Jump to content
Логос

Епископ бачки Иринеј: Врлина истинољубивости

Rate this topic

Recommended Posts

пре 11 минута, Хаеул рече

Можда би то био случај да је било што од изреченог мој лични став. Суд о јеретичном карактеру ваше организације донели су далеко компетентнији од мене - неки од њих, попут Светог Фотија Великог, и пре самог њеног настанка. 

Никада у животу нисам било шта од онога што мислим о одређеној верској традицији, организацији или заједници, пренео на појединце који им припадају. 

За време Светог Фотија смо били у јединству са Западном Црквом тако да мислим да није умесно њега спомињати у овом контексту.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Црква је била то што јесте вековима пре него што је Свети Максим рођен, и пуна два миленијума пре него што су "неки" почели да золупотребљавају његове, и речи многих других, зарад оправдавања овога или онога. 

Зна се шта је православна еклисиологија, зна се какав је вековни канонски поредак Цркве. Не претерујмо с тумачењима и мистификацијом и не правимо од једне реченице идола. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Жика рече

За време Светог Фотија смо били у јединству са Западном Црквом тако да мислим да није умесно њега спомињати у овом контексту.

Да ли уопште знате на шта се коментар односи? 

И те како га је умесно спомињати, јер он у то време заједништва, давне 867, запажа јеретичка учења на западу.

Узгред, није добро Цркву из времена заједништва делити на "источну" и "западну", јер то замагљује ствари. Узмимо пример Filioque: 810. године папа Лав III се јасно противи измени Символа вере, и Рим прихвата ту новотарију тек 1014. године, под притиском германског цара. Југ Италије прихвата ту новотарију тек на самом крају 11. века, а у неким другим пределима, до промене је дошло тек у 13 веку!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, kopitar рече

Sad se izvlačiš ali dobro opraštam ti jer sam jako ponizan i dobar .molimoli

Слушајте, не понашајте се као ђубре. Ја ћу и Вама и сваком другом рећи све што имам да кажем - и то у лице. 

У очима Цркве, Ваша организација је јеретичка и расколничка. Шта то значи за Вас и остале њене чланове, закључите сами. Није на мени да судим било ком појединцу, и то је једини разлог зашто не желим да Вас или било кога другом означим као јеретика. А да сте то у очима Цркве, под условом да у целини исповедате папску веру, познато је свима.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Хаеул рече

Да ли уопште знате на шта се коментар односи? 

И те како га је умесно спомињати, јер он у то време заједништва, давне 867, запажа јеретичка учења на западу.

Узгред, није добро Цркву из времена заједништва делити на "источну" и "западну", јер то замагљује ствари. Узмимо пример Filioque: 810. године папа Лав III се јасно противи измени Символа вере, и Рим прихвата ту новотарију тек 1014. године, под притиском германског цара. Југ Италије прихвата ту новотарију тек на самом крају 11. века, а у неким другим пределима, до промене је дошло тек у 13 веку!

Знам на шта се односи. Али без обзира на то били смо у јединству тако да није умесно њега наводити у овом контексту. Неке касније светитеље би било умесније наводити.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Жика рече

Знам на шта се односи. Али без обзира на то били смо у јединству тако да није умесно њега наводити у овом контексту. Неке касније светитеље би било умесније наводити.

Јесте га умесно наводити, јер чињеница да је проблем постојао чак и у оно време - мада није у целини и у истим размерама захватао цели запад - додатно илуструје његову озбиљност. 

Завршимо о овој бесмисленој дискусији о томе кога (не) треба наводити. Навео сам оно што је у мојим очима било релевантно.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Хаеул рече

Суд о јеретичном карактеру ваше организације донели су далеко компетентнији од мене - неки од њих, попут Светог Фотија Великог, и пре самог њеног настанка. 

Исправка: Свети Фотије Велики је, разуме се, дао суд о учењу а не организацији, што значи да је критика @Жикабила на месту.

Извињавам се.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 6.5.2019. at 15:28, Хаеул рече

Сви који нису део Цркве су по дефиници расколници, јеретици, или и једно и друго - или, пак, нешто још горе.

Није тачно. Стање на терену је компликованије.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 6.5.2019. at 15:56, Хаеул рече

У очима Цркве, Ваша организација је јеретичка и расколничка.

Није тачно. Не постоји васељенски сабор који је прогласио католике јеретицима. На крају, анатеме 2 заинтересоване патријаршије (Рим и Константинопољ) су повучене.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 38 минута, farisejski.bukvojed рече

Nisu. Carigrad nije saborno digao anatemu, vec je to ucinio sam Atinagora. Anatemisan je i Lav Ohridski, a Ohrid je 1965 bio deo SPC. SPC nije saborno digla anatemu.

A ja Antigona je to učinio samo u svoje ime isto ko i onaj prvi što ju je bacio....mislim da previše jedeš bukve.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, farisejski.bukvojed рече

Onaj prvi nije sam "bacio", nego je lepo sazvao sabor, na kome su bili i on i Lav Ohridski (kao ahriepiskop autonomne Ohridske Arhiepiskopije), i jerarhija iz cele Patrijarsije (ukljucujuci i Ohridsku Arhiepiskopiju), pa je Sabor onda bacio anatemu.

Kod nas Patrijarh (ili bilo koji drugi predstojatelj), ne moze ni sam "bacati", ni sam "dizati".

Mozda ste vi podigli anatemu, bacenu na nas jer "kastriramo svoje goste i hirotonisemo ih za vladike", ali mi onu nasu na Humberta nismo.

Anatema je 'samo' posledica, uzrok je u drugoj stvari i znamo sta je problem i koje su razlike izmedju RC i PC. Kada se uklone i nivelisu razlike onda mozemo biti ponovo zajedno, mislim da nema tu' neke velike filozofije.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 18 минута, Bokisd рече

Anatema je 'samo' posledica, uzrok je u drugoj stvari i znamo sta je problem i koje su razlike izmedju RC i PC. Kada se uklone i nivelisu razlike onda mozemo biti ponovo zajedno, mislim da nema tu' neke velike filozofije.

Razlike su normalna stvar kad se radi o Pojavi što ga ni nebo ni zemlja ne može obuhvatiti i u tim razlikama se upravu i vidi svo bogatstvo kršćanstva a opet u bitnom smo u jedinstvu.

Ako misliš na filiokve tu nema mogućnosti utvrditi potpunu istinu pa stoga nije pogrešno ni jedna ni druga verzija.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, kopitar рече

Razlike su normalna stvar kad se radi o Pojavi što ga ni nebo ni zemlja ne može obuhvatiti i u tim razlikama se upravu i vidi svo bogatstvo kršćanstva a opet u bitnom smo u jedinstvu.

Ako misliš na filiokve tu nema mogućnosti utvrditi potpunu istinu pa stoga nije pogrešno ni jedna ni druga verzija.

Pa, razlike dogmatske i predanjske postoje (slabije ili jace) i zbog tih razlika nismo vise zajedno, videcemo kako ce teci dalje ekumenizam i pregovori.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Zoran Đurović рече

Није тачно. Не постоји васељенски сабор који је прогласио католике јеретицима. На крају, анатеме 2 заинтересоване патријаршије (Рим и Константинопољ) су повучене.

Ма шта ми кажете? Па онда раскола и нема. Последњих 1000 година је заправо само неспоразум проистекао из личног сукоба двојице патријараха. 

Бесмислене тврдње на које не вреди трошити речи. То што бисте Ви хтели да нешто буде тако, не значи да јесте.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      Тужна вијест: упокојио се Епископ ваљевски Милутин…Вршећи своју архипастирску дужност био је у сталном контакту са народом и својим свештенством. Примио је негдје корона вирус. Владика је, нијесмо то до сада знали, и раније био нарушеног здравља. Опаки вирус је, изгледа, убрзао његову смрт.     Одлазак овог дивног архијереја је велики губитак за богољубиво свештенство, преподобно монаштво и благочестиву паству Епархије ваљевске. Велики губитак и за нас, његову сабраћу архијереје Српске Православне Цркве. Али ништа не бива без Божијег промисла. За нас на земљи губитак и бол, на небу добитак и радост. Увјерени смо да нашег почившег владику Милутина чека вијенац  славе у вишњем Јерусалиму према коме је стремио од свог дјетињства и најраније младости.   Као монах он је засијао молитвеношћу, послушањем, кротошћу и смирењем. Такав је остао и послије примања архијерејске и архипастирске службе, у беспрекорној посвећености Богу и својој у Христу пастви. Узоран примјер мудрог, трудољубивог, богољубивог и човјекољубивог архијереја који је свијетлио свијету својим врлинама  као добри архипастир и монах.   У овим тешким временима свеопште епидемије вируса COVID 19 отпутовао је наш владика Милутин да изађе пред лице Божије. Увјерени смо да ће због чистоте своје вјере, са нетрулежним омофором изатканим од божанских врлина и добрих дјела дати добар одговор Господу. И да ће добити слободу да се моли пред престолом Божјим да нам Бог опрости премноге гријехе и да нас брзо обасја својим милосрђем.   Наш народ каже да повремено, а то је вишња педагогија за нас који још остајемо на земљи, Бог узима к себи најбоље између нас. Тако је Господ узео владику Милутина, душу која је у земаљској башти замирисала као рајски цвијет и пресадио је у своје непролазно Царство гдје ће вјечно цвјетати и славити Бога заједно са свима светима.   Вјечан спомен блаженопочившем и драгом у Христу брату Епископу Милутину. Амин.      Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије     Извор: Епархија будимљанско-никшићка
    • By Логос
      Са великом тугом у срцу примили смо вест о упокојењу драгог нам Преосвећеног Епископа Ваљевског Г. Милутина, који је јуче предао своју племениту душу Господу, након краће болести изазване компликацијама епидемије корона-вируса.      Од своје 14. године блаженопочивши Владика Милутин кренуо је путем монашког позива и служења Цркви којој је посветио цео живот. Верници који су га познавали још као игумана манастира Каоне, а потом и као епископа Аустралијско-новозеландског и Ваљевског, упамтиће га као човека смиреног срца, мудрог и достојанственог, који је водио своје стадо као пастир добри, упућујући верни народ увек на љубав Христову и милосрђе.    Недостајаће нам лично као истински брат у Христу и саслужитељ, али и свима нама на Косову и Метохији, које је посебно волео, и живео свим својим срцем за очување Косовског светолазаревског завета у верном народу. Очински је бринуо о сиротињи помажући наше Народне кухиње, помагао је Богосповију Св. Кирила и Методија у Призрену, бринуо о сиромашној деци у Ораховцу, Призрену. У својој посети нашој Епархији, прошле године, са Владиком Силуаном Аустралијско-новозеландским, донео нам је благослов Ваљевске епархије, Светога Владике Николаја и Светог Аве Јустина.   Тада је посетио наше манастире, Ораховац, Призрен, храбрећи народ да остану и опстану на својим вековним огњиштима, да остану верни Косовском завету који нас уздиже ка Христу. Посебно нам је жао што га лично са својим монасима и свештеницима нисмо у могућности да испратимо на пут ка Вечном животу, али молитвено остајемо дубоко везани за Владику Милутина, који ће нам свима овде на Косову и Метохији остати у сећању, као искрени пријатељ и добротвор.   Срећан ти пут у обиталишта светих и праведних, драги наш Владико. Да се радујеш довека славећи Онога коме си цео свој овоземаљски живот тежио, целом својом душом.   Вечни ти спомен! Царство ти небеско!                                                                                                             Епископ рашко-призренски   ТЕОДОСИЈЕ     Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • By Логос
      Са великом тугом и вером у васкрсење у Царству небеском, обавештавамо јавност да се у протеклој ноћи у КБЦ „Драгиша Мишовић“ у Београду упокојио наш драги духовни отац, Преосвећени Епископ ваљевски Г. Милутин, након краће болести изазване корона вирусом, саопштила је Епархија ваљевска.

         
      У спомен на новопрестављеног Епископа Милутина: 
      Уместо воштанице - у спомен на блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина (Кнежевића)

      Животопис блаженоуснулог епископа ваљевског Милутина

      Гостовање блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина у емисији "Духовници"

      Интервју блаженопочившег Епископа Милутина објављен у "Православљу" - новинама Српске Патријаршије, 2011. Године
      Блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин: О молитви
      Блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин: О светим Тајнама

      Последња архипастирска беседа блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина (Кнежевића)
      Радио "Источник": Блаженопочивши Епископ Милутин – пастир очију подигнутих ка Небу

      Радио Слово љубве: "Реч пастира" - у спомен на блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина
      Повезане вести:
      Епископ шабачки Лаврентије администратор Епархије ваљевске
      У нашем времену личност владике Милутина остаће упамћена по једном скромном, ненаметљивом и богоугодном постојању!

      Обраћање Епископа Силуана поводом упокојења Епископа ваљевског Милутина
         
      Епископ зворничко-тузлански Фотије служио помен Епископу ваљевском Милутину
      Епископ нишки Арсеније служио помен новопрестављеном Епископу ваљевском Милутину
      Епископ Атанасије служио помен блаженопочившем Епископу ваљевском Милутину
      У свим храмовима Епархије ваљевске служен помен блаженопочившем Епископу Милутину

       

      Вечан ти спомен, достојни блаженства и незаборавни владико Милутине!     Животопис блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина (Кнежевића)   Епископ Милутин је рођен 10. јануара 1949. године у селу Мијачи, надомак Ваљева, од оца Милорада и мајке Цвете (рођ. Петровић). На крштењу добија име Михаило, а ову Свету тајну прима у манастиру Пустиња, знаменитој православној светињи за коју је био изузетно везан. Основношколско образовање стекао је у селу Поћута. Са 14 година одлази у манастир Каона где је 26. октобра 1963. године од тадашњег Епископа шабачко – ваљевског Јована (Велимировића) примио монашки постриг у манастиру Петковица, добивши име Милутин по владару из светородне лозе Немањића, једом од највећих ктитора у хришћанској историји. Сутрадан, на празник Свете Петке, у истом манастиру рукоположен је у чин ђакона, а на Митровдан у Осечини у чин јеромонаха.
        Године 1967. одлази у монашку школу манастира Острог. Успешно је завршава, враћа се у манастир Каона, где постаје намесник и парох. Средњошколско образовање стекао је у Богословији „Свети Сава“ у Београду. Студије отпочиње на Православном богословском факултету у Београду да би, након завршене прве године, отишао у Сједињене америчке државе на ПБФ „Свети Сава“ у Либертвилу, где је са успехом дипломирао. Шест месеци обављао је дужност секретара Епархије канадске, а наредних шест пароха у Нијагари. Потом се враћа у Каону на место настојатеља манастира. Заједно са манастирским братством, својим ангажовањем допринео је свеколиком напретку светиње каонске.

      Године 1979. поклонио се Гробу Христовом у Јерусалиму. Чином синђела, Епископ Јован (Велимировић) одликовао га је 1981., а протосинђела 1987. године. Наследник Владике Јована на трону Епархије шабачко – ваљевске, Епископ Лаврентије (Трифуновић) 1994. године унапређује га у чин игумана, а 1998. у чин архимандрита. Старешина каонске обитељи постаје 1996. године, када му Владика Лаврентије на старање поверава и манастир Лелић, који тиме на кратко постаје метох Каоне.
          Дужност архијерејског намесника посавотамнавског обрављао је од 1999. до 2003. године, када постаје архијерејски заменик, када бива изабран за Епископа аустралијско – новозеландског. Након три и по године службовања на „петом континенту“, одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ, враћа се у завичај, на трон Епархије ваљевске, поново васпостављене након 200 година.

      „Велика радост и утеха је бити у близини два горостаса, Светог Владике Николаја и Аве Јустина. Ту су славни Ненадовићи, Војвода Живојин Мишић. На нама је да будемо достојни потомци и да нас се они не постиде пред Богом, а ми пред њима“ рекао је Владика Милутин приликом устоличења на Светој Литургији, коју је служило више архијереја СПЦ у Храму Васкрсења Христовог, саборној ваљевској цркви на ушћу Градца у Колубару.

      Током његовог столовања у Епархији ваљевској саграђено је и обновљено више храмова, постигнут највећи одзив за верску наставу међу свим епархијама СПЦ, изузетно развијена милосрдна активност епархијских братстава и сестринстава, унапређен рад црквених гласила, оrганизовано мноштво молитвених свечаности које су сабрале православни народ из целог света и много тога другог. Владику Милутина красила је неизмерна љубав према својим епархиотима, којима је подарио мудре поуке у својим проповедима.     У блаженом уснућу подај, Господе, вјечни покој уснулом служитељу Твоме, Милутину архијереју и учини му вечни помен.
      View full Странице
    • By Логос
      Са великом тугом и вером у васкрсење у Царству небеском, обавештавамо јавност да се у протеклој ноћи у КБЦ „Драгиша Мишовић“ у Београду упокојио наш драги духовни отац, Преосвећени Епископ ваљевски Г. Милутин, након краће болести изазване корона вирусом, саопштила је Епархија ваљевска.

         
      У спомен на новопрестављеног Епископа Милутина: 
      Уместо воштанице - у спомен на блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина (Кнежевића)

      Животопис блаженоуснулог епископа ваљевског Милутина

      Гостовање блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина у емисији "Духовници"

      Интервју блаженопочившег Епископа Милутина објављен у "Православљу" - новинама Српске Патријаршије, 2011. Године
      Блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин: О молитви
      Блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин: О светим Тајнама

      Последња архипастирска беседа блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина (Кнежевића)
      Радио "Источник": Блаженопочивши Епископ Милутин – пастир очију подигнутих ка Небу

      Радио Слово љубве: "Реч пастира" - у спомен на блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина
      Повезане вести:
      Епископ шабачки Лаврентије администратор Епархије ваљевске
      У нашем времену личност владике Милутина остаће упамћена по једном скромном, ненаметљивом и богоугодном постојању!

      Обраћање Епископа Силуана поводом упокојења Епископа ваљевског Милутина
         
      Епископ зворничко-тузлански Фотије служио помен Епископу ваљевском Милутину
      Епископ нишки Арсеније служио помен новопрестављеном Епископу ваљевском Милутину
      Епископ Атанасије служио помен блаженопочившем Епископу ваљевском Милутину
      У свим храмовима Епархије ваљевске служен помен блаженопочившем Епископу Милутину

       

      Вечан ти спомен, достојни блаженства и незаборавни владико Милутине!     Животопис блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина (Кнежевића)   Епископ Милутин је рођен 10. јануара 1949. године у селу Мијачи, надомак Ваљева, од оца Милорада и мајке Цвете (рођ. Петровић). На крштењу добија име Михаило, а ову Свету тајну прима у манастиру Пустиња, знаменитој православној светињи за коју је био изузетно везан. Основношколско образовање стекао је у селу Поћута. Са 14 година одлази у манастир Каона где је 26. октобра 1963. године од тадашњег Епископа шабачко – ваљевског Јована (Велимировића) примио монашки постриг у манастиру Петковица, добивши име Милутин по владару из светородне лозе Немањића, једом од највећих ктитора у хришћанској историји. Сутрадан, на празник Свете Петке, у истом манастиру рукоположен је у чин ђакона, а на Митровдан у Осечини у чин јеромонаха.
        Године 1967. одлази у монашку школу манастира Острог. Успешно је завршава, враћа се у манастир Каона, где постаје намесник и парох. Средњошколско образовање стекао је у Богословији „Свети Сава“ у Београду. Студије отпочиње на Православном богословском факултету у Београду да би, након завршене прве године, отишао у Сједињене америчке државе на ПБФ „Свети Сава“ у Либертвилу, где је са успехом дипломирао. Шест месеци обављао је дужност секретара Епархије канадске, а наредних шест пароха у Нијагари. Потом се враћа у Каону на место настојатеља манастира. Заједно са манастирским братством, својим ангажовањем допринео је свеколиком напретку светиње каонске.

      Године 1979. поклонио се Гробу Христовом у Јерусалиму. Чином синђела, Епископ Јован (Велимировић) одликовао га је 1981., а протосинђела 1987. године. Наследник Владике Јована на трону Епархије шабачко – ваљевске, Епископ Лаврентије (Трифуновић) 1994. године унапређује га у чин игумана, а 1998. у чин архимандрита. Старешина каонске обитељи постаје 1996. године, када му Владика Лаврентије на старање поверава и манастир Лелић, који тиме на кратко постаје метох Каоне.
          Дужност архијерејског намесника посавотамнавског обрављао је од 1999. до 2003. године, када постаје архијерејски заменик, када бива изабран за Епископа аустралијско – новозеландског. Након три и по године службовања на „петом континенту“, одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ, враћа се у завичај, на трон Епархије ваљевске, поново васпостављене након 200 година.

      „Велика радост и утеха је бити у близини два горостаса, Светог Владике Николаја и Аве Јустина. Ту су славни Ненадовићи, Војвода Живојин Мишић. На нама је да будемо достојни потомци и да нас се они не постиде пред Богом, а ми пред њима“ рекао је Владика Милутин приликом устоличења на Светој Литургији, коју је служило више архијереја СПЦ у Храму Васкрсења Христовог, саборној ваљевској цркви на ушћу Градца у Колубару.

      Током његовог столовања у Епархији ваљевској саграђено је и обновљено више храмова, постигнут највећи одзив за верску наставу међу свим епархијама СПЦ, изузетно развијена милосрдна активност епархијских братстава и сестринстава, унапређен рад црквених гласила, оrганизовано мноштво молитвених свечаности које су сабрале православни народ из целог света и много тога другог. Владику Милутина красила је неизмерна љубав према својим епархиотима, којима је подарио мудре поуке у својим проповедима.     У блаженом уснућу подај, Господе, вјечни покој уснулом служитељу Твоме, Милутину архијереју и учини му вечни помен.
    • By Логос
      Новопрестављени  Епископ ваљевски Милутин током свог архипастировања је посебно бринуо и помагао страдални народ и цркву на Косову и Метохији. Остаће упамћен као један од великих добротвора Призренске богословије, поштовалац и љубитељ појања призренских богослова које је радо дочекивао и у својој Епархији. 
      Говорио је да нема лепше слике од иконе Божје у Богородици Љевишкој која је једина преживљавала вишевековну тортуру рушитеља и завојевача. „Косово и Метохију чувају монаси и деца“, понављао је Владика Милутин, наглашавајући да је Епархија рашко-призренска један од стубова православља. Колико је волео Косово и Метохију, колико се радовао сваком сусрету са Епископом Теодосијем, клиром и верним народом слушате у његовим беседама посвећеним њима.    Посебну драж овог осврта чини звучни запис који нам је послала новинарка и професорка Оливера Радић из Ораховца, а који се односи на Епископову посету јужној српској покрајини 2005. године, када је духовно водио Митрополију аустралијско-новозеландску.     Извор: Радио Источник

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...