих међу-људских, међу-културни и међу-верских односа.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 35 минута, Sofija_ рече

to je zato sto si vuletov, pa te niko ne benda :tv:

:)Могуће.

Али то ме не интересује, јер знам да нисам члан ни једне странке, а то што сам лично за нашег Председника Србије и напредну политичку опцију у Србији - СНС, заједно са  више од 55% гласова народа или грађана Србије (ок, нека је и нешто више од тога,  или пак мање, но, анкете се врте око тих 55%), је уверење које се темељи на резултатима и постигнућима које остварују у Србији. Зато не треба да збуњује толика подршка. Биће још већа! :skidamkapu:

Али то није овде тема... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Александар Милојков рече

Ја знам да се припремају уџбеници, а за ову иницијативу не знам, мада ми се јако допада.

пре 9 часа, cloudking рече

Takav objedinjeni predmet ne bi mogli da predaju svestenici SPC a to je onda big problem... za SPC :)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Александар Милојков рече

То сам ја предлагао на округлом столу, ономад када је Вербић хтео да елиминише веронауку. Само што нисам употребио термин "подела деце". Предлагао сам, а и даље стојим на том предлогу, да веронаука у Србији треба да буде синтеза два европска модела - катихетски и опште религијски. Тако, предмет би се звао Православни катихизис и религиологија (или нешто слично), Католички веронаук и религиологија, итд... Кроз тај предмет ученици би изучавали како садржај вере конкретне конфесије, тако и свет религије, а у првом реду онај сват са којим дели заједнички простор.     Овакав предмет могао би да буде обавезан.

Вероучитељи и сада, иако тога нема у плану и програму, обрађују друге религије (конфесије, секте, окултизам, сатанизам итд.) и то из три разлога:

- сами ученици то питају,

- у другим предметима се обрађују теме из других религија чиме настаје потреба за корелацијом и појашњавањем,

- сами вероучитељи сматрају да је то важно за децу.

То значи да је мењање формата предмета само ради тога непотребно а може да доведе и до тога да се направе велики проблеми у настави и расподелама.

 

Ако би се предмет променио на такав начин а да остане преовлађујућа веронаука једне од конфесија онда не би могао тј. смео да буде обавезан за сву децу.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 часа, VaSa110 рече

Ovako koncipirana veronauka (zajedno sa građanskim) u potpunosti i bez zadrške deli decu.

Никако, и проблем није у концепцији, нити у деци, него у задртим наставницима (било једних или других), неким директорима, неким задртим родитељима. Тамо где нема оних задртих ствари функционишу добро а евентуални проблеми и неспоразуми се углавном решавају у ходу на најбољни могући начин.

пре 7 часа, VaSa110 рече

Ovo nije napad na veronauku već konstatacija iz mog i iskustava dosta prijatelja.

Ја имам потпуно супротна искуства а горе сам написао зашто је то тако.

пре 7 часа, VaSa110 рече

Svako se zatvorio u svoje ćoše a to je uvek loše. Naravno nije svuda tako ali je premalo takvih primera (ja nečuh ni za jedan).

Требало би ми ваздан куцања да ти набројим све примере корелација, заједничих радионица, часова, пројекција, такмичења, огледних часова, школских прослава и представа итд. итд. итд. на којима су вођена било вероучитељем било наставником грађанског учествовала и једна и друга деца. Ван свих других разлога има један који је једноставан да се разуме: (нормалним, не задртим) наставницима је тако лакше ;)   Да би имао бар један пример :) ево, сада за Васкрс, на такмичењу за најлепше осликано васкршње јаје победило је једно које је осликало дете са... грађанског. :)

Дакле, где су људи нормални, нема проблема и сегрегације деце. И моје искуство је да је то углавном и тако.

А ево и један између разноразних примера задртости. Вероучитељ пусти клинцима цртани филм на неку од наставних тема. Деца са грађанског за то сазнају и траже да и она гледају цртани (за њих је то обичан цртани јер и не размишљају о религији). Колегиница пита вероучитеља и овај се наравно сложи. Након 2-3 таква часа колегиница каже да не може више да доводи децу иако траже (и иако је и њој самој тако лакше) јер су се побунили неки родитељи (деце са грађанског) и претили тужбом директору. И онда, пуф, свако у своје ћоше, као што си рекао...
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

To može da bude deo deobe o kojoj se priča, svest dece da oni drugi, drugačiji, nešto drugo rade. U odeljenju mog najstarijeg deteta većina ide na veronauku, kod srednjeg većina na građansko. Većina obično zeza manjinu, neka deca mole roditelje da ih prebacuju zbog pritiska. Kod roditelja uglavnom nema zadrtosti, većina bi ako može izbegla celu frku, posebno nakon dvoje katastrofalno loših veroučitelja.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Vladan :::. рече

Никако, и проблем није у концепцији, нити у деци, него у задртим наставницима (било једних или других), неким директорима, неким задртим родитељима. Тамо где нема оних задртих ствари функционишу добро а евентуални проблеми и неспоразуми се углавном решавају у ходу на најбољни могући начин.

Nisam lepo napisao. Nije toliko problem vera - građansko već vera - vera. Potpuno je normalno da svaka ideologija smatra sebe za jedinu ispravu i tačnu Takođe je potpuno normalno da svaka ideologija ima težnju ka širenju svoje istine. Kada su deca svako u "svom ćošku" tj. uče samo o svojoj veri velika je verovatnoća da će to stvoriti netoleranciju i sve što iz toga sledi.

Možda je bolja varijanta da su deca zajedno i da im se prezentuju sve (velike) religije. Naravno svestan sam da ovo ne garantuje sticanje velikog stepena tolerancije jer kad deca odu kući ili u svoju bogomolju...... ali svakako je bolje nego "svako u svoje ćoše".

Inače nevezano za veronauku moje je mišljenje da je uvođenje bilo koje ideologije u škole izrazito loše.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, VaSa110 рече

Nisam lepo napisao. Nije toliko problem vera - građansko već vera - vera. Potpuno je normalno da svaka ideologija smatra sebe za jedinu ispravu i tačnu Takođe je potpuno normalno da svaka ideologija ima težnju ka širenju svoje istine. Kada su deca svako u "svom ćošku" tj. uče samo o svojoj veri velika je verovatnoća da će to stvoriti netoleranciju i sve što iz toga sledi.

Možda je bolja varijanta da su deca zajedno i da im se prezentuju sve (velike) religije. Naravno svestan sam da ovo ne garantuje sticanje velikog stepena tolerancije jer kad deca odu kući ili u svoju bogomolju...... ali svakako je bolje nego "svako u svoje ćoše".

Inače nevezano za veronauku moje je mišljenje da je uvođenje bilo koje ideologije u škole izrazito loše.

ideologija, to je kada trazis da neko umre za tebe. 

hriscanska vera, to je kada je neko umro za tebe.

jos jednom reci da je hriscanstvo ideologija i imaces me na forumu na grbaci forevr. ovo nikad nigde nisam napisala na forumu niti sam imala potrebu ali tebe cu nagaziti kad god te vidim. i to potpuno nehriscanski. kako vas vise nije sramota da dolazite ovde i lupetate.

 

kako vas nije blam da ste toliko glupi???

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, VaSa110 рече

Možda je bolja varijanta da su deca zajedno i da im se prezentuju sve (velike) religije.

Ovo može da bude korektno rešenje ako mu se pošteno i ozbiljno pristupi. Da predaju master religiolozi, a program prave, uz različite teologe, prevashodno filozofi, sociolozi, antropolozi i istoričari religije. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Аристарх,
      @Разбојник на крстуОтворио сам овде тему, да не тролујемо другу тему. 
      Ја мсм. да јесте много погрешио. У неким деловима рада типа Псеудосфере. Окренуо је теорију са реалности за 180 степени. Што јесте чудно, то је као да спојиш две пирамиде или два рога у један са тиме да су површински веће стране, оне које су спојене. Само хиндуистичка или тадашња јеврејска теологија може да доведе до таквог схватања времена. Тако да његова аксиома јесте погрешна по мени, јер бољу аксиому у геометрији би извео нпр. неко од форумаша (ко је читао Св.Оце) кроз лично сагледавање питања времена и етике као начина за идентификацију математичке потпуности. Што би довело до аксиоме која је потпунија, геометријски модел без могуће критике...
      Псеудосфера Лобачевског је слична труби Евангелисте Торчелија. Што ти мислиш, дал је тај парадокс са бројем ПИ, навео Његоша (образован у Русији) да аналогијски криви тадашњу Папску теократску државу са све Торчелијем, притом аналогијски наводећи Питагору и Епикура као кривце за изопачење модерног хришћанина, називајући научнике који спајају Питагору и Епикура, будалама које одвајају људе од бога кроз нпр. математички парадокс Торчелијеве трубе судњег дана? (Епикур је имао конфликт са платоновим учењем типа учио је да нема мешања виших сила у свакодневницу људи, да бесмртност виших нивоа постојања од човека није реалност, постојању душа након телесне смрти у времну у Рају...)
      Извор Његошевог спева:
      Питагоре и ти Епикуре,
      зли тирјани душе бесамртне,
      мрачан ли вас облак прекријева
      и све ваше посљедоватеље.
      Ви сте људско име унизили
      и званије пред Богом човјека
      једначег га са бесловесношћу,
      небу грабећ искру божаствену,
      с којега је скочила огњишта,
      у скотско је следећи мртвило.
       .
      Будалама кад би повјеровали,
      поете су покољење лудо.
      Нашу сферу да ноћ не полази,
      би л’ овако лице неба сјало?
      Без остријех зубах ледне зиме,
      Би л’ топлоте благост познавали?
      Без будалах тупога погледа,
      би л’ умови могли блистат св’јетли?
      Свемогућство светом тајном шапти
      само души пламена поете.

      Све дивоте неба и небесах,
      Све што цвјета лучем свештенијем,
      мировили ли ал’ умови били,
      све прелести смртне и бесмртне –
      што је скупа ово свеколико
      до општега оца поезије?
      Званије је свештено поете,
      глас је његов неба влијаније,
      луча св’јетла руководитељ му,
      дијалект му величество творца.
       .
      Дивни пјевче србске народности,
      бич си судбе веће испитао, –
      свијет жељи не зна угодити.
      Судба ти је и моја позната;
      мислим, нејма подобне на земљи:
      до врата сам изника тартара,
      ад на мене са проклетством риче,
      сва му гледам гадна позоришта;
      ал’ на судбу викати не смијем –
      надежда ми вољом творца блиста!
      .
      Ја од тебе јоште много иштем:
      да поставиш у пламтеће врсте,
      пред очима Српства и Славјанства,
      Обилића, Ђорђа и Душана,
      И још кога српскога хероја;
      да прогрмиш хулом страховитом
      На Вујицу, Вука, Вукашина,
      Богомрске Српства отпаднике –
      злоћа њима мрачи име Срба,
      Тартар им је наказа малена!
       
    • Од Логос,
      Епископ Рашко-плризренски Теодосије данас је служио Св. Литургију у храму Св. Василија острошког у Лепосавићу уз саслужење свештенства храма. У својој беседи, Владика је обавестио вернике да се при овом храму данас отвара добротворни пункт који ће пружати помоћ најугроженијим лицима и породицама у овом делу Косова. Он је вернике подсетио да не можемо да се само уздамо у помоћ људи овога света, колико је важно да се уздамо у помоћ Божију, као што су то чинили наши славни владари, који су живели у тешка времена и чинили оно што је угодно Богу. Владика Теодосије нагласио је да Црква остаје уз свој народ и да ће се чинити све што до нас стоји да олакшамо живот нашег верног народа у постојећој кризи. 
       
      Поред већ два отворена добротворна пункта: при храму Св. Великомученика Димитрија у Косовској Митровици и манастиру Бањска ово је трећи добротворни пункт Епархије Рашко-призренске где се најугроженијим грађанима, који не могу другачије да се снабдеју ,деле најосновније намирнице којих врло мало има у продавницама због тешке хуманитарне ситуације. Тренутно се деле намирнице из резерви народних кухиња Епархије Рашко-призренске док не пристигне додатна помоћ.
      Епархија Рашко-призренска 2. јула ове године обратила се епархијама СПЦ, појединцима и фирмама добротворима да се укључе у хуманитарну акцију како би се ублажиле последице несташице основних прехрамбених артикала у продавницама на северу Косова, што је изазвано седмомесечним таксама приштинских власти које онемогућавају нормалан увоз робе из централне Србије. Епархија је обавестила све који су вољни да помогну да прилоге за наше добротворне пунктове могу да уплате на рачун Епархије Рашко-призренске http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/uputstvo-kako-uplatiti-prilog-preko-eparhije-rasko-prizrenske-za-ugrozeni-narod-na-kosovu-i-me 
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Логос,
      Школски уред за Православну веронауку у аустријским државним школама своди позитиван биланс - све је више ђака на Веронауци. По најновијим подацима, укупан број ђака Веронауке (Катихизиса) на крају школске 2018/2019. износи 13. 600. Укупан број школа у којима се одржава Православна веронаука је око 1.000 у читавој Аустрији, извештава Бранислав Ђукарић, стручни инспектор - координатор Православне веронауке у Аустрији. Из године у годину наставља се позитиван тренд, додао је Ђукарић.
      Број вероучитеља је такође увећан у последњих неколико година и сада имамо око 111 православних вероучитеља и вероучитељица широм Аустрије, објашњава Ђукарић у разговору са медијском кућом "Катпрес" у Бечу. Предаје се у свим основним и средњим школама. Највише је полазника у основним школама. Занимљиво је да сам Беч заузима готово 50 процената свеукупног броја школа и ђака који су на настави веронауке. 
      Бранислав Ђукарић је координатор и инспектор за Веронауку у Аустрији, а у оквиру руководеће надлежности митрополита Арсенија (Кардамакиса), председавајућег Православне епископске конференције у Аустрији. 
      Приликом недавног сусрета свих вероучитеља у Бечу и учешћа у Божанској Литургији у грчком храму Свете Тројице у Бечу, митрополит Арсеније је похвалио напоре вероучитеља што посвећено предају истине своје вере. Он је оценио да се у јавном свету све више потискује или чак одбацује могућност говора "о Богу." Додао је да је првенствено вероучитељима у великој мери припао задатак да деци и младима "говоре о Богу" и учвршћују их у вери, закључак је митрополит Арсенија.
      Иначе, почеци Православне веронауке у Аустрији датирају од 1991.г. Кроз оснивање Инспектората за предмет Православна веронаука 2005.године дошло је до појачаног интересовања за овај предмет. Прављење наставних планова за основне и средње школе по етапама унапредило је Веронауку. 
      У новембру 2014.г. Православна епископска конференција у Бечу донела је и званични акт - "оквирна правила за православне вероучитеље у Аустрији", чиме је потврђена одговорност Цркве за вероучитеље који, било под окриљем Цркве, било у статусу државних намештеника, врше узвишену православну катихетску службу.

      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и умировљени Митрополит тверски г. Виктор (Руска православна црква) служили су данас, на Духовски понедјељак са свештенством Свету службу Божију у манастиру Режевићи у Паштровићима.
       
      У архипастирској бесједи након читања Јеванђеља, Митрополит Амфилохије је подсјетио на Господње ријечи да се тамо, гдје су двојица-тројица сабрани у Његово име и он сам налази.
      „Ево и нас сабраних данас овдје у овом светом храму, у овој светој обитељи, сабраних у име Христово. И кад смо у име Његово сабрани, и Он је заједно са нама. Као што је заједно и са свима онима који су се сабирали у Његово име, од апостолских времена“, казао је Митрополит црногорско-приморски.
      Додао је да се од тада до данас проповиједа и свједочи име Христово силом Духа Светога на свим земаљским језицима у свим земаљским народима.
      „Сабирају се у име Његово безбројне душе широм васељене и одјекује ријеч Његова, истина Његова, свједочи се Његово присуство. И људске душе жедне и гладне бога, и оне се прибирају, сабирају се, освећују се и просвећују, постају једно са једним, живим и истинитим Богом и постају једно и заједно једни са другима. Тако се обликује Црква христова кроз вјекове“, објаснио је Владика Амфилохије.
      Објаснио је да се тако обликује један народ Божји, састављен од свих земаљских народа.
      „Народ Божји у коме не игра улогу крв и тјелесност, или сроство по мјесту живљења, него оно што сабира и што преображава и њихово тјелесно сродство и мјесто гдје живе. То је Црква Божија у коју су призвани сви људи и сви земаљски народи да постану тај један народ Божји и царско свештенство, царски род. То је велики Божји дар свима људима и свима земаљским народима, велико освећење и просвећење – Дух Свети којим дише све што дише“, рекао је Владика.
      Владика је рекао да је и Света служба приз Духу Светоме да сиђе на нас и на  наше дарове.
      „И да нам хљеб претвори у тијело Христа Господа, а наше вино у крв Христа Господа. Исту ону крв и исто оно тијело које је распето за нас на Голготи и којега се причешћује сваки онај који је просвећен свјетлошћу истине Божје, кроз вјекове, постајући једно са живим Богом једним и јединим преко Сина Божијег јединородног, познајући Оца небескога“, казао је Владика Амфилохије.
      Након Литургије благосиљан је славски колач.
      Митрополит Амфилохије је казао да је посебан благослов за сабране на данашњој Литургији присуство Митрополита Виктора који доноси благослов Руске цркве.
      „Дух Свети, који је душа Цркве, је безграничан, па онда ни Црква нема граница. И сваки покушај да се Црква смјести у некакве земаљске границе врше само неразумни људи који немају свијести ни савјести, памети ни мудрости“, казао је он.
      Владика је нагласио да се данас молитвено спомињемо и Светог свештеномученика Јоаникија Црногорско-приморског и са њиме пострадалих свештеномученика и мученика Митрополије црногорско-приморске.
      „Побијени су од безбожника, нацифашиста и, посебно, од комуниста који су покушали да униште Цркву Христову заборављајући да је Црква неуништива и да је врата пакла неће надвладати“, поручио је Митрополит Амфилохије.
      Митрополит Виктор је на крају Владици Амфилохију поклонио архијерејску панагију.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      На празник Педесетнице, у недељу 16. јуна 2019. године, прослављена је храмовна слава у Бјеловару. Светом архијерејском Литургијом у бјеловарском храму Пресвете Тројице началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије уз саслужење архијерејског намесника бјеловарског протојереја-ставрофора Слободана Лалића, јереја Миломира Гвојића, пароха у Великој Писаници, јереја Љубуше Миодраговића, пароха у Нарти, јереја Немање Обрадовића, пароха у Бјеловару, ђакона др Драгана Радића из Загреба и ђакона Угљеше Пилингера из Вараждина.

      После свете Литургије Митрополит је прочитао молитве са вечерње Педесетнице и благословио славско жито и колач. У својој беседи верницима митрополит је говорио о великом празнику Силаска Светог Духа на апостоле. „Апостоли су, примивши Духа Светога, сведочили једнога Бога у Тројици и Спаситеља нашега Исуса Христа. После силаска Светог Духа апостоли су проповедали народу на свом матерњем језику, а свако ко је ту био присутан разумео је на своме језику шта су они говорили. Наравно да је то нешто што надилази логику и што се не може рационално објаснити, али тамо где је Бог Духом Светим и тамо где је љубав савршена, ту су сувишне сваке речи и ту, пре свега говори језик љубави и језик срца. Ту свако свакога разуме, без обзира одакле долази и одакле потиче и независно од тога коме и где припада.
      Овај догађај Педесетнице зове се још и рођендан Цркве, јер тог тренутка Бог је показао да оно што је изабрани народ носио као обећање од Бога, оно што је изабрани народ чувао као истину, то сада постаје реалност. То сада постаје универзално. Изабрани народ има своју мисију и свој значај за читав свет, за све народе. Он је постојао због тога да би се конституисала Црква у којој сви људи и сви народи постају изабрани народ. У њој сви људи и сви народи постају један народ. Црква је на дан Педесетнице дала, не само једнака права, не само једнаке шансе, него пуноћу истине и пуноћу спасења свим људима и свим народима света. Јер, Господ Христос је глава Цркве која је једно тело. 
      С обзиром на то да је једна глава и једно тело све различитости у Цркви не престају да постоје него се преображавају, јер је истинита реч апостола Павла који каже да нема Грка и Јеврејина, нема Скита и Варварина, нема роба и слободног, нема мушког и женског. Наиме, постоје различитости, постоје лични печати, али те различитости нису разлог да се развијају супротности и непријатељства, антагонизми и искључивост, него су те различитости посебни, лични дарови. Свако има нешто што је само његово, не да би то љубоморно чувао и сачувао за себе, него да би кроз то што је његово могао да се искаже, да би могао да се отвори ка другом ко има другачији печат, који има другачије особине, да би могао том другом и другачије да се дарује и да с њим, кроз тај свој дар, успостави комуникацију и гради заједницу, те да би кроз тај дар, и лични и посебни печат другога, могао другога да прими и доживи као свога“.

      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
×
×
  • Create New...