Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 49 минута, александар живаљев рече

Истакао је да се диви енергији Вучића и да наш председник води јако тешке разговаре.

На овом снимку се не види да је тако нешто рекао, већ су то новинари "препевали" тако да чак испада да је то став читавог Сабора. :0212_rolleyes:

Коме је уопште могло пасти на памет да употреби израз "енергија" у том контексту!? Не могу да верујем да је случајно... 

Share this post


Link to post
Share on other sites

већ видим револуционаре сутра испред патријаршије са новим захтевом да се смени и патријарх :babuska:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Предраг М рече

већ видим револуционаре сутра испред патријаршије са новим захтевом да се смени и патријарх :babuska:

И да се постави Вучић за Патријарха. :whackado:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dijalog gde mu mesto nije

Godinama poslanici Narodne skupštine Republike Srbije traže da se održi sednica o Kosovu i pregovorima koji su katkada u toku, katkada u zastoju. U onoj Skupštini koja u imenu ima i narod i republiku – dakle u njoj bi trebalo da sede predstavnici naroda, a sekularnost se podrazumeva.

images%7Ccms-image-000011729.png  

 

Predsednik Republike, kao osoba koja vodi pregovore s Prištinom, dosad nijednom nije odgovorio na brojne pozive (najčešće opozicionih) poslanika da se o ovoj temi razgovara. Nije iznet plan koji su kao takav – nepoznat – prema oceni predsednika, građani odbili, pa sad nema šta ni da se iznosi.

Najvišem telu Republike nije podnet izveštaj o tome kako su se kretali pregovori, niko nije dao odgovor zašto su pregovori nastavljani i kada nije ispunjena glavna stavka na koju su se obavezali predstavnici Prištine – formiranje zajednice srpskih opština.

Skupština nije odlučivala ni o nastavku ni o prekidu pregovora, a kamoli o konkretnim stavkama. Poslanici su iz medija saznavali o integrisanom pravosuđu, o pozivnom broju, tablicama… između dve rečenice o spavanju na podu i neprijatnom osećaju koji pregovarači imaju tokom državničkog posla. Samo nisu dobili informaciju o čemu se u ime građana koje predstavljaju, pregovara i kako. Raspravu o Kosovu najavila je predsednica parlamenta, ali od puke najave – dalje se nije došlo.

Društveni konsenzus o ovom pitanju nikada nije postignut, a vremenom su se razlike između vlasti i opozicije samo produbljivale – pri čemu je teško reći da su stavovi svih i uvek bili konzistentni. Oni koji su do juče tvrdili da pitanje Kosova mora da se reši, sada predsedniku poručuju da će biti izdajnik ako do konačnog rešenja dođe.

Predsednika Srbije birali su građani Srbije, pobedio je većinom glasova, ali je Ustavom obavezan da bude predsednik svih građana. Ne samo Srba, pravoslavaca… već i ateista, agnostika, pravoslavnih, katolika, muslimana, reformista… svih onih čiji predstavnici sede u parlamentu.

Nije uobičajeno da predsednik države govori na crkvenom saboru. Još je neobičnije da se crkvenim velikodostojnicima obraća povodom teme o kojoj nije govorio na drugim mestima.

Uz divljenje koje je primio od patrijarha, bez reči obrazloženja, osim o važnosti da se o Kosovu razgovara - predsednik Srbije nije dao ni reč obrazloženja zašto razgovara samo s predstavnicima većinske crkve koja se identifikuje s nacijom, zaobilazeći predstavnike građana u parlamentu. Zašto se o pitanju ključnom za državu govori iza zatvorenih vrata, zašto se „pravda“ Crkvi i traži blagoslov Crkve, a ne građana. Žaleći se na težinu ovozemaljske odluke koja je pred njim, predsednik se za savet ne obraća predstavnicima građana, već onima koji su više zaduženi za „onozemaljska“ pitanja – pružajući tako mogućnost za spekulacije da li je konačno rešenje bliže iracionalnom verovanju no diplomatiji.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 часа, Дејан Мачковић рече

Просто да буде јасно, покривање греха брата свог, кад је у питању неко приморавање или злостављање би било болесно и богопротивно.

У сваком другом случају гдје постоји договорени однос и сагласност двије (или више) одрасле стране, мислим да се никога живог не тиче. Ми нисмо инквизиција, нити нас је неко поставио за судије. Посебно не Срби, који имају списак прихватљивих гријеха, и списак које они не толеришу, па би Света Иквизиција радила само пола дневне смјене и прогонила оне који нису на списку дозвољених гријеха попут алкохолисања, породичног насиља и сличних друштвеноприхватљивих акција палог Адама у 2019.

Ма ок, слажем се. Не рекох ово због тебе, мада сам тебе цитирао. Него таквих је било небулозних коментара во времја оно када је кренула медијска кампања противу Качавенде.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 часа, александар живаљев рече

Patrijarh je, rekao bih, oprezno i mudro hteo da čuje Vučića pre nego što Sinod zuzme stav o Kosovu

Пола медија и даље упорно трабуња о некаквом заузимању става СПЦ о Косову.Да ли намерно или нехотице, заиста више не знам. Док СПЦ већ ево другу годину заредом јавно саопштава да не мења став који је донела на претходном Сабору.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 часа, Жељко рече

Пола медија и даље упорно трабуња о некаквом заузимању става СПЦ о Косову.Да ли намерно или нехотице, заиста више не знам. Док СПЦ већ ево другу годину заредом јавно саопштава да не мења став који је донела на претходном Сабору.

Проблем са нашим медијима јесте у томе што се не зна јесу ли покваренији или глупљи:)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нешто беше много озбиљан синоћ. Није лако проћи ватрено испитивање.:)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Ne stišava se bura na majskom zasedanju Sabora SPC

Vladike jednoglasno smestile Vučića u „Crveni salon“

Sveti arhijerejski Sabor Srpske pravoslavne crkve doneo je odluku, koju su potpisali svi prisutni arhijereji SPC, da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne može da se obrati na saborskoj sednici, nezvanično saznaje Danas u visokim crkvenim krugovima.

Piše: Jelena Tasić14. maja 2019. 12.57
    
vucic-irinej-1-678x381.jpg?x16236Foto: FoNet/Zoran Mrđa

U Patrijaršijskom dvoru u Crvenom salonu Vučića i predsedavajućeg tročlanog Predsedništva BiH Milorada Dodika primili su  patrijarh Irinej i gotovo sve vladike koje učestvuju na Saboru.

Susret dvojice političkih zvaničnika u Srbiji i BiH sa srpskim episkopima održan je predveče jer se čekalo na Dodikov dolazak iz Beča, gde je na poziv austrijskog vicekancelara Hajnc-Kristijana Štrahea bio, između ostalog, i zbog podrške njegovoj partiji na izborima za Evropski parlament. Dvoiposatnu raspravu iza zatvorenih vrata, Dodik i Vučić su u izjavima ocenili kao „važnu i koristnu“.

– Sa našim dragim predsednikom razgovarali smo o problemima našeg naroda, države i Crkve. Najviše vremena posvetili smo KiM. Konstatovali smo da je, s obzirom na prilike u kojima se nalazimo, neizvesno kako će se naći rešenje na KiM. Borićemo se, nećemo popustiti u odbrani Kosova. Koliko ćemo uspeti nadamo se u Boga, našu istoriju i pomoć prijatelja, ali sve zavisi od situacije u svetu – rekao je patrijarh Irinej, ističući da  „svi vide da se Vučić junački bori za državu, narod i Kosovo“.

Na pitanje Danasa da li je to njegov lični stav ili i stav Sabora, patrijarh je odgovorio da je to njegov i stav Sabora.

-Čini mi se da smo dobro razumeli da je važno da razumemo i naše različitosti i poštujemo jedni druge i da verujemo da jedni i drugi radimo najbolje u intersi naše srpske otadžbine – izjavio je Vučić, koji nije želeo da odgovara na novinarska pitanja.

On je istakao da nije neko ko će govoriti da Crkva nema pravo na svoje mišljenje, jer je „Crkva važan društveni činilac, koja ima pravo na svoje stavove“. Milorad Dodik naglasio da je o važnim pitanjima „potreban zajednički stav svih važnih faktora u Srbiji i Srba u celini“.

Danasovi izvori ističu da je uprkos zalaganju poglavara SPC za Vučićevo obraćanje u Saboru, o toj poseti doneta posebna saborska odluka sa zapisnikom na insistiranje većine vladika, tako da se aktuelni predsednik Srbije juče našao u istom salonu kao pre tridesetak godina jedan od njegovih prethodnika pokojni Slobodan Milošević. Bivši predsednik Srbije posle „ribanja“ koje je tada doživeo od čuvenog arhijerejskog „trojca“ na „A“ – Amfilohije, Artemije, Atanasije – više nikada nije došao u Patrijaršiju.

Prve  nezavnične vesti o tome kako je sinoć prošao Vučić, koji je pre dva dana u Skoplju tvrdio da su „vladike oduševljene njegovim dolaskom“, bile su oprečne – od toga da je „držao banku“ do spekulacija da je bio žestoko prozivan, čime su neki objašnjavali njegovu potrešenost i suzne oči u obraćanju novinarima.

Prema Danasovim nezvaničnim saznanjima, u diplomatskim krugovima juče je vladalo veliko interesovanje za Vučićevu posetu Patrijaršiji i kako će ga Crkva primiti, imajući u vidu da tamo ima brojne kritičare, utoliko više što kao predsednik parlamentarne republike nema ni ustavna, a ni zvanična ovlašćenja Skupštine Srbije da pregovara o KiM.

U diplomatskim krugovima spekuliše se da je Vučiću važan svaki vid „domaće“ podrške da bi se održao kao pregovarač, jer je pod velikim pritiskom da do kraja juna i izbora u Evropskom parlamentu potpiše pravno obavezujući sporazum sa Prištinom, za koji je na poslednjem sastanku u Berlinu, navodno tražio da se javnosti predstavi kao predlog međunarodne zajednice.

U vrhu SPC spekuliše se da su prethodnih dana na vladike koje su smatrale da saborno zasedanje nije vreme za predsednikov dolazak, pritisak vršili kako vlasti tako i delovi Crkve bliski  Vučiću i SNS da dođu bar na prijem. Patrijarh je navodno morao da preko pojedinih beogradskih tabloida, usred saborskog zasedanja, javno iznese „svoju želju da Sabor čuje Vučićevo mišljenje, sagledavanje problema i moguće rešenje“.

Iako je, prema zvaničnoj verziji, patrijarh Irinej inicijator Vučićevog dolaska u Patrijaršiju, mnogi sumnjaju da je reč o izvorno Vučićevoj zamisli zbog promene taktike. On je prošle godine javno kritikovao stavove o KiM oba Sabora SPC – majskog i jesenjeg, kad su srpski episkopi jednoglasno bili protiv priznavanja nezavisnosti i podele KiM. Prošlog maja Vučić je optužio srpske arhijereje da ne nude rešenje, da ne znaju šta je državni suverenitet, zagovaraju „zamrznuti konflikt“, drže stranu opoziciji, „obračunavaju“ se sa neistomišljenicima“.

U novembru, kad je već uveliko prozivao episkopa raško-prizrenskog Teodosija (Šibalića) i igumana Visokih Dečana arhimandrita Savu (Janjića), koji su se dosledno saborskim odlukama javno usprotivili podeli KiM i razgraničenju, Vučić je ponovljeni saborski stav o Kosovu ocenio kao „loše mešanje Crkve u politiku“.

On se prvi put sreo sa Saborom SPC u maju 2013, kao prvi potpredsednik Vlade Srbije da bi pojasnio taze potpisan Briselski sporazum, uprkos garancijama koje je navodno tadašnji predsednik Republike Tomislav Nikolić dao poglavaru SPC da do toga neće doći.

Iako je glavni pregovarač tada bio premijer Ivica Dačić, priča se da je Vučić, zahvaljujući episkopu bačkom Irineju (Buloviću), na lični zahtev razgovarao sa vladikama takođe u salonu, ali da to nije prošlo bez sukobljavanja mišljenja i verbalnih incidenata. Kasnije su pojedini episkopi javno prozivali patrijarha kao Vučićevog saradnika u sprovođenju Briselskog sporazuma, pre svega zbog poziva Srbima na KiM da izađu na kosovske lokalne izbore.

Od kad je stupio na dužnost predsednika Srbije, položivši zakletvu na Ustavu i kopiji Miroslavljevog jevanđelja, Vučićev odnos sa SPC je promenljiv. Prve ozbiljnije varnice izbile su kad je krajem 2017. mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radović) javno posumnjao u iskrenost Vučićeve kosovske politike, zbog čega se na njega sručila osuda Vučićevih najbližih saradnika i funkcionera SNS.

Mitropolit se, doduše, SNS-SPS koaliciji zamerio još kad je Dačićevoj vladi služio opelo na protestu Srba sa KiM protiv Prvog briselskog sporazuma. Mnogi sumnjaju da Vučiću u pokušajima da „disciplinuje“ mitropolita Amfilohija pomaže i crnogorski kolega Milo Đukanović, akcijama protiv SPC.

Sve to nije sprečilo patrijarha Irineja da u Banjaluci 2018. na slavi RS javno blagosilja Vučića, što je izazvalo revolt kako nekih episkopa, tako i vernika. Više arhijereja SPC potpisalo je Apel za očuvanje KiM, kritikujući Vučićevu politiku, što je podržao i deo monaštva i sveštenstva, dok se vladika Irinej bački pojavio na Vučićevom „unutrašnjem dijalogu“ o KiM.

Stav Sabora o KiM u maju prošle godine, koji će, kako se nezvanično najavljuje, biti ponovljen i na ovom zasedanju, zahladio je Vučićeve odnose sa poglavarom SPC, pa se jedno vreme spekulisalo da mu se na telefonske pozive ne javlja ni Nikola Selaković, predsednikov generalni sekretar.

Odnosi su se popravili krajem 2018. kad je patrijarh Irinej u više intervjua pohvalio Vučićevu „lavovsku borbu za KiM“ i u nekoliko navrata u ime narodnog jedinstva javno kritikovao proteste opozicije širom Srbije.

Patrijarh Irinej je u poslednjem – vaskršnjem intervjuu za TV Hram izjavio da „nije čovek ni jedne politike“, ali u crkvenim krugovima mnogi veruju da svoj opstanak na čelu SPC „vezuje“ za Aleksandra Vučića, čiji je glavni crkveni igrač kao nekada Slobodanu Miloševiću, kako se spekuliše, jedan drugi Irinej – vladika bački.

Otopljavanje i milioni

Otopljavanje odnosa crkvenog i državnog „vrha“ poklopilo se sa finansijskom pomoći koju je SPC, pred jubilej – 800 godina autokefalnosti, dobila od Vlade Srbije. U novembru 2018. Vlada Srbije dodelila je milion evra Patrijaršiji kao dotaciju za izmirenje prispelih zakonskih obaveza, a u martu 2019. SPC je odobrena vladina pomoć od 1,18 milijardi dinara ili desetak miliona evra za nastavak radova na uređenju Hrama Svetog Save u Beogradu. U crkvenim krugovima spekuliše se da su ove novčane „infuzije“ pojedine vladike koristile kao argument za patrijarhovu „slabost“ na Vučića u raspravi o predsednikovom dolasku na Sabor.

Vladika Atanasije na Saboru?

Episkop bivši zahumsko-hercegovački Atanasije mogao bi da bude pozvan na majsko zasedanje Sabora kad se bude raspravljalo o ukrajinskom problemu. U Patrijaršiji mnogi veruju da vladika Atanasije kao jedan od najvećih kritičara Vučićeve kosovske politike u SPC taktički nije pozvan na početak Sabora da bi se izbegao njegov susret sa predsednikom Srbije.

Napad na vladiku Teodosija

Aleksandar Vučić je sinoć na prijemu u Patrijaršiji, kako Danas nezavnično saznaje, napao vladiku Teodosija da je prošle godina zajedno sa svojim sveštenstviom i monaštvom sabotirao njegovu politiku na KiM. Vladika Teosije i arhiamndrit Sava tada su upozorili na moguće izbijanje incidenata na severu KiM koji bi mogli da posluže kao uvod u podelu južne srpske Pokrajine. Oni su svojim izjavama izazvali ne samo Vućićev bes nego i napade SNS i Srpske liste. Vučić je tada prvi put javno otkrio da radi na razgraničenju, a potom se ispostavilo da ga u tome podržava i predsednik samoproglašene kosovske države Hašim Tači.

https://www.danas.rs/drustvo/vladike-jednoglasno-smestile-vucica-u-crveni-salon-2/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pet momenata koji su menjali istoriju odnosa snaga srpske crkve i politike

 
 

Poseta predsednika Srbije vladikama Srpske pravoslavne crkve (SPC) nova je etapa u odnosima politike i poglavara ove verske institucije.

BBC News pre 1 sat
Beograd, 13. maj 2019. FoNet Predsednik Vučić celiva ruku patrijarhu Irineju

Nije bilo nijednog visokog zvaničnika Srbije koji je u poslednje tri decenije zaobišao beogradsko zdanje Patrijaršije - od Slobodana Miloševića, do Aleksandra Vučića svi se nalaze u fotoalbumu gostiju srpskih patrijarha.

Ipak, pojedini momenti u istoriji posebnim tonovima bojili su odnose srpske politike i pravoslavne crkve, a poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića vladikama tokom Sabora Srpske pravoslavne crkve (SPC) dodala je novu nijansu na tu sliku.

Od uvođenja višestranačkog sistema u Srbiji, na čelu SPC promenila su se dvojica patrijarha - Pavle i Irinej.

Menjalo se i ime države, veličina teritorije, ali i „toplina" odnosa srpske vlasti i crkve.

BBC na srpskom izdvojio je ovih pet događaja koji su međa tih odnosa.

2019. Govor predsednika Vučića vladikama SPC

Nije to bila prva poseta Aleksandra Vučića vladikama SPC, ali jeste bila prva prilika u kojoj patrijarh Irinej nijednom rečju nije pomenuo da crkva isključivo stoji na stanovištu celovitog i nepodeljenog Kosova u sastavu Srbije.

Uz napomenu da „nećemo odustati od borbe za Kosovo i Metohiju", patrijarh Irinej rekao je da je ishod te borbe neizvestan.

„Borba koju vodimo za Kosovo zavisi i od situacije u svetu - i od onih koji podržavaju nas, ali i od onih koji podržavaju drugu stranu".

Ova, naizgled realistična slika koju je predstavio poglavar crkve upotpunjena je nizom pohvala na račun predsednika Vučića i načina na koji se on „junački bori za državu, narod i Kosovo".

Uz tvrdnju da je to stav i celog Sinoda SPC, patrijarh Irinej pokušao je da stavi tačku na priču o neslaganju crkve sa Vučićevom politikom koja tinja već više od godinu dana.

Takav stav kulminirao je izjavom mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija crnogorskoj televiziji „Novi" da strahuje da politika Aleksandra Vučića vodi izdaji Kosova i Metohije.

Beograd, 13. maj 2019. FoNet Predsednik Vučić i predsedavajuči Predsedništva BiH Milorad Dodik pred vladikama SPC

U međuvremenu, patrijarh Irinej ušao je i u političku borbu u Srbiji, iskoristivši obeležavanje 20. godišnjice NATO bombardovanja da sa govornice poruči kako građanski protesti protiv Vučićevog režima „daju snagu našim neprijateljima".

Pismo koje mu je tada poslao opozicioni Savez za Srbiju nikad zvanično nije primljeno, niti je do razgovora patrijarha sa opozicijom došlo - iako se Irinejev prethodnik na ovom mestu susretao sa opozicijom režima Slobodana Miloševića.

2013. Briselski sporazum

Sa daleko manje ceremonijalne pompe protekao je prvi državnički odlazak Aleksandra Vučića u srpsku patrijaršiju, nakon što je Srbija potpisala Briselski sporazum sa predstavnicima Kosova u sedištu Evropske unije.

Pred medijima se tada sa Vučićem nije pojavio patrijarh Irinej već istoimeni episkop bački i obojica su konstatovali da crkva i država imaju različite stavove po određenim pitanjima.

Tabloidi su iz svojih izvora prenosili detalje navodnog verbalnog sukoba mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija sa prvim potpredsednikom Vlade što je Vučić nazvao „stavom pojedinih vladika".

„Nikad neću prihvatiti da sam izdajnik, niti ja, niti Vlada.

Borimo se za narod i radimo najbolje što možemo za naš narod", rekao je tada Vučić.

Taj susret odigrao se 1. jula 2013. godine, tačno godinu dana nakon što je Srpska napredna stranka preuzela ključne poluge vlasti od Demokratske stranke i Borisa Tadića.

Poverenje građana Srbije u Srpsku pravoslavnu crkvu. Istraživanje CeSID-a iz 2017. godine [ 46% građana Srbije ima poverenja u SPC ] [ 23% građana Srbije nema poverenja u SPC ], Source: Izvor: CeSID, Image:

2001. Uvođenje veronauke

U septembru 2001. godine, veronauka se, odlukama Ministarstva prosvete i Vlade Srbije, vratila u srpske škole.

Na čelu vlade tada je bio Zoran Đinđić, dok je SPC predvodio patrijarh Pavle.

Iako su ovom odlukom i druge verske zajednice dobile priliku da u školskim klupama podučavaju mlade vernike, upravo je uloga patrijarha Pavla viđena kao ključna u procesu koji je versku nastavu doveo u školske klupe.

Na razgovore u Patrijaršiju tada su odvojeno išli predsednik Savezne Republike Jugoslavije Vojislav Koštunica i predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić.

Iako je u javnosti Koštunica važio za političara bliskog SPC, u veoma kratkom roku odluku u uvođenju veronauke donela je Đinđićeva vlada.

Nedeljnik „Nin" u julu 2001. tumači takvu odluku kao želju Đinđića da u dobijanju podrške crkve ne zaostaje za Koštunicom.

Beograd, 18. mart 2004. STR/AFP/Getty Images Patrijarh Pavle i državni vrh SRJ - Miroljub Labus i Vojislav Koštunica, predsednik Srbije Boris Tadić (u drugom redu)

1997. Studentski protesti

Nedelje studentskih šetnji centrom Beograda u borbi sa režimom Slobodana Miloševića i nastojanje da se prizna pobeda opozicije na lokalnim izborima obeležili su zimu 1996. i 1997. godine.

Za odnose crkve i države, važan datum proteska bio je 27. januar 1997. godine, u crkvenom kalendaru obeležen kao Savindan.

Na ulicama Beograda tada su, jedni naspram drugih, stajali studenti i policijski kordoni - u Kolarčevoj ulici, po snegu i hladnoći, blokada je trajala nedeljama.

Beograd, 14. decembar 1996. Getty Images Policijski kordon sklonio se sa beogradskih ulica pred poglavarom SPC

Pred Svetosavskom litijom koju je predvodio patrijarh Pavle policijski kordoni su se povukli, a patrijarh je studentima slao i poruke u kojima ih je blagosiljao i pozdravio dostojanstven način na koji izražavaju protest.

Ipak, nije patrijarh Pavle ni u poslednjim mesecima vladavine režima Slobodana Miloševića izbegavao kontakte sa vlašću.

Kada je 29. novembra 1999. godine otišao na prijem koji je organizovao tadašnji predsednik SRJ Milošević, oštro pismo uputio mu je vladika raško-prizrenski Artemije.

1991. Devetomartovski protesti

Gojko Stojčević, što mu je svetovno ime, postao je patrijarh Pavle 2. decembra 1990. godine.

Samo tri meseca kasnije, na ulicama Beograda stotine hiljada ljudi učestvovale su na prvim masovnim protestima protiv vlasti Slobodana Miloševića.

Studentsko okupljanje kod Terazijske česme posetio je i sam patrijarh, koji je tada postupio potpuno drugačije nego šest godina kasnije, pozivajući ih da se - raziđu.

Dan kasnije, u intervjuu za Radio Beograd, koji prenose „Večernje novosti", patrijarh se izvinio zbog svog poziva, obrazlažući ga pogrešnim informacijama da može doći do sukoba studenata sa pristalicama Slobodana Miloševića.

„Činio sam svoju dužnost, po savesti, kako sam znao i mogao.

Shvatam ja šta je mladost, te nisam zamerio kad je jedan broj studenata, ne razumevši o čemu je reč, reagovao na buran način, svojstven mladosti", rekao je tada patrijarh Pavle u komentaru na zvižduke kojima su ga studenti ispratili sa beogradskih Terazija.

Beograd, 4. april 2005. -/AFP/Getty Images Patrijarh Pavle bio je na čelu srpske crkve gotovo tri decenije

Time je samo otpočeo odnos u javnosti srpske crkve prema burnim događajima 1990-tih na prostorima bivše Jugoslavije, u kojima je građanska javnost često crkvi zamerala nedovoljno protivljenje ratnim sukobima.

Slojevi ovog odnosa najviših crkvenih velikodostojnika i državnika Srbije menjaju se do današnjeg dana.


 

Objavljeno na sajtu bbc.com 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Селаковић: Охрабренији смо и јачи након разговора у Патријаршији

Танјуг | 14. мај 2019. 18:30 

Састанак председника Србије са патријархом Иринејем и владикама у Патријаршији донео је више охрабрења и за наш народ и за нашу државу, оценио је генерални секретар председника Србије Никола Селаковић

 
 
Никола Селаковић, Фото Танјуг

Никола Селаковић, Фото Танјуг

 

Састанак председника Србије Александра Вучића са патријархом Иринејем и владикама у Патријаршији донео је више охрабрења и за наш народ и за нашу државу, оценио је генерални секретар председника Србије Никола Селаковић, разговор председника Вучића са члановима Сабора СПЦ.

"Као народ и као држава негде смо охрабренији и јачи после тог сусрета председника и представника световне и духовне власти, који је свима био потребан. Добро је што је до њега дошло јер у супротном, када се они који представљају државу и цркву по међима прогањују и криткују, ликују они који нам не мисле добро", рекао је Селаковић за Танјуг.

Селаковић који је јуче присуствовао разговору председника Вучића и председника председништва БиХ Милорада Додика са члановима Сабора, каже да је то била одлична прилика да се чују различита мишљења, да владике председнику поставе питања, али и да се види са којом енергијом, срчаношцу и упорношћу председник заступа интересе српског народа и српске државе.

Он подсећа да је председник Вучић позив патријарха искористио да изнесе ситуацију по питању КиМ и озбиљних спољнополитичких изазова са којим се суочава на састанцима са представницима најмоћнијих земаља данашњице, као и да отклони сваку врсту дилема о тим позицијама и нашој државној политици.

А један од од закључака након састанка, каже он, био је тај - да спас и тежиште српске снаге заиста лежи у једиснтву и слози, рекао је Селаковић.

Tan2019-5-14_16594277_6.jpg

 

 

"Јединство не значи да сви мислимо исто... већ потребан јединствен став да се за КиМ мора борити максимумом снага", рекао је Селаковић.

Он је интерпретирао речи једног владике, који је замолио председника да схвати да је задатак црткве једно, а државе друго, ... да цркве брине о спасењу људски душа, а држава да грађанима обезбеди најбоље услове за живот

"Нама као цркви границе су апстрактан и релативан појам, држави су важне. Молим Вас све што сте овде чули користите да Вас ојача у броби који водите... Слушао сам овде деценијама о чврстим позицијама о Крајини, Црној Гори ... а онда смо мирно гледали како све то одлази, како Србија нестаје са тих простора и нисмо учинили ништа", парафразирао је Селаковић речи једног владике.

Његова молба председнику била је да се бори да максимано застити наш народ, да што више добије за нашу државу, јер ако се сви будемо борили на такав начин биће нам лакше какав год исход буде, каже Селаковић и додаје да је то негде и потилика председника.

Tan2019-5-14_165947445_7.jpg

 

 

Сам сусрет и читав разговор у Патријаршији није био ни мало лак, рекао је Селаковић и оценио да је сусрет ипак донео рецепт а то је "да разговарамо када год имамо проблем".

Према његовим речима, важно је да након сваког разговора будемо јединственији макар за један посто,

Подсећајући да се више од 95 одсто људи на попису изразило као верујуће, Селаковић је додао да црква има право на став.

"Црква има право на свој став, треба да га изнесе, а добро је да чује конкретну позицију џаве и да једни другима указујемо на можда одређене делове на које нисмо обратили пажњу и којима би требало да се бавимо", рекао је Селаковић.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      На данашњи дан, 13. октобра 1784. године у цркви Светих апостола Петра и Павла у Сремским Карловцима  за црногорског митрополита  хиротинисан је Петар I Петровић.    Повезан садржај:   Житије Светог Петра Првог Митрополита Цетињског и Чудотворца   Јеромонах Петар (Драгојловић): Свети Петар Цетињски - светли украс Српске Цркве     Чин хиротонисања у присуству  три архијереја обавио је митрополит Мојсије  Путник.  А Свети Петар Цетињски још као Архимандрит Петар Петровић, гувернадур Иван Радоњић, и сердар Иван Петровић, су 1779. године писали аустријској царици Марији Терезији: „Желимо да Митрополит црногорски зависи од Пећкога Патријарха у Србији. Кад садашњи Митрополит умре, пристајемо засад да његов наследник буде рукоположен у Карловцима, али да увијек буде изабран по старом обичају, тј. да га бирају: гувернадури, потчињени главари и цио народ црногорски, али само дотле докле Турци буду владали Србијом, те не можемо да га слободно пошаљемо у Пећ.“   Препоручен од главара и гувернадура и цијелог народа као богољубив и благонараван, он доби дозволу од аустријског двора да га рукоположи карловачки митрополит Мојсије Путник. Но на путу од Беча за Сремске Карловце догоди се светоме још једно искушење, или „Божја посјета“, како он то сам називаше. Догодило му се, наиме, да испадне из кола и сломи десну руку. Послије шестомјесечног боловања, Бог Светоме поврати здравље и он би свечано рукоположен тројицом епископа у саборном храму у Сремским Карловцима, за архијереја Црногорског, Скендеријског и Приморског. У својој првој архипастирској поуци, нови архијереј називаше себе „недостојним слугом и робом Исуса Христа“, изражаваше своју радост због чина, а преко њега и његова паства, која је саизвољела, како говораше пун смирења, да и против његове воље буде изабран за његовог духовног архипастира. Изражавао је даље увјерење да неће изневјерити наде своје пастве већ да ће оне бити испуњене. Он који је дошао доста тужан и жалостан, говорио је, сада се враћа пун радости, примивши рукоположење и видјевши устројство тамошњих Цркава Божјих. Обећавао је враћајући се „у дане му предјеле судбине његове“, да све то у његовом уму дубоко записано проповиједа и да потстиче свој народ, „заједно са самим собом“, на вршење свих Богом задатих изузетних врлина. Молио је на крају митрополита Мојсија и архијереја да његову паству држе у милости, љубави и незаборавном молитвеном сјећању, дајући и сам ово обећање: „А ја заједно са мојом паством, која иако се далеко налази притискана од свуда различитим биједама, у истинском савезу вјере, љубави и наде сa вама до краја живота потрудићу се пребити и бићу“. У Патријаршијском двору у Сремским Карловцима чува се фелон у којем је хиротонисан Свети Петар Цетињски.   Новембра 1785. године Свети Петар побожно приступа граду Петра Великог, као да је сав тај град једно велико црквено здање-сводови, кубета, крстови,звона у торњевима високим. И свакоме се смјерно уклања с пута. А мимо њега промичу брзе кочије и тешке рањаве ноге умотане крпама. „Челобитно падам пред ноге твоје, царице росијска, мајко наша премилостива, и доносим плач од све Црне Горе и Брда, и молим те да у своје добре руке узмеш нашу вјерност и да примиш наше молбе- оне су сиротињски вапај, који под овај трон приносим ја, тек настали владика црногорски Петар…да кажем још и Петровић, син Марка Дамјанова и Анђелије Мартиновић- нек се и њихова имена чују у раскошној царској одаји“.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота 
    • Од Логос,
      Почетак свете Литургије чини славословље: Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа.     2. Разговор са Богом је благодарење, славословље, исповест, молитва.   3. Прво од свих је славословље, и то најпре зато што је благодарним слугама својствено да, приступајући господару, не износе одмах на почетку оно што њима припада, већ само оно што искључиво господару приличи. Такво је, заправо, славословље.   4. Наиме, онај ко иште, чини то јер хоће своје стање да учини бољим; ко се исповеда, оптужује себе јер жели да се тако ослободи од зала;а онај ко благодари, јасно је да се радује због својих добара, те због тога благодари ономе који му их је подарио; но, онај ко славослови оставивши по страни себе и све своје – славослови Господа због Њега Самог, и због Његове силе и славе.   5. Коначно, и сама природа и поредак ствари захтевају да овде славословље буде на првом месту. Јер, чим приступимо Богу, сместа постајемо свесни неприступности Његове славе и силе и Његовог величанства, те отуда долази наше чуђење, дивљење и слична осећања; стога је сасвим природно да томе следи славословље.   6. Настављајући, сазнајемо за Његову доброту и за Његово човекољубље, а томе следи благодарност.   7. Потом сагледавамо преобиље те доброте и богатство Његовог човекољубља, и налазимо да наша злоба представља довољан показатељ тог преобиља и тог богатства – јер, иако смо такви, Он не престаје да нам чини добро. Заиста, ова нас чињеница, и пре свих осталих, може поучити колико је Бог човекољубив, зато што нам је она најближа, што је у нама и што нам је пред очима. А кад се пред Богом присећамо својих грехова, то је оно што се назива исповешћу.   8. Четврта по реду је молитва. Заиста, после ових мисли којима указујемо колика је доброта Божија према нама и колико је Његово човекољубље, сасвим је оправдано сматрати да ћемо задобити све оно за шта се молимо. Бог је добар према нама чак и кад смо грешни – какав би тек према нама био кад бисмо се променили и кад бисмо, исповедајући најпре своје грехе, задобили оправдање! Јер, речи пророчке веле: „Кажи најпре све грехе своје, да се оправдаш“.   9. Отуда славословље заузима прво место у разговору са Богом. Зато свештеник, пре било које друге молитве и свештене радње, славослови Бога.   10. Зашто, међутим, слави тројичност Божију, а не Његово јединство? Јер он, уистину, не каже: Благословен Бог, или: Благословено Царство Божије, него одвојено помиње божанска Лица, говорећи: Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа. Тако говори због тога што су људи, кроз очовечење Господа, по први пут спознали да је Бог у три Лица. Наиме, све што се на светој Литургији савршава, представља увођење у тајну очовечења Христовог. Отуда је и било потребно да у самом почетку ове службе заблиста и буде објављена Света Тројица.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Шездесет девето издање емисије „Светотајинско богословљеˮ посветили смо великим богоносним оцима и учитељима Цркве, светом Василију Великом, архиепископу Кесарије Кападокијске и светом Јовану Златоусту. Поврх свега, наше умно путовање кроз ток овонедељне емисије било је посвећено промишљању о овим светилима Цркве и њиховом неизмерном и надасве знаменитом доприносу у састављању Анафоре.     Свети Амфилохије, епископ Ликаонске Иконије и свети Прокл, Константинопољски патријарх сматрају да постоје два разлога због којих су свети Василије Велики и свети Јован Златоуст сачинили Литургију. Према речима Светог Амфилохија, Свети Василије је молио Бога да му дâ силу духа и разума да служи Литургију својим речима. После његове шестодневне ватрене молитве Спаситељ му се јавио на чудесан начин и испунио његову молитву. Свети Прокл каже следеће: „Апостоли, и после њих учитељи Цркве вршили су Божанствену службу веома дуго, хришћани, пак, чија се побожност охладила, касније су престали да долазе на Литургију због тога што је дуго трајала. Свети Василије је, снисходећи слабости људској, скратио Литургију, а после њега свети Златоуст још више.ˮ   Ову лепу и благословену прилику искористили смо да одшкринемо врата житијâ ових јерараха који су нам остали пример и путоказ истинског богословствовања које свој извор налази у Литургији као Тајни над тајнама и као савршеној катихези.   Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић       Све емисије Светотајинско богословље можете пронаћи ОВДЕ  
        Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Све што је изговорено и учињено при Жртвовању хлеба, а чиме је представљена смрт Господња, имало је само снагу изображења и символа, док је хлеб и даље остајао хлеб.      Наиме, једино што је хлеб попримио јесте то да је постао дар Богу, и зато представља символ Тела Господњег у Његовом првобитном узрасту, јер и оно Тело је од самог почетка било Дар, као што је већ речено. Зато свештеник набраја и приказује на хлебу она страдања која је Христос претрпео док је још био новорођенче и док је у повоју лежао. Јер, док изнад дарка поставља такозвану звездицу, он каже: И дошавши, звезда стаде над местом где беше Дете; а затим придодаје оно што су пророци још у давнини говорили, а што Њему као Богу приличи, да не би људи, због Његовог Тела и због свега што у вези са Њим могу видети, мислили о Њему приземно и на начин који је недостојан Његовог Божанства. „Речју Господњом небеса се створише.„ „Господ се зацари, у красоту се одену.„ „Врлина Његова покри небеса, и земља се напуни хвале Његове. „   2. Изговарајући ове речи, свештеник покрива Хлеб и Чашу скупоценим прекривачем и кади их са свих страна. Јер, и сила оваплоћенога Бога испрва је била скривена, све док није дошло време чудеса и сведочанства са неба. 5 Но, они који су за Њега умели да кажу: Господ се зацари, у красоту се одену, и који су умели да кажу све оне остале богодоличне речи, они су Га признавали, поштовали Га као Бога и тражили своје уточиште код Њега. Имајући то на уму свештеник над покривеним Даровима изговара речи: „Закрили нас окриљем крила Твојих“, и кади их са свих страна.   3. Пошто све то изговори и обави, и пошто се помоли да се сва добра ове свештене Службе остваре у складу са њеним светим циљем, свештеник ступа у Жртвеник, стаје пред свету Трпезу и започиње Литургију.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      На дан када наша света Црква молитвено прославља Светог апостола и јеванђелиста Јована Богослова, 26. септембра/9. октобра, житељи Бача свечано су прославили своју храмовну славу.
       
      Молитвено сабраније започело је бденијем којим је началствовао презвитер Негослав Бељански, парох из Српског Милетића. На дан Празника, свету Литургију служио је протопрезвитер Душан Ђукић, архијерејски намесник оџачки, уз саслужење свештенства и ђаконства из оџачког, врбашког и новосадског намесништва, а у присуству верног народа из општине Бач.
      У својој беседи после читања јеванђелског одељка, прота Душан осврнуо се на значај и улогу светог апостола Јована Богослова, истакавши велику љубав коју је поседовао, одупирући се свим недаћама и искушењима са вером и надом у Васкрсење и живот вечни.
      Након заамвоне молитве извршен је трократни опход и помен упокојеним парохијанима, ктиторима и приложницама храма у Бачу, а потом су и благосиљани славски дарови – колач и жито.
      Овогодишњи црквени кум, господин Сретко Кајганић са породицом, храму у Бачу дароваo je владичански трон. Залог кумства за следећу годину преузела је госпођа Милена Бабић Трајић. По завршетку славских богослужења приређене су трпезе љубави.
      Настојатељ храма Светог апостола и јеванђелиста Јована Богослова у Бачу, отац Предраг Делић, захвалио је братству Епархије бачке и парохијанима на љубави и труду, пожелевши свима срећан и благословен празник и храмовну славу.
      После вечерњег богослужења, испред храма приређен је богат културно-уметнички програм у ком су наступали ђаци из Oсновне школе Вук Караџић у Бачу.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...