Jump to content

Rate this topic

Recommended Posts

пре 1 сат, Александар Милојков рече

То што неки то још увек не разумеју, не значи да те импликације нису постојале (погледати Тасино тумачење 34. Апостолског канона, у којем се, такође, цитира и Зонарино тумачење). То што ти ниси видео, не значи да нешто и не постоји.

Ти би се запрепастио када би знао колико има ствари које ја не разумем, не видим, и не знам. Тако да овај део твога одговора уопште ништа не доприноси теми.

пре 1 сат, Александар Милојков рече

Такође, повезивање Цркве са тријадологијом (Црква као икона Боога) никако не умањује цркквену стварност у њеној христолошкој равни.

Као "икона" да, али устројавање Цркве по тријадологији (хвала за исправку), и то по тријадологији када се говори о "богословској Тројици" је млаћење празне сламе.

Дакле, Александре "то што ти ниси видео, не значи да нешто и не постоји".

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, kopitar рече

Crkva je Božanska i ljudska a ovdje se pokušava ono što je prepušteno ljudskoj slobodi biranja da se proglasi apsolutnim što automatski isključuje ljudski faktor slobode.

Овде је реч о потпуно накарадној ствари. У којој на много места долази до својеврсног сливања у богочовечанском организму Цркве. Кроз историју Цркве је било нагињања и на једну и на другу страну, мислим на пренаглашавање људског елемента и устројства у Цркви, или харизматског (да кажемо Божанског). А ово сада је својеврсна перверзија и пермутација замена теза. "Обожење" човечанског аспекта.

Навео сам пример из Зизиуласовог текста у коме говори да као што се у Христу превазилазе разлике, тако се у личности (!) епископа превазилазе разлике па наводи природне (!), социјалне (!) итд.

Шта ово значи? Да то што је овај сиромах, а онај богат, превазилази се у ЛИЧНОСТИ епископа!? Или природне, то што је овај мушко, а она женско? Превазилази се у личности (!) епископа!!! Ма немој. Мало морген.

Све разлике се превазилазе само у ХРИСТУ.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 4.5.2019. at 19:23, Хаеул рече

Не, није се показао бољим, јер сте ви, уз дужно поштовање, јеретици и данас се налазите ван оквира Цркве. Ето где вас је довео ваш унитаризам.

Ovi samo govori u kojem se duhovnom stanju nalaziš.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 4.5.2019. at 21:58, Ведран* рече

то што није точно :))

Naravno da nije savršeno jer je ljudsko i samo jedan od oblika . Ja sam toga svjestan, to da nije točno.

Ali unatoč tome što nije savršeno ne umanjuje ono što Crkva sama po sebi je.

Stoga sam zabrinut što smatraš katolike za heretike jer to sigurno nije u duhu kršćanstva...

Sasvim sam siguran da ovako nešto vodi u to da će ti se ti heretici približiti puno više nego što misliš jer što tražiš to i dobivaš.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, kopitar рече

Naravno da nije savršeno jer je ljudsko i samo jedan od oblika . Ja sam toga svjestan, to da nije točno.

Ali unatoč tome što nije savršeno ne umanjuje ono što Crkva sama po sebi je.

Stoga sam zabrinut što smatraš katolike za heretike jer to sigurno nije u duhu kršćanstva...

Sasvim sam siguran da ovako nešto vodi u to da će ti se ti heretici približiti puno više nego što misliš jer što tražiš to i dobivaš.

Ја ти нигде нисам директно рекао да си јеретик, нити сам у твоме виртуелном присуству изговорио те речи. Према томе "промашио си тему".

Али рећи ћу ти да сам ја од римокатоличког бискупа активног на екуменском пољу лично чуо јасан римокатолички став о екуменском покрету и делатностима и то на званичном курсу под називом "екуменизам" који сам имао прилику да похађам. И мој став се не разликује од његовог. Његов став (то јест званични римокатолички став) је гласио да римокатолици сматрају да сви они који нису у јединству са римским папом јесу изван Цркве (иако се често избегава израз "јеретици") али да то не спречава римокатоличку Цркву да води дијалог итд. Тако и ја, као Православни Хришћанин, приступам питању оних који нису у Православној Цркви, укључујћи и вас Римокатолике.

Дакле немаш никакав разлог да ми било шта спочитаваш. Прво зато што се нигде нисам изјашњавао по овом питању, а друго зато што имам неко можда оквирно мишљење (без изношења нијанси) слично званичном ставу римокатоличке Цркве, само из перспективе Православних.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, Ведран* рече

Ја ти нигде нисам директно рекао да си јеретик, нити сам у твоме виртуелном присуству изговорио те речи. Према томе "промашио си тему".

Али рећи ћу ти да сам ја од римокатоличког бискупа активног на екуменском пољу лично чуо јасан римокатолички став о екуменском покрету и делатностима и то на званичном курсу под називом "екуменизам" који сам имао прилику да похађам. И мој став се не разликује од његовог. Његов став (то јест званични римокатолички став) је гласио да римокатолици сматрају да сви они који нису у јединству са римским папом јесу изван Цркве (иако се често избегава израз "јеретици") али да то не спречава римокатоличку Цркву да води дијалог итд. Тако и ја, као Православни Хришћанин, приступам питању оних који нису у Православној Цркви, укључујћи и вас Римокатолике.

Дакле немаш никакав разлог да ми било шта спочитаваш. Прво зато што се нигде нисам изјашњавао по овом питању, а друго зато што имам неко можда оквирно мишљење (без изношења нијанси) слично званичном ставу римокатоличке Цркве, само из перспективе Православних.

Lajkao si bio ovo:

Не, није се показао бољим, јер сте ви, уз дужно поштовање, јеретици и данас се налазите ван оквира Цркве. Ето где вас је довео ваш унитаризам.

Ваша организација можда лепофункционише - да је заиста тако, до Реформације не би ни дошло, а не би дошло ни до Великор раскола - али у очима нас православних, она је парасинагога.

Мешате бабе и жабе. Црква, држава и привреда нису у истој равни. А, све и кад би били, ваш систем опет не би био бољи, јер све практичне предности које доноси унитаризам, а које и те како постоје, далеко надмашују бројни, јасни и озбиљни недостаци. 

Знали су Господ и Апостоли шта су радили када су епископима дали велику власт унутар појединачних епархија, а изнад њих поставили, не појединца, већ Сабор - и то не један - тако јасно подређујући унитарност саборности. А онај коме оно што су Господ и Апостоли изградили није по вољи, нема шта да тражи у Цркви, и сам се из ње изопштава.

Зато, ја могу имати своја убеђења по питању државног уређења, али кад је реч о Цркви, саборност је једини пут. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Па шта? Сад теби треба да објашњавам зашто сам нешто лајкао?

Немам намеру то да радим!

Има, на пример, једна порука коју нисам "лајкао" где ти се каже да си јеретик, управо само зато што ти је у њој то тако речено. Па да ли то треба да објашњавам такође? И који делови ми се свиђају, и који ми се не свиђају, и који елемент је превагнуо у мојој субјективној одлуци да нешто лајкам или не лајкам у одређеном тренутку и какво је моје субјективно значење палчева, смешка оваквог или онаквог, или срца итд. итсл. Немам намеру да се било коме правдам и објашњавам за палчеве срца и смешке.

Ти, нити било ко други, не може да зна зашто сам ја на нешто ставио палчеве, а на нешто друго нисам, без да ме директно питате.

А закључак који си ти успео да донесеш и да га исчупаш "из палца", далеко превазилази машту многих.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, farisejski.bukvojed рече

Ako se gg. Atanasiju (umirovjenom) javio Bog Otac i otkrio mu ovu istinu koja je do sada bila nepoznata, red bi bio da to i obznani, pa da dobijemo i "Otkrivenje Atanasijevo (umirovljenog)".

Сигурно си мислио Барт Мајка, је л да?
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, kopitar рече

Ovi samo govori u kojem se duhovnom stanju nalaziš.

Можда би то био случај да је било што од изреченог мој лични став. Суд о јеретичном карактеру ваше организације донели су далеко компетентнији од мене - неки од њих, попут Светог Фотија Великог, и пре самог њеног настанка. 

Никада у животу нисам било шта од онога што мислим о одређеној верској традицији, организацији или заједници, пренео на појединце који им припадају. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Ведран* рече

Има, на пример, једна порука коју нисам "лајкао" где ти се каже да си јеретик,

Нисам му рекао да је јеретик. Заправо, сад кад прочитам свој коментар, видим да је то разумно тумачење написаног, али то ми свеједно није била намера. То "ви" у мом коментару се односи на саму организацију. Разуме се, ако је само учење јеретичко, природно је да је и онај који га исповеда јеретик, али ја свеједно никога нисам непосредно етикетирао као јеретика. 

Ако он има проблем с тим што веку коју проповеда његова верска заједница сматрам јеретичком, то ме се не тиче. Исти став о мојој Цркви имају и они који предводе његову, говорили то отворено или не. Не пада ми на памет да зарад политичке коректности изврћем чињенице. Сви који нису део Цркве су по дефиници расколници, јеретици, или и једно и друго - или, пак, нешто још горе. То је бар нешто око чега се православни и римокатолици слажу.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Хаеул рече

Можда би то био случај да је било што од изреченог мој лични став. Суд о јеретичном карактеру ваше организације донели су далеко компетентнији од мене - неки од њих, попут Светог Фотија Великог, и пре самог њеног настанка. 

Никада у животу нисам било шта од онога што мислим о одређеној верској традицији, организацији или заједници, пренео на појединце који им припадају. 

За време Светог Фотија смо били у јединству са Западном Црквом тако да мислим да није умесно њега спомињати у овом контексту.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Црква је била то што јесте вековима пре него што је Свети Максим рођен, и пуна два миленијума пре него што су "неки" почели да золупотребљавају његове, и речи многих других, зарад оправдавања овога или онога. 

Зна се шта је православна еклисиологија, зна се какав је вековни канонски поредак Цркве. Не претерујмо с тумачењима и мистификацијом и не правимо од једне реченице идола. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг - инфо
      Седме недеље по Васкрсу, која је посвећена светим оцима Првог васељенског Сабора, верујући народ Лапова је са радошћу дочекао свог надлежног Архијереја, Епископа шумадијског Господина Јована.   Звучни запис беседе   Он је служио Свету Архијерејску Литургију на којој су му саслуживали Архијерејски намесник рачански протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј-ставрофор Србољуб Марковић, протојереј Велибор Јовановић, протонамесник Горан Живковић, јереји Ивица Камберовић и Мирољуб Блажић, као и протођакон Иван Гашић, ђакони Марко Арсенић и Стеван Илић.   За певницом су певали “Србски православни појци” који већ дуже време својим појањем увеличавају богослужења у шумадијској Епархији.   Чтецирали су Марко Нешић, Марко Петровић, Милан Михаиловић и Богдан Бранисављевић.   После прочитаног Јеванђеља Епископ Јован је одржао беседу присутном народу у којој је нагласио да је ова недеља посвећена Првом васељенском Сабору, а сабор је сазвао цар Константин, који је рођен у Нишу, исти онај који је Миланским едиктом дозволио слободно вероисповедање хришћанства. Овај Сабор је сазван због јереси александријског свештеника Арија, који је говорио да је Син Божји створен у времену, а не да је једносуштан Богу Оцу. Епископи на Сабору су изобличили Арија, његову јерес и све оне који су били његови ученици.    Епископ Јован је даље рекао да је разлика између Божијег човека који је просвећен Духом Светим и некога ко се ослања на свој разум и знање велика. Уистину мудри Епископи са Првог васељенског Сабора су били учени од Свете Тројице и у томе је била њихова снага те их памтимо и данас, после седамнаест векова. Он је затим навео да је наш корен Исус Христос и ако се одвојимо од тог корена осушићемо се као биљка која је одвојена од корена. Плодови тог корена су слатки за разлику од горких плодова греха и зла. На Првом васељенском Сабору је формулисан Символ вере, који је допуњен на Другом васељенском Сабору одржаном 381.године.    Такође је тада одређен и начин одређивања датума Васкрса који је сачуван до данашњег дана. Епископ Јован се затим осврнуо на првосвештеничку молитву која је читана у данашњем Јеванђељу. Он је нагласио чињеницу да је Бог Син послушан Богу Оцу што треба да нам буде пример. На Саборима није изнето ништа ново већ су свети Оци преносили оно што је и њима пренето од богонадахнутих светитеља. То је тајна свих светитеља и исповедника Христових, а ми смо благословени управо тиме што имамо готове одговоре на најбитнија питаља дате нам од светих људи. Епископ Јован је даље нагласио да је Бог постао човек да би човека уздигао до Бога по благодати. Са обзиром да је Бог уједно био и човек Он разуме нас људе, али уједно треба и ми Њега да разумемо и живимо по Богу.   Најјачи је човек који се узда у Бога, а када човек почне да се узда само у своје способности он пропада. Не може нико просветити свет, ако себе прво не просвети, нити може неко другог научити, ако себе прво не научи. Црква стоји непоколебиво две хиљаде година и стојаће све до Страшнога суда. Символ Вере треба често читати, јер је ту дато све што је потребно људском срцу и уму, нагласио је даље Владика Јован у својој богонадахнутој беседи. Он је даље рекао да је Црква тврђава и стуб вере која, иако је на овоме свету, није од овога света да би на крају беседе благословио све присутне вернике.   На Светој Литургији су се причестили сви присутни свештеници, а затим су најсветијој Тајни Православне Цркве приступили и верници Лапова.   На крају је уследила трпеза љубави која је употпунила овај дан пун духовне радости у Лапову.     Извор: Епархија шумадијска
    • By Поуке.орг - инфо
      У четвртак пете недеље по Пасхи, а на дан Светог Јована Богослова, 21.маја 2020 године у 18 часова , Епископ сремски Господин Василије осветио је земљиште за нову цркву у Новој Пазови.     Епископу Василију су саслуживали протојереј-ставрофор Миле Јокић, архијерејски намесник старопазовачки и протојереј-ставрофор Ђорђе Павловић са ђаконима Гораном Власцем и Светогором Сандићем. Певао је хор „Свети владика Николај Српски“ из Нове Пазове.   Нова црква ће бити посвећена Светом првомученику и архиђакони Стефану, а заветна слава ће бити Света мученица Недеља.   После обреда освећења земљишта Епископ сремски Господин Василије беседио је о Светом првомученику и архиђакону Стефану, као и његовом исповедању вере у Господа Исуса Христа описано у Делима апостолским.   Такође, Епископ је истакао да је ово ново упаљено кандило пред престолом Божијим. Епископ Василије се захвалио ктитору будућег храма, Раденку Ђуричићу предузетнику из Нове Пазове, као и протојереју Зорану Јовићу старешини храма Свете Петке у овоме месту.   Трпеза љубави је уприличена у ресторану „Старо место“ у којем се наш владика Василије захвалио за гостопримство господину Раденку Ђуричићу и протојереју Зорану Јовићу.     Извор: Епархија сремска
    • By Поуке.орг - инфо
      У Недељу Светих Отаца, 31. маја 2020. године, у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару служена је архијерејска Литургија. Његовом Преосвештенству Епископу Илариону саслуживали су свештенослужитељи овога храма а појао је црквени хор.     Након читања јеванђелског одељка, верном народу протојереј Игор Ивковић говорио је о светитељима Првог васељенског сабора које евхаристијски прослављамо.   По завршетку Литургије окупљенима се обратио Епископ Иларион који је, надовезујући се на беседу оца Игора, истакао – Потребно је да човек зна у шта верује да би опстао на јеванђелском путу, православном путу исповедања чисте вере. Он је нагласио да је чињеница да не могу сви у потпуности да разумеју неке ствари о вери али да је довољно веровати срцем да Црква носи Истину, пуноћу благодати и да је учење Цркве једино право сведочанство Истине у овом свету.   Беседећи, владика се још једном осврнуо на ситуацију изазвану пандемијом којом смо били погођени протеклих месеци а током којих смо били сведоци глобалним забранама које никада раније нису доношене. Наше је било да смирено послушамо оно што Црква препоручује, верујући да ће Господ окончати сва искушења а Црква изаћи јача, закључио је Епископ.     Извор: Епархија тимочка
    • By Поуке.орг - инфо
      У недељу светих отаца Првог Васељенског сабора, 31. маја 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ будимски г. Лукијан служио је свету архијерејску Литургију у печујском храму Св. Андроника и Јуније, просветитеља Паноније, поводом прославе храмовне славе.     Преосвештеном Архијереју саслуживали су јеромонах Варнава Кнежевић, јереј Милан Ерић, парох печујски, протођакон Андраш Штријк и ђакон Стефан Милисавић. Преосвештени Владика је овом приликом поздравио сабране вернике говорећи о устројству Цркве Христове и установи сабора, јер је православна Црква саборна Црква, наглашавајући посебан значај Првог Васељенског сабора у време цара Константина Великог, 325. године у Никеји.   На крају свете Литургије, Владика Лукијан је благословио славске дарове и још једном честитао храмовну славу сабраним печујцима, говорећи о сродницима апостола Павла, Андронику и Јунији, великим ранохришћанским мисионарима у Панонији којима је и посвећен нови српски храм у Печују.     Извор: Епархија будимска
    • By Поуке.орг - инфо
      На радост верног народа града Прибоја и околине, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије савршио је Божанску Литургију у храму Васкрсења Христовог у Новом Прибоју у седму недељу по Вазнесењу Господњем – Светих отаца Првог васељенског сабора, 31. маја 2020. године.   Звучни запис беседе   Саслуживали су архијерејски намесник прибојски протојереј-ставрофор Драган Видаковић, старешина храма у Новом Прибоју протојереј-ставрофор Марко Папић, парох прибојски протојереј Спасоја Вујанић, јереј Никола Перковић и ђакон Иван Савић. На прозбе и јектеније одговарао је црквено-градски хор Свети кнез Лазар из овог града.   Поред свештенослужитеља, учесници трпезе Господње били су и верници, а посебно деца. Говорећи о важности учешћа на светим богослужењима, а нарочито на Светој Литургији, Преосвећени Епископ Атанасије је напоменуо: – Честитајући вам данашњи дан и учешће на Божанској Литургији желим да вас подсетим на оно што Црква памти као најважније, да се Господ наш Исус Христос, извршивши дело спасења, у послушности Оцу своме небескоме, узнео на Небо, у своју вечну славу, и сео са десне стране Бога и Оца, и полазећи благословио своје свете ученике, а преко њих тако благословио и све друге који буду у заједници са Његовим ученицима и који буду веровали у Њега у свима временима. И тај благослов се пренео и почива данас и овде у овоме светом храму где смо се ми сабрали. Тај благослов је са нама као Христовим ученицима.   – Обратимо пажњу нарочито на то како Господ прави своје следбенике, своје ученике. Они нису као такви рођени него су узведени да буду Његови ученици. Господ их је преобразио, начинио својим ученицима. Он је своје ученике стварао и од мудрих људи, и од жена, деце, болесника, од великих грешника чак, он је правио своје следбенике, своје ученике. Али како? Они нису остали такви какви су били него их је Он преобразио, препородио… Он је себи правио следбенике чак и од некадашњих својих прогонитеља. Апостол Павле, који се у оно време звао Савле, био је мрзитељ Христов и прогонитељ Његових следбеника. Међутим он је био способан у души за добро. Он није био озлобљен, није био озлотворен, његова душа није била прожета злом, али је био инструментализован од зла, био је обманут у уму. И Господ наш који види срца и умове, који види мисли, и све зна, знао је да од њега може направити добар сасуд и слугу свога, и јавио му се. И пошто је Савле био чисте душе одмах га је препознао и постао Његов верни следбеник до краја и пострадао за Њега.   – Господ је Цркву своју, заједницу којој и ми данас припадамо, оставио у сигурним рукама. Његови следбеници имају праву Његову науку и снабдевени су силом са висине, силом Духа Светога. Јер ми се крштавамо у име Господа Исуса Христа и примамо дар Духа Светога у светој тајни која је спојена са крштењем, у миропомазању. И ми сви треба да будемо свесни тога. Срамота је да не будемо свесни те благодати и тога богатства које нам је дато, које поседујемо. Јер се може догодити да губимо животне битке не знајући да имамо праву моћ у себи и праву силу. Треба да знамо шта имамо и треба то и да употребимо, ту благодат и ту моћ. Сваки хришћанин који је свестан тих дарова које има, може да победи сваки грех, нагласио је Епископ Атанасије.   Саборовање Епископа са верним народом настављено је и за трпезом љубави уз богоугодни разговор.     Извор: Епархија милешевска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...