Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 16 часа, ana čarnojević рече

organizovana grupa??? tako se govori o vladikama SPC? ko ih je organizovao i u cijem interesu?

Selakovic je jutros kod Marica, sedeci pored Seseljevog stomaka, bio besraman.

Rekao je da su vladike istakle da znaju da je neko drugi (citaj prethodna vlast) preneo pregovore iz UN na EU...ali npr nije rekao da je neko (citaj sadasnja vlast) te pregovore u EU sa tehnickih podigao na statusne.

Rekao je da Albanci ljudi hoce svoju drzavu, da zaokruze taj proces na Kosovu i da je njjihova jedina prepreka Aleksandar Vucic.

Rekao je da je i Patrijarh svestan svega, da je Njegova svetost rekla kako je na administrativnoj granici cekao dva i po sata da predje na KiM i da je svestan da nemamo suverenitet.

Kako god, AV je amnestiran u medijima, narocito tekstom koji je osvanuo na sajtu SPC u kome se navodi samo jedna izjava jednog neimenovanog vladike koji mu je rekao da je kriv, sta god da uradi.

Onda je Seselj sa svojim stomakom nastavio da trabunja o vladikama koje rade za interese stranih sluzbi a Selakovic je zamisljeno gledao u daljinu.

Будући да је Ана поменула овај разговор код Марића. Ево га.

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Док не видим саопштење и не чујем свог Епископа, не верујем ни "а".

А даће благи Бог сусрет са Епископом на Литургији.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Извор: Данас.рс

 

Цитат

Иако поједине јавне личности и бивши уредници појединих београдских дневника јавно доводе у питање чак и могућност да Данас има изворе у врху СПЦ, наш лист из високих црквених кругова незванично сазнаје да је управо Никола Селаковић пред крај састанка у Патријаршији радио на копирању спорних „папира“. Део епископа, према сазнањима нашег листа, озбиљно се опире Вучићевим покушајима да СПЦ претвори у партијску Цркву.

У црквеним круговима прича се да је за многе епископе било спорно и Селаковићево присуство на отварању мајског заседања у манастиру Жича, на доручку у манастирској трпезарији после свете архијерејске литургије, што су схватили као вид притиска на Цркву. Патријаршијски извори у Селаковићу виде кључног човека за везу између патријарха Иринеја и председника Србије и посебно указују на Селаковићеву наводну присност са патријарховим викаром епископом ремезијанским Стефаном (Шарићем), који је у јавности познат и као духовник фолк певачице Светлане Ражнатовић, као и са Дејаном Накићем, блиским сарадником поглавара СПЦ. Накић се на профилу Председништва „Будућност Србије“ помиње и као „лични патријархов секретар“ који је Вучићу 5. марта уручио први рођендански поклон – шарпланинца Пака, из истог легла из ког је штенац Паша, код је председник Републике у јануару поклонио руском колеги Владимиру Путину.

Занимљиво је да Селаковић јуче на РТС ништа није рекао о састанку у „најужем кругу“, на коме су у понедељак после сусрета чланова Сабора са Вучићем и председавајућим Председништва БиХ Милорадом Додиком и обраћања новинарима, којима није издвојили само поглавар СПЦ, председник Србије, митрополит загребачко-љубљански Порфирије (Перић) и владика Иринеј бачки. Са овог разговора „плус“ изостављен је и Додик, који је са Вучићем дошао у Патријаршију да му наводно „олакша пролаз“ код босанских владика.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Posebno saopštenje o KiM

Episkop zapadno-američki Maksim (Vasiljević) je, kako Danas nezvanično saznaje, „preživeo“ raspravu na Saboru o svojim pogledima na „ukrajinski problem“ u eparhijama u dijaspori. On je uoči Sabora preko društvenih mreža vodio ozbiljnu prepisku po ovom pitanju sa portparolom SPC i sinodalcem episkopom bačkim Irinejem (Bulovićem), zbog čega se uoči majskog zasedanja njegov „slučaj“ u crkvenim krugovima najavljivao kao prva tema saborskog dnevnog reda. Vladika Maksim je posle kritika vladike Irineja bačkog i njemu bliskih episkopa prošao da izvinjenjem Saboru zbog „nesmotrene izjave o autokefaliji“, tvrde izvori Danasa.

Sabor je juče ceo dan posvetio pravoslavnim crkvenim problemima u Ukrajini i Makedoniji. Povodom dopisa više grupa za zaštitu prava roditelja dostavljenim SPC, Sabor se juče bavio i problemom prinudne obavezne imunizacije dece, nezvanično saznaje naš list, kome je potvrđeno da će se „crkvena skupština“, bez obzira na sve što se događalo proteklih dana, oglasiti posebnim saopštenjem o KiM.

https://www.danas.rs/drustvo/deo-vladika-protiv-vucicevog-pokusaja-stvaranja-partijske-crkve/

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

SAZNAJEMO: U toku pisanje odluke Sabora SPC o Kosovu i Metohiji

Sveti arhijerejski sabor SPC10 foto SPCFOTO: SPC / PROMO

U okviru Sabora Srpske pravoslavne crkve trenutno se radi na izradi odluke-stava o Kosovu i Metohiji, saznaje “Blic”. Predstavljanje odluke ukoliko se zasedanje bude odvijalo po planu, trebalo bi da bude danas na popodnevnom delu zasedanja.

 

Za sada je neizvesno da li će Srpska crkva ponoviti identičan stav o statusu KiM i mišljenje o ostalim problemima - dijalogu, povratku i položaju preostalih Srba kao i statutu Crkve ili će međutim, doći do izmene.

Kako "Blic" saznaje deo vladika predložio je Nacrt odluke o Kosovu i Metohiji koji sadrži stav koji je SPC usvajala na poslednjim Saborima, a što je i opcija Crkve od 1999 godine, kada su vojska i policija napustili teritoriju Pokrajine. Taj stav je: nema priznanja, podele i razgraničenja, već nastavak dijaloga kojim bi se poboljšala generalno prava Srba i Crkve.

 
 

Druga grupa vladika je na Nacrt odreagovala, međutim, različitim komenatrima. Počev od - da nema potrebe da se iznova ponavlja već poznati stav, nekima nije odgovaralo zašto se pominje razgraničenje, do da bi trebalo ublažiti stav.

Prema planu, konačna odluka o KiM trebala bi biti razmatrana popodne eventualno sutra ujutro. Sabor čije se zasedanje koje je počelo u Žiči 9. maja bliži kraju, imaće po okončanju ovog prolećnog zasedanja saopštenje o generalno svim odlukama Crkve koje su razmatrane. Kako saznajemo, stav - odluka o Kosovu u godini jubileja SPC, biće zasebna.

 
 

o3Nk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bFOTO: V. LALIĆ / RAS SRBIJA

Za neke manje bitne teme Sabor ne mora izričito imati jedinstven stav. Kanonsko pravilo važi da “ukoliko nema jednoglasja odnosno jednodušja, onda važi glas većine”. Sabor glasa nadpolovičnom većinom. Međutim, za bitna pitanja za život Crkve i naroda, što je nesumljivo pitanje o KiM, Sabor mora imati jednoglasje. Praktično, mora postići sabornost.

Prema saznanjima “Blica” Nacrt koji sadrži dosadašnje stavove dat je jednom vladiki, a koji bi trebalo da ga oblikuje i samo lingvistički uredi.

Do konačne verzije proglasa odnosno odluke o KiM činjenica je - bilo sa istim stavom kao do sada ili revidiranim, Crkva mora biti jedinstvena.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 12.5.2019. at 17:51, александар живаљев рече

Сабор СПЦ се осврнуо на прогон политичких лидера српског народа у Црној Гори

Је ли се огласио неки наш политичар у вези овог безакоња које се проводи у Црној Гори? (Изгледа нема тема за ово па рекох да искористим)

Добар интервју са Миланом Кнежевићем

Иначе, обратити пажњу на 4:13 и 37:42 где се говори у улози Србије (Вучић и БИА) у монтирању овог случаја. Срамота невиђена шта се ради.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

"NAŠ STAV JE POZNAT" Patrijarh Irinej na tradicionalnoj večeri u Starom dvoru o Kosovu

 

večera karađorđevićiFOTO: PROMO

U Belom dvoru tradicionalno je sinoć organizovana večera tokom Sabora, na kojoj se okupe vladike sa prestolonaslednikom.

 

Obraćajući se zvanicama i gostima Karađorđevića, patrijarh Irinej govorio je o Saboru i Kosovu i Metohiji.

- Na kraju dana je sve onako kako Bog vidi i kako Gospod i pravda Božija želi. Nadamo se da će se u tom duhu i tom odnosu završiti ovaj Sabor. Bavimo se mnogim pitanjima, ali jedno od centralnih naših pitanja je pitanje Kosova i Metohije. Naš stav po pitanju Kosova i Metohije je poznat. Mi ne možemo da prihvatimo nikakvo odvajanje, odricanje. Možda nekakav kompromis, ali kompromis koji će Kosovo i Metohiju staviti u okvire Srbije, i takav kompromis prihvatamo i želimo - istakao je patrijarh Irinej.

 
 

 

Patrijarh je besedio i o nedavnoj poseti Kosovu i Metohiji.

- Prošao sam njihov veliki deo, to je narod bez nade za budućnost. Bez ikakve slobode. Žive lišeni svih dostojanstava, ali postoji nada u narodu da ostane tu gde jeste, da se bori. Srbija čini i pomaže koliko je moguće, ali je najbitnije da oni žele da ostanu - rekao je patrijarh.

 
 

my3k9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bFOTO: PROMO

On je dodao da je srpski narod oklevetan svojim susedima i sa severa i sa juga, ali da mu se čini da se prilike malo menjaju u svetu u odnosu prema Srbiji. Poglavar SPC je izrazio nadu da će Srbija imati pomoć prijatelja ali i “onih svetih moštiju koje počivaju u Dečanima i Pećkoj Patrijaršiji”.

Na tradicionalnoj večeri govorio je i prestolonaslednik Aleksandar koji je rekao da neguje okupljanje tokom Sabora, jer ono daje primer sloge i saradnje za opšte dobro.

- Crkva i Kruna su dve institucije u našoj zemlji koje donose stabilnost. Znam da vas očekuju značajne odluke, i verujem da će i ovaj put sveti duh nadahnuti vaš rad, jer kada pastiri znaju šta im je činiti, stado je sigurno. Hvala vam na stalnoj podršci koju pružate našem narodu i mojoj porodici. Neka bog blagoslovi naš narod i našu zemlju. Nadam se da će Gospod blagosloviti vaše napore i uslišiti vaše molitve - rekao je Nj.K.V. prestolonaslednik Aleksandar.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Sabor bira trojicu vladika?

R. DRAGOVIĆ | 16. maj 2019. 17:33 > 20:13 Prolećno zasedanje najvišeg tela Srpske pravoslavne crkve ulazi u završnu fazu donošenja odluka. Smenjen starešina crkve Svetog Save u Njujorku
 
 
Patrijarh i arhijereji u beogradskoj Patrijaršiji Foto Tanjug

Patrijarh i arhijereji u beogradskoj Patrijaršiji Foto Tanjug

STAV Srpske pravoslavne crkve o Kosovu i Metohiji biće formulisan i objavljen kao poseban akt Svetog arhijerejskog sabora. Ovim tekstom Crkva će još jednom definisati svoje viđenje kosovskog čvora i mogućnosti za njegovo razrešenje.

 

Prema saznanjima "Novosti", vrh SPC u ovom dokumentu ponoviće svoje čvrsto opredeljenje za politiku nepriznavanja državnosti Kosova i Metohije, kao i bilo kakvog vida podele.

- Sabor je po ovom pitanju i na ovoj sednici bio jednoglasan - kaže sagovornik "Novosti" iz Patrijaršije SPC. - Stav Crkve o budućnosti KiM dobro je poznat i on se neće menjati. Bez obzira na ovaj stav, među vladikama postoji i snažna svest o potrebi postizanja kompromisa, pre svega o stvaranju uslova za suživot Srba i Albanaca. Dogovori su mogući, ali ne oko trenutnog ili budućeg statusa pokrajine.

Najviše crkveno telo, prema više naznaka iz SPC, moglo bi da do kraja zasedanja izabere više novih vladika. Krug kandidata, inače, uglednih igumana manastira, arhimandrita i jeromonaha, širok je. Arhijerejski čin, eparhijski ili vikarni, mogao bi da dobije arhimandrit Nikifor (Milović), iz Eparhije budimljansko-nikšićke, kao i Vasilije (Kostić), koji je godinama na službi u Grčkoj. Mnogi bi u vladičanskom zvanju rado videli i igumana Rajinovca Serafima (Kužića), kao i nastojatelja manastira Ćelije Dositeja, koji se nedavno vratio iz Hilandara.

 

- Moguće je da će mitropolit crnogorsko-primorski da predloži podelu svoje Mitropolije, u okviru koje bi bila izdvojena Eparhija za Boku kotorsku - navode u sedištu SPC. - Ovaj zahtev pravda se istorijskim kontinuitetom, ali i praktičnim značajem zbog velikog broja vernika. Ukoliko se Sabor složi sa ovim predlogom, dužnost episkopa preuzeo bi njegov trenutni vikar Metodije.

Sabor je, prvi put u svojoj praksi, razmatrao najnovije trendove u oblasti vakcinacije dece. Vrh SPC osudiće kampanju bojkota imunizacije koja se vodi u delu javnosti. Ovim potezom, kako se tumači, Crkva počinje da se hvata ukoštac i sa najaktuelnim pitanjima vremena, koja su u prošlosti često prenebregavana.

Sabor je razmatrao i pitanje "makedonskog raskola", a prema nezvaničnim informacijama zauzet je stav o potrebi nastavka dijaloga sa nepriznatom crkvenom organizacijom u Skoplju. Ovo pitanje jedno je od najtežih koje opterećuju Srpsku patrijaršiju, a crkvene diplomatske inicijative, uprkos volji Beograda, prethodnih godina nisu dale rezultat. Srpska patrijaršija pokazala je spremnost da razgovara o svim modelima autonomije, bez priznavanja nezavisnosti. Pozicija Skoplja, međutim, potpuno je drugačija i u njenom središtu već godinama stoji samo jedan cilj - autokefalnost.

 

TERITORIJALNE PROMENE

EPISKOPI su na Saboru doneli odluku o teritorijalnim promenama u pojedinim eparhijama. Opštine Milići, Vlasenica i Han Pije- sak iz zvorničko-tuzlanske eparhije prešle su u dabrobosansku mitropoliju. Po istom ključu, Jajce i Mrkonjić Grad iz banjalučke prešli su u bihaćko-petrovačku eparhiju. Inače, prethodnih dana razrešen je i slučaj vladike zapadnoa- meričkog Maksima, koji je imao različito viđenje odnosa sa ukra- jinskim raskolnicima i Vaseljenskom patrijaršijom u odnosu na Sabor i Sinod. Njemu je naloženo da napiše pismo na adresu Pa- trijaršije, u kome bi još jednom obrazližio svoje stanovište i dobru nameru u kojoj je obelodanio svoj stav.

Protojerej Živojin Jakovljević,foto Ž.Knežević

njujork-dizi-(3).jpg

SMENA U NjUJORKU

STAREŠINA Hrama Svetog Save na Menhetnu, protojerej Živojin Jakovljević, smenjen je odlukom episkopa istočnoameričkog Irineja. Njemu je zabranjeno bogosluženje na mesec dana. Episkop Irinej prethodno je 2. maja razrešio Povereništvo njujorške parohije. Kako se navodi u saopštenju Srpske pravoslavne saborne crkve Svetog Save u Njujorku, protojerej Jakovljević bio je na čelu Povereništva, "suspendovanog nakon što je odbilo da isplati izvođača radova na izgoreloj crkvi bez adekvatne dokumentacije". Ova crkva je teško oštećena u požaru 1. maja 2016.

MAKSIM BEZ SANKCIJA

SABOR je prethodnih dana razrešio i slučaj vladike zapadnoameričkog Maksima, koji je imao različito viđenje odnosa sa ukrajinskim raskolnicima i Vaseljenskom patrijaršijom u odnosu na Sabor i Sinod. Vladika je obrazložio svoj stav i motive javne prepiske koju je proteklih nedelja vodio sa episkopom bačkim Irinejom (Bulovićem), a prošao je bez većih sankcija. Njemu je naloženo da napiše pismo na adresu Patrijaršije, u kome bi još jednom obrazližio svoje stanovište i dobru nameru u kojoj je obelodanio svoj stav.

 

 
 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, александар живаљев рече

Opštine Milići, Vlasenica i Han Pijesak iz zvorničko-tuzlanske eparhije prešle su u dabrobosansku mitropoliju.

По сазнањима свештеника са терена и сребрничко намјесништво из Епархије ЗТ прешло је у надлежност Митрополије дабробосанске.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Можда би могло да иде у "Зону сумрака", али нек администрација процени:

https://www.srbijadanas.net/predrag-popovic-crkva-protiv-vuciceve-izdaje-kosova-pretnji-i-traceva/

Цитат

Већина владика није подржала идеју председника Србије Александра Вучића да се тражи „компромисно решење“ у преговорима с Албанцима. Иако је Вучић инсистирао да учествује у раду Сабора, под притиском Милорада Додика то су прихватиле само владике из Босне и Херцеговине и Иринеј Буловић. Уместо на званичној седници, Вучић се црквеним великодостојницима обратио у Црвеном салону у Патријаршији. Да не би било могућности за неспоразум и погрешна тумачења, из просторије је изнето Јеванђеље, што доказује да састанак нема везе са саборским заседањем.

Без обзира на напоре патријарха Иринеја, разговор је протекао у напетој атмосфери, којој су допринеле честе реплике Вучића и митрополита Амфилохија. Вучић је истакао да зна да у врху СПЦ има и оних који га сматрају издајником, који су га већ сахранили и опојали, али немају храбрости да скину мантију и оснују политичку странку, па да на изборима провере колику подршку имају у народу.

Шта мисли о Kосову и Метохији и својим издајницима, народ је одавно показао. Прво величанственим бојем на Kосову Пољу, а затим у песмама о Вуку Бранковићу. Све то знају и садашњи политичари, који желе да тргују Kосовом и Метохијом, а плаше се да преузму улогу Вука Бранковића, па се скривају иза народа – одговорио је митрополит Амфилохије.

Пошто је Вучић поменуо да међу владикама има и оних који се противе компромисном решењу, а међу првима су узели албанске документе, личну карту и пасош независне републике Kосово, препознао се, па му је и одговорио епископ рашко-призренски Теодосије.

Захваљујући Вашој политици, господине председниче, много Срба с Kосова и Метохије већ је узело документе у Београду, Нишу, Kрагујевцу, али и Чикагу, Торонту и Сиднеју. Ви сте изазвали панику међу преосталим Србима на Kосмету, па се и они спремају на селидбу – рекао је Теодосије.

Владика Григорије је покушао да смири ситуацију помирљивом оценом да ће Вучић „бити крив што год да уради“. Уместо да искористи прилику за спуштање тензија, Вучић му је рекао да „има троје деце које не крије, као неки…“

Примитивном алузијом на гласине да Григорије има ванбрачну децу, председник државе само је долио уље на ватру.

Чији син се крије у Лакташима? Ево, ту је Миле Додик, нека исприча кога чува, коме плаћа лечење – одговорио је владика Григорије.

Прича о деци, званичној и оној другој, подједнако је изнервирала Вучића и Додика, колико и Дејана Накића, патријарховог секретара, који се врло непријатним коментарима обраћао Амфилохију и Григорију. Накић и Иринеј Буловић су најзаслужнији за хвалоспеве које је патријарх Иринеј изнео на Вучићев рачун. То и не чуди, с обзиром на Накићеве везе с патријархом и на Буловићеву наду да ће полтронством стећи Вучићеву подршку за успон на трон Светог Саве чим за то дође време.

Вучићева мисија није успела. Kакви год били, епископи нису спремни да подрже његову намеру да се одрекне Kосова и Метохије.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

ВУЧИЋ: ОД ВЛАДИКА НА САБОРУ НИСАМ ТРАЖИО НИ МИЛОСТ НИ ПОДРШКУ (Танјуг)

Председник Србије Александар Вучић каже да је владикама СПЦ на Сабору рекао да од њих не тражи ништа, да не тражи милост, сагласност, нити подршку у политици, већ да је дошао да одговара на њихова питања.

Разговору је, како је рекао, присуствовало 42 владика, да је била и група која је позната у јавности да има "другачије политичке ставове", али да је видео да неки од њих нису прочитали Резолуцију 1244, нити знају шта пише у Бриселском споразуму.

"Онда схватите да се све то заснива на 'чапрас диванима' и на лажима са друштвених мрежа. Вадио сам документа и показивао, вадио све што смо урадили за КиМ и није било никаквих проблема. Не морате увек да имате са свима једнаке ставове. Сви знају све што сам рекао да је тачно", рекао је председник Србије за РТС.


Он је нагласио да је на Сабор отишао на позив патријарха Иринеја, да је то за њега била част и да је у обраћању владикама пет пута поновио да није дошао да тражи било шта, да не тражи милост, сагласност за све, нити подршку, као што су то радили, како каже, неки пре њега.

"За разлику од других који су били пре нас, који су водили хајку против владика преко тајних служби и говорили да су свештеници педофили ми то данас не радимо и никада нећемо радити", нагласио је Вучић.

Како каже, владика Игњатије му је рекао: "Ми смо рођени и умиремо са Косовом, а ви председниче радите свој посао".

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Протомајстор рече

Прича о деци, званичној и оној другој, подједнако је изнервирала Вучића и Додика, колико и Дејана Накића, патријарховог секретара, који се врло непријатним коментарима обраћао Амфилохију и Григорију

Имао сам част да упознам гдина Накића. 

Изузетна хришћанска личност.

Његова је личност, такорећи, жижа која настаје када многи зраци нашега црквено-народног пребивања прођу кроз лупу.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Жељка Јевтић у данашњем Блицу, још се није појавио електронски текст, пише да је и јуче била расправа о канадској епархији и незадовољству епископа Митрофана што умировљени владика Георгије присуствује Сабору, али и како без благослова служи у канадској епархији.

Поново пише о случају епископа Максима, о коме говори у суперлативима.

О питању вакцинације каже да је дошло на дневни ред Сабора, зато што су бројне епархије добијале од верника захтев да се Црква изјасни о том питању. Митрополит Амфилохије је добио задатак да ту тему проучи за Сабор и предложи решење.

На крају, Јевтићева се труди да покаже како став епископа бачког одудара од погледа других архијереја на косовско питање.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Slobodan Milošević,
      Saint Pantaleon, San Pantaleón, Manastir Svetog Pantalejmona.
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свети Пантелејмон је рођен у угледној и богатој породици која је живела у Никомидији, граду у Малој Азији. Његов отац Евстрогије био је незнабожац, а мајка Евула, хришћанка. Рано је остао без мајке, па бригу о његовом васпитању преузима отац. Пантелејмон је био необично леп, добар, сјајан ученик, са посебним даром за медицинске науке, а изнад свега милостива и добра срца. Име Пантелејмон, које значи: свемилостиви, заиста му је у потпуности одговарало. Медицину је учио код најчувенијег лекара тог доба, Ефросина, који је био и дворски лекар.  
      Приликом посета двору, Ефросин је са собом стално водио и најдаровитијег и најбољег ученика, Пантелејмона. Пантелејмон је свакога дана пролазио поред куће Ермолаја, старог хришћанског свештеника. У срцу младог лекара живело је сећање на веру његове мајке, па се зближио са свештеником, Ермолајем који га је утврдио у вери, а затим и крстио.   Поред лекарске вештине, коју је стекао учењем, Пантелејмону је био дат и дар исцељења молитвом. Излечио је слепог човека. Сви лекари су говорили да за његове очи нема спаса. Пантелејмон је слепца излечио именом Христовим. Једном му је очајна мајка донела дете које је ујела змија отровница. Призвао је Бога у помоћ и излечио дете, спасивши га од сигурне смрти.   Кад му је умро отац, Пантелејмон је распродао имање и сиротима и убогима поделио милостињу. Живео је скромно, а све који су му се обраћали за помоћ, лечио је потпуно бесплатно.   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Ходите чеда, послушајте ме; ходите сви који се бојите Бога и испричаћу вам; написаће се ово потоњему роду и народ наново створен хвалиће Господа (Пс. 66, 16; 102, 18). Овако је говорио Давид, а и ми данас са њим. Јер потребно је свагда и пред свима причати о Божанском величанству. И не само због тога што, као што верујемо, хвали Божјој нема броја, јер ма шта ми говорили и причали, безбројно је оно што преко тога остаје неизречено, него и због тога што онима које је савладала лењост, проповедање божанске лепоте бива на буђење ка делању добра.  
      Многи мисле да људи у наше време нису способни за подвиге старих. По њима, прва времена била су и чудесима обасјавана и украшавана животом врлих мужева који су скоро бестелесно живели у телу; наше пак покољење није добило од Бога ниједан од тих дарова. И тако, сматрајући да је, тобож, наша природа за то неспособна, бедно се олењише и успаваше за подвижнички живот. То њихово схватање је међутим рђаво и врло погрешно: Закон природе је био и остао исти и непроменљив. Остави Господ Себи и у наше дане мужеве врло многе, који, не приклонивши колено своје ономе што се по земљи вуче, засијаше светлошћу живота у славу Небескога Оца, поставши светилници у свету, који имају у себе реч живота.   Тако би и са Словенским народима који, будући још непросвећени Светлошћу Истине, примише од Бога Оце блажене и Учитеље, који угодивши животом и речју Богу просветише их, обасјавши их учењима и чудесима. Записати, каже блажени Теофилакт, архиепископ Охридски, њихов живот - веома је пожељно, али и изнад наших моћи. Зато нам исти тај блажени муж Теофилакт предлаже "мало" из живота једног од ученика равноапостолних просветитеља Словенских Кирила и Методија, Св. Климента Охридског, да би тиме како сам каже, посведочио човекољубље и благодат Бога нашег, Бога који је са нама и који ће са нама бити у све дане нашег живота до краја века, по обећању, и да би људима показао да није тачно да се наша природа изменила већ се развратила наша воља.   Када Св. равноапостолни Кирило и Методије примише благодат Св. Духа као зору рану, и кад праведницима овим засија светлост знања, и кад их невеста њихова радост ослободи пређашње туге, - потрудише се тада одабранијима од ученика својих предати свој божанствени наук. Не мало њих пијаху воде живе са тог учитељског извора. Првенци пак и избраници у Сабору њихових ученика беху Горазд, Климент и Наум, Ангеларије и Сава. И док блажени Кирило почину од трудова својих и предаде дух свој Богу кад су још Св. Браћа била у Риму, дотле Методије настави просветитељску мисију међу Словенским народом, утврђујући истину еванђелску у срцима људи и сведочећи је својим мученичким подвигом.   Када пак дође време и његове кончине, он, подражавајући Павлу, боље речено Господу Исусу, сазва ученике своје и утврђиваше их својим последњим поукама и тешаше. "Видите, говораше им, љубљена чеда моја, злу силу јеретика и како се труде, кварећи и замућујући слово Божје, да напоје ближње своје мутљагом измишљотина својих. Да би у томе успели служе се са два средства: слатким речима и претераном строгошћу; једним трују простије људе а другим страшљивце. А што се вас тиче, надам се и молим се, да су вам чврсте душе и према једном и према другом: нити ће вас примамити сладошћу речи нити празном обманом заробити. Јер сте утврђени на камену апостолског исповедања и учења. Пошто је и Црква сазидана на том камену, врата пакла неће је надвладати". Ово рекавши и много више од тога предаде дух свој анђелима светим, после 24 године епископског служења, у току кога се много потрудио не само на своме спасењу већ и на спасењу других. Јер није се бринуо само о себи већ и о другима да се спасу, живећи даноноћно само тако како је од користи и другима. О томе сведочи и мноштво ђакона и ипођакона и презвитера: оставио их је око 200 у својој цркви после своје кончине. А ако их је толико било само у олтару, - колико је било мирјана, можемо само претпоставити. За наследника његовог би постављен на Моравску архиепископију Горазд, а Климент овај блажени муж, оставши веран свом учитељу до смрти, беше један од главних његових сарадника.   Но дрско мноштво јеретика не могаше да претрпи да Св. Методије има и после своје смрти поборнике, и сматрајући да у њима продужава он да живи, решише да их униште. И би постављен за епископа Вихик који беше немачког порекла, противник словенског језика у богослужењу, опијен латинском јересју о исхоћењу Духа Светог и од Сина, кога је још Св. Методије био предао анатеми. "Зашто се држите, питаху јеретици на челу са Вихиком православне Методијеве ученике, мртвог и смрдљивог учења Методијевог, а не пристајете уз живог архиепископа и зашто не исповедате, од Оца рођеног Сина и од Сина исходећег Духа?"   Св. Горазд и Климент им одговорише: Методије још увек живи, јер смо од Господа научили да онај који у Њега верује и ако умре биће жив (Јн. 11, 25), а такође и то да је Бог Авраамов и Исааков и Јаковљев Бог живих а не Бог мртвих (Мат. 22, 32). У чему је онда наш грех ако имамо за учитеља онога који у Богу живи, који је духовно заједно са нама, и који се бори заједно са нама против вас? А што се тиче ове ваше нове вере, нити је налазимо посведочену Св. Писмом, нити примљену Св. Оцима. Зато не желимо да паднемо под анатему Павлову који јасно говори: "Ако вам ко јави Еванђеље друкчије него што примисте, проклет да буде!" (Гал. 1, 9). Ми верујемо да је Дух - Дух Сина и ум Христов, будући да је Дух живота и истине (Рим. 8, 2; Јн. 14, 17) што и јесте Син; али и да происходи из Сина нити смо научили нити желимо да научимо, јер не желимо да се одречемо вере и да постанемо гори од неверника (1 Кор. 2, 16). Ми верујемо да Дух происходи од Оца и да је Родитељ Сина једини узрок и изводитељ Духа Светог. Дух је својствен и Сину и увек се дарује кроз Њега онима који су тога достојни. Друго значење има "исхођење" а друго "даривање": једно значи начин постојања Духа - јер као што је Син од Оца рођењем тако је и Дух од Њега исхођењем; "бити дарован" не значи предвечни начин постојања, већ даривање Његовог божанства и давање твари и човеку. И потврдивши речи своје примерима из живота и из Светог Писма рекоше им: "престаните да забадате себи мач у срце, престаните да се противите Сину Божјем, великом Благовеснику, из кога, кроз кога и у коме је садржано сво Еванђеље, и да говорите о Духу Светом без Духа, боље речено противно Духу".   Завереници пак Вихикови зачепише уши своје на речи њихове, и пошто не успеше ништа са убеђивањем, прибегоше кнезу Моравском Светоплуку и оклеветаше Методијеве ученике да уводе нова учења и да се буне против његове власти, пошто се, тобож, не држе његове вере. Кад их пак кнез позва на одговорност, они опет кроз уста Горазда и овог богомудрог Климента брањаху веру своју у Св. Тројицу нераздељиву и несмешиву, која је била у опасности. А кнез, погружен у страсти и незналица у вери, врло мало схвати од онога што му говораху о Св. Тројици Св. Горазд и Климент. Јер како да се удуби и да схвати речи о Св. Тројици човек без освећеног здравоумља, без кога нико не може видети Бога? (Јевр. 12, 14).   И будући потстакнут јеретицима са којима је био у пријатељству, кнез донесе одлуку да ће бити на страни онога ко се први закуне да је његово учење православно. Он не беше још ни одлуку изрекао - јеретици се заклеше и тако јерес би утврђена и овенчана насупрот Православљу.   После тога наста велико гоњење на Методијеве ученике: сви они бише прво подвргнути мучењу и присиљавању да се одрекну свога учитеља и његовог учења. Горазд изгуби свој епископски престо, а Климент, који беше необично учен, и Лаврентије и Наум и Ангеларије и многи други бише оковани и у тамнице бачени. Било је забрањено да им било ко од рођака и пријатеља донесе утеху у тамницу. Но иако оковани, они ни у тамници не занемариваху молитву: певаху песме трећег часа, додајући и припев псалама у коме се молимо да задобијемо Духа Светога који би послан апостолима у трећи час. А Бог погледавши на земљу затресе је, и би велики земљотрес, као некад док се Павле молио у тамници и чу се као с неба звук, и окови спадаху са њих. Потрес се осетио у целом граду оном и узбудио његове становнике тако да се чуђаху и питаху шта би то могло да значи. Када се пак приближише затвору, и кад видеше шта се десило са светима, и како се крећу слободно без окова - одоше кнезу и питаху га: шта ово значи? докле ћемо се борити против Божје Силе? Зар нам овај знак с неба неће отворити очи?   Јеретици пак, као некад фарисеји, тврђаху да се ту ради о ђаволској сили и о враџбинама, те неразумни кнез Свете поново окова још тежим оковима, подвргавајући их још већим мукама. Кад прођоше три дана, опет за време молитве Трећег часа, догоди се исто чудо. А богоборци сакривши од кнеза шта се догодило поново их оковаше. А кад се после нових десет дана тамновања у оковима јави исти знак, изведоше их из тамнице и немилосрдно тукоше без знања кнеза који беше оног момента отсутан. После таквог нечовечног мучења, не дозволивши Светима да ишта једу, и не допустивши никоме да овим слугама Божјим, боље речено самом Христу, дотури бар парче хлеба, - предадоше их војницима, да их раздвоје и одведу свакога на своју страну.   Примивши ове Свете, војници, сурови Немци, по природи дивљи и неукротиви, изведоше их из града и свукавши вукаху голе по хладном времену и ветровитом. Уз то мачевима рањаваху вратове њихове и копљима пробадаху груди, како не би умрли само једном смрћу већ многима. Кад се одмакоше далеко од града оставише их, вративши се натраг.   А они пак, ови нови исповедници Христови, сећајући се Христових речи апостолима: "Кад вас потерају у једном граду бежите у други" (Мт. 10, 23), кренуше према Бугарској, надајући се да тамо нађу уточишта. Иђаху тако без јела и одела, по беспућима, скривајући се од људских очију и трпећи сваку невољу. На крају се по невољи раздвојише и расејаше на разне стране. А и то би по Божјем промислу да би могли да обухвате више крајева кругом Еванђеља.   Климент и Наум и Ангеларије ходећи путем према Дунаву дођоше до неког места и тражаху ту богољубца и гостољубца човека који би их нахранио и обукао. И нашавши таквог отседоше код њега. А деси се да њиховом домаћину умре син јединац, леп, и у цвету младости, и то баш кад су они ушли у кућу. Тужни отац у жалости и очајању за изгубљеним очима, сином јединцем, оптуживаше своје госте да су они ти демони убице који усмртише наду његову и радост, и прећаше им мукама. А они будући састрадалних и човекољубивих душа жалошћаху се не мање од оца а уз то и стидом покриваху. И уверавајући га да нису врачари већ слуге Бога истинитог храбраху га, и говораху му да су уверени да ће Господ преко њих вратити живот детету. И, о чуда! На њихову молитву врати Бог благодаћу Својом живо дете родитељу.   Оставивши благодарног и гостољубивог оца, они наставише пут и прешавши Дунав дођоше у Београд. Јавивши се управнику града званом Воритакану, испричаше му све о себи. А он, сазнавши све о њима, схвати да се ради о великим људима и блиским Богу и знајући да бугароки цар Борис, чији војеначелник беше, тражи управо такве људе, реши се да му их пошаље. Борис их прими са великом чашћу и сазнавши ко су и откуда су, заблагодари Богу што му посла такве учитеље вере и то не случајне људе, но исповеднике и мученике. Обезбеди их Борис са свим што им је било потребно за просветитељски рад, имајући и сам велику жеђ и љубав да сваки дан са њима разговара, и да учи од њих стара предања и животе Светих и да слуша из уста њихових речи Св. Писма. Тако и сви на његовом двору такмичаху се ко ће их пре примити у дом свој, благослова и освећења ради. Вероваху да где се налазе њих тројица сабрани и душом и телима, да је ту присутан и сам Господ и сва благодат Његова. Ангеларија прими у дом свој неки Часлав, измоливши га од кнеза Бориса за учитеља. Али не би му дато да се дуго радује његовом присуству у овом животу. Ангеларије проживе код њега неко време и упокоји се у миру. Климент и Наум бише гости и учитељи једно време код једног другог бојара по дозволи Бориса, сејући семе слова Божјег, по људским срцима И просветљујући људе небеском светлошћу Св. Тројице.   *   Св. Климент, који се родио око 840 године у "европској Мизији" (негде у Македонији) како пише у његовом малом животопису Димитрије Хоматијан, Охридски Архиепископ, имао је као узор у свом раду своје учитеље Кирила и Методија. Својим очима је видео сва дела њихова; заједно са њима се трудио на преводу светих књига са грчког на словенски. Био је сапутник Свете Браће у Венецију и Рим где је рукоположен за свештеника. Обдарен беше овај свети муж особитим проповедничким даром којим се он прочу још у Моравској и Панонији, док брањаше веру Православну од јеретика, а још више овде на новој њиви на коју га упути Бог, да сеје по њој семе живота, по неизрецивом промислу Свом. Његова проповед је добијала у снази још више тиме што је била на народном језику. После неког времена посла га Борис по надахнућу Божјем у Кутмичевицу (у Западне делове Македоније) за учитеља и просветитеља, заповедивши свима који тамо живљаху да приме светога с љубављу сваком и уважењем и да му буду у свему од помоћи. А и сам се показа пример љубави другима, давши му још у Охриду и Главници дом и обезбедивши га свим земаљским, да би се светитељ бавио само свођењем неба и небескога у душу своју и душе поверених му Богом људи.   Светитељ се не разнежи даровима кнеза и не предаде уживању и лењости него са још већим жаром, као да је тек тада почињао да служи Христу, труђаше се свом снагом на проповеди и ширењу Еванђеља. Обилажаше села и градове благовестећи спасење Божје народима и са свима разговарајући простим језиком о спаситељним Божјим врлинама и догматима. Све увераваше да, као што не може постојати исправан врлински живот без здравих догмата, већ је мртав и смрдљив, тако и догмати без врлинског живљења не могу увести у вечни живот. Једно личи на слепца који има руке и ноге, друго пак на човека са очима, али с отсеченим ногама и рукама.   Имађаше Свети Климент по свима местима и црквеним општинама не мало изабраних ученика, беше их на броју око 3500, којима откриваше дубље тајне Св. Писма и посвећиваше им особиту пажњу да би што више научили. Они су му били ближи од других, често су ишли са њим пратећи из близа шта ради, шта говори. Никад га нико није видео да се одмара него, - или је децу подучавао, и то на разне начине: - једнима показујући слова азбуке, другима објашњавајући смисао написаног, треће опет учећи како да држе руке при писању, - и то не само дању него и ноћу, - или се молитви предавао, или се читању одавао, или је књиге писао. Бивало је случајева да је истовремено два посла свршавао: писао је и децу подучавао; јер је знао да је нерад учитељица сваког зла, као што је рекла мудрост, учитељица сваког добра преко једног од својих служитеља (Ис. Сир. 33, 28).   Његов труд не оста без плода: његови ученици се показаше бољи од свих других, и животом и речју. Засађени у добру земљу, брижљиво заливени и узрасли благодаћу Божјом бирани су за чтеце, ипођаконе, ђаконе и презвитере. У свакој црквеној области имао је по триста ученика, који беху ослобођени од свих обавеза према кнезу, будући служитељи небеског Цара и војници. И трудио се на том послу блажени Климент 7 година.   Већ је улазио у осму годину свог просветитељског дела, последњу земаљског живота слуге Божјег Михаила Бориса, светог кнеза Бугарског. Њега наследи син му Владимир који умре после четири године. Овога наследи брат му Симеон који би проглашен и за првог бугарског цара. Њега роди Михаило по образу и по подобију своме: беше он благ и добар, пун топле вере и ревности за дом Божји. Он надопуни недостатке оца, појачавши божанску проповед и утврдивши у свима црквама веру Православну, давши закону Божјем широк пут и нестешњен.   Пошто је слава Климентова све више расла и глас о њему све се даље чуо, заплени и срце цара Симеона те и он постаде љубитељ његове врлине. Позва цар светитеља к себи и он се одазва његовом позиву. Пожњевши освећење и од лика његовог, јер беше изглед блаженог такав да је чак и код непријатеља изазивао стид и поштовање - благосиљаше земљу Бугарску и блаженим сматраше царовање своје, јер доби тако добро од Бога. Па, посаветовавши се са разборитијим око себе, постави Климента, кога сви слушаху као оца свога, за епископа Дрвеничког 893 г. тако да он поста први епископ "Бугарског језика". Примивши се епископског служења Св. Климент умногостручи своје трудове, поставивши своје достојанство као подлогу за узлажење Богу.   Каже премудри Соломон да онај који умножава знање умножава муку (Проп. 1, 18). Тако и Симеон умноживши част Клименту - умножи му муку. Јер нашавши да је народ ове области потпуно неупућен у божанско Слово и Св. Писмо, а они који су управљали Црквама врло неуки, не даваше сна очима својим ни дремања трепавицама: храна и уживање му беше брига о народу. Непрестано учаше и заповедаше, незнање исправљајући, ружно улепшавајући, поставши све свима, сходно свачијој потреби. Клир подучаваше о благољепију црквеном и о појању и молитви, тако да му је подручно свештенство било упућено у сваки добри поредак и трудило се да буде пример свима речју и делом. Народ утврђиваше на камену праве вере хришћанске изграђујући у њима тврђаву побожности. Јер беху врло непросвећени и прости. И не само што храњаше речју као истинитим хлебом и утврђиваше срца њихова, него вођаше бригу и о њиховој телесној храни, бринући се о удовицама и сиротама и дајући утеху сиромашнима.   Знајући грубост народну и неукост, и видећи да многи од свештеника не разумеју грчке књиге, састави беседе за све празнике, просте и јасне, да би могао да их разуме и најпростији човек. Тако је хранио млеком просте словенске душе и неспособне за тврду храну, поставши за њих оно што је био Павле за Коринћане. Преко тих беседа су се они учили тајнама празника, извршеним кроз Христа и Христом. Исто тако написа у част Богородице, која се празнује често у току године, многе похвале и описе Њених чудеса. Не заборави у својим поукама ни Јована Крститеља, описа путовања и животе пророка и апостола, подвиге светих мученика, написа и многе каноне у част Светих и молебне Мајци Божјој. Описа и живот својих учитеља Кирила и Методија, упростивши и њихову азбуку звану "глагољицу" како би била приступачнија народу   Још док беше жив мудри Борис, сазида и манастир у Охриду, додавши му касније и другу цркву која потом поста седиште архиепископије. Сва жеља му је била и труд да искорени лењост, опитоми сурова срца и насади у њих богопознање, а кроз њега питомост и човечност. Пренесе из земље Јелина питомо и плодно дрвеће, калемећи дивље, да би и тиме показао шта треба да ради човек да би плода донела душа његова. Све, дакле, што је радио, на корист душе је радио, заборављајући и себе од бриге за спасење других. Чим би пак посетио и обишао своју област, утврђујући народ страхом Божјим и врлином, долазио би из Велике у свој манастир у Охрид, где се предавао молитвеном тиховању, хранећи душу Божјим миром и лепотом.   Велика беше љубав овог Светог Климента к Богу, као сина к Оцу, али су и многа сведочанства да му Бог узврати љубављу на љубав, прославивши га Својом чудесном благодаћу. Ево само једног примера за то. Деси се, док је једном ходао, да види двојицу богаља од којих је један био лишен и сладосног свакоме очњег вида. То пробуди у души његовој сажаљење и састрадање. Но милостивост имађаше код њега увек за пратиоца смирење. Шта више, жеља да сакрије учињено чудо беше јача код њега од жеље богаља да буду излечени. Зато, тек онда кад виде да нема никога у близини, подиже очи своје небу, и преподобне руке своје на молитву, па призвавши божанску помоћ, дотаче се молитвеним рукама својим тела раслабљених. И оздравише тела њихова, а слепац доби вид и величаше Бога. Но чудо не оста скривено за људске очи: један од служигеља његових би невидљиви сведок догађаја чудеоног овог. Кад Свети то сазна изгрди га и запрети му да никоме не каже док је он жив.   Педесет година се труђаше на благовести Слова Божјег овај небески човек и земаљски анђео. А кад му дође старост и кад се истроши великим трудовима, намисли да преда другом епископску власт, не бежећи од одговорности и од свога чина у кога га постави Дух Свети да чува Цркву Божју, но блажене побожности ради и божанствене. Јер се бојао да његова старачка немоћ не постане препрека и сметња делу Божјем. И дошавши цару мољаше га да му постави млађег заменика имајући само једну жељу: да му дозволи оно мало дана живота што му је преостало да проведе у манастиру у разговору са собом и са Богом. Цар пак задивљен његовом жељом преклињаше га да не жалости оне који се труде да га ничим не ожалосте, као свог заједничког оца, и одлучно одби да му да тражено. Оставка, рече му цар, приличи само недостојнима а ти си драгоценији од сваког достојанства. Старац се потчини царевом настојању и не рекавши му више ни речи о томе, врати се у манастир. Но небески Цар се показа предусретљивији његовој жељи: тек што се врати натраг разболе се. И ту на болесничком одру остави последњи дар својој духовној деци: преведе на Словенски језик књигу звану Цветни Триод која садржи у себи службе од Ускрса до дана Св. Тројице. И шта још? Написа и завештање своје о књигама и другом што је имао. А мало шта имађаше осим Бога с којим је свагда боравио, и с којим се једино богатио, мудри овај трговац, који нађе добар бисер у пољу и све за њега продаде. Пола заоставштине остави епископији а пола манастиру, и тиме показавши како треба стицати и трошити стечено: све пред Богом и по Богу.   И тако поживевши и украсивши Богом постављени престо, и крај поставивши складан почетку, предаде дух свој Господу 27 јула 916 г. Божанствено пак тело његово, равночесно души, иако по достојанству ниже од ње, би уз песме положено у манастиру у гроб, кога он спреми сопственим рукама, с десне стране припрате, у дане Бугарског цара Симеона. Пре пак његовог уснућа видеше неки од његових ученика у сну Кирила и Методија како приступише блаженом, и најавише му излазак из овог живота.   Но чак и прах учитељев, сведочи нам блажени Теофилакт на завршетку свог животописа овог преподобног Климента, и после његовог уснућа чињаше добро, лечећи сваку страст и сваку болест. Као сведока реченога наводи човека неког који је имао осушене руке и ноге који, дошавши у храм за време литургије, би исцељен. Мало њих је знало ко је он и од куда је. Када пак поче на сав глас да благодари Богу на задобијено здравље питаху га присутни у храму ко је и откуда је. Одговори да је и он из Охрида, да је много година био свезан овом злом болешћу и да је вукући се по земљи на ногама и рукама дошао на гроб Светитеља и, поставши изван себе, видео некаквог старца који се дотаче косе његове и заповеди му да устане. Чим је чуо глас, зачу се пуцкетање у његовом телу и трење костију, изгледало је као да се сабирају опуштени удови, и шире покретни мишићи. И дошавши себи нађе да је потпуно оздравио: "и ево сад, рече, дижем руке своје ономе који ми их је испружио, и стојим на ногама својим". И заблагодари Богу и Његовом угоднику, и он и сав присутни народ.   А чему набрајање толиких и толиких чудеса? Коме је непознато колико ђавоиманих и од других немоћи страдалника задобише здравље, било дошавши са вером на гроб Светитеља, било поменом имена његовог! И како је то бивало некад, тако бива и данас са свима онима који му са вером и љубављу приступају, клањајући се заједно са њим и са свима Светима Оцу и Сину и Светоме Духу, Тројици Јединосушној и Нераздељивој, амин.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Анђео у телу, темељ пророка, други претеча доласка Христовог, Илија славни, који је одозго послао Јелисеју благодат да одгони болести и чисти губаве. Због тога и онима који га поштују, излива исцељење.   У празничном прилогу прочитајте:   Катихета Бранислав Илић: Свети славни Пророк Илија – други претеча доласка Христовог   Житије и чудеса Светог славног Пророка Илије   Свети Пајсије Светогорац о пророцима   Преподобни отац Јустин Ћелијски: Беседа на празник Светог Пророка Илије   Патријарх Иринеј: Беседа на празник Светог Пророка Илије   Митрополит црногорско-приморски Амфилохије: Беседа на празник Светог Пророка Илије   Епископ новосадски и бачки др Иринеј: Беседа на празник Светог Пророка Илије   Епископ др Атанасије: Беседа на празник Светог Пророка Илије   Архимандрит Тимотеј: Беседа на празник Светог Пророка Илије   Презвитер др Оливер Суботић: Беседа на празник Светог Пророка Илије   Презвитер Горан Димић: Беседа на празник Светог Пророка Илије   Презвитер Ђорђе Стојисављевић: Беседа на празник Светог Пророка Илије   Катихета Данило Михајловић: Старозаветни Пророци   Радио Беседа: Свети Пророци   Радио Светигора: Свети пророк Илија - Илиндан       Боговидац, чудотворац, ревнитељ вере Божје, Свети Илија би родом од племена Аронова из града Тесвита, због чега је прозват Тесвићанин. Кад се Илија роди, отац његов Савах виде ангеле Божје око детета, како огњем дете повијају и пламен му дају да једе. То би предзнамење Илијиног пламеног карактера и његове богодане силе огњене. Сву младост своју провео је у богомислију и молитви, повлачећи се често у пустињу, да у тишини размишља и моли се. У то време царство јеврејско беше раздељено на два неједнака дела: царство Јудино обухватајући само два племена, Јудино и Венијаминово, са престоницом у Јерусалиму, и царство Израиљево обухватајући осталих 10 племена са престоницом у Самарији.   Првим царством владаху потомци Соломонови, а другим потомци Јеровоама, слуге Соломонова. Највећи сукоб имаше пророк Илија са Израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом. Јер ови се клањаху идолима и одвраћаху народ да служи Богу јединоме и живоме. При том још Језавеља, као Сиријанка, наговори мужа те подиже храм сиријскоме Богу Ваалу и одреди многе свештенике на службу томе лажном богу. Великим чудесима Илија доказа силу и власт Божју: он затвори небо, те не би кише три године и шест месеци; спусти огањ с неба и запали жртву Богу своме, док жречеви Ваалови то не могоше учинити; сведе кишу с неба молитвом својом; чудесно умножи брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсе јој умрлог сина, прорече Ахаву да ће му пси крв лизати, и Језавељи да ће је пси изести, што се и догоди; и друга многа чудеса учини и догађаје прорече.     На Хориву разговараше с Богом и чу глас Божји у тихом светлом поветарцу. Пред смрт узе Јелисеја и одреди га за наследника у пророчком звању; својим огртачем пресече воду у Јордану; и најзад би узет на небо у огњеним колима са огњеним коњима. На Тавору јавио се заједно с Мојсејем Господу нашем Исусу Христу. Пред крај света опет ће се Илија јавити да сузбије силу Антихристову (Откровење Јованово 11).   Ризница литургијског богословља и живота: Свети славни и свехвални Пророк Илија
      BRANISLAVILIC.BLOGSPOT.COM  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Синоћ нас је Господ сабрао око кивота Светог Василија да узнесемо молитве и напојимо се са живог извора благодатне љубави Божје, која се богато излива из моштију Светог Василија Острошког.  Емисија је била једно велико чудо, јер смо сви у срцима осетили само љубав Божју и спонтаност, те да све води и руководи Свети Василије који нас је као молитвени домаћин сабрао око свога кивота.  Дај Боже да се оваква сабрања никад не прекину, већ да постану саставни део нашег наслађивања са извора вечне и непролазне речи Божје.   Живе речи ТВ: "Где Бог хоће побеђује се поредак природе" - Велики благослов острошке светиње  
        Након емисије која је уживо емитована из острошке светиње, добили смо многа писана сведочанства и утиске које у својим срцима носе, како учесници ове чудесне емисије, тако и више хиљада благочестивих хришћана који су молитвено и са пуном пажњом пратили емисију "Живе речи".    Сва сведочанства и сви утисци могу се обухватити и саобразити са истином коју су готово сви и осетили и исказали: да је Свети Василије Острошки као молитвени домаћин ове чудесне емисије био надахнитељ и руководитељ, како би ово богоугодно дело послужило свима нама на духовно укрепљење и узрастање у светотајинском и световрлинском животу.    Тихо из дубине своје душе усудићемо се да кажемо: Велики си Господе и чудесна дела Твоја која твориш кроз светог Василија који је пројавио чудо приликом реализације емисије која се речима не може описати, јер где Бог хоће побеђује се поредак природе.    Радуј се, Василије свети, похвало рода нашега!

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...