Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 9 часа, Vladan :::. рече

Шта сад? Хоћете од ове теме шминкерску секцију да направите? :smeh1:
 

 

ma nije do izgleda nego do toga kako zraci. nisam ni ja fotogenicna :smeh2:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Сабор СПЦ: Косово је прва тема

Р. ДРАГОВИЋ | 07. мај 2019.

У манастиру Жича, 9. маја, почиње заседање Светог архијерејског сабора СПЦ. Биће речи и о патријарховој иницијативи о преговорима за суживот на КиМ. Разговараће се и о преписци владика Иринеја и Максима о Украјини

СИТУАЦИЈА на Косову и Метохији, у време када се ломи судбина јужне српске покрајине, биће једна од најважнијих тема предстојећег редовног заседања Светог архијерејског сабора СПЦ, које почиње у петак у манастиру Жича. Ова седница највишег црквеног тела имаће и свечани карактер, јер ће њоме почети обележавање јубилеја 800 година од добијања аутокефалности СПЦ.

После дводневног заседања у Жичи, "црквена скупштина" се сели у Београд, где ће почети радни део заседања. Сабор ће, како се најављује, размотрити учинак дипломатских активности везаних за правну и политичку будућност Косова и Метохије, али и оценити деловање Цркве у овим околностима.

Познаваоци црквених прилика не искључују да Сабор и ове године објави неку врсту јавног апела у коме ће формулисати свој став о КиМ. Како се неформално наводи, он ће бити базиран на платформи последњих јавних иступа патријарха Иринеја.

- Врх цркве једнодушно одбија сваки вид признања независности и поделе Косова и Метохије - подсећа саговорник "Новости" из СПЦ. - Постоји, међутим, и снажна свест да се мора тежити некој врсти компромиса са Албанцима. Патријарх Иринеј јавно се залаже за дијалог, али не о међународноправном положају српске покрајине, већ о стварању услова за миран суживот Срба и Албанаца.

У Патријаршији СПЦ у Београду кажу да ће на дневном реду Сабора бити подношење извештаја о раду епархија, али и да ће дневни ред бити формулисан тек на почетку заседања.

Међу темама које би свој епилог могле да добију на седници највишег црквеног тела јесте и сукоб епископа бачког Иринеја и западноамеричког Максима о начину реаговања на формирање канонски непризнате цркве у Украјини. Иако су највиши органи СПЦ - Сабор и Синод - јасно осудили разарање вековног црквеног поретка од стране Васељенске патријаршије, владика Максим је у својим јавним иступима износио супротне ставове. Патријаршија из Цариграда има велики утицај у САД, па многи понашање владике Максима тумаче као приближавање овом центру православља.

- У Патријаршију је стигло и писмо свештеника из САД, који критикују епископа Максима. Он се нашао и на челу Апела појединих свештеника који су се супротставили укидању теорије еволуције, које је врх СПЦ због тога јавно укорио и осудио њихов гест. Није зато искључено да се његова делатност нађе под лупом Сабора, нити да сноси неку врсту одговорности - каже саговорник "Новости" из СПЦ.

УКРАЈИНЦИ У СЛОВЕНИЈИ

ПРОБЛЕМ тзв. украјинске цркве, формиране уз благослов Цариграда, Српску патријаршију узнемирава и на унутрашњем плану. Мимо ставова владике Максима, забрињава делатност ове парацркве на канонској територији СПЦ - у Словенији. Група клирика тзв. Украјинске православне цркве, у римокатоличким храмовима одржава службе у Словенији, иако је једина канонска православна организација на овом простору српска Митрополија загребачко-љубљанска. Занимљиво је да је Словенија земља где делује и неканонска Македонска православна црква, коју православни свет такође не признаје.

ВЕРОНАУКА И ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ АРХИЈЕРЕЈИ СПЦ током Сабора обићи ће радове на Храму Светог Саве на Врачару. Сабор ће, највероватније, отворити и тешко питање проблема црквене просвете. Једна од занимљивих тема која би могла да се формулише јесте патријархова иницијатива о обједињавању веронауке и грађанског васпитања у један предмет.

 

http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:793090-Сабор-СПЦ-Косово-је-прва-тема

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 часа, Дејан Мачковић рече

Срећом САС је потпуно аутистичан и заболи га уво за мишљењем обичног народа, тако да Жељкина хајка и драма неће уродити плодом.

Зашто би САС требало да брине о мишљењу "народа" који свој став о Цркви и архијерејима заснива на пљувотинама Бљуца и сличних?

САС функционише сасвим пристојно. Увек може боље, али тврдња да је Сабор "аутистичан" нема утемељења у стварности.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Milan Nikolic рече

Једна од занимљивих тема која би могла да се формулише јесте патријархова иницијатива о обједињавању веронауке и грађанског васпитања у један предмет.

Запањен сам. Хвала ти Милане за ову вест.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Vladan :::. рече

Запањен сам. Хвала ти Милане за ову вест.

Зашто си запањен? Тако би сви били изложени веронауци. У грађанском васпитању нема ничега што може нашкодити младим хришћанима, док у веронауци и те како има тога што би могло утицати на децу оних који би да одгоје безбожнике. 

Пре бих очекивао да се против овога побуне црвомрсци, него верници. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нема разлога за дефетизам, коме смо ми Срби, посебно у потеклих двадесетак година, изузетно склони.

Онима који познају историју, познато је да је Црква пребродила далеко тежа времена од овог у коме живимо. Данас не робујемо ни под инославнима ни под безбожницима, блицкриг Фанариота завршио се неуспехом. Неуспехом, али не и поразом. Рат који су започели трајаће још дуго али, Божјом милошћу, у доброј смо позицији да се одупремо овом злу.

Онима који би похитали да ми противрече, наводећи све разлоге зашто нисмо у доброј позицији, препоручио бих да се присете у каквом условима су они које данас славимо извојевали своје победе. 

Дакле, није све црно, и нема оправдања безнађу.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Хаеул рече

Зашто би САС требало да брине о мишљењу "народа" који свој став о Цркви и архијерејима заснива на пљувотинама Бљуца и сличних?

САС функционише сасвим пристојно. Увек може боље, али тврдња да је Сабор "аутистичан" нема утемељења у стварности.  

Правиш разлику између Цркве и народа, ниво Данас СПЦ и верници посебно славе Марковдан. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Milan Nikolic рече

Познаваоци црквених прилика не искључују да Сабор и ове године објави неку врсту јавног апела у коме ће формулисати свој став о КиМ. Како се неформално наводи, он ће бити базиран на платформи последњих јавних иступа патријарха Иринеја.

Mene zanima zasto patrijarh nije rekao srpskom narodu: ja sam uz vas i drzava Srbija je uz vas? Rekao je samo, narod je uz vas. Sta to patrijarh zna, a ne sme ili nece javno da kaze?Deluje mi mnogo preplaseno.Ako uzmemo u obzir, da je njegova poseta Kosovu bila bas za vreme protesta opozicije, i to na dan kad se ocekivalo da ce ih biti puno.

evo snimak ispod, od 9,25min 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Што се тиче предлога  обједињавања предмета Верске наставе и Грађанског васпитања, добар је, јер алудира на подизање верске наставе на виши ниво, са проширењем њене улоге на изградњи толеранције и добрих и конструктивних односа,  између традиционалних верских-културних заједница Србије! ВЕОМА је важно да се ученик  упозна  са једном од традиционалних,  темељних религиозних култура  и традиција Србије, којој ученик припада (са православном, католичком, протестантском, јеврејском или исламском), са позитивним оствртом на ону другу и другачију! На тај начин би се,  упоредо са упознавањем свог   културног идентитета, развијала толеранција премао сталим традиционалним верским заједницама и културама у Србији, које се налазе у самом њеном темељу, њене државности и друштва. Неко ће рећи – а шта ако је ученик атеиста?  Ако је  ученик и атеиста,  обавеза школског образовног система је да га упозна са богатством духовне традиције и културе у Србији, научи да исте поштује, а све у циљу толеранције и добрих међуљудских односа у нашем  српском друштву. Стога је потребно да у сваки модел тог и таквог обједињеног предметас Верска настава - Религијске културе Србије, било да се ученик определи за православну, католичку, протестанску, јеврејску или исламску, буде по једна наставна систематска целина и о свакој од осталих традиционалних религијских култура Србије! Није могућа истинска сарадња, упознавање и изграђивање добрих  међу-културних и људских односа традиционалних верских заједница народа у Србији,  ако предаваче не буду именовале те исте традиционалне религијске културне заједнице Србије тј. њихови представници  и ако предавачи не буду најстручнији у том погледу да могу пренети из прве руке познавање о религијској култури и духовности, а то су опет и једино вероучитељи из Православне, Kатоличке, Традиционалних цркава реформације, Јеврејске и Исламске заједнице.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Дејан Мачковић рече

Правиш разлику између Цркве и народа, ниво Данас СПЦ и верници посебно славе Марковдан. 

Не правим. Правим разлику између Цркве, и "народа" чија су једина додирна тачка с Црквом црквопљувачки текстови попут овог.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Хаеул рече

Не правим. Правим разлику између Цркве, и "народа" чија су једина додирна тачка с Црквом црквопљувачки текстови попут овог.

Јеси ли приметио негде да Црква прави ту разлику?
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Vladan :::. рече

Јеси ли приметио негде да Црква прави ту разлику?

Ја је правим.

Мишљење оних чија једина додирна тачка с Црквом су овакви чланци су ирелевантна. На њих се уопште не треба обазирати. Наши архијереји не могу да утичу на мишљење људи који посматрају Цркву искључиво кроз призму Цркви неблагонаклоне штампе. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Хаеул рече

Ја је правим.

Мишљење оних чија једина додирна тачка с Црквом су овакви чланци су ирелевантна. На њих се уопште не треба обазирати. Наши архијереји не могу да утичу на мишљење људи који посматрају Цркву искључиво кроз призму Цркви неблагонаклоне штампе. 

Kad sam govorio o narodu, nisam mislio na one koji nikad ne idu u Crkvu I sve sto o Crkvi znaju naucila ih je Zeljka I Pink. Postoji narod Bozji, koji je aktivan u Crkvi, u koji recimo spadam I ja, a na koji se Sabor bas nikad ne obazire. Postoji I onaj narod koji ne ide redovno u Crkvu, nego ponekad I drzi do obicaja, I zivi posteno koliko moze. Na njih se Sabor jos manje obazire. I postoje ovi Zeljkini. Sve to je dobilo za posljedicu da se narod iz sve tri kategorije jednako ne obazire na odluke Sabora.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У недељу, 19. маја 2019. године, у оквиру предавања Школе православне духовности при Црквеној општини новосадској,ПРОТОНАМЕСНИК ВЕЛИМИР ВРУЋИНИЋодржаo je предавање у Гимназији Јован Јовановић Змај, на тему: 
      СВЕТИ САВА - МОНАХ - АРХИЕПИСКОП - ПАСТИР.
       
       
      Извор: Радио Беседа
    • Од Логос,
      Књижевно друштво Раковица у сарадњи са Центром за културу и образовање Раковица расписује конкурс за девети Међународни сабор духовне поезије.
       
      Право учешчћа имају сви песници који пишу на српском језику. Учесници достављају по једну песму (до 32 стиха) под шифром. Избор најбољих радова извршиће стручни жири који ће прогласити резултате и рангирати их на: 1, 2. и 3. место). Најбољи песници биће награђени златницима са ликом Светог Саве. Жири ће одабрати и три песме за похвалу. Од најбољих радова биће објављен Зборник „ Међународни сабор духовне поезије, Раковица 2019. година“.
      Место и време одржавања Сабора: Порта манастира Раковице, Мала Госпоjина, 21. септембар 2019. године у 11 часова, или Центар за културу и образовање Раковица. Радове слати у штампаној форми или електронски: -у штампаној форми, (у три примерка, у посебној коверти послати решење шифре). Адреса: Књижевно друштво 11090 Раковица, Србија, Ул.  Мишка Крањца 7, са назнаком: за Сабор. -у електонској форми, е-mail: kdrakovica@gmail.com
      Конкурс је отворен до 30. јуна 2019. године. Контак телефон: 063/8090243
    • Од Логос,
      Поводом празника Светог и богоносног оца нашег Николаја Архиепископа мирликијског чудотворца, доносимо текст катихете Бранислава Илића под насловом "СВЕТИ НИКОЛАЈ Николај ЧУДОТВОРАЦ – ПРАВИЛО ВЕРЕ И ОБРАЗАЦ КРОТОСТИ". 
        
      „Радуј се, свети оче Николаје велики чудотворче!ˮ
       
      Свети и богоносни отац наш Николај чудотворац мириликијски, веома је поштован угодник Божји не само у нашој помесној цркве већ у васцелој хришћанској васељени. Овај светилник васцелог хришћанства рођен је у граду Патара у области Ликија у Малој Азији, од побожних и благочестивих родитеља Теофана и Ноне, за време римског цара Валеријана. Свети Николај је био дете које је испрошено (измољено) од Бога, будући да су његови благочестиви родитељи били бездетни. Свети отац Николај будући дарован од Бога, од малена био је испуњен Духом Светим, још као дете  показивао је необичне душевне и духовне дарове, а када је одрастао и изучио школе, слушајући своје срце и свој унутрашњи Божији призив, пожелео је да ступи у презвитерски чин, те га његов стриц, архиепископ, произведе за презвитера града Мира. Према светитељевом житију, када се родитељи Светог Николаја упокојише, он је од богатства његових врлинских родитеља помагао потребите, делећи им помоћ. Угледајући се на Спаситеља он је захтевао од народа да остане анониман при чињењу милостиње. По смрти његовог стрица, архијереји и презвитери из ликијске области, одлучују  да изаберу новог архиепископа и договоре се да изаберу најревноснијег у вршењу презвитерске службе. Пошто су се уверили да је управо Николај такав, изаберу га за архиепископа мириликијског. Свети Николај био је вандредан архијереј, пун љубави, милости и доброте, спреман да свакога салуша и свакоме помогне. Као архипастир он је са вером и љубављу поучавао поверено му свештенство и народ, приводећи их Господу. Био је учесник првог васељенског сабора (325. године), а будући да је царица Јелена у то доба пронашла у Јерусалиму Часни и Животворни Крст Господњи, многи почеше да обилазе света места. И архијереј Николај је обишао сва света места. На овом путу догодила су се многа чудеса у име Господње. Када се Светитељ налазио на мору, он предсказа олују. Морнари, познавајући све морске знаке, исмејавали су Николаја, говорећи да олује неће бити. Али се ускоро појавише црни облаци, задуваше јаки ветрови и ужасна бура почне да бесни. Сви се на лађи уплашише, очекивајући да свакога часа постану жртве великих таласа. Божији угодник Николај паде ничице Богу на молитву и облаци се разиђоше, ветар преста и бура се утиша, те тако до данашњег дана свети Николај остаје познат као заштитник морепловаца.
      Архиепископ Николај до дубоке старости управљао је Црквом Божјом у митрополији мириликијској. Упокојио се 6/19. децембра 345. године, а његово свето тело свечано је сахрањено у митрополитском саборном храму. Године 1096. Св. Николај се обрати у сну једном презвитеру из Барија и саопшти му да не жели да му мошти почивају у "безбожничком граду" и рече му да оде у град Мир и да му мошти пренесе у Бари, на сигурно место. Овај тако и учини и прерушен у трговца са три брода пуна жита посети град Мир и пренесе мошти светитеља у Бари. Ово се догодило 8/22. маја, када су мошти однели у манастир светог Јована Претече. После три године подигнут је храм Св. Николи у част, у коме је Свети благоверни краљ Стефан Дечански повратио вид и као знак захвалности тај храм опточио сребром.
      Богослужење празника светог оца Николаја чудотворца мириликијског и значај литургијског прослављања
       
      Истина ствари објави те стаду твоме као правило вере, образац кротости и учитеља уздржања. Због тога си смирењем стекао високе почасти, сиромаштвом богатства: Оче првосвештениче Николаје, моли Христа Бога, да спасе душе наше. (тропар)
      Празник светог и богоносног оца Николаја чудотворца од најранијих времена свечано је прослављан, док химнографија у његову част представља неисрпну ризницу. Литијске стихире дело су цара Лава мудрог, док је састављач канона Теофан. Славу на хвалитним стихирама саставио је Патријарх цариградски Герман. Посебно је занимљиво истаћи кондак Светом Николају који је саставио Свети Теодор студит, и у коме Светог Николаја чудотворца велича и прославља као најусрднијег помоћника свих хришћана. Други кондак Светом Николају саставио је Свети Роман.[1] Угодник Божји Николај на основу богате химнографије са слободом се може назвати општим помоћником и верним заштитником рода хришћанскога. Због великог значаја овог светилника православља у седмичном богослужбеном кругу сваки четвртак, поред Светих славних и свехвалних Апостола, посвећен је и њему. У годишњем богослужбеном кругу празнујемо два празника Светог оца Николаја: Главни спомен 6/19. децембра и празник преноса његових часних моштију из града Мира у Бари, 9/22. маја.
      Преподобни и богоносни отац наш Јустин ћелијски, у својој богонадахнутој беседи на празник Светог оца Николаја у Светоархангелској ћелијској обитељи, дивно је рекао: „Ево Празника када су сви Срби на ногама! Срби на земљи, Срби на Небу! Земаљска Србија и Небеска Србија! Све је уједињено! У чему? У молитви, коме? - Великом и чудесном Светитељу Божјем, Светом Оцу Николају Чудотворцу! Данас је много више његових свечара на Небу него на земљи. Данас око половине Срба слави Светог Оца Николаја на земљи. А на небу безброј његових уснулих свечара. А друга половина учествује у молитви, у уздасима великом Светитељу Божјем. Никад се са српске земље не диже више молитавâ, него данас! Никад се са српске земље не диже ка Небу више молитвених и вапајних уздаха, него данас! Данас је чудесан Светитељ Божји, свемилостиви, благи, кротки и добри ујединио сва срца српска. Не само српска, него широм света славе сви хришћани. Нема Светитеља међу Светитељима који је тако омиљен српском роду.ˮ Ове надахнуте речи светог старца Јустина потврђују да васцели српски народ прославља светог оца Николаја и велича га као свој духовног патрона. Када је реч о прослављању светих угодника Божјих, у овом случају светог оца Николаја кога наш благочестиви и христољубиви народ са љубављу прославља, хришћански етос нам потврђује да је једино исправно прослављање крсне славе неодвојиво од Евхаристијског славља. Свако наше учествовање у Светој Литургији кроз причешће Светим Тајнама Тела и Крви Господње, сједињује нас са Богом, али и са свима светима који су од памтивека угодили Господу, те тако центар прослављање крсне славе јесте управо у Евхаристији. Славска трпеза љубави у домовима верних није ништа друго до продужетак Свете Литургије и она на празник светог Николаја треба бити посна. Свети отац Николај чудотворац јесте образац и путоказ пута који води у живот вечни, због чега га и називамо правилом вере и образцем кротости и доброте. У свом светом животу он је испунио све еванђелске врлине, оврлинио је и поверен му народ, а својим светим примером укрепљује душе оних који га са вером и љубављу прослављају. Њега поштујемо и као великог целебника и чудотворца. Свети Николај својим чудотворством силом Божјом зацељује све греховне ране душа наших. Он  је истински Христоносац и Духоносац, јер себе није богатио земаљским и пролазнним „благомˮ, већ је себе богатио Богом и постао красни сасуд Божије благодати коју богато излива на нас.
      Показао се јеси у граду Миру као вршилац свете службе, светитељу Николаје, јер испунивши Христово Јеванђеље, положио си душу своју за народ свој и спасао невине од смрти. Због тога си се посветио као велики познавалац тајни Божије благодати. (кондак)
       
      катихета Бранислав Илић
        [1] Према напоменама из: Лазар Мирковић, хеортологија, стр. 82, Београд 1961. године.
       
      Извор: Српска Православна Црква / Епархија тимочка
       
      ПРИЛОГ ТВ ХРАМ:
       
        
    • Од Логос,
      На дан молитвеног сећања на догађај Преноса нетљених моштију Светог оца нашег Саве из Великог Трнова у милешевску обитељ, 19. маја 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије богослужио је у Спасовој цркви манастира Милешеве.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.
      Саслуживали су архимандрит Леонтије, секретар Митрополије црногорско-приморске јереј Игор Балабан и протођакон Никола Перковић. За певницом су одговарале милешевске сестре и деца основних школа др Драган Херцог и Миодраг Матић из Београда.
      Након заамвоне молитве Преосвећени Владика је освештао славско жито и славски колач и поучио сабрани народ: – Живећи Васкрсењем Христовим, и данас славимо спомен на Христу сличнога, Његовог угодника, Светога Саву. Ми прослављамо све што је везано за његов живот. Данас славимо његов долазак из Трнова на овај простор, на ово место, у Милешеву, не место где је он дуго почивао. Њега је Бог дао нашем народу и целој Цркви Христовој да увек буде у њој присутан и да својим присуством чини да Бог кроз њега дејствује. И они који су долазили овде, долазили су код светитеља, а тако су и Богу прилазили, и са Богом општили, и Бог им је био свима учитељ и исцелитељ. Истина је, тело Светог Саве је спаљено али он је осветио просторе којима је пролазио. Он је осветио ово место својим боравком овде. Остала је његова сила, благослов Божији је остао, тако да они који са вером овде приступају, добијају дарове Божије молитвама Светог Саве. Тако се и ми обратимо Богу, да Бог његовим молитвама излије своју благодат и своја добра непрестано да нам даје.

      Извор: Епархија милешевска
    • Од Логос,
      Одбор за просвету и културу Епархије браничевске је и ове школске 2018/2019. године, по једанаести пут, организовао и реализовао циклус такмичења у познавању Православног катихизиса за ученике седмог и осмог разреда основне школе.
       
      Због великог интересовања ученика, и ове школске године најпре су реализована школска такмичења, или по процени својих вероучитеља у школама где није одржано школско такмичење, након којих су пласирани ученици узели учешће у следећем, општинском, нивоу такмичења. Општинска такмичења су реализована следећим редоследом:
      у недељу, 24. фебруара, у ОШ „Бранко Радичевић“, Седларе;
      у недељу, 17. марта, у ОШ „Свети Сава“, Велика Плана;
      у недељу, 7. априла, у ОШ „Радоје Домановић“, Параћин;
      у недељу, 5. маја, у ОШ „Стеван Синђелић“, Велики Поповић;
      у недељу, 5. маја, у ОШ „Вожд Карађорђе“, Мало Орашје;
      у суботу, 11. маја, у ОШ „Вук Караџић“, Мајиловац;
      у суботу, 11. маја, у ОШ „Мирослав Букумировић-Букум“, Шетоње; и
      у суботу, 11. маја, у Образованом центру „Ecclesia Viminaciensis“, Пожаревцу.

      Такмичења су реализована у оним школама чији су директори показали посебну жељу да буду наши домаћини, што је допринело радосној атмосфери која већ дуги низ година краси ова такмичења. У знак захвалности, показаној љубави и гостопримству, ђакон Горан Илић је у име Одбора за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске, а преко вероучитеља који раде у горе поменутим школама, уручио пригодне захвалнице Одбора за успешно остварену сарадњу.

      Пласирани ученици ових локалних такмичења (општинско такмичење, међуопштинско такмичење) су се даље припремали за учествовање у следећем и крајњем нивоу такмичења, који је и највиши ранг такмичења у овој области, Епархијском такмичењу. Епархијско такмичење се традиционално одржава у периоду после Васкрса. У циљу прослављања најрадоснијег празника, празника над празницима Цркве, окупили би се ученици из свих делова Епархије првенствено због пројаве јединства Цркве Христове. Црква није једна обична институција, него нас она преводи из смрти у живот. То за многе звучи врло прозаично, зато што су хришћани заборавили проблем смрти, а то је био кључни проблем. Отуда је и централни догађај наше вере васкрсење Христово из мртвих, што значи победа живота над смрћу, уништење смрти. Дух Свети гради литургијску заједницу многих у Христу, тј. гради Цркву, показујући ту заједницу као Тело Христово, као тог и истог Христа који је глава многих. Господ Христос нас приводи Богу Оцу, као и целокупну творевину у Литургији и кроз Литургију и на овај начин нас ослобађа од смрти. Истовремено ми кроз Литургију благодаримо Богу на свему ономе што је учинио и што ће још учинити за нас и наше спасење. Литургија, наиме, јесте Благодарност Богу (Евхаристија). Литургијски благодаримо Богу и Оцу што нас је из превелике љубави створио из не-бића у биће, и што нам је послао Сина свога у обличју Богочовека Исуса Христа да у њему, посредством Светога Духа, будемо причасници будућег вечног божанственог живота. Црква је заједница, која пројављује један есхатолошки начин живота, једну есхатолошку стварност. Управо у Цркви, овој деци гладној знања даје се једина истинита храна и пиће која их не претвара у пропадљиво тело, као што то бива узимањем обичне хране, него се сама Црква — заједница свих људи, жена и деце, дакле свих светих, претвара у Тело и Крв Христову. Зато нам и говори апостол Павле: „Ви сте Тело Христово и удови међу собом!“ (1Кор 12, 27). Деца желе да са Христом и она порасту и новим постану, управо тамо где се Христос даје у божанској Евхаристији, у којој постају заједница Тела и Крви Христове. Литургијско сабрање верног народа око Епископа бива свагда у Христу и зато Свето Причешће открива и пројављује тајну Цркве као Тела Христовог. Свето Причешће је увек Тело Живог и Васкрслог Господа Исуса Христа, јер је Он, Христос, један — хлеб живота и зато смо ми многи једно тело, јер се сви од тог једног Тела причешћујемо.

      У недељу, 12. маја 2019. године, Црквена општина Јасенак у Смедереву била је домаћин једанаестог епархијског такмичења у познавању Православног катихизиса за ученике VII и VIII разреда.
      Окупљање је започело Литургијом у Цркви, са пласираним ученицима и родитељима по местима, а након Литургије кренули смо ка јасеначкој Цркви. Литургија је у Цркви Св. великомученика Георгија, Јасенак (Смедерево) почела у 9:00 сати. Литургијом је началствовао протонамесник Мирослав Дишић, а саслуживали јереј Ненад Пуцар (председник црквене општине Јасенак) и јереј Војислав Лукић (старешина храма). Поред ученика домаћина, вероучитеља и верног народа, били су сабрани и ученици, вероучитељи, координатори, ђакони и свештеници из и читаве наше Епархије, те је и на тај начин указано да је разлог нашег окупљања љубав према Христу и другом човеку, а не такмичење против другог. Сваком Литургијом у дан недељни, празнујемо Васкрсење Христово из мртвих. То није пуко сећање на догађај који је прошао. У Литургији се сусрећемо са васкрслим Христом, као што нам о томе сведоче апостоли и први хришћани (Јн 20, 19; Лк 24, 30-36). Начелник Цркве и служитељ Литургије, заправо је сам Христос. Учествујући у Литургији ми такође исповедамо и предокушамо опште васкрсење и будуће Царство Божје.

      Евхаристијско дружење је настављено у црквеној сали. Љубављу и гостопримством свих свештеника, као и ђакона Игора Димитријевића, постављена је трпеза (донатор ручка је био Горан Миленковић са породицом из Смедерева) за присутне, коју су ученици искористили за упознавање и дружење.
      Такмичарски део је почео у 12:00 часова. На једанаестом епархијском такмичењу учествовало је укупно 66 учесника. Учествовало је 35 ученика седмог разреда и 31 ученик осмог разреда. Испред Одбора за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске, ученицима су се обратили ђакони Томислав Пауновић и Горан Илић, који су их пред сам почетак такмичења охрабрили и дали потребне смернице за израду теста. Ученици су посебно били мотивисани за рад, јер су се осећали поносним што су учесници највишег нивоа такмичења, уз благослов нашег Владике, Епископа Господина Игнатија (Мидића).

      Такмичење у познавању Православног катихизиса се разликује од других такмичења, јер се не проверава познавање чињеница. Циљ је добијање увида у степен разумевања Православног катихизиса и да се истакну способношћу да прецизно и јасно изразе своје литургијско искуство, а својим одговорима и посвећеношћу покажу да садржаји Православног катихизиса за њих представљају и вербално одгонетање тајне живота. Ученици су са лакоћом урадили тест, па су свој урађен тест предали комисији за прегледање и пре предвиђеног времена. Посебно их је обрадовало то што су сви добили поклон књиге за учешће са потписом нашег Владике Игњатија, али су ипак с нестрпљењем ишчекивали коначне резултате и проглашење ученика са највећим бројем бодова оствареном на тесту.
      Након завршетка израде теста, комисија је приступила оцени и рангирању. За време рада комисије, уследило је дружење ученика и вероучитеља, а уприличен је за све присутне обилазак града Смедерева, Смедеревске тврђаве и Саборне Цркве Св. великомученика Георгија. Дружење је настављено у порти Саборне Цркве у Смедереву.
      По завршетку прегледања ученичких радова, ученици су се поново сабрали у Цркви Св. великомученика Георгија у Јасенку, како би чули резултате. Ђакон Томислав је похвалио све ученике за веома добар успех који су показали на тесту. Одбор је одлучио да награди првих десет ученика на ранг листи, како седмог тако и осмог разреда. Сви ученици су добили као награду по књигу, као знак љубави и сећања на ово дружење.
      Дружење је приведено крају око 16 часова. Остварен је основни циљ такмичења, а то је наше боље међусобно упознавање и практична примена свега онога чему су ђаци поучавани од својих вероучитеља – дружење, љубав, ишчекивање Господа.
      Надајући се доласку Царстава Божјег и победи над смрћу и вечном блаженом животу у Богу, Христос васкрсе!
       
      Извор: Саборност
       
       
       
       
×
×
  • Create New...