Jump to content

Свети архијерејски Сабор 2019.

Оцени ову тему


Препоручена порука

И сад нека ми неко каже да иза Блица не стоји неки владика? 

Ми смо овде прилично добро обавештени, а "жељка" има неке "инфомације" које ни овде није могла да прочита. Наравно, представљене у облику класичног спина.

Сам текст је једна обична спин прича. Једно нескривено блаћење Еп Иринеја. Његово представљање као давитеља праведних (свиленим гајтаном) и заступника посрнулих. 

И очигледно да је урадак наручен. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 295
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 11 минута, Ведран* рече

И сад нека ми неко каже да иза Блица не стоји неки владика? 

Ми смо овде прилично добро обавештени, а "жељка" има неке "инфомације" које ни овде није могла да прочита. Наравно, представљене у облику класичног спина.

Сам текст је једна обична спин прича. Једно нескривено блаћење Еп Иринеја. Његово представљање као давитеља праведних (свиленим гајтаном) и заступника посрнулих. 

И очигледно да је урадак наручен. 

Све у Бљуцу и сличним "медијима" је наручено. 

Не мислим да иза овога стоји неки владика. Бљуц је просто експозитура страних интереса којима Црква није нимало мила. Ако нам се овде чини да блате само епископа Иринеја, варамо се - мета је Црква. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Најбољи ми је моменат Жељкина еклисиолошка логика... "То значи да Спц може да саслужује само са Русима." То је тотални дебилитет, као да неко напише "у пракси Максим може да саслужује само са Денисенковим усташама и Вартоломејем." Мислим кад је текст већ наручен, могли би ти ултрамодерни млади познаваоци тастатуре и осталих апликација да укажу Жељкици на материјалне грешке и дебилне конструкције.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 16 минута, Хаеул рече

Све у Бљуцу и сличним "медијима" је наручено. 

Не мислим да иза овога стоји неки владика. Бљуц је просто експозитура страних интереса којима Црква није нимало мила. Ако нам се овде чини да блате само епископа Иринеја, варамо се - мета је Црква. 

Нисам мислио да иза Блица као новина стоји неки владика. Него иза "Жељкиног" писања. 

У неком својству.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Дејан Мачковић рече

Најбољи ми је моменат Жељкина еклисиолошка логика... "То значи да Спц може да саслужује само са Русима." То је тотални дебилитет, као да неко напише "у пракси Максим може да саслужује само са Денисенковим усташама и Вартоломејем." Мислим кад је текст већ наручен, могли би ти ултрамодерни млади познаваоци тастатуре и осталих апликација да укажу Жељкици на материјалне грешке и дебилне конструкције.

Да. Али треба познавати публику мој Мачковићу. А ови добро знају своје читалаштво. Треба направити поларизацију у нашој Цркви на "русе" и "грке" и повести, ако је икако могуће, некакав интерни рат. 

Ова дебилност, имам утисак, није ни написана ни објављена мимо знања да је у питању дебилност. Али била је потребна зарад "виших интереса".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Срећом САС је потпуно аутистичан и заболи га уво за мишљењем обичног народа, тако да Жељкина хајка и драма неће уродити плодом.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Дејан Мачковић рече

Срећом САС је потпуно аутистичан и заболи га уво за мишљењем обичног народа, тако да Жељкина хајка и драма неће уродити плодом.

А шта мислиш ако у читалаштву има чланова САС, који се припремају за САС кроз читање Жељке?

 :0205_whistling:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Већ видим наслове у наредних недељу дана.

Е, ај стварно сликајте возни парк.

Маните се озбиљних тема.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 20 минута, Ведран* рече

А шта мислиш ако у читалаштву има чланова САС, који се припремају за САС кроз читање Жељке?

 :0205_whistling:

Не мислим да има читалаца, мислим да САС функционише као драмска секција Економске школе на Сокоцу. Пола их нема појма шта ће уопште тамо, пола их ни не слуша, него прави селфије и игра се на мобилном, а свега њих пар имају неку агенду, коју гурају и која им мање или више прође некаквим акламацијама. Проблем је што нема макро плана и визије. На крају сви се узнервозе, изгласају све што је на столу, хајмо даље, ручак је, вруће је, ја имам вечерас парти, нећу више да будем овде и губим вријеме итд. И тако се заврши мајско засједање.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ко је то? Жељка?

Јао немој тако! 

Није лепо говорити о томе како људи изгледају. Има људи који нису фотогенични, итд.

Види, кажу, на пример, да је Владика Максим леп. Па шта то вреди?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 35 минута, Ведран* рече

Има људи који нису фотогенични, итд.

пре 28 минута, ana čarnojević рече

ostavi ženama ženske stvari

Шта сад? Хоћете од ове теме шминкерску секцију да направите? :smeh1:
 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сабор СПЦ: Косово је прва тема

Р. ДРАГОВИЋ | 07. мај 2019.

У манастиру Жича, 9. маја, почиње заседање Светог архијерејског сабора СПЦ. Биће речи и о патријарховој иницијативи о преговорима за суживот на КиМ. Разговараће се и о преписци владика Иринеја и Максима о Украјини

СИТУАЦИЈА на Косову и Метохији, у време када се ломи судбина јужне српске покрајине, биће једна од најважнијих тема предстојећег редовног заседања Светог архијерејског сабора СПЦ, које почиње у петак у манастиру Жича. Ова седница највишег црквеног тела имаће и свечани карактер, јер ће њоме почети обележавање јубилеја 800 година од добијања аутокефалности СПЦ.

После дводневног заседања у Жичи, "црквена скупштина" се сели у Београд, где ће почети радни део заседања. Сабор ће, како се најављује, размотрити учинак дипломатских активности везаних за правну и политичку будућност Косова и Метохије, али и оценити деловање Цркве у овим околностима.

Познаваоци црквених прилика не искључују да Сабор и ове године објави неку врсту јавног апела у коме ће формулисати свој став о КиМ. Како се неформално наводи, он ће бити базиран на платформи последњих јавних иступа патријарха Иринеја.

- Врх цркве једнодушно одбија сваки вид признања независности и поделе Косова и Метохије - подсећа саговорник "Новости" из СПЦ. - Постоји, међутим, и снажна свест да се мора тежити некој врсти компромиса са Албанцима. Патријарх Иринеј јавно се залаже за дијалог, али не о међународноправном положају српске покрајине, већ о стварању услова за миран суживот Срба и Албанаца.

У Патријаршији СПЦ у Београду кажу да ће на дневном реду Сабора бити подношење извештаја о раду епархија, али и да ће дневни ред бити формулисан тек на почетку заседања.

Међу темама које би свој епилог могле да добију на седници највишег црквеног тела јесте и сукоб епископа бачког Иринеја и западноамеричког Максима о начину реаговања на формирање канонски непризнате цркве у Украјини. Иако су највиши органи СПЦ - Сабор и Синод - јасно осудили разарање вековног црквеног поретка од стране Васељенске патријаршије, владика Максим је у својим јавним иступима износио супротне ставове. Патријаршија из Цариграда има велики утицај у САД, па многи понашање владике Максима тумаче као приближавање овом центру православља.

- У Патријаршију је стигло и писмо свештеника из САД, који критикују епископа Максима. Он се нашао и на челу Апела појединих свештеника који су се супротставили укидању теорије еволуције, које је врх СПЦ због тога јавно укорио и осудио њихов гест. Није зато искључено да се његова делатност нађе под лупом Сабора, нити да сноси неку врсту одговорности - каже саговорник "Новости" из СПЦ.

УКРАЈИНЦИ У СЛОВЕНИЈИ

ПРОБЛЕМ тзв. украјинске цркве, формиране уз благослов Цариграда, Српску патријаршију узнемирава и на унутрашњем плану. Мимо ставова владике Максима, забрињава делатност ове парацркве на канонској територији СПЦ - у Словенији. Група клирика тзв. Украјинске православне цркве, у римокатоличким храмовима одржава службе у Словенији, иако је једина канонска православна организација на овом простору српска Митрополија загребачко-љубљанска. Занимљиво је да је Словенија земља где делује и неканонска Македонска православна црква, коју православни свет такође не признаје.

ВЕРОНАУКА И ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ АРХИЈЕРЕЈИ СПЦ током Сабора обићи ће радове на Храму Светог Саве на Врачару. Сабор ће, највероватније, отворити и тешко питање проблема црквене просвете. Једна од занимљивих тема која би могла да се формулише јесте патријархова иницијатива о обједињавању веронауке и грађанског васпитања у један предмет.

 

http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:793090-Сабор-СПЦ-Косово-је-прва-тема

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Оно што у потпуности оповргава њихове тврдње јесте то што ни у Латинској Цркви, на коју се они, тобоже, позивају, после речи Господњих не изостају молитве за освећење Дарова. Превидели су то зато што они не упућују молитве одмах после речи Господњих и зато што не траже изричито освећење Дарова и њихово претварање у Тело Господње, него користе друге изразе који ка истоме воде и исти смисао имају.     2. Која је то молитва? Заповеди да уздигнути буду ови Дарови руком анђелском на Твој наднебесни Жртвеник. Нека нам кажу, дакле, шта значе речи: да уздигнути буду ови Дарови! Молим ли се овим речима за просторно премештање Дарова са земље и доњих простора на небо, или за промену њихове вредности – од онога што је ниже ка ономе што је узвишеније?   Ако је реч о овоме првом, каква нам је корист од такве молитве која тражи да буду узети од нас свети Дарови за које се молимо и верујемода су са нама онако како је Христос са нама „у све дане до свршетка века“! Ако знају да је то Тело Христово, како онда не верују да је оно истовремено и са нама, и да је изнад небеса, и да седи са десне стране Оца, на начин који је само Њему познат? Како би нешто што још није постало наднебесно, могло бити наднебесно Тело Христово? И како ће руком анђелском бити уздигнуто оно што је изнад сваког началства и власти и силе, и што је изнад сваког имена?   4. Ако се, опет, моле за некакву промену вредности набоље, не знам како ће избећи крајњу хулу, јер знају да је то Тело Христово, па ипак верују да ће доспети до нечег бољег и светијег?   5. Отуда је јасно да они знају да су то хлеб и вино који још увек нису примили освећење. Због тога се моле за њих имајући на уму да је Даровима још увек потребна молитва, и моле се да ови буду уздигнути јер се још увек налазе доле и нису жртвовани, те помињу Жртвеник како би овибили положени на њега и принесени на жртву. За то је потребна и рука анђела, јер друго свештенство, ово човечанско, како вели божански Дионисије, не може без помоћи првога, анђелскога свештенства.   6. Ова молитва нема за циљ ништа друго до претварање Дарова у Тело и Крв Господњу. Јер, зацело, не треба мислити да је Жртвеник, на коме треба принети жртву, некакво место на небу које је посвећено Богу. Тако се не бисмо умногоме разликовали од оних који су говорили да је у Јерусалиму или на Самаријској гори место где треба да се клањају Богу. Али, пошто је, по блаженом Павлу, „један Бог, један и посредник између Бога и људи, Исус Христос“, само је Спаситељ Тај Који нам је у свему истински посредник и Који нам доноси освећење. Кроз шта то Он посредује и освећује? То је свештеник, свети Принос, Жртвеник… Јер, и Жртвеник, према речима Господњим, освећује жртву: „Жртвеник, који дар освећује“.   7. Према томе, пошто је само Христос Тај Који освећује, само Он може бити Свештеник и жртвени Принос и Жртвеник. Да Христос заиста јесте Свештеник и жртвени Принос, Сам је то рекао: „Ја посвећујем себе за њих“. А да је Он и Жртвеник, о томе сведочи преблажени Дионисије: „Исус, богоначално посвећење божанских духова, јесте наш пребожанствени Жртвеник, којему, сагласно са речима Писма, приступамо и посвећујемо се, и на тајанствен начин предајемо као жртва паљеница. Осмотримо својим натприродним очима тај пребожанствени Жртвеник“.   8. Свештеник се, дакле, моли да свети Дарови буду узнесени на тај наднебесни Жртвеник, што значи да буду освећени, те да буду претворени у само наднебесно Тело Господње а да притом не мењају своје место нити да са земље пређу на небо, јер видимо да су они и после молитве пред нама као што су били и пре ње. Пошто Жртвеник освећује Дарове који су на њега положени, молити се за њихово освећење исто је што и положити их на Жртвеник.   9. Какво је то освећење којим Жртвеник освећује? То је освећење принесених Дарова;оно којим је Сам Свештеник (= Христос) осветио Себе тиме што је принео Себе Богу на жртву. 10. Но, пошто је Он Сам и Свештеник, и Жртвеник, и жртвени Принос, то је као да су они свети Дарови освећени од стране онога Свештеника, да су претворени у онај жртвени Принос и да су положени на онај наднебесни Жртвеник. Због тога, ако си молитвено заискао једно од ово троје, заискао си све и добио си оно што иштеш, односно принео си жртву.   11. Гледајући на Христа као на жртвени Принос, ваши свештеници се моле да свети Дарови дођу на оно место, односно на наднебесни Жртвеник, молећи се другачијим речима и појмовима за оно исто за шта се и ми молимо. Због тога наши свештеници, пошто се помоле да се свети Дарови претворе у божанско Тело и Крв, кад помињу наднебесни Жртвеник, не ишту у молитви да Дарови на њега буду узнесени, него пошто су они тамо већ узнесени и примљени, моле се Богу да нам као уздарје пошаље благодат и дар Светога Духа. За принесене и освећене часне Дарове, каже свештеник, Господу се помолимо. Да се освете? Свакако да не, јер су већ освећени, него да буду нама на освећење; да Бог, осветивши Дарове, кроз њих освети и нас.   12. Очито је, дакле, да омаловажавање молитве за освећење Дарова, која се упућује после речи Господњих, није став Латинске цркве у целини, већ само појединаца, и то малобројних и склоних новотаријама, који су јој и по другим питањима наносили штету; то су људи који ништа друго не ишчекују „него да што год ново говоре“.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У овонедељној емисији Храм, поводом монографије „Манастир Свети Прохор Пчињски", која је штампана на српском, руском, енглеском разговарамо са њеном ауторком, историчарком уметности проф. др Светланом Смолчић Макуљевић, деканом Факултета дигиталних уметности Београдског универзитета - Метрополитан. Аутор и водитељ Душанка Зековић.

       
      Звучни запис емисије
       
      „Манастир, црква и простор Светог Прохора Пчињског чувају мошти и сећање на балканског анахорету и пустињака Светог Прохора, који је живео и подвизавао се на овом месту у византијском периоду (XI век). Манастир се налази у долини планине Козјак, на ,на левој обали реке Пчиње, око 30 км јужно од града Врања. Заклоњен је густим шумама Суве Стене и Градишта. До манастира се стиже путевима који су били важни још у римској, византијској и српској средњовековној комуникацији. Манастир се налази у близини пута Виа Милитарис, који је од Београда и Ниша, преко Софије, водио за Цариград. У Византији се овај пут називао Царски пут, да би касније био зван и Цариградски друм. У Византији су овом такозваном дијагоналном артеријом путовали ходочасници, путници, трговци и војници, а често је била на мети упада Арапа, Словена и Бугара. У средњем веку, кроз Врање су пролазили путеви који повезују зетско приморје са Софијом и Цариградом, Повардарје са Солуном и рударску област Новог Брда. Из Врања су се одвајала два пута која су водила према Солуну. Један је повезивао Врање са Солуном преко Скопља и Велеса, а други, који је пролазио поред манастира Светог Прохора Пчињског, ишао је даље преко села Клиновца и Свете Петке, планине Рујан, Пељинца, Овчег поља, Велеса, па све до Солуна и Егејског мора. Манастир је, осим са Врањем, добро повезан са градовима: Кумановом, Скопљем, Кратовом, Велесом, Кривом Паланком, Прешевом, Бујановцем, Гњиланем и Трговиштем". (Из монографије „Манастир Свети Прохор Пчињски" Светлане Смолчић Макуљевић)
       
      Извор: РТС
    • Од JESSY,
      Поводом седме годишњице од освећења храма Светог великомученика Георгија у Зминици, 19. јула 2021. је свету архијерејску Литургију служио новоизабрани Епископ будимљанско-никшићки г. Методије, затим је одржан Црквено-народни сабор, известила је Митрополија црногорско-приморска, а извештај и звучне записе донео Радио Светигора.
      Владици Методију саслуживали су протонамјесник Велимир Врућинић, парох новосадски, протопрезвитер Небојша Грдинић клирик Цариградске патријаршије из Њемачке, протопрезвитер Мирчета Шљиванчанин парох подгорички, презвитер Александар Раковић, парох бјелопољски и протопрезвитер Миливоје Јововић, надлежни парох и парох жабљачки.
      После причешћа вјерног народа на крају литургије, сабраном вјерном народу, пастирском бесједом обратио се Владика Методије.
      Домаћин овогодишњег црквенонародног сабора били су др Божидар Бојовић и његови синови Милош и Иван са породицама, који су за све присутне припремили трпезу љубави у Етно селу Зминица.
      У току свечаног ручка пригодном бесједом обратио се домаћин господин др Божидар Бојовић, који је поздравио драге госте, посјетивши све присутне на историјат градње храма.
      http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=28694
       
×
×
  • Креирај ново...