Jump to content
Милан Ракић

Poslednja vest: MTU Aeroengines otvara fabriku za održavanje i remont turbomlaznih motora u Srbiji.

Оцени ову тему

Recommended Posts

Ministarstvo privrede potpisalo je Memorandum o razumevanju sa nemačkom kompanijom "MTU Aero Engines".

vucic-srajger.jpg

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je prisustvovao potpisivanju, je ocenio da je ovo veliki projekat, koji znači novi tehnološki život Srbije.

Memorandum su potpisali ministar privrede Goran Knežević i član Upravnog odbora kompanije, koja proizvodi motore za civilne i vojne avione, Mihael Šrajeg.

Vučić je najavio da će u junu biti potpisan ugovor o investiciji te kompanije u okolini Beograda, najverovatnije u Pazovi.

Sedište kompanije, koja posluje u 15 država u svetu, je u Minhenu.

http://www.mtu.de/

Kompanija ima oko 10.000 zaposlenih, sa godišnjim prihodima od 4,6 milijardi evra.

Ima vodeću ulogu u pružanju usluga održavanja i servisa za motor V2500 koji se nalazi u avionu "Erbas A 320".

U vojnom sektoru, MTU Aero Engines je vodeći industrijski partner za skoro sve tipove motora nemačke avijacije.

N1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Kako je kompanija MTU Aero Engines upravo saopštila, njihovo postrojenje u Srbiji nalaziće se u Novoj Pazovi i sa radom počinje 2020. godine.

      MTU će u Srbiji registrovati kompaniju MTU Maintenenace Serbia d.o.o. koja će biti u njihovom stopostotnom vlasništvu.
      Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić danas je prilikom obilaska Buržea posetila i štand MTU-a i tom prilikom je predstavila plan Srbije za formiranje, kako je rečeno, „Nacionalnog vazduhoplovnog klastera“. Iako trenutno još nema detalja o formi i funkciji klastera, Tango Six nezvanično saznaje da će u pitanju inicijalno biti reč o centru za obuku tehničara koji će biti državni ulog u MTU poslu ali i povoljnost budućim kompanijama koje posluju u sličnoj oblasti a koje bi trebalo da budu privučene pre svega uz pomoć MTU-a. Nemačka kompanija je zato tražila formiranje klastera, odnosno opipljivije državne strategije podsticanja pre svega obuke (vazduhoplovno) mašinskih radnika.
      Obuka novih kadrova visoko na listi prioriteta MTU-a i države / Foto: Petar Vojinović, Tango Six – U Srbiji ćemo osnovati postrojenje za reparaciju delova sa kapacitetom od otprilike 400.000 radnih sati. Globalno, radi konteksta, obavimo oko 1,9 miliona radnih sati u trenutnim postrojenjima. Pokretanje aktivnosti u Srbiji je deo naše globalne priče rasta. Globalni MRO biznis će tek rasti. Da bi odgovorili ovom izazovu investiramo u trenutna postrojenja i širimo postojeću mrežu sa postrojenjima koja će biti posvećena ovom nivou posla, reparaciji delova. Operativna fleksibilnost je ključna radi pružanja konkurentskih usluga globalnom tržištu. Uključivanjem imena „Srbija“ u naš brend kao podružnice podvlači našu sigurnost da postajemo vredan i posvećen indsutrijski igrač u vašoj zemlji. – izjavio je CPO (Chief Program Officer) MTU-a Michael Schreyögg.
      Štand MTU-a na Buržeu / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Kako saznajemo, premijerka je danas kompaniji MTU predala „administrativna odobrenja“ i kompanija će ove godine uspostaviti „Projektnu kancelariju“ u Srbiji koja će voditi aktivnosti do formiranja MTU Serbia d.o.o. entiteta. Postavljanje kamena temeljca za postrojenje najavljeno je u jesen 2020. godine.
      Petar VOJINOVIĆ

    • Од Милан Ракић,
      Razvoj popularne muzike je u poslednjoj deceniji prošlog veka otvorio dno za još deset podrumskih spratova treša pa Šaban Šaulić spram nekih estradnih pojava današnjice deluje nadmoćno, kao Mocart zalutao među urođenike.

      Jednog običnog dana sredinom šezdesetih godina prošlog veka u Šapcu je bivši bokser Mačve Alija uveo svog bratanca, inače talentovanog fudbalera, ali i teškog pušača od desete godine života, u kafanu i naredio mu da peva. On je pustio glas:
      Čajorije, šukarije,
      ma phir urde pala mande,
      ma phir urde pala mande,
      čaje!
      Klinac je tako dobro imitirao Esmu Redžepovu da se pred kafanom napravila gužva – ljudi su mislili da je Esma došla u Šabac.
      Taj klinac se zvao Šaban Šaulić.
      Područje između  Bijeljine, Šapca, Loznice , Zvornika i Tuzle nikada nije bilo neka definisana politička ili geografska  celina. Tamo gde su se spajali Podrinje, Majevica, Semberija i Mačva ipak je postojala jedna nevidljiva ali moćna veza među običnim ljudima.
      Oni su, čini mi se, više nego na drugim mestima, imali sklonost ka narodnjacima. I to u rasponu od takozvanih „izvornjaka“ i ojkača preko svake vrste narodnjačkog treša, do vrhunskih poluorijentalnih šlagera.
      Radio Loznica i Radio Šabac su sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka danonoćno isijavali te hitove, kombinujući ih sa „željama i pozdravima". Narodnjaci su već tada polako gubili svoju čednost i postajali – veliki biznis.
      "Dajte mi utjehu”
      Šaban Šaulić se krajem šezdesetih pojavio niotkud u toj šabačkoj mehani, sa osamnaest je zaprepastio i orkestar i menadžera u Beogradu svojim jedinstvenim glasom na audiciji, već posle tri dana je napravio prvi studijski snimak. Ćutljivi mladić se pokazao kao vanserijski talenat. Ono imaginarno kraljevstvo narodnjaka koje se prostire sa obe strane Drine dobilo je svog nekrunisanog princa. Mada je rođen u Šapcu, Bijeljina, odakle mu je bila majka, inače partizanka odlikovana ordenom za hrabrost, takođe je obeležila njegovo detinjstvo. Majka je bila nosilac muzičkog dara – bijeljinski komšiluk bi zaustavljao dah kada bi ona zapevala.
      Na prvoj ploči, snimljenoj 1969. Šaban Šaulić peva jezikom bijeljinskih sokaka - na ijekavici: Utjehu, dajte mi utjehu / za dušu slomljenu / za ranu na srcu /za ljubav nevjernu – dajte mi utjehu. To je postao hit na radio stanicama, ali se – što je još važnije – pesma odmah nametnula kafanskim pevačima.
      Ljudi su u kafanama uz nju dizali ruke u onom čuvenom, do pola glumljenom, a od pola smrtno ozbiljnom zanosu. Mladi Šaban se nastanjuje  u Beogradu. U metropoli folka zlatno grlo će skromnog šabačkog momka od podstanarske sobice na Banovom brdu dovesti sve do porodične kuće na Dedinju. 
      Moj Šaban
      Osamdesetih je Šaban Šaulić već bio kralj folka, a za moje okruženje i više od toga - jedan od apsolutnih autoriteta u narodnjačkom miljeu. Čovek sa kristalnim glasom je svojim pesmama opsluživao teški rakijski zanos momaka za šankovima bistroa u bosanskoj varošici u kojoj sam odrastao. U našim raspravama Šaban, kako su ga familijarno zvali moji školski drugovi, beše nedodirljiv. Svaki znak pitanja koji bi se nehotice pojavio nad mojim namrštenim čelom – jer ja sam stanovao u drugačijem univerzumu u kojem su se note ukrštale pinkflojdovski – bio bi doživljavan kao veleizdaja.
      Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, odrastajući u opisanom narodnjačkom kraljevstvu, naučio sam da živim sa tuđim zanosima koje nisam delio. Katkad  sam se neoprezno upuštao u situacije, u kojima su svi oko mene bili pijani, a komandu nad zvučnicima je imao predstavnik većine – neki Šabanov fan. Bilo je noći u kojima sam morao da slušam i po dvadesetak puta: „Bio sam pijanac /nekada zbog nje/  tugovao, lumpovao i sa čašom drugovao / cigani me svi poznaju, bio sam pijanac”.
      To je u socijalističkom raju odjekivalo kao himna svih ruralnih ispičutura. Prinudno modernizovana radnička klasa sa seljačkim korenima mogla se konačno pronaći u toj vrsti zašećerene emotivnosti – uživanje u sopstvenom bolu i samosažaljenje su ionako, prema Dvornikoviću, sačinjavaju sevdalijski temelj balkanskog čoveka.
      Anđeoski glas palanke
      Šabanovi  hitovi su tokom sedamdesetih izražavali novu samosvest širokih narodnih masa. Ljudi koji su u predgrađima varoši i gradova zidali kuće, pre podne radili u fabrikama, a popodne obrađivali svoje dulume zemlje, zalazili u kafane sa kariranim stolnjacima i prepunim limenim pepeljarama i zaljubljivali se u konobarice, u Šabanovim melodijama i tekstovima pronalazili su sebe. Oni su novokomponovanu muziku doživljavali kao izraz svog emotivnog sklopa – red patetike, red prejakih osećanja, red pseudopesničkih metafora, red patnje koju je Šaban znao radosno otpevati. Nekada su to bile i kriptične poruke, mudrosti čije krajnje domete niko nije razumevao, ali su se uz špricer, pivo i ostale opijate, kroz gusti duvanski dim te reči otvarale balkanske čakre: “Jedna lasta ne čini proleće - a ni jesen jedan cvet uveli”.  
      Jugoslovenska industrija je usisavala seosku i provincijsku omladinu u orbitu gradova. Žal za ostavljenim zavičajem, nesnalaženje u hladnim gradovima i kompleksi proistekli iz kulturnog šoka nisu nalazili svoj izraz u tadašnjoj vrhunskoj književnosti, popu ili roku.
      Te potrebe prepoznali su narodnjački bardovi, pretvarajući kulturološke lomove u kafansko-terapeutske rituale:  “Kako si majko, kako si oče / kakvo je tamo vreme / da li se momci u selu žene /pitali neko za mene?”
      Ovaj motiv koji se pojavio 1974. ponavlja u podvarijantama u raznim Šabanovim pesmama, kao što je “S namerom pođoh u veliki grad” iz 1989.
      U svakom slučaju, tekstovi narodnjaka su bili čista poezija za one koji nikada ne čitaju poeziju.
      Šaban se urbanizovao, zemlja ruralizovala
      Afirmacija seoske osećajnosti, njegova apoteoza, Šabanu je donela i neupitnu naklonost socijalističkih seljaka: Ti motiku uzmi od majke /a ja ću od oca plug / jer to nam je, sejo mila / najveći dug (1975).
      Ali skoro istovremeno Šaban upotrebljava vokabular koji nije do kraja kompatibilan sa konstruisanom agrarnom idilom. U njegovim pesmama se pojavljuju i aristokratske ukrasne biljke poput  narcisa (“Uvenuće narcis beli / što ga tebi htedoh dati”).
      Urbanizacija jugoslovenskog sela napreduje.
      Početkom osamdesetih Šaban Šaulić već sam piše svoje melodije. U njegove pesme ulaze konkretne žene kao što je Gordana (1976)
      ili Snežana (Sneg je opet Snežana, 1981).
      Upravo ova poslednja balada ima stišan, profinjen izraz i nagoveštava Šabana koji će za života u najboljim momentima postati živi klasik starogradske muzike čije se pesme izvode u najfinijim restoranima uz akustičnu pratnju.
      Šaban Šaulić je bio i vrstan interpretator sevdaha, mada taj deo njegovog umetničkog angažmana  u očima njegovih fanova nije bio u prvom planu.
      Devedesete su donele redukovanje tržišta i raspad zemlje, ali Šaban, za razliku od nekih drugih estradnih kolega, nije otvoreno učestvovao u stvaranju navijačkih tabora.
      Mocart među urođenicima
      Turbofolk i njegovi “trubaduri etničkog čišćenja” su pokazali da mi, koji smo smatrali da je svet koji je Šaban predstavljao, svet koji će biti prevaziđen, nismo bili u pravu. Razvoj popularne muzike je u poslednjoj deceniji prošlog veka otvorio dno za još deset podrumskih spratova treša pa Šaban Šaulić spram nekih estradnih pojava današnjice  izgleda kao Mocart zalutao među urođenike.
      Osim toga, mladi ljudi u novom milenijumu žive po temeljnom postmodernom postulatu – sve može. Danas je to koncert Adel, a sutra žurka na kojoj svi horski pevaju Šabanove pesme. U tome nema nikakve protivrečnosti, u tome se više ne sudaraju oprečni životni koncepti  kao u mojoj mladosti.
      Šaban Šaulić je bio čovek izuzetnih glasovnih mogućnosti, a bio je obdaren i apsolutnim sluhom. To se naprosto – čulo. To sam odavno morao da priznam i ja, čovek koji sigurno nije spadao u njegove najvatrenije fanove. Kada bi neki njegov hit zapevao prosečno obdareni kafanski pevač morao bi spuštati tonalitet, a ponekad bi se jedva iskobeljao iz ukrasnih “trilera”, koji su kod Šabana zvučali lako i – elegantno.
      Rekao bih da je on bio vrhunski pevač – uprkos žanru koji je opsluživao.
      Zbogom Šabane
      Naposletku, vreme je da priznam da Šabanova interpretacija pesme Žal spade u moje omiljene numere:
      Kad me put nanese  
      opet u njen grad
      znam da neću biti 
      kao nekad mlad

      Ali evo sad se kunem
      bar još jednom dok ne umrem
      njene usne poljubiću ja 

      Srce moje deli se
      na pre i posle nje 
      na mlade godine 
      i Žal što ostade.
      Tako je to, Šaban je obišao svet, od Australije do Skandinavije, a bizarni slučaj ga je doveo i na zadnje gostovanje u Nemačku, a potom i na nemački auto-put, gde će umreti.
      Pola veka je Kralj sa perikom, pa onda bez nje, bio nezaobilazni zvučni ukras nekih lepih trenutaka u životima svakoga od nas. Teško je zamisliti svet naših ljudi, ma gde da su, od Vranja do Helsinkija, od Bijeljine do Bostona, bez njegovog bistrog glasa. Uteha je da youtube ništa ne zaboravlja pa će digitalno konzervisan Šabanov glas u elektronskoj večnosti ostati dostupan svima.
      Dragoslav DEDOVIĆ, DW.COM
      Oprema (delimična): POUKE.org
    • Од Поуке.орг инфо,
      Voditelj Ivan Ivanović izjavio je da će poslednja emisija "Veče sa Ivanom Ivanovićem" biti emitovana 28. decembra i da posle tog neće raditi tu emisiju jer "ne želi da predstavlja dekor za lažnu slobodu".

      Ivanović za agenciju Beta rekao da je odluku doneo iz ličnih i poslovnih razloga.
      "Nemam razloga da verujem da će vreme koje dolazi na Prvoj biti onakvo kakvo je bilo i ne postoji ništa što će moći da me uveri da će moći da se radi slobodno. Mislim da je situacija takva kakva je i ne želim da moje ime stoji uz sve što se desilo prilikom kupovine te televizije, niti mislim da treba da dovodim sebe i tim koji je radio deset sezona u situaciju da budemo uslovljeni, pritisnuti ili da budemo poniženi pre svega potencijalnim pretpostavljenima koji će se možda pojaviti", rekao je poznati voditelj.
      On je dodao da "slobode nema, da postoje neke borbe koje pojedinačno vode (Zoran) Kesić i on kao i drugi koji se time bave", ali da ne ne verujem da će biti moguć i "ovaj minimum slobode ostvariti u budućnosti".
      "Ono što sam ja saznao da su planovi za mene bili da emisija traje do juna, i onda da nađu neki način da je prekinu, uz neku bogatu finansijsku nadoknadu za mene. Ne postoje te pare za koje bih prodao obraz i iza toga stojim svih ovih godina. Ovaj moj potez ima veze sa čašću, pa potom sa svim ostalim", rekao je on.
      Ivanović je rekao da on i njegov tim za sada nemaju ponudu, a ni plan šta će raditi.
      "Ljudi koji rade ovu emisiju, 20 porodica, oko 50 ljudi, svi su istog stava kao i ja. Svi smo jednoglasni i osećamo i mislimo isto. Mislim da je u redu bilo da moje ime stoji uz Prvu svih ovih godina i isto tako mislim da nije u redu da stoji od januara pa na dalje", rekao je on.
      Voditelj je naveo da je poslednja emisija sledećeg petka.
      "Večeras je poslednji intervju koji sam uradio što je vrlo važno jer mislim da su moji intervjui obeležili tu emisiju u svih 10 sezona. Poslednja emisija je sledećeg petka u kojoj tradicionalno pomažem svojim gledaocima. S obzirom na to da se emisije rade za publiku, red je da se oprostim u emisiji koja je posvećena našoj publici", naveo je Ivanović.
      On je rekao da u Srbiji nema slobodnog društvo i da nedostaje sloboda na svim nivoima, dodajući da je njegova emisija bila privid lažne slobode i da su stvari normalne.
      "Stvari nisu normalne, posle neprijatnosti koje sam doživeo na konferenciji za novinare predsednika republike to je postalo jasno. Mislim da je scenario bio da ide neki period diskreditovanja od šest meseci. Imate situaciju u kojoj novinari bezočno lažu, predsednik učestvuje u svemu tome, sve prodje, niko se ne izvini, niko ne demantuje iako je dokazano da je sve laž, i na nju niko ne reguje, ne reaguje moja televizija niti je bilo reakcije nekih drugih televizija ili novinskih kuća", rekao je Ivanović.
      On dodao da ima obavezu da prvi kaže da ovde ništa nije normalno i da to što se dešava ne treba da se dešava.
      "Neko jednostavno mora da kaže dosta je. Ne verujem da moj glas ima tu snagu, ali zbog sebe i ljudi sa kojima radim kažem dosta je. Moj čin je poruka svima koji slobodno misle, poruke svima koji nisu članovi nijedne stranke. Negde mora da se podvuče crta ispod koje ne dozvoljavaš bilo kome da se igra tvojim dostojanstvom", rekao je Ivanović.
      http://rs.n1info.com/Vesti/a446072/Ivan-Ivanovic-najavio-da-vise-nece-raditi-emisiju-na-Prvoj.html
    • Од Поуке.орг инфо,
      Nemačka vlada usvojila je novi zakon o useljavanju stručne radne snage, kojim su ublaženi kriterijumi i podjednostavljene procedure za zapošljavanje u toj zemlji za radnike koji dolaze iz trećih zemalja, odnosno koji nisu ni nemački državljani ni državljani EU.
      Novi zakon (Fachkräfteeinwanderungsgesetz) koji će omogućiti radnicima iz zemalja kao što su Srbija ili Bosna i Hecegovina da pronađu posao u najjačoj evropskoj ekonomiji, donosi nekoliko značajnih promena.
      1. Svi su kvalifikovani radnici
      FOTO : SINIŠA PAŠALIĆ / RAS SRBIJA Kako je navedeno na sajtu nemačke vlade, jedna od najznačajnih promena je to što će se prema novom zakonu izraz "kvalifikovani radnik" koristiti i za radnike sa visokom stručnom spremom (fakultetskom diplomom) i za radnike sa nižim stručnim kvalifikacijama, što će ovim drugima olakšati put do posla.
      2. Traženje posla i u Nemačkoj
        Bitna promena je i to što će radnici u buduće moći da uđu Nemačku i pre nego što nađu posao, kao što je to do sada bio slučaj sa visokoobrazovanom radnom snagom. Kako navodi "Velt", novi zakon omogućava radnicima koji mogu da dokažu da imaju sredstava da se izdržavaju šest meseci (odnosno da ne budu na teretu nemačke države) i osnovno znanje nemačkog da dobiju boravišnu dozvolu. Posao bi trebalo da pronađu tokom tih šest meseci da bi im boravišna dozvola bila produžena.
        3. Priznavanje diploma
      Bitan deo zakona je i "utvrđivanje ekvivalentnosti kvalifikacija". Priznavanje stranih diploma do sada je bio težak proces, koji je često bio teško ostvariv iz matične zemlje radnika. Novi zakon to menja odredbom koja definiše da u određenim okolnostima, radik može stručnu spremu stečenu u zemlji iz koje dolazi da dokaže nakon dolaska u Nemačku.
      PROČITAJTE I...  
      NEMAČKA USVOJILA NOVI ZAKON Uvedene bitne promene, koje će važiti i za RADNIKE IZ SRBIJE
      To znači da kvalifikovani stranci mogu da uđu u zemlju, možda čak i počnu da rade, dok traje postupak priznavanja njihovih diploma i kvalifikacija. Radnici će moći da se prijave za stalni boravak ukoliko četiri godine konstantno imaju boravišnu dozvolu, rade i plaćaju penzioni sistem najmanje 48 meseci. Ukoliko su profesionalne kvalifikacije stekli u Nemačkoj, taj period je skraćen na tri godine. U zanimanjima u kojima postoji ozbiljan nedostatak kvalifikovane radne snage, kao što je IT ili usluge nege, ako je posao prihvaćen, čak nije ni potrebno dokazivanje kvalifikacija, piše "Euroaktiv".
        4. Neće biti potrebno dokazivati da Nemac nije želeo taj posao
      Značajna razlika u odnosu na dosadašnji zakon je to što nemački poslodavci više neće morati da dokazuju da za mesto ponuđeno radniku imigrantu nije bilo moguće pronaći odgovarajućeg kandidata iz Nemačke ili EU. Ako radnik ima potrebnu kvalifikaciju i ugovor o radu, može da dobije posao bez obzira na poreklo drugih kandidata.
      F OTO: V.K. / RAS SRBIJA Takođe, radnu vizu mogu da dobiju i radnici čija zanimanja na spadaju u grupu traženih u Nemačkoj.
      5. Olakšavanje procedura
        Kao bitna promena u zakonu, na sajtu se navodi da se ovim zakonom olakšava ostanak radnika u Nemačkoj u cilju doškolovavanja i priznavanja stručnih i profesionalnih kvalifikacija.
      6. Radna dozvola iako je odbijen azil
      Što se tiče potražilaca azila, zakon predviđa privremenu dozvolu boravka i rada u trajanju od dve godine - takozvani "Beschäftigungsduldung". To znači da ako potražilac azila ima posao, dve godine ne sme biti proteran iz Nemačke.
      Ovo se odnosi na osobe kojima je azil odbijen, koje najmanje godinu dana imaju takozvani duldung, koji najmanje 18 meseci imaju regularan posao preko kojeg plaćaju porez i doprinose, i rade najmanje 35 sati nedeljno, navodi "Dojče vele".
        7. Kada zakon stupa na snagu?
      Zakon stupa na snagu od 1. januara 2020. godine do kada će važiti postojeći zakon o zapošljavanju radnika iz inostranstva. Prethodno, zakon treba da prođe Bundestag. Nemačkoj nedostaje 1,2 miliona radnika, prema podacima nemačkog Instituta za istraživanje tržišta rada.
      https://www.blic.rs/vesti/svet/sedam-kljucnih-stvari-u-novom-zakonu-koji-srbima-otvara-vrata-za-rad-u-nemackoj/f17rsk3?ref=pushpushgo
       
    • Од Милан Ракић,
      Na današnjoj konferenciji za medije Ministarstva odbrane na kojoj je Aleksandar Vulin sa kolegijumom predstavio godišnje rezultate ovog ministarstva, mogla se čuti godinama čekana vest za sve pripadnike RV i PVO, posebno buduće pilote.

      V-54 konačno zvanično uveden u naoružanje RV i PVO / Foto: Živojin Banković, Tango Six
      Na pitanje Tango Sixa, da li je tačno da je Lasta pre nekoliko dana konačno zvanično uvedena u naoružanje RV i PVO, načelnik generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković odgovorio je potvrdno:
      – Tako je, sa posebnim zadovoljstvom mogu da potvrdim da smo uveli u naoružanje školski avion Lasta namenjen za početnu obuku pilota. To je veliki uspeh pored ojačavanja lovačke avijacije, pored modernizacije lovačko-bombarderske avijacije, sada imamo eskadrilu aviona na kojima ćemo obučavati naše letače. –
      Načelnik generalštaba nije odgovorio na drugi segment našeg pitanja, da li je tačno da je u naoružanje uvedeno samo šest primeraka Laste, već je upotrebio termin „eskadrila“.
      Pored Laste, pitali smo i kako je prošlo testiranje rakete VRVZ-200 u četvrtak na NJ-22 evidencijskog broja 25530 koji će služiti za razvojna ispitivanja. Potvrđeno nam je da su zemaljska ispitivanja uspešno izvedena, da je Ministarstvo odbrane zadovoljno i da plan opitovanja modernizacionog paketa Orla 2.0 ide po planu.
      Samo šest Lasti u naoružanju za početak?
      Prototip Laste V-54 (drugi prototip, Lasta P2) koji je namenjen Vojsci Srbije poleteo je 30. maja 2011. Serijski primerci za RV i PVO Vojske Srbije su počeli da stižu na aerodrom Batajnica sredinom oktobra 2011. a prvi avion poleteo je krajem marta 2012. Do tragičnog udesa koji se dogodio 26. septembra 2012. isporučeno je osam serijskih aviona.
      Laste su bile prizemljene sve do sredine maja 2013. kada se prvi prototip (obrazac aviona za Irak, prototip P1) ponovo vinuo na nebo a na njemu su ispitivane i modifikacije komandi leta koje su nastale kao posledica pada prve serijske Laste. Tek početkom oktobra 2014. ponovo su počele da lete serijske Laste a poslovi birokratije, modifikacija, i definisanja dokumentacije dugo su trajali. Ponovne isporuke aviona usledile su početkom marta 2015. godine i danas se na aerodromu Batajnica nalazi svih 14 serijskih letelica.
      Iračani su svoje dobili na vreme / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six
      Krajem oktobra 2015. godine završen je program “Tehnička učionica za avion V-54 Lasta’‘ a RV i PVO Vojske Srbije je učinilo još jedan korak ka konačnom uvođenju u upotrebu ovog školskog aviona. Program je, kako je saopšteno, završilo 36 lica, od kojih su 8 piloti, četiri oficira i 24 podoficira vazduhoplovnotehničke službe 204. vazduhoplovne brigade, Tehničko-opitnog centra i Centra za obuku RV i PVO.
      Program preobuke piloti su uspešno savladali a ujedno su osposobljeni za osnovno, akrobatsko, navigacijsko i instrumentalno letenje u povoljnim meteo uslovima, danju i noću iz prve i druge kabine aviona. Posebnu vrednost ove tehničke učionice je izrada metodskih priručnika za preobuku na avion V-54.
      Komandant 204. vazduhoplovne brigade pukovnik Željko Bilić u avgustu je najavio da će Laste biti uvedene u naoružanje do kraja ove godine. To se pre nekoliko dana i dogodilo ali i dalje ostaje pitanje koliko je aviona primljeno i da li su u potpunosti otklonjenni svi njihovi nasleđeni problemi, pre svega vezani za ponašanje letelica u vazduhu. 
      Živojin BANKOVIĆ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...