Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 51 минута, Vladan :::. рече

Укључујући и е. Григорија, јер, ево, он изгледа неслободно дише када је реч о е. Максиму. Саопштења која 5 месеци тресу целу СПЦ и коначно нестали пасус и сабрат е. Максим у свему томе за њега као да не постоје. Пуф!

P.S.
Али, рецимо, папа Фрања, вакцине, редовне активности у Немачкој, постоје.

Апсолутно!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Лазар Нешић рече

Једино ми ово није јасно: какве везе имају односи Цркве и државе на слободно дисање младих и паметних у Цркви?

Држава узела бг парохије мислећим људима у СПЦ? Држава забранила слободно мишљење (па нека је и погрешно!) теолога са ПБФ-а? Држава брани неком вернику да мисли у Цркви и јавно каже шта то мисли?

Ја бих рекао да је неслободно дисање у Цркви једно ствар СПЦ и њених епископа, атмосфере страха која се деценијама форсира, итд. - никог другог; ако неслободно дисање заиста постоји, онда епископи једини сносе кривицу за то.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

жута штампа ради нон стоп. глупљи текст, тешко да ће да нађете. 

http://www.ekspres.net/vesti/sveta-nasa-palanka 

 

"Odavno ništa odvratnije nisam pročitao. Naslov (naslovna strana): Šta se dešavalo na Saboru. Intervju. Vladika Grigorije.
I sve ono što smo mi – pretenciozni, samoživi, lažljivi, sebični, licemerni, zli….stalo je u tih nekoliko strana razgovora sa časnim vladikom.
Naša omiljena disciplina – da navijamo da neko propadne – upravo je tu.

Potreba da denunciramo, virimo kroz ključaonicu, guramo prst u tuđu ranu, pljujemo prolaznike, bacamo đubre u komšijsko dvorište, ogovaramo sve živo, dokazujemo da je svako, ko nešto radi, kreten, lopov i pokvarenjak, takođe je, u istom tom “svetačkom” intervjuu.
Drugačije ne može da se objasne ni motiv, ni razgovor, ni pitanja, ni odgovori, ni naslov.

Da bi Amfilohije, u “Vremenu”(???!!!), ispao blag, mudar, smiren starac, koji Vučiću objašnjava da ne treba sve da doživljava “lično”!!!???
Onaj Amfilohije koji Đinđićevu smrt nije doživeo “lično”, pa je, bez ikakvog zazora, na opelu, rekao – ko od mača živi, od mača i gine.
I ko je, ni najmanje “lično”, kleo one koji su izručili Miloševića, i bacao “neličnu” anatemu na potpisnike Briselskog sporazuma.
Taj je, mudri i mirni starac?! U “Vremenu”?!

A Grigorije? Slobodoumni vladika. Koji svoju ulogu na Saboru svodi na to da cinkari ko je šta na tom Saboru pričao?
Sve da bi javnost čula da on nije čuo ništa novo, i da je predsednik “napadao” jadnog Teodosija.
Kako ga je “napadao”, zašto, šta je tačno rečeno, toga nema, niti je bitno.
Niko nije to pitao vladiku, informatora.
Baš kao što ga nije pitao, a šta je predlog SPC, osim da ne dozvoljava ni nezavisnost, ni razgraničenje, ni bilo koje drugo rešenje, osim ostanka Kosova u Srbiji i očuvanja teritorijalnog integriteta.
Kako to zamišljaju SPC i časni vladika?
Kako će tu ideju da ostvare?
Koje korake će da preduzmu, da se to desi?
Nije morao da odgovara Grigorije na ta pitanja, dovoljno je bilo da prokaže nevaljalog Vučića, da ga prijavi slobodarskoj javnosti, pa da dobije naslovnu.
I još da objasni da je uloga SPC na Kosovu postojanje na “strašnom mestu”, i sprečavanje daljeg iseljavanja “našeg naroda”.
Naravno, sve to, bez ikakvih pojašnjenja. Šta je tačno strašno, na Kosovu, danas? Kako, koliko, gde? Tamo gde naša crkva uzima pare od države Kosovo? Ili ih odbije, zbog “teritorijalnog integriteta”?
I šta sve, ista ta crkva, radi da bi sprečila dalje iseljavanje. Insistira na tome da je Kosovo, sve u inat i protiv volje jedno dva miliona Albanaca, naše?
I da nema razgovora o bilo čemu što miriše na nezavisnost? I da je Briselski sporazum anatemisan, samim tim i nevažeći?
To će da spreči iseljavanje?
To će da podstakne useljavanje i povratak na Kosovo?
Rovovi koje ista ta crkva kopa?
Dok uzima lovu od Prištine?
Zašto ga to nisu pitali?
Ili, u skladu sa građanskom orijentacijom slobodnog lista – koji je stav SPC o navodnim i nenavodnim silovanjima na Kosovu, tokom rata.
O stavu prema albanskim i srpskim žrtvama?
Da li se razlikuje?
Da li je Grigorije, ili bilo ko drugi, održao opelo u Batajnici, za pokoj duša?
Da li je Amfilohije, smireno, prokleo sve zločince, sa bilo koje strane da dolaze?
Nije morao da se muči, časni Grigorije, i da odgovara na te škakljivosti.
Sasvim je bilo ok i ovo. Malo ogovaranja, uz kaficu.
Malo informisanja, slobodoumnih, o tome da Grigorije, baš kao ni oni, ništa nije čuo, što je i jedino što su oni i hteli da čuju.
Zato što ih zabole i za Kosovo, i za bilo šta drugo.
Zato što jesu palanka, Konstantinovićeva, koju zanima da viri, mrzi i ogovara.
I koja će sve dati, sa svakim se udružiti, na sve pristati, samo da propadne onaj ko joj nije po volji i koga mrzi.
I tačno mogu da zamislim egzaltiranost, građana, zakletih u Đinđića, slobodu i pravdu, sa kojom sada komentarišu: “A jel si video kako mu je, Amfilohije…”
Pa svaka vam čast.
Obrnuli ste igricu.
Palanačku.
Uveli ste denunciranje, kao vrlinu, i princip.
Ogovaranje, kao političku kategoriju.
I Grigorija, informatora, kao vrhovnu vrednost.
Amin."

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У уторак 21. маја 2019. године, на празник Светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру у Поганову. Преосвећеном владики су саслуживали архимандрит Рафаило (Голушин), архимандрит Јован (Јеленков) и ђакон Ђорђе Филиповић. Након заамовне молитве Епископ је осветио славске дарове и преломио славски колач са протосинђелом Мардаријем (Ковачевићем), настојатељем ове свете обитељи. Домаћин славе био је г. Горан Мирковић, радник и организатор манастирске радионице за израду свећа.
      Извор: Епархија нишка
    • Од Логос,
      Поводом празника Светог и богоносног оца нашег Николаја Архиепископа мирликијског чудотворца, доносимо текст катихете Бранислава Илића под насловом "СВЕТИ НИКОЛАЈ Николај ЧУДОТВОРАЦ – ПРАВИЛО ВЕРЕ И ОБРАЗАЦ КРОТОСТИ". 
        
      „Радуј се, свети оче Николаје велики чудотворче!ˮ
       
      Свети и богоносни отац наш Николај чудотворац мириликијски, веома је поштован угодник Божји не само у нашој помесној цркве већ у васцелој хришћанској васељени. Овај светилник васцелог хришћанства рођен је у граду Патара у области Ликија у Малој Азији, од побожних и благочестивих родитеља Теофана и Ноне, за време римског цара Валеријана. Свети Николај је био дете које је испрошено (измољено) од Бога, будући да су његови благочестиви родитељи били бездетни. Свети отац Николај будући дарован од Бога, од малена био је испуњен Духом Светим, још као дете  показивао је необичне душевне и духовне дарове, а када је одрастао и изучио школе, слушајући своје срце и свој унутрашњи Божији призив, пожелео је да ступи у презвитерски чин, те га његов стриц, архиепископ, произведе за презвитера града Мира. Према светитељевом житију, када се родитељи Светог Николаја упокојише, он је од богатства његових врлинских родитеља помагао потребите, делећи им помоћ. Угледајући се на Спаситеља он је захтевао од народа да остане анониман при чињењу милостиње. По смрти његовог стрица, архијереји и презвитери из ликијске области, одлучују  да изаберу новог архиепископа и договоре се да изаберу најревноснијег у вршењу презвитерске службе. Пошто су се уверили да је управо Николај такав, изаберу га за архиепископа мириликијског. Свети Николај био је вандредан архијереј, пун љубави, милости и доброте, спреман да свакога салуша и свакоме помогне. Као архипастир он је са вером и љубављу поучавао поверено му свештенство и народ, приводећи их Господу. Био је учесник првог васељенског сабора (325. године), а будући да је царица Јелена у то доба пронашла у Јерусалиму Часни и Животворни Крст Господњи, многи почеше да обилазе света места. И архијереј Николај је обишао сва света места. На овом путу догодила су се многа чудеса у име Господње. Када се Светитељ налазио на мору, он предсказа олују. Морнари, познавајући све морске знаке, исмејавали су Николаја, говорећи да олује неће бити. Али се ускоро појавише црни облаци, задуваше јаки ветрови и ужасна бура почне да бесни. Сви се на лађи уплашише, очекивајући да свакога часа постану жртве великих таласа. Божији угодник Николај паде ничице Богу на молитву и облаци се разиђоше, ветар преста и бура се утиша, те тако до данашњег дана свети Николај остаје познат као заштитник морепловаца.
      Архиепископ Николај до дубоке старости управљао је Црквом Божјом у митрополији мириликијској. Упокојио се 6/19. децембра 345. године, а његово свето тело свечано је сахрањено у митрополитском саборном храму. Године 1096. Св. Николај се обрати у сну једном презвитеру из Барија и саопшти му да не жели да му мошти почивају у "безбожничком граду" и рече му да оде у град Мир и да му мошти пренесе у Бари, на сигурно место. Овај тако и учини и прерушен у трговца са три брода пуна жита посети град Мир и пренесе мошти светитеља у Бари. Ово се догодило 8/22. маја, када су мошти однели у манастир светог Јована Претече. После три године подигнут је храм Св. Николи у част, у коме је Свети благоверни краљ Стефан Дечански повратио вид и као знак захвалности тај храм опточио сребром.
      Богослужење празника светог оца Николаја чудотворца мириликијског и значај литургијског прослављања
       
      Истина ствари објави те стаду твоме као правило вере, образац кротости и учитеља уздржања. Због тога си смирењем стекао високе почасти, сиромаштвом богатства: Оче првосвештениче Николаје, моли Христа Бога, да спасе душе наше. (тропар)
      Празник светог и богоносног оца Николаја чудотворца од најранијих времена свечано је прослављан, док химнографија у његову част представља неисрпну ризницу. Литијске стихире дело су цара Лава мудрог, док је састављач канона Теофан. Славу на хвалитним стихирама саставио је Патријарх цариградски Герман. Посебно је занимљиво истаћи кондак Светом Николају који је саставио Свети Теодор студит, и у коме Светог Николаја чудотворца велича и прославља као најусрднијег помоћника свих хришћана. Други кондак Светом Николају саставио је Свети Роман.[1] Угодник Божји Николај на основу богате химнографије са слободом се може назвати општим помоћником и верним заштитником рода хришћанскога. Због великог значаја овог светилника православља у седмичном богослужбеном кругу сваки четвртак, поред Светих славних и свехвалних Апостола, посвећен је и њему. У годишњем богослужбеном кругу празнујемо два празника Светог оца Николаја: Главни спомен 6/19. децембра и празник преноса његових часних моштију из града Мира у Бари, 9/22. маја.
      Преподобни и богоносни отац наш Јустин ћелијски, у својој богонадахнутој беседи на празник Светог оца Николаја у Светоархангелској ћелијској обитељи, дивно је рекао: „Ево Празника када су сви Срби на ногама! Срби на земљи, Срби на Небу! Земаљска Србија и Небеска Србија! Све је уједињено! У чему? У молитви, коме? - Великом и чудесном Светитељу Божјем, Светом Оцу Николају Чудотворцу! Данас је много више његових свечара на Небу него на земљи. Данас око половине Срба слави Светог Оца Николаја на земљи. А на небу безброј његових уснулих свечара. А друга половина учествује у молитви, у уздасима великом Светитељу Божјем. Никад се са српске земље не диже више молитавâ, него данас! Никад се са српске земље не диже ка Небу више молитвених и вапајних уздаха, него данас! Данас је чудесан Светитељ Божји, свемилостиви, благи, кротки и добри ујединио сва срца српска. Не само српска, него широм света славе сви хришћани. Нема Светитеља међу Светитељима који је тако омиљен српском роду.ˮ Ове надахнуте речи светог старца Јустина потврђују да васцели српски народ прославља светог оца Николаја и велича га као свој духовног патрона. Када је реч о прослављању светих угодника Божјих, у овом случају светог оца Николаја кога наш благочестиви и христољубиви народ са љубављу прославља, хришћански етос нам потврђује да је једино исправно прослављање крсне славе неодвојиво од Евхаристијског славља. Свако наше учествовање у Светој Литургији кроз причешће Светим Тајнама Тела и Крви Господње, сједињује нас са Богом, али и са свима светима који су од памтивека угодили Господу, те тако центар прослављање крсне славе јесте управо у Евхаристији. Славска трпеза љубави у домовима верних није ништа друго до продужетак Свете Литургије и она на празник светог Николаја треба бити посна. Свети отац Николај чудотворац јесте образац и путоказ пута који води у живот вечни, због чега га и називамо правилом вере и образцем кротости и доброте. У свом светом животу он је испунио све еванђелске врлине, оврлинио је и поверен му народ, а својим светим примером укрепљује душе оних који га са вером и љубављу прослављају. Њега поштујемо и као великог целебника и чудотворца. Свети Николај својим чудотворством силом Божјом зацељује све греховне ране душа наших. Он  је истински Христоносац и Духоносац, јер себе није богатио земаљским и пролазнним „благомˮ, већ је себе богатио Богом и постао красни сасуд Божије благодати коју богато излива на нас.
      Показао се јеси у граду Миру као вршилац свете службе, светитељу Николаје, јер испунивши Христово Јеванђеље, положио си душу своју за народ свој и спасао невине од смрти. Због тога си се посветио као велики познавалац тајни Божије благодати. (кондак)
       
      катихета Бранислав Илић
        [1] Према напоменама из: Лазар Мирковић, хеортологија, стр. 82, Београд 1961. године.
       
      Извор: Српска Православна Црква / Епархија тимочка
       
      ПРИЛОГ ТВ ХРАМ:
       
        
    • Од Логос,
      У недељу, 19. маја 2019. године, у оквиру предавања Школе православне духовности при Црквеној општини новосадској,ПРОТОНАМЕСНИК ВЕЛИМИР ВРУЋИНИЋодржаo je предавање у Гимназији Јован Јовановић Змај, на тему: 
      СВЕТИ САВА - МОНАХ - АРХИЕПИСКОП - ПАСТИР.
       
       
      Извор: Радио Беседа
×
×
  • Create New...