Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

.

(Odavno) uloga medija nije da prenese vest i informacije nego da kreira javno mnjenje. Ovo su, ako se ne varam, opozicione novine. A jadna je Srbija sa ovakom vlašcu i ovakom opozicijom, koje obe piju na istom izvoru. I naravno jadan je tekst u kome, novinarki kojoj je dat zadatak, treba u u isto vreme da popljuje vlast i presednika, da episkope one koji su protiv njega stave uz njega da bi time o istom trosku spasili jednog treceg koji prvi problem koji nema veze ni sa cim u temi, ali to tako naručiocu teksta odgovara. Beda drzavne vlasti i novinarstva (ovde tzv. opozicionih novina). E ...u koje kretensko vreme mi zivimo: on je poslao mene da motrim na tebe a ti čekaš da dodjem ja.

.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 39 минута, Tristatri рече

novinarki kojoj je dat zadatak

И даље тврдим да Јелена "Данас" Тасић никако не може бити у истом "кошу" са Жељком "Блиц" Јевтић

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Милан Ракић рече

И даље тврдим да Јелена "Данас" Тасић никако не може бити у истом "кошу" са Жељком "Блиц" Јевтић

Новинарка је најмањи проблем. Јер ни Жељка не пише по сопственом нахођењу текстове.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Ведран* рече

Новинарка је најмањи проблем. Јер ни Жељка не пише по сопственом нахођењу текстове.

С тим што Жељку, извињајем се ако је, но нико видео није, а Јелену знамо јер је као новинар поникла у "Православљу"

Share this post


Link to post
Share on other sites
Нема никакве, али су информатори новинарке заинтересовани да их споје.  
Иначе, "случај" епископа Максима, по представци епископа бачког Иринеја, разматран је на Сабору јуче, на преподневној и поподневној седници. Колико су стигле незваничне информације, нису усвојене никакве казне за владику западноамеричког, питање је да ли су и тражене? Максимове присталице славе на друштвеним мрежама. Но, треба сачекати крај Сабора.

Од речи до речи као што рече брат Мачковић :

“Максим се крајње елегантно извукао из цијеле приче. Након почетне агресивности, почео је да спинује, и сад смо дошли до тога "слажемо се у свему". Додатни проблем је што Иринеју треба три мјесеца да напише одговор, па се сад више нико ни не сјећа шта је заправо била тема и повод за дискусију. Максимови текстови су кратки јасни и питки, и сами за себе имају неку унутрашњу логику и систем, који не може да прође судар са стварношћу, али могу у бесконачним дописивањима. Ова тема више никог не занима и због тога је Максим овде побједио тактиком и техником. Иринеју остаје утјеха да је морални побједник, ако му то ишта значи.

Игра је завршена, некима је јасно да имамо Јуду међу апостолима, некима није. Мислим да ће се Максим провући на Сабору, тј неће се десити ништа спектакуларно. Иринеј максимално може да извуче неко оштрије саопштење против Украјине, које неће импресионирати никога. Грци су сад у својим унутрашњим сукобима око упражњених златних кока у Америци и Аустралији и Енглеској, чим се стабилизују вратиће се да нас прогутају. Већ јастребови пријете да ће одузети Косово и дати га Албанској цркви јер она може боље да управља и брине се о храмовима. Бугари јуче помињу Охрид и Климента Охридског као дио своје Цркве пред Папом, а ми ћемо да се бавимо еволуцијом и глупостима ко је геј, а ко није, и ко има каква кола.”

Share this post


Link to post
Share on other sites

Сабор о украјинској кризи и ставовима владике Максима

У осврту на посету председника Вучића са архијерејима у врху СПЦ оцењују да је разговор био је отворен и искрен, у неким тренуцима са оштрим тоновима, али да је борба за Косово и Метохију тренутно најважније питање за српски народ
среда, 15.05.2019. у 10:56
Za-Drustvo-Sabor-pocetak-zasedanja.jpg
Сабор од петка заседа у Патријаршијском двору у Београду (Фото СПЦ)

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве наставио је јуче редовно заседање у Патријаршијском двору у Београду, а како „Политика” незванично сазнаје, као и претходног дана, разговарало се о црквеној кризи у Украјини, али и о ставовима епископа западноамеричког Максима о аутокефалности коју је српска црква стекла заслугом Светог Саве.

„Украјинско питање” је и најважнија црквена тема на овом мајском заседању, а архијереји су јуче разговарали о ставовима које је владика Максим изнео у интервјуу почетком године за сајт „Сербика Американа”, када је изјавио да је начин на који је Свети Сава изборио аутокефалност за српску цркву, а ове године се обележава јубиларних осамсто година од тог важног догађаја, упоредив са оним што се догодило у Украјини.

Епископ западноамерички јуче је сабраћи архијерејима рекао да се том приликом невешто изразио и да у потпуности подржава ранији став Сабора о украјинском питању, као и да је Свети Сава аутокефалност стекао беспрекорно, у складу са предањем и на канонски начин, речено је „Политици” у врху СПЦ.

Како нам је објашњено, седница је протекла у мирољубивом и помирљивом тону, иако су о последицама украјинске аутокефалности, одлукама Цариграда и томе колико се оне одражавају и на српску цркву, у недељама које су претходиле Сабору владика бачки Иринеј и епископ Максим полемисали кроз саопштења за јавност.

Као што на Сабору, барем током јучерашњег заседања, није дошло до сукоба ове двојице епископа, који су поједини медији најављивали, већ се разговарало у мирном тону, није се догодио ни „пуч”, који су неки таблоиди предвиђали због доласка председника Србије Александра Вучића у Патријаршијски двор у понедељак.

„Разговор председника Вучића са архијерејима био је отворен и искрен, у неким тренуцима било је и оштрих тонова између председника и појединих епископа, али се на крају дошло до јединственог става да је, без обзира на различита мишљења, циљ један, а то је заједничка борба за Косово и Метохију, тренутно најважније питање за српски народ”, кажу у врху СПЦ.

Председник Вучић и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик архијерејима су се обратили после поподневног заседања у свечаном салону и, како нам је речено, били су присутни сви епископи који учествују на заседању, а они који су се највише противили томе да Сабор упути позив двојици државника током разговора у понедељак поподне износили су највеће похвале председнику.

http://www.politika.rs/scc/clanak/429533/Sabor-o-ukrajinskoj-krizi-i-stavovima-vladike-Maksima

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, александар живаљев рече

Епископ западноамерички јуче је сабраћи архијерејима рекао да се том приликом невешто изразио 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, александар живаљев рече

и да је Свети Сава аутокефалност стекао беспрекорно

 

:stadaradim: Dakle, svaka daljnja tema o Vl. Maksimu je izlisna i oni koje nastave o tome pokazace samo kolik su sami zli, zlonamerni i bez ljubavi...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Хајде де, сваком се деси да се "невешто изрази". Битно је да је исказао оданост Сабору и да подржава став о непризнавању насиља у Украјини. Сад само да то још јавимо на Фанар, милет паши.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, александар живаљев рече

Епископ западноамерички јуче је сабраћи архијерејима рекао да се том приликом невешто изразио и да у потпуности подржава ранији став Сабора о украјинском питању, као и да је Свети Сава аутокефалност стекао беспрекорно, у складу са предањем и на канонски начин, речено је „Политици” у врху СПЦ.

пре 1 сат, Дејан Мачковић рече

Хајде де, сваком се деси да се "невешто изрази". Битно је да је исказао оданост Сабору и да подржава став о непризнавању насиља у Украјини. Сад само да то још јавимо на Фанар, милет паши.

Хајде да видимо шта ће о томе писати у саопштењу Сабора.

Лично, док не видим саопштење за јавност самог е. Максима, у којем детаљније елаборира ову наводну изјаву у Сабору, ништа не верујем. А нема ниједног разлога да, након свега, не напише (и) такво саопштење јер их је већ написао неколико.

Тако, нека он прво стварно скочи а онда има смисла и да се каже: хоп.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Obradović (Dveri): SPC treba da pozove i opoziciju na prijem, a ne samo vlast

Beta 
Beta
Predsednik Dveri Boško Obradović rekao je danas u Čačku da bi bilo "korisno" da dok traje zasedanje Sabora Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Patrijaršijskom dvoru bude primljena i jedna delgacija opozicije a ne samo predstavnici vlasti.

Obradović je na konferenciji za novinare u Čačku rekao da je važno što predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije prisustvovao Saboru SPC, već samo prijemu u Patrijaršijskom dvoru i čestitao vladikama koje su se usprotivile njegovom prisustvu na Saboru.

"Za mene kao vernika SPC važno je da Vučić, kao čovek koji emituje govor mržnje, podele, sukobe i propagandu protiv svojih političkih protivnika, koji se u svemu ponaša antihrišćanski, nije bio na zvaničnom zasedenju Svetog arhijerejskog sabora čemu su se usprotivile brojne vladike SPC, na čemu im čestitam, već je bio gost na prijemu u jednom od salona u Patrijaršijskom dvoru, što je druga stvar", rekao je Obradović.

On je rekao da SPC i njen vrh imaju pravo, a možda i obavezu da se sastaju sa predstavnicima vlasti i državnog vrha i razgovaraju sa njima o važnim pitanjima kao što je pitanje Kosova i dodao da bi SPC razgovorom i sa predstavnicima opozicije mogla "bolje" da sagleda situaciju u Srbiji.

"Bilo bi korisno da dok traje zasedanje Sabora SPC jedna delegacija opozicije bude primljena u Patrijaršijskom dvoru i da crkveni velikodostojnici čuju i drugu stranu od propagande koja je verovatno bila prisutna kada je Vučić bio na prijemu u dvoru. To bi SPC dalo pravu sliku onoga što se u Srbiji dešava", rekao je Obradović.

On je apelovao na patrijarha SPC Irineja da njegov poziv "razume" kao dobronameran.

"Apelujem na patrijarha da moj poziv razume kao dobronameran i da Crkva ima u vidu da nije privatna crkva Srpske napredne stranke i Vučića i da svako ko otvoreno misli da tako treba da podrži vlast gubi osnovnu misiju ujedinajvanja i jedinstva srpskog naroda", rekao je Obradović.

On je dodao da su SPC ili Srpska akademija nauka institucije koje bi trebalo da organizuju susret i dijalog između vlasti i opozicije, za koji je rekao da nedostaje u društvu i ocenio da bi takav dijalog bio "lekovit za rešavanje duboke političke krize u Srbiji".

(Beta, 15.05.2019)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, александар живаљев рече

Obradović (Dveri): SPC treba da pozove i opoziciju na prijem, a ne samo vlast

Beta 
Beta
Predsednik Dveri Boško Obradović rekao je danas u Čačku da bi bilo "korisno" da dok traje zasedanje Sabora Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Patrijaršijskom dvoru bude primljena i jedna delgacija opozicije.... 

можда и неко такси удружење да затражи пријем кад је већ Сабор у току? :scratch_head:

Share this post


Link to post
Share on other sites

ја се стварно надам да овај текст који је објавила политика није истинит или бар да ово што је објављено нису цитирали владику Максима. Није ми здраворазумна таква изјава после свих оних преписки. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мој коментар копиран одавде:

 

Занимљиво је да се наводи као да се Епископ Максим покајао за изречено. А при томе не знамо тачно за шта се покајао. А на другим местима налазимо да се извинуо свима које је повредио зато што су његови текстови извађени из контекста!

1. Прво надам се да ако је Еп Максиму заиста жао за смутњу коју су изазвали његови текстови, да ће он то своје "покајање" изнети јавно, а не само у записник Сабора. Јер он није само међу Епископима у Сабору изазвао недоумице и проузроковао полемику, него много шире у Цркви. Тако да, уз сво поштовање Владика, неко објашњење њима не значи и објашњење нама (а и ми постојимо!), уколико ми то објашњење не видимо и не чујемо.  Али морам да кажем да је моје лично мишљење да нама не треба неко јавно "покајање" Еп Максима. Може он да пружи и појашњење. Не тражи нико његово понижење, нити јавно посипање пепелом. Али тражи објашњење. Које он већ пет месеци не даје, а имао је безброј прилика. У свему овоме личност Епископа Максима је небитна. Могао је да буде било који Епископ у питању. Оно што је суштински важно јесу (1) његови ставови (2) његов начин деловања. А до сада не видим било какав помак ни на једном од ових поља. Како чујемо на Сабору су неки Епископи бранили личност Епископа Максима кроз "занимљиве" аналогије. А то никакве везе са проблемом нема.

2. Друго, ако су истините тврдње да његово саопштење, "покајање", или како год, садржи фразе типа да се он извињава ако је некога повредио својом недореченошћу, или ако су извађене ствари из контекста (!) је по моме убеђњу скандалозно. Зато што није се Епископ Максим никоме обраћао лично па да га је повредио неким својим поступком (осим можда Еп Иринеја бачког, иако "индиректно" га прозивајући), него је реч о конкретно изнетим ставовима (о украјинској кризи, о деловању Фанара, о неоеклисиологији Фанара, о статусу Денисенка, Думенка, и уопште тзв. "ПЦУ", о статусу расколника у дијаспори, о нашој аутокефалији, о Св Сави, о ставу Фанара да се аутокефалија додељује држави који је 4-5 пута промовисао, о критском сабору, о својој титулацији, итд.), и о конкретном начину деловања (видели смо доказане неистине, доказано фалсификовање објављених текстова, јавно понижавање Епископа Иринеја, и оних који постављају питања итд.). Све то никако не може да се подведе под повређеност некога а још мање под нечије вађење из контекста! Нико није лично повређен од стране Епископа Максима, и нико ништа није извадио ван контекста, него су ствари документоване и доказане. А она места где су ставови Еп Максима недоречени јесу јасно указана као места која треба да појасни. Што пет месеци не чини, а како чујемо не чини сада ни на Сабору! И све је ово доступно јавно свима. 

Зато је важно да се Епископ Максим изјасни Сабору. Али не кроз саопштење, него кроз одговоре на конкретна питања. Јер кроз саопштења није успео да понуди одговоре на наведена питања за пет месеци, већ се све више и све дубље упетљавао. Нико овде не тражи задовољење неких хирова, или личних ниских побуда, мржње или било чега. Све се ово релативно лако може разрешити и ствар потпуно смирити, а гурање ствари под тепих неће довести жељени мир него ће изазвати огромне проблеме. И готово да у нашој Цркви нема важније теме од ове. 

Надам се позитивном исходу.  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У недељу, 19. маја 2019. године, у оквиру предавања Школе православне духовности при Црквеној општини новосадској,ПРОТОНАМЕСНИК ВЕЛИМИР ВРУЋИНИЋодржаo je предавање у Гимназији Јован Јовановић Змај, на тему: 
      СВЕТИ САВА - МОНАХ - АРХИЕПИСКОП - ПАСТИР.
       
       
      Извор: Радио Беседа
    • Од Логос,
      Књижевно друштво Раковица у сарадњи са Центром за културу и образовање Раковица расписује конкурс за девети Међународни сабор духовне поезије.
       
      Право учешчћа имају сви песници који пишу на српском језику. Учесници достављају по једну песму (до 32 стиха) под шифром. Избор најбољих радова извршиће стручни жири који ће прогласити резултате и рангирати их на: 1, 2. и 3. место). Најбољи песници биће награђени златницима са ликом Светог Саве. Жири ће одабрати и три песме за похвалу. Од најбољих радова биће објављен Зборник „ Међународни сабор духовне поезије, Раковица 2019. година“.
      Место и време одржавања Сабора: Порта манастира Раковице, Мала Госпоjина, 21. септембар 2019. године у 11 часова, или Центар за културу и образовање Раковица. Радове слати у штампаној форми или електронски: -у штампаној форми, (у три примерка, у посебној коверти послати решење шифре). Адреса: Књижевно друштво 11090 Раковица, Србија, Ул.  Мишка Крањца 7, са назнаком: за Сабор. -у електонској форми, е-mail: kdrakovica@gmail.com
      Конкурс је отворен до 30. јуна 2019. године. Контак телефон: 063/8090243
    • Од Логос,
      Поводом празника Светог и богоносног оца нашег Николаја Архиепископа мирликијског чудотворца, доносимо текст катихете Бранислава Илића под насловом "СВЕТИ НИКОЛАЈ Николај ЧУДОТВОРАЦ – ПРАВИЛО ВЕРЕ И ОБРАЗАЦ КРОТОСТИ". 
        
      „Радуј се, свети оче Николаје велики чудотворче!ˮ
       
      Свети и богоносни отац наш Николај чудотворац мириликијски, веома је поштован угодник Божји не само у нашој помесној цркве већ у васцелој хришћанској васељени. Овај светилник васцелог хришћанства рођен је у граду Патара у области Ликија у Малој Азији, од побожних и благочестивих родитеља Теофана и Ноне, за време римског цара Валеријана. Свети Николај је био дете које је испрошено (измољено) од Бога, будући да су његови благочестиви родитељи били бездетни. Свети отац Николај будући дарован од Бога, од малена био је испуњен Духом Светим, још као дете  показивао је необичне душевне и духовне дарове, а када је одрастао и изучио школе, слушајући своје срце и свој унутрашњи Божији призив, пожелео је да ступи у презвитерски чин, те га његов стриц, архиепископ, произведе за презвитера града Мира. Према светитељевом житију, када се родитељи Светог Николаја упокојише, он је од богатства његових врлинских родитеља помагао потребите, делећи им помоћ. Угледајући се на Спаситеља он је захтевао од народа да остане анониман при чињењу милостиње. По смрти његовог стрица, архијереји и презвитери из ликијске области, одлучују  да изаберу новог архиепископа и договоре се да изаберу најревноснијег у вршењу презвитерске службе. Пошто су се уверили да је управо Николај такав, изаберу га за архиепископа мириликијског. Свети Николај био је вандредан архијереј, пун љубави, милости и доброте, спреман да свакога салуша и свакоме помогне. Као архипастир он је са вером и љубављу поучавао поверено му свештенство и народ, приводећи их Господу. Био је учесник првог васељенског сабора (325. године), а будући да је царица Јелена у то доба пронашла у Јерусалиму Часни и Животворни Крст Господњи, многи почеше да обилазе света места. И архијереј Николај је обишао сва света места. На овом путу догодила су се многа чудеса у име Господње. Када се Светитељ налазио на мору, он предсказа олују. Морнари, познавајући све морске знаке, исмејавали су Николаја, говорећи да олује неће бити. Али се ускоро појавише црни облаци, задуваше јаки ветрови и ужасна бура почне да бесни. Сви се на лађи уплашише, очекивајући да свакога часа постану жртве великих таласа. Божији угодник Николај паде ничице Богу на молитву и облаци се разиђоше, ветар преста и бура се утиша, те тако до данашњег дана свети Николај остаје познат као заштитник морепловаца.
      Архиепископ Николај до дубоке старости управљао је Црквом Божјом у митрополији мириликијској. Упокојио се 6/19. децембра 345. године, а његово свето тело свечано је сахрањено у митрополитском саборном храму. Године 1096. Св. Николај се обрати у сну једном презвитеру из Барија и саопшти му да не жели да му мошти почивају у "безбожничком граду" и рече му да оде у град Мир и да му мошти пренесе у Бари, на сигурно место. Овај тако и учини и прерушен у трговца са три брода пуна жита посети град Мир и пренесе мошти светитеља у Бари. Ово се догодило 8/22. маја, када су мошти однели у манастир светог Јована Претече. После три године подигнут је храм Св. Николи у част, у коме је Свети благоверни краљ Стефан Дечански повратио вид и као знак захвалности тај храм опточио сребром.
      Богослужење празника светог оца Николаја чудотворца мириликијског и значај литургијског прослављања
       
      Истина ствари објави те стаду твоме као правило вере, образац кротости и учитеља уздржања. Због тога си смирењем стекао високе почасти, сиромаштвом богатства: Оче првосвештениче Николаје, моли Христа Бога, да спасе душе наше. (тропар)
      Празник светог и богоносног оца Николаја чудотворца од најранијих времена свечано је прослављан, док химнографија у његову част представља неисрпну ризницу. Литијске стихире дело су цара Лава мудрог, док је састављач канона Теофан. Славу на хвалитним стихирама саставио је Патријарх цариградски Герман. Посебно је занимљиво истаћи кондак Светом Николају који је саставио Свети Теодор студит, и у коме Светог Николаја чудотворца велича и прославља као најусрднијег помоћника свих хришћана. Други кондак Светом Николају саставио је Свети Роман.[1] Угодник Божји Николај на основу богате химнографије са слободом се може назвати општим помоћником и верним заштитником рода хришћанскога. Због великог значаја овог светилника православља у седмичном богослужбеном кругу сваки четвртак, поред Светих славних и свехвалних Апостола, посвећен је и њему. У годишњем богослужбеном кругу празнујемо два празника Светог оца Николаја: Главни спомен 6/19. децембра и празник преноса његових часних моштију из града Мира у Бари, 9/22. маја.
      Преподобни и богоносни отац наш Јустин ћелијски, у својој богонадахнутој беседи на празник Светог оца Николаја у Светоархангелској ћелијској обитељи, дивно је рекао: „Ево Празника када су сви Срби на ногама! Срби на земљи, Срби на Небу! Земаљска Србија и Небеска Србија! Све је уједињено! У чему? У молитви, коме? - Великом и чудесном Светитељу Божјем, Светом Оцу Николају Чудотворцу! Данас је много више његових свечара на Небу него на земљи. Данас око половине Срба слави Светог Оца Николаја на земљи. А на небу безброј његових уснулих свечара. А друга половина учествује у молитви, у уздасима великом Светитељу Божјем. Никад се са српске земље не диже више молитавâ, него данас! Никад се са српске земље не диже ка Небу више молитвених и вапајних уздаха, него данас! Данас је чудесан Светитељ Божји, свемилостиви, благи, кротки и добри ујединио сва срца српска. Не само српска, него широм света славе сви хришћани. Нема Светитеља међу Светитељима који је тако омиљен српском роду.ˮ Ове надахнуте речи светог старца Јустина потврђују да васцели српски народ прославља светог оца Николаја и велича га као свој духовног патрона. Када је реч о прослављању светих угодника Божјих, у овом случају светог оца Николаја кога наш благочестиви и христољубиви народ са љубављу прославља, хришћански етос нам потврђује да је једино исправно прослављање крсне славе неодвојиво од Евхаристијског славља. Свако наше учествовање у Светој Литургији кроз причешће Светим Тајнама Тела и Крви Господње, сједињује нас са Богом, али и са свима светима који су од памтивека угодили Господу, те тако центар прослављање крсне славе јесте управо у Евхаристији. Славска трпеза љубави у домовима верних није ништа друго до продужетак Свете Литургије и она на празник светог Николаја треба бити посна. Свети отац Николај чудотворац јесте образац и путоказ пута који води у живот вечни, због чега га и називамо правилом вере и образцем кротости и доброте. У свом светом животу он је испунио све еванђелске врлине, оврлинио је и поверен му народ, а својим светим примером укрепљује душе оних који га са вером и љубављу прослављају. Њега поштујемо и као великог целебника и чудотворца. Свети Николај својим чудотворством силом Божјом зацељује све греховне ране душа наших. Он  је истински Христоносац и Духоносац, јер себе није богатио земаљским и пролазнним „благомˮ, већ је себе богатио Богом и постао красни сасуд Божије благодати коју богато излива на нас.
      Показао се јеси у граду Миру као вршилац свете службе, светитељу Николаје, јер испунивши Христово Јеванђеље, положио си душу своју за народ свој и спасао невине од смрти. Због тога си се посветио као велики познавалац тајни Божије благодати. (кондак)
       
      катихета Бранислав Илић
        [1] Према напоменама из: Лазар Мирковић, хеортологија, стр. 82, Београд 1961. године.
       
      Извор: Српска Православна Црква / Епархија тимочка
       
      ПРИЛОГ ТВ ХРАМ:
       
        
    • Од Логос,
      На дан молитвеног сећања на догађај Преноса нетљених моштију Светог оца нашег Саве из Великог Трнова у милешевску обитељ, 19. маја 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије богослужио је у Спасовој цркви манастира Милешеве.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.
      Саслуживали су архимандрит Леонтије, секретар Митрополије црногорско-приморске јереј Игор Балабан и протођакон Никола Перковић. За певницом су одговарале милешевске сестре и деца основних школа др Драган Херцог и Миодраг Матић из Београда.
      Након заамвоне молитве Преосвећени Владика је освештао славско жито и славски колач и поучио сабрани народ: – Живећи Васкрсењем Христовим, и данас славимо спомен на Христу сличнога, Његовог угодника, Светога Саву. Ми прослављамо све што је везано за његов живот. Данас славимо његов долазак из Трнова на овај простор, на ово место, у Милешеву, не место где је он дуго почивао. Њега је Бог дао нашем народу и целој Цркви Христовој да увек буде у њој присутан и да својим присуством чини да Бог кроз њега дејствује. И они који су долазили овде, долазили су код светитеља, а тако су и Богу прилазили, и са Богом општили, и Бог им је био свима учитељ и исцелитељ. Истина је, тело Светог Саве је спаљено али он је осветио просторе којима је пролазио. Он је осветио ово место својим боравком овде. Остала је његова сила, благослов Божији је остао, тако да они који са вером овде приступају, добијају дарове Божије молитвама Светог Саве. Тако се и ми обратимо Богу, да Бог његовим молитвама излије своју благодат и своја добра непрестано да нам даје.

      Извор: Епархија милешевска
    • Од Логос,
      Одбор за просвету и културу Епархије браничевске је и ове школске 2018/2019. године, по једанаести пут, организовао и реализовао циклус такмичења у познавању Православног катихизиса за ученике седмог и осмог разреда основне школе.
       
      Због великог интересовања ученика, и ове школске године најпре су реализована школска такмичења, или по процени својих вероучитеља у школама где није одржано школско такмичење, након којих су пласирани ученици узели учешће у следећем, општинском, нивоу такмичења. Општинска такмичења су реализована следећим редоследом:
      у недељу, 24. фебруара, у ОШ „Бранко Радичевић“, Седларе;
      у недељу, 17. марта, у ОШ „Свети Сава“, Велика Плана;
      у недељу, 7. априла, у ОШ „Радоје Домановић“, Параћин;
      у недељу, 5. маја, у ОШ „Стеван Синђелић“, Велики Поповић;
      у недељу, 5. маја, у ОШ „Вожд Карађорђе“, Мало Орашје;
      у суботу, 11. маја, у ОШ „Вук Караџић“, Мајиловац;
      у суботу, 11. маја, у ОШ „Мирослав Букумировић-Букум“, Шетоње; и
      у суботу, 11. маја, у Образованом центру „Ecclesia Viminaciensis“, Пожаревцу.

      Такмичења су реализована у оним школама чији су директори показали посебну жељу да буду наши домаћини, што је допринело радосној атмосфери која већ дуги низ година краси ова такмичења. У знак захвалности, показаној љубави и гостопримству, ђакон Горан Илић је у име Одбора за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске, а преко вероучитеља који раде у горе поменутим школама, уручио пригодне захвалнице Одбора за успешно остварену сарадњу.

      Пласирани ученици ових локалних такмичења (општинско такмичење, међуопштинско такмичење) су се даље припремали за учествовање у следећем и крајњем нивоу такмичења, који је и највиши ранг такмичења у овој области, Епархијском такмичењу. Епархијско такмичење се традиционално одржава у периоду после Васкрса. У циљу прослављања најрадоснијег празника, празника над празницима Цркве, окупили би се ученици из свих делова Епархије првенствено због пројаве јединства Цркве Христове. Црква није једна обична институција, него нас она преводи из смрти у живот. То за многе звучи врло прозаично, зато што су хришћани заборавили проблем смрти, а то је био кључни проблем. Отуда је и централни догађај наше вере васкрсење Христово из мртвих, што значи победа живота над смрћу, уништење смрти. Дух Свети гради литургијску заједницу многих у Христу, тј. гради Цркву, показујући ту заједницу као Тело Христово, као тог и истог Христа који је глава многих. Господ Христос нас приводи Богу Оцу, као и целокупну творевину у Литургији и кроз Литургију и на овај начин нас ослобађа од смрти. Истовремено ми кроз Литургију благодаримо Богу на свему ономе што је учинио и што ће још учинити за нас и наше спасење. Литургија, наиме, јесте Благодарност Богу (Евхаристија). Литургијски благодаримо Богу и Оцу што нас је из превелике љубави створио из не-бића у биће, и што нам је послао Сина свога у обличју Богочовека Исуса Христа да у њему, посредством Светога Духа, будемо причасници будућег вечног божанственог живота. Црква је заједница, која пројављује један есхатолошки начин живота, једну есхатолошку стварност. Управо у Цркви, овој деци гладној знања даје се једина истинита храна и пиће која их не претвара у пропадљиво тело, као што то бива узимањем обичне хране, него се сама Црква — заједница свих људи, жена и деце, дакле свих светих, претвара у Тело и Крв Христову. Зато нам и говори апостол Павле: „Ви сте Тело Христово и удови међу собом!“ (1Кор 12, 27). Деца желе да са Христом и она порасту и новим постану, управо тамо где се Христос даје у божанској Евхаристији, у којој постају заједница Тела и Крви Христове. Литургијско сабрање верног народа око Епископа бива свагда у Христу и зато Свето Причешће открива и пројављује тајну Цркве као Тела Христовог. Свето Причешће је увек Тело Живог и Васкрслог Господа Исуса Христа, јер је Он, Христос, један — хлеб живота и зато смо ми многи једно тело, јер се сви од тог једног Тела причешћујемо.

      У недељу, 12. маја 2019. године, Црквена општина Јасенак у Смедереву била је домаћин једанаестог епархијског такмичења у познавању Православног катихизиса за ученике VII и VIII разреда.
      Окупљање је започело Литургијом у Цркви, са пласираним ученицима и родитељима по местима, а након Литургије кренули смо ка јасеначкој Цркви. Литургија је у Цркви Св. великомученика Георгија, Јасенак (Смедерево) почела у 9:00 сати. Литургијом је началствовао протонамесник Мирослав Дишић, а саслуживали јереј Ненад Пуцар (председник црквене општине Јасенак) и јереј Војислав Лукић (старешина храма). Поред ученика домаћина, вероучитеља и верног народа, били су сабрани и ученици, вероучитељи, координатори, ђакони и свештеници из и читаве наше Епархије, те је и на тај начин указано да је разлог нашег окупљања љубав према Христу и другом човеку, а не такмичење против другог. Сваком Литургијом у дан недељни, празнујемо Васкрсење Христово из мртвих. То није пуко сећање на догађај који је прошао. У Литургији се сусрећемо са васкрслим Христом, као што нам о томе сведоче апостоли и први хришћани (Јн 20, 19; Лк 24, 30-36). Начелник Цркве и служитељ Литургије, заправо је сам Христос. Учествујући у Литургији ми такође исповедамо и предокушамо опште васкрсење и будуће Царство Божје.

      Евхаристијско дружење је настављено у црквеној сали. Љубављу и гостопримством свих свештеника, као и ђакона Игора Димитријевића, постављена је трпеза (донатор ручка је био Горан Миленковић са породицом из Смедерева) за присутне, коју су ученици искористили за упознавање и дружење.
      Такмичарски део је почео у 12:00 часова. На једанаестом епархијском такмичењу учествовало је укупно 66 учесника. Учествовало је 35 ученика седмог разреда и 31 ученик осмог разреда. Испред Одбора за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске, ученицима су се обратили ђакони Томислав Пауновић и Горан Илић, који су их пред сам почетак такмичења охрабрили и дали потребне смернице за израду теста. Ученици су посебно били мотивисани за рад, јер су се осећали поносним што су учесници највишег нивоа такмичења, уз благослов нашег Владике, Епископа Господина Игнатија (Мидића).

      Такмичење у познавању Православног катихизиса се разликује од других такмичења, јер се не проверава познавање чињеница. Циљ је добијање увида у степен разумевања Православног катихизиса и да се истакну способношћу да прецизно и јасно изразе своје литургијско искуство, а својим одговорима и посвећеношћу покажу да садржаји Православног катихизиса за њих представљају и вербално одгонетање тајне живота. Ученици су са лакоћом урадили тест, па су свој урађен тест предали комисији за прегледање и пре предвиђеног времена. Посебно их је обрадовало то што су сви добили поклон књиге за учешће са потписом нашег Владике Игњатија, али су ипак с нестрпљењем ишчекивали коначне резултате и проглашење ученика са највећим бројем бодова оствареном на тесту.
      Након завршетка израде теста, комисија је приступила оцени и рангирању. За време рада комисије, уследило је дружење ученика и вероучитеља, а уприличен је за све присутне обилазак града Смедерева, Смедеревске тврђаве и Саборне Цркве Св. великомученика Георгија. Дружење је настављено у порти Саборне Цркве у Смедереву.
      По завршетку прегледања ученичких радова, ученици су се поново сабрали у Цркви Св. великомученика Георгија у Јасенку, како би чули резултате. Ђакон Томислав је похвалио све ученике за веома добар успех који су показали на тесту. Одбор је одлучио да награди првих десет ученика на ранг листи, како седмог тако и осмог разреда. Сви ученици су добили као награду по књигу, као знак љубави и сећања на ово дружење.
      Дружење је приведено крају око 16 часова. Остварен је основни циљ такмичења, а то је наше боље међусобно упознавање и практична примена свега онога чему су ђаци поучавани од својих вероучитеља – дружење, љубав, ишчекивање Господа.
      Надајући се доласку Царстава Божјег и победи над смрћу и вечном блаженом животу у Богу, Христос васкрсе!
       
      Извор: Саборност
       
       
       
       
×
×
  • Create New...