Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

Оно је једини могући начин како у Србији тај предмет може бити обавезан у правом смислу те речи, чак са два часа седмично. Дакле, без мање измене садашњег Плана и програма Верске наставе није могуће тај предмет учинити  обавезним за сваког ученика. 

А чисту црквену катихезу могуће је применити у склопу парохијске веронауке.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Хаеул рече

Ја је правим.

Мишљење оних чија једина додирна тачка с Црквом су овакви чланци су ирелевантна. На њих се уопште не треба обазирати.

Свесно мењаш тезе и правиш се Тоша... цццц...

Једно је да се Црква не обазире на нека мишљења а друго је да се не обазире на људе и да се од њих одваја да их одбацује од себе.

Дакле, ниси приметио да Црква прави такву разлику али је ти правиш. Знаш боље од Цркве? Ти одређујеш ко припада а ко не припада Цркви? Ти правиш разлике?

Онда ниси браниоц Цркве, као што се представљаш, него јој чиниш медвеђу услугу глумећи црквеног човека а то изгледа ниси.

Ово си накнадно додао:

пре 11 минута, Хаеул рече

Наши архијереји не могу да утичу на мишљење људи који посматрају Цркву искључиво кроз призму Цркви неблагонаклоне штампе. 

То су глупости. Наравно да могу. То им је и посао тј. служба, као и свима нама, да људи видећи наша добра дела прославе Оца нашег небеског. Сви апостоли су то радили тако што су искрено живели и проповедали веру коју су исповедали.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Дејан Мачковић рече

Kad sam govorio o narodu, nisam mislio na one koji nikad ne idu u Crkvu I sve sto o Crkvi znaju naucila ih je Zeljka I Pink. Postoji narod Bozji, koji je aktivan u Crkvi, u koji recimo spadam I ja, a na koji se Sabor bas nikad ne obazire. Postoji I onaj narod koji ne ide redovno u Crkvu, nego ponekad I drzi do obicaja, I zivi posteno koliko moze. Na njih se Sabor jos manje obazire. I postoje ovi Zeljkini. Sve to je dobilo za posljedicu da se narod iz sve tri kategorije jednako ne obazire na odluke Sabora.

Постоји и онај део народа који није оцрковљен, па можда чак и не негује обичаје, али није у начелу непријатељски настројен према Цркви. И с њима се може наћи неки зајендички језик.

Добро, то стоји, али не требамо бити престроги. Имајмо у виду под каквим околностима је Црква живела до пре свега пар деценија. Губимо из вида да је процес расцрковљавања народа утицало и на епископат. Кад је народ одсечен од Цркве, они који су у њој остали природно су се окренули "ка унутрашњости", и постали су мање отворени за околину, која је у неким тренуцима била крајње неблагонаклона Цркви - уосталом, овај чланак је потврда да се неке ствари нису промениле.

Наравно, има ту и својеврсног снобизма и шта ја знам чега већ. Није потребно да Вам објашњавам. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Vladan :::. рече

То су глупости. Наравно да могу. То им је и посао тј. служба, као и свима нама, да људи видећи наша добра дела прославе Оца нашег небеског. Сви апостоли су то радили тако што су искрено живели и проповедали веру коју су исповедали.

Не, то су чињенице. Некоме ко је неблагонаклон према Цркви, не иде у цркву, и затворен је за све што долази из Цркве, једино сам Бог може прићи. Шта Црква треба да ради? Да пошаље пар ђакона да им бацају каменчиће на прозор? Будимо реални.

Можемо се само молити да ће их Бог просветлити.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Vladan :::. рече

Свесно мењаш тезе и правиш се Тоша

Ако нисте већ приметили, ја на Ваше безобразлуке не намерава да реагујем.

Увредио сам Вас. Осећате потребу да се мало издувате, и то је у реду. Причаћемо када се смирите.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Хаеул рече

Не, то су чињенице. Некоме ко је неблагонаклон према Цркви, не иде у цркву, и затворен је за све што долази из Цркве, једино сам Бог може прићи. Шта Црква треба да ради? Да пошање пар свештеника да му бацају каменчиће на прозор? Будимо реални.

Јесте зато је Христос послао апостоле да проповедају међу (непријатељски настројеним) незнабошцима, зато су апостоли мученички и пострадали, јер су седели кући и чекали да Бог сам све одради. Нису се уопште трудили да допру и до оних који не иду у Цркву и затворени су за све што долази из ње. Ено онај свештеник што је препородио један затвор, са затвореницима направио капелу, је исто био нереалан... Свака ти част.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Хаеул рече

Ако нисте већ приметили, ја на Ваше безобразлуке не намерава да реагујем.

Увредио сам Вас. Осећате потребу да се мало издувате, и то је у реду. Причаћемо када се смирите.

Слободно можеш да ми повлађујеш и саветујеш шта да радим :) али мене више занимају одговори на питања који никако да стигну... Не знам зашто...

p.s.
Спуштање разговора на лични ниво неће те извући из глупости које пишеш...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Vladan :::. рече

Слободно можеш да ми повлађујеш и саветујеш шта да радим :) али мене више занимају одговори на питања који никако да стигну... Не знам зашто...

Зато што нисам ни прочитао све Ваше коментаре. Просто, од свог првог одгвора надаље упорно изврћете све што говорим, и проширили сте дискусију у толикој мери да немам енергије да се у њу уопште упуштам. У том погледу неодољиво подсећате на једног епископа у Америци.

Слободни сте да мислите о мени шта год желите. Чињеница да не осећам потребу да уопште одговарам Вам говори у којој мери сте погодили мету. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Хаеул рече

Слободан си да мислиш о мени шта год желите.

Не знам са ким се све свађаш али ја сам ти изгледа најмањи проблем.

Само пази убудуће да не пишеш глупости када говориш о Цркви и нећу да ти погађам мету ;) 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Хаеул рече

У том погледу неодољиво подсећате на једног епископа у Америци.

Слободни сте да мислите о мени шта год желите.

Ех штета што ти нисам цитирао цео пост је би се видело да си изменио и ово са једнином и додао алузију на Максима.

А Максим беше стално прави измене, допуне и додатке, као и ти сада, зар не? :0205_whistling:

Ти си шампион бре... и поред увреда и свих глупости које си написао успео си и да ме насмејеш... :)) 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 минута, Vladan :::. рече

Ех штета што ти нисам цитирао цео пост је би се видело да си изменио и ово са једнином и додао алузију на Максима.

А Максим беше стално прави измене, допуне и додатке, као и ти сада, зар не? :0205_whistling:

Ти си шампион бре... и поред увреда и свих глупости које си написао успео си и да ме насмејеш... :)) 
 

Нема потребе за цитаом - јесам га изменио. Шта с тим? Скоро све своје коментаре препадим нако "слања", јер их по правилу врло брзо откуцам, па су неретко пуни грешака при куцању. А некада просто имам нешто да додам. Опет од ничега правите нешто, али шта је ново. 

пре 26 минута, Vladan :::. рече

Не знам са ким се све свађаш али ја сам ти изгледа најмањи проблем.

Само пази убудуће да не пишеш глупости када говориш о Цркви и нећу да ти погађам мету ;) 
 

Ви ми нисте никакав проблем.

Глупости сте говорили Ви када сте о спремности Цркве да изда КиМ говорили као о реалној могућности. Тако је све ово и почело. 

А онда сте реаговали као увређена млада, и засули ме лавином бесадржајних и неповезаних коментара. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Milan Nikolic рече

Чим се ложи на препирке са римојеретицима.

Зар не се не спремате за дочек "главнокомандујућег" из његове најновије "победоносне" турнеје? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Тема мајског Сабора СПЦ – мешање Цариграда и Американаца у унутрашње ствари СРПСКЕ ЦРКВЕ: Случај владике Максима!

  
05kosovo_620x0.jpg
 

Редовни Сабор СПЦ почиње 9. маја у манастиру Жича. Поред редовних тема као што су став СПЦ о Косову и Метохији, који остаје непромењен, затим образовања богослова, биће речи и о новом Уставу СПЦ који још није изгласан, а најважнија тема Сабора ће свакако бити случај епископа западноамеричког Максима.

У Патријаршију је НЕЗВАНИЧНО стигло писмо свештенства из Америке који критикују рад епископа Максима. Поред овог писма уназад пар месеци тече дискусија епископа бачког Иринеја и епископа Максима из које се могло сазнати да постоје две струје у СПЦ. Једна коју представља Максим и која је наклоњена интересима Цариграда и друга која жели да СПЦ остане неутрална у сукобу Москве и Цариграда онолико колико се то може.

Из кругова блиских Митрополиту Амфилохију, уредништво сајта Патриот је сазнало да на овогодишњем Сабору епископ Максим неће бити санкционисан због свог отвореног стављања на страну Цариградске патријаршије. Митрополит Амфилохије иако лично сматра да је Максим изашао из оквира деловања једног српског епископа, није вољан да подржи санкционисање епископа Максима, можда и највише због блиских односа са умировљеним епископом Атанасијем Јевтићем чији је духовно чедо Максим.

Из истих извора сазнајемо да је владика Максим финансијски добро награђен од Цариграда за свој рад на покушају увлачења Српске цркве у спор који Цариград има са Москвом а за интересе Цариграда.

Било је предлога и да се владики Максиму понуди да пређе у Цариградску патријаршију, али је он њима ван СПЦ безвредан. Користан им је само док заступа интересе Цариграда унутар СПЦ, како би на тај начин изазвао подозрење Московске патријаршије према СПЦ. – тврди наш извор.

Како сазнајемо у овај случај су се директно умешали и појединци из Америчке Амбасаде у Београду. Два пута су долазили у Патријаршију да моле да се владика Максим не рашчини. Први пут је постојала иницијатива да се владика Максим премести у Милешевску епархију наместо досадашњег епископа Атанасија Раките, који би био пензионисан. Други пут су Американци молили да се нађе нека згоднија епархија од Милешеве јер је Милешевска мала епархија, те да му се по могућности да да буде епископ у Београду.

Владика Максим је ових дана боравио у Црној Гори код митрополита Амфилохија, да би од њега искамчио подршку на предстојећем Сабору. Максим, такође планира и да се види са владиком Игњатијем Мидићем који такође важи за поборника грчке струје у СПЦ. Међутим по нашим сазнањима, од владике Игњатија неће добити отворену подршку, пре свега зато што Игњатије не жели отворену конфронтацију са већином владика у Сабору СПЦ. Мада је и сам владика Игњатије својевремено подржавао настојања Цариградске патријаршије да се српским епископима у дијаспори доделе само титуларни називи, без катедре. Тај план је требао да обезвласти СПЦ у дијаспори те да епархије и парохије падну под власт Цариграда.

Настојање Цариграда да под своју контролу стави све православне епархије и парохије у дијаспори као и признавање Васељенског патријарха за својеврсног папу су кључни проблеми у односима Цариграда и других православних цркава.

Све помесне православне цркве су захтевале од Васељенског патријарха да покрене Свеправославни Сабор да би се та питања и недоумице решиле али је он то одбио. Потом су православне цркве замолиле Александријског патријарха да покрене Сабор, али он није смео. На крају је Антиохијски патријарх пристао да покрене Свеправославни Сабор на коме би се дефинитивно рашчивијале све новотарије које Цариград покушава да наметне последњих деценија.

Иначе се међу високим клиром грчке цркве шушка да је васељенски патријарх тешко болестан и да има канцер.

Случај владике Максима прети не само да наруши добре односе СПЦ са Руском црквом већ и да одведе СПЦ једним сасвим новим правцем, тврди наш извор, правцем који не би био Светосавски. То што се плански врши пропаганда преко појединих медија како су „млађи“ епископи окупљени око Максима и Григорија, школованији и разумнији за разлику од наводних старијих епископа јесте класичан покушај спиновања зарад интереса Цариграда. Ти епископи, који су до сада имали личне користи од заступања интереса Цариграда нити су интелектуалци каквим их се жели представити, нити су ван богословског школовања стекли неко шире образовање. Упитно је њихово разумевање теорије еволуције по којој су наводно постали познати као прогресивни. Када би сутра мејнстрим став био да је Штрумфета створила свет они би исто тако били потписници апела који такав став подржава – тврди наш извор.

Видели смо како се Цариград беспризорно умешао у канонски простор Руске цркве у Украјини. Мада је тада из Цариграда стизало уверењавање да неће на исти начин третирати раскол у Македонији и секту у Црној Гори, већ самим тим што црногорски секташи под вођством Мираша Дедеића и македонски расколници имају општење са расколницима у Украјини које је признао Цариград као валидну православниу цркву, јасно говори у ком правцу ће се ствари даље одвијати.

Уплитање Цариграда у унутрашње односе у СПЦ још је један показатељ претензија Васељенског патријарха. Увлачење појединих лабилних и поткупљивих епископа СПЦ у сопствене сукобе са Москвом зарад конфронтирања целокупне СПЦ са Руском црквом, а посредно и са другим православним помесним црквама које се не слажу са одлукама Цариграда, само је благи наговештај онога што је Цариград спреман да уради. У догледно време од Цариграда се може очекивати да призна и македонску расколничку цркву као и црногорску секту.

Када се зна да је крањи циљ Цариграда контрола над свим епархијама и парохијама свих православних цркава у дијаспори, а због чега другог до због материјалне користи и власти, онда је сасвим логично очекивати да и делове СПЦ у региону, који су под страшним притиском локалних власти и пропаганде у одсудном часу Цариград приграби себи.

Патриот тим

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У уторак 21. маја 2019. године, на празник Светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру у Поганову. Преосвећеном владики су саслуживали архимандрит Рафаило (Голушин), архимандрит Јован (Јеленков) и ђакон Ђорђе Филиповић. Након заамовне молитве Епископ је осветио славске дарове и преломио славски колач са протосинђелом Мардаријем (Ковачевићем), настојатељем ове свете обитељи. Домаћин славе био је г. Горан Мирковић, радник и организатор манастирске радионице за израду свећа.
      Извор: Епархија нишка
    • Од Логос,
      Поводом празника Светог и богоносног оца нашег Николаја Архиепископа мирликијског чудотворца, доносимо текст катихете Бранислава Илића под насловом "СВЕТИ НИКОЛАЈ Николај ЧУДОТВОРАЦ – ПРАВИЛО ВЕРЕ И ОБРАЗАЦ КРОТОСТИ". 
        
      „Радуј се, свети оче Николаје велики чудотворче!ˮ
       
      Свети и богоносни отац наш Николај чудотворац мириликијски, веома је поштован угодник Божји не само у нашој помесној цркве већ у васцелој хришћанској васељени. Овај светилник васцелог хришћанства рођен је у граду Патара у области Ликија у Малој Азији, од побожних и благочестивих родитеља Теофана и Ноне, за време римског цара Валеријана. Свети Николај је био дете које је испрошено (измољено) од Бога, будући да су његови благочестиви родитељи били бездетни. Свети отац Николај будући дарован од Бога, од малена био је испуњен Духом Светим, још као дете  показивао је необичне душевне и духовне дарове, а када је одрастао и изучио школе, слушајући своје срце и свој унутрашњи Божији призив, пожелео је да ступи у презвитерски чин, те га његов стриц, архиепископ, произведе за презвитера града Мира. Према светитељевом житију, када се родитељи Светог Николаја упокојише, он је од богатства његових врлинских родитеља помагао потребите, делећи им помоћ. Угледајући се на Спаситеља он је захтевао од народа да остане анониман при чињењу милостиње. По смрти његовог стрица, архијереји и презвитери из ликијске области, одлучују  да изаберу новог архиепископа и договоре се да изаберу најревноснијег у вршењу презвитерске службе. Пошто су се уверили да је управо Николај такав, изаберу га за архиепископа мириликијског. Свети Николај био је вандредан архијереј, пун љубави, милости и доброте, спреман да свакога салуша и свакоме помогне. Као архипастир он је са вером и љубављу поучавао поверено му свештенство и народ, приводећи их Господу. Био је учесник првог васељенског сабора (325. године), а будући да је царица Јелена у то доба пронашла у Јерусалиму Часни и Животворни Крст Господњи, многи почеше да обилазе света места. И архијереј Николај је обишао сва света места. На овом путу догодила су се многа чудеса у име Господње. Када се Светитељ налазио на мору, он предсказа олују. Морнари, познавајући све морске знаке, исмејавали су Николаја, говорећи да олује неће бити. Али се ускоро појавише црни облаци, задуваше јаки ветрови и ужасна бура почне да бесни. Сви се на лађи уплашише, очекивајући да свакога часа постану жртве великих таласа. Божији угодник Николај паде ничице Богу на молитву и облаци се разиђоше, ветар преста и бура се утиша, те тако до данашњег дана свети Николај остаје познат као заштитник морепловаца.
      Архиепископ Николај до дубоке старости управљао је Црквом Божјом у митрополији мириликијској. Упокојио се 6/19. децембра 345. године, а његово свето тело свечано је сахрањено у митрополитском саборном храму. Године 1096. Св. Николај се обрати у сну једном презвитеру из Барија и саопшти му да не жели да му мошти почивају у "безбожничком граду" и рече му да оде у град Мир и да му мошти пренесе у Бари, на сигурно место. Овај тако и учини и прерушен у трговца са три брода пуна жита посети град Мир и пренесе мошти светитеља у Бари. Ово се догодило 8/22. маја, када су мошти однели у манастир светог Јована Претече. После три године подигнут је храм Св. Николи у част, у коме је Свети благоверни краљ Стефан Дечански повратио вид и као знак захвалности тај храм опточио сребром.
      Богослужење празника светог оца Николаја чудотворца мириликијског и значај литургијског прослављања
       
      Истина ствари објави те стаду твоме као правило вере, образац кротости и учитеља уздржања. Због тога си смирењем стекао високе почасти, сиромаштвом богатства: Оче првосвештениче Николаје, моли Христа Бога, да спасе душе наше. (тропар)
      Празник светог и богоносног оца Николаја чудотворца од најранијих времена свечано је прослављан, док химнографија у његову част представља неисрпну ризницу. Литијске стихире дело су цара Лава мудрог, док је састављач канона Теофан. Славу на хвалитним стихирама саставио је Патријарх цариградски Герман. Посебно је занимљиво истаћи кондак Светом Николају који је саставио Свети Теодор студит, и у коме Светог Николаја чудотворца велича и прославља као најусрднијег помоћника свих хришћана. Други кондак Светом Николају саставио је Свети Роман.[1] Угодник Божји Николај на основу богате химнографије са слободом се може назвати општим помоћником и верним заштитником рода хришћанскога. Због великог значаја овог светилника православља у седмичном богослужбеном кругу сваки четвртак, поред Светих славних и свехвалних Апостола, посвећен је и њему. У годишњем богослужбеном кругу празнујемо два празника Светог оца Николаја: Главни спомен 6/19. децембра и празник преноса његових часних моштију из града Мира у Бари, 9/22. маја.
      Преподобни и богоносни отац наш Јустин ћелијски, у својој богонадахнутој беседи на празник Светог оца Николаја у Светоархангелској ћелијској обитељи, дивно је рекао: „Ево Празника када су сви Срби на ногама! Срби на земљи, Срби на Небу! Земаљска Србија и Небеска Србија! Све је уједињено! У чему? У молитви, коме? - Великом и чудесном Светитељу Божјем, Светом Оцу Николају Чудотворцу! Данас је много више његових свечара на Небу него на земљи. Данас око половине Срба слави Светог Оца Николаја на земљи. А на небу безброј његових уснулих свечара. А друга половина учествује у молитви, у уздасима великом Светитељу Божјем. Никад се са српске земље не диже више молитавâ, него данас! Никад се са српске земље не диже ка Небу више молитвених и вапајних уздаха, него данас! Данас је чудесан Светитељ Божји, свемилостиви, благи, кротки и добри ујединио сва срца српска. Не само српска, него широм света славе сви хришћани. Нема Светитеља међу Светитељима који је тако омиљен српском роду.ˮ Ове надахнуте речи светог старца Јустина потврђују да васцели српски народ прославља светог оца Николаја и велича га као свој духовног патрона. Када је реч о прослављању светих угодника Божјих, у овом случају светог оца Николаја кога наш благочестиви и христољубиви народ са љубављу прославља, хришћански етос нам потврђује да је једино исправно прослављање крсне славе неодвојиво од Евхаристијског славља. Свако наше учествовање у Светој Литургији кроз причешће Светим Тајнама Тела и Крви Господње, сједињује нас са Богом, али и са свима светима који су од памтивека угодили Господу, те тако центар прослављање крсне славе јесте управо у Евхаристији. Славска трпеза љубави у домовима верних није ништа друго до продужетак Свете Литургије и она на празник светог Николаја треба бити посна. Свети отац Николај чудотворац јесте образац и путоказ пута који води у живот вечни, због чега га и називамо правилом вере и образцем кротости и доброте. У свом светом животу он је испунио све еванђелске врлине, оврлинио је и поверен му народ, а својим светим примером укрепљује душе оних који га са вером и љубављу прослављају. Њега поштујемо и као великог целебника и чудотворца. Свети Николај својим чудотворством силом Божјом зацељује све греховне ране душа наших. Он  је истински Христоносац и Духоносац, јер себе није богатио земаљским и пролазнним „благомˮ, већ је себе богатио Богом и постао красни сасуд Божије благодати коју богато излива на нас.
      Показао се јеси у граду Миру као вршилац свете службе, светитељу Николаје, јер испунивши Христово Јеванђеље, положио си душу своју за народ свој и спасао невине од смрти. Због тога си се посветио као велики познавалац тајни Божије благодати. (кондак)
       
      катихета Бранислав Илић
        [1] Према напоменама из: Лазар Мирковић, хеортологија, стр. 82, Београд 1961. године.
       
      Извор: Српска Православна Црква / Епархија тимочка
       
      ПРИЛОГ ТВ ХРАМ:
       
        
    • Од Логос,
      У недељу, 19. маја 2019. године, у оквиру предавања Школе православне духовности при Црквеној општини новосадској,ПРОТОНАМЕСНИК ВЕЛИМИР ВРУЋИНИЋодржаo je предавање у Гимназији Јован Јовановић Змај, на тему: 
      СВЕТИ САВА - МОНАХ - АРХИЕПИСКОП - ПАСТИР.
       
       
      Извор: Радио Беседа
×
×
  • Create New...