Jump to content

Rate this topic

Recommended Posts

пре 1 сат, Александар Милојков рече

То што неки то још увек не разумеју, не значи да те импликације нису постојале (погледати Тасино тумачење 34. Апостолског канона, у којем се, такође, цитира и Зонарино тумачење). То што ти ниси видео, не значи да нешто и не постоји.

Ти би се запрепастио када би знао колико има ствари које ја не разумем, не видим, и не знам. Тако да овај део твога одговора уопште ништа не доприноси теми.

пре 1 сат, Александар Милојков рече

Такође, повезивање Цркве са тријадологијом (Црква као икона Боога) никако не умањује цркквену стварност у њеној христолошкој равни.

Као "икона" да, али устројавање Цркве по тријадологији (хвала за исправку), и то по тријадологији када се говори о "богословској Тројици" је млаћење празне сламе.

Дакле, Александре "то што ти ниси видео, не значи да нешто и не постоји".

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, kopitar рече

Crkva je Božanska i ljudska a ovdje se pokušava ono što je prepušteno ljudskoj slobodi biranja da se proglasi apsolutnim što automatski isključuje ljudski faktor slobode.

Овде је реч о потпуно накарадној ствари. У којој на много места долази до својеврсног сливања у богочовечанском организму Цркве. Кроз историју Цркве је било нагињања и на једну и на другу страну, мислим на пренаглашавање људског елемента и устројства у Цркви, или харизматског (да кажемо Божанског). А ово сада је својеврсна перверзија и пермутација замена теза. "Обожење" човечанског аспекта.

Навео сам пример из Зизиуласовог текста у коме говори да као што се у Христу превазилазе разлике, тако се у личности (!) епископа превазилазе разлике па наводи природне (!), социјалне (!) итд.

Шта ово значи? Да то што је овај сиромах, а онај богат, превазилази се у ЛИЧНОСТИ епископа!? Или природне, то што је овај мушко, а она женско? Превазилази се у личности (!) епископа!!! Ма немој. Мало морген.

Све разлике се превазилазе само у ХРИСТУ.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 4.5.2019. at 19:23, Хаеул рече

Не, није се показао бољим, јер сте ви, уз дужно поштовање, јеретици и данас се налазите ван оквира Цркве. Ето где вас је довео ваш унитаризам.

Ovi samo govori u kojem se duhovnom stanju nalaziš.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 4.5.2019. at 21:58, Ведран* рече

то што није точно :))

Naravno da nije savršeno jer je ljudsko i samo jedan od oblika . Ja sam toga svjestan, to da nije točno.

Ali unatoč tome što nije savršeno ne umanjuje ono što Crkva sama po sebi je.

Stoga sam zabrinut što smatraš katolike za heretike jer to sigurno nije u duhu kršćanstva...

Sasvim sam siguran da ovako nešto vodi u to da će ti se ti heretici približiti puno više nego što misliš jer što tražiš to i dobivaš.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, kopitar рече

Naravno da nije savršeno jer je ljudsko i samo jedan od oblika . Ja sam toga svjestan, to da nije točno.

Ali unatoč tome što nije savršeno ne umanjuje ono što Crkva sama po sebi je.

Stoga sam zabrinut što smatraš katolike za heretike jer to sigurno nije u duhu kršćanstva...

Sasvim sam siguran da ovako nešto vodi u to da će ti se ti heretici približiti puno više nego što misliš jer što tražiš to i dobivaš.

Ја ти нигде нисам директно рекао да си јеретик, нити сам у твоме виртуелном присуству изговорио те речи. Према томе "промашио си тему".

Али рећи ћу ти да сам ја од римокатоличког бискупа активног на екуменском пољу лично чуо јасан римокатолички став о екуменском покрету и делатностима и то на званичном курсу под називом "екуменизам" који сам имао прилику да похађам. И мој став се не разликује од његовог. Његов став (то јест званични римокатолички став) је гласио да римокатолици сматрају да сви они који нису у јединству са римским папом јесу изван Цркве (иако се често избегава израз "јеретици") али да то не спречава римокатоличку Цркву да води дијалог итд. Тако и ја, као Православни Хришћанин, приступам питању оних који нису у Православној Цркви, укључујћи и вас Римокатолике.

Дакле немаш никакав разлог да ми било шта спочитаваш. Прво зато што се нигде нисам изјашњавао по овом питању, а друго зато што имам неко можда оквирно мишљење (без изношења нијанси) слично званичном ставу римокатоличке Цркве, само из перспективе Православних.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, Ведран* рече

Ја ти нигде нисам директно рекао да си јеретик, нити сам у твоме виртуелном присуству изговорио те речи. Према томе "промашио си тему".

Али рећи ћу ти да сам ја од римокатоличког бискупа активног на екуменском пољу лично чуо јасан римокатолички став о екуменском покрету и делатностима и то на званичном курсу под називом "екуменизам" који сам имао прилику да похађам. И мој став се не разликује од његовог. Његов став (то јест званични римокатолички став) је гласио да римокатолици сматрају да сви они који нису у јединству са римским папом јесу изван Цркве (иако се често избегава израз "јеретици") али да то не спречава римокатоличку Цркву да води дијалог итд. Тако и ја, као Православни Хришћанин, приступам питању оних који нису у Православној Цркви, укључујћи и вас Римокатолике.

Дакле немаш никакав разлог да ми било шта спочитаваш. Прво зато што се нигде нисам изјашњавао по овом питању, а друго зато што имам неко можда оквирно мишљење (без изношења нијанси) слично званичном ставу римокатоличке Цркве, само из перспективе Православних.

Lajkao si bio ovo:

Не, није се показао бољим, јер сте ви, уз дужно поштовање, јеретици и данас се налазите ван оквира Цркве. Ето где вас је довео ваш унитаризам.

Ваша организација можда лепофункционише - да је заиста тако, до Реформације не би ни дошло, а не би дошло ни до Великор раскола - али у очима нас православних, она је парасинагога.

Мешате бабе и жабе. Црква, држава и привреда нису у истој равни. А, све и кад би били, ваш систем опет не би био бољи, јер све практичне предности које доноси унитаризам, а које и те како постоје, далеко надмашују бројни, јасни и озбиљни недостаци. 

Знали су Господ и Апостоли шта су радили када су епископима дали велику власт унутар појединачних епархија, а изнад њих поставили, не појединца, већ Сабор - и то не један - тако јасно подређујући унитарност саборности. А онај коме оно што су Господ и Апостоли изградили није по вољи, нема шта да тражи у Цркви, и сам се из ње изопштава.

Зато, ја могу имати своја убеђења по питању државног уређења, али кад је реч о Цркви, саборност је једини пут. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Па шта? Сад теби треба да објашњавам зашто сам нешто лајкао?

Немам намеру то да радим!

Има, на пример, једна порука коју нисам "лајкао" где ти се каже да си јеретик, управо само зато што ти је у њој то тако речено. Па да ли то треба да објашњавам такође? И који делови ми се свиђају, и који ми се не свиђају, и који елемент је превагнуо у мојој субјективној одлуци да нешто лајкам или не лајкам у одређеном тренутку и какво је моје субјективно значење палчева, смешка оваквог или онаквог, или срца итд. итсл. Немам намеру да се било коме правдам и објашњавам за палчеве срца и смешке.

Ти, нити било ко други, не може да зна зашто сам ја на нешто ставио палчеве, а на нешто друго нисам, без да ме директно питате.

А закључак који си ти успео да донесеш и да га исчупаш "из палца", далеко превазилази машту многих.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, farisejski.bukvojed рече

Ako se gg. Atanasiju (umirovjenom) javio Bog Otac i otkrio mu ovu istinu koja je do sada bila nepoznata, red bi bio da to i obznani, pa da dobijemo i "Otkrivenje Atanasijevo (umirovljenog)".

Сигурно си мислио Барт Мајка, је л да?
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, kopitar рече

Ovi samo govori u kojem se duhovnom stanju nalaziš.

Можда би то био случај да је било што од изреченог мој лични став. Суд о јеретичном карактеру ваше организације донели су далеко компетентнији од мене - неки од њих, попут Светог Фотија Великог, и пре самог њеног настанка. 

Никада у животу нисам било шта од онога што мислим о одређеној верској традицији, организацији или заједници, пренео на појединце који им припадају. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Ведран* рече

Има, на пример, једна порука коју нисам "лајкао" где ти се каже да си јеретик,

Нисам му рекао да је јеретик. Заправо, сад кад прочитам свој коментар, видим да је то разумно тумачење написаног, али то ми свеједно није била намера. То "ви" у мом коментару се односи на саму организацију. Разуме се, ако је само учење јеретичко, природно је да је и онај који га исповеда јеретик, али ја свеједно никога нисам непосредно етикетирао као јеретика. 

Ако он има проблем с тим што веку коју проповеда његова верска заједница сматрам јеретичком, то ме се не тиче. Исти став о мојој Цркви имају и они који предводе његову, говорили то отворено или не. Не пада ми на памет да зарад политичке коректности изврћем чињенице. Сви који нису део Цркве су по дефиници расколници, јеретици, или и једно и друго - или, пак, нешто још горе. То је бар нешто око чега се православни и римокатолици слажу.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Хаеул рече

Можда би то био случај да је било што од изреченог мој лични став. Суд о јеретичном карактеру ваше организације донели су далеко компетентнији од мене - неки од њих, попут Светог Фотија Великог, и пре самог њеног настанка. 

Никада у животу нисам било шта од онога што мислим о одређеној верској традицији, организацији или заједници, пренео на појединце који им припадају. 

За време Светог Фотија смо били у јединству са Западном Црквом тако да мислим да није умесно њега спомињати у овом контексту.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Црква је била то што јесте вековима пре него што је Свети Максим рођен, и пуна два миленијума пре него што су "неки" почели да золупотребљавају његове, и речи многих других, зарад оправдавања овога или онога. 

Зна се шта је православна еклисиологија, зна се какав је вековни канонски поредак Цркве. Не претерујмо с тумачењима и мистификацијом и не правимо од једне реченице идола. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг - инфо
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј богослужиo je данас, 4. јуна, на празник Светог Јована Владимира, поводом храмовне славе у београдској Цркви посвећеној овом светитељу у насељу Медаковић. После Литургије, око храма је прошла славска Литија, известила је репортер Радија Слово љубве, Нешка Ранчић, додајући да су овом приликом старешина, свештеник Милан Марић, и јереј Игор Лукић, одликовани достојанством протонамесника.   Звучни запис беседе   Патријарх Иринеј је у празничној беседи истакао значај дела Светог Јована Владимира, првог српског краља, а затим се осврнуо на догађаје у Црној Гори истакавши да када дођемо пред лице Божије да нас Господ неће питати да ли смо ми Срби, Руси, Бугари него какви смо људи били, да ли смо Бога носили у себи и да ли смо ближњега видели као лице Божије.     Извор: Радио Слово љубве
    • By Поуке.орг - инфо
      У среду, 3. јуна 2020. године, када наша Света Црква прославља и празнује Свете равноапостолне цареве Константина и Јелену, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету архијерејску Литургију у Опарићу поводом славе храма. Преосвећеном су саслуживали: игуман манастира Пиносава Петар (Драгојловић), протојереј-ставрофор Живота Марковић, протојереј Драгослав Цветковић, јереј Слободан Савковић и протођакон Иван Гашић.   Звучни запис беседе   Радост Литургијског сабрања је била увеличана и рукоположењем у чин ђакона дипломираног теолога Александра Цветковића, као и освећење иконе Светог Николаја Жичког, која је прилог господина Слободана Симића овоме храму.   Својим слаткопојем Литургију су украсили чланови певачког друштва “Србски православни појци” из Београда.   Чтецирали су: Јован Младеновић и Лазар Коларевић.   По прочитаном Јеванђељу, верном народу се обратио надахнутом беседом Преосвећени Владика Јован. Најпре честитавши свима сабранима храмовну славу, Преосвећени Владика је рекао да смо се сабрали да призовемо милост и помоћ Божију имајући на уму: “Тамо где се врши Литургија да је ту Бог. Да ту Бог спушта небо на земљу, али и уздиже земљу на небо и оне људе који су у храму”. У наставку своје беседе Епископ је казао да смо се сабрали и да заблагодаримо Богу , што нам је даривао такве дивне Светитеље, као што су Св. цар Константин и царица Јелена: “Да није било Светог цара Константина и царице Јелене, ко зна како би се хришћанство развијало. Многобожачки цареви су хтели да огњем и мачем истребе и Цркву и хришћанство. Али Бог у сваком времену шаље људе, као што су Св. Константин и Јелена, да би показао да овај свет, иако у злу лежи, може да постане рај онда када се у нама људима зацари мир Божији.”    У наставку је Преосвећени подсетио сабране на житије Цара Константина: “рођен је у нашој земљи, у нашем Нишу. Не само он, већ и многи други цареви су рођени у овој нашој Србији. То треба да нас научи да Бог међу прваведнима рађа праведне плодове. Константин је одрастао у Никомидији на двору цара Диоклецијана, који је гонио хришћане. Ту је Константин увидео злобу незнабожаца који су гонили и убијали хришћане, али је ту упознао и чистоту хришћанске вере, којој се дивио, јер иако су убијани, хришћани су исповедали своју веру и остајали у њој. Константин се хришћански обраћао цару Максенцију да тако не влада, јер је Господ рекао ко мачем влада од мача ће и погинути. Максенције није могао да схвати ову дубину хришћанског живота, него је кренуо на Цара Константина са много већом војском. Константин се пред бој молио Богу и у тој молитви је на небу видео Крст који је био од звезда и сијао је јаче од Сунца. А на Крсту је писало овим побеђуј. То му је дало снаге да крене против оног који убија хришћане. Он није ратовао да осваја, већ да одбрани оно што нам је Христос оставио - Себе. Победио је Максенција и прво што је урадо јесте да је донео царски указ назван, Милански Едикт, којим је дао слободу вероисповести.    Никог није терао ни на једну веру, јер када се човек увери у Христа, онда се увери и која је вера права. Вера у Живога Бога, а не у идолопоклонство, чини чуда спојена са силом Часног Крста. Зато српски народ каже да без Бога и Крста ни преко прага неће. Виђењем Часног Крста, цар Константин је духовно прогледао и увидео истину - Господа Исуса Христа. Зато се молимо у једној Литургијској молитви, да нам Господ у овом животу подари истину, а у оном живот вечни. Ово је најзначајније за људски живот, за нас који смо створени по лику и слици Божијој. Нема ничега битнијег у овом свету за човека него да спозна истину.” На крају Преосвећани Владика је позвао све да се помолимо, да Господ молитвама Светог Константина и Јелене, нам помогне да спознамо истину и да речи вере претварамо у дела. Да живимо истином којом су живели наши Свети преци, а чији су земни остаци у овој крипти.     Извор: Епархија шумадијска
    • By Поуке.орг - инфо
      У среду, дана 03. јуна 2020. године, када Црква слави светог цара Константина и царицу Јелену и преподобну Јелену Дечанску, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим богослужио је у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини. Његовом Преосвештенству саслуживали су архимандрит Мирон (Вучићевић), настојатељ манастира и ђакон Војислав Николић. Епископ Херувим је након одслужене Литургије проузнео беседу:     -У име Оца и Сина и Светога Духа!   Часни оци, драги народе, нека је благословен данашњи дан и празник светих равноапостолних Константина и Јелене. Благодат Крста која произилази сабрала нас је под сводове овог светога храма, да се Богу помолимо и да нам Крст постане мерило нашега живота и симбол нашег васкрсења.   Данашњи празник јесте победа Крста и вере над незнабоштвом, над идолопоклонством и свим другим сурогатима вере који су народ у оном времену, а и данас, одвраћали од Истине Христове. У данашњем Светом Јеванђељу могли смо да чујемо ко је Добри Пастир. Чули смо кроз која врата не требамо да улазимо. Ако би смо улазили на та ”друга” врата онда смо разбојници и лопови који желе да распуде стадо које се сабрало око Христа. Али ако улазимо кроз Врата, а Врата је Христос, онда смо ми следбеници Христови који се воде Речју Јеванђеља, ходимо путем заповести Господњих. Тако постајемо народ Христов, народ Божји који зна свој пут кроз овај живот. Стадо, чији смо сви део, никада не треба осетити недостатак љубави и милости Божје. Када нисмо близу Христа и Цркве Божје љубав усахне, на првом месту усахне љубав према ближњима а затим и љубав према заједници.    У заједници, у Цркви Божјој, љубав може само да јача благодаћу Светога Духа. У Цркви убиремо плодове светотајинског живота. Требамо да се поучавамо слушајући Свето Јеванђеље – Реч Божју да бисмо лакше поднели трновит пут нашега спасења. Следовати Христа није лако, али на крају тога пута задобијамо благослов вечнога живота. Овај свет нам не може дати такав смисао и утеху. Заједница љубави, литургијска заједница која је предокушај Царства, пут је ка Тавору и преображењу наше душе. То је смисао живота у овом свету. Све без Христа је бесмисао, што смо могли да видимо у данима који су иза нас. Све је било празно, лишено љубави и задојено хаотичним страхом. Свет се одвојио од Христа, човек је постао самотњак својих мисли и жеља. Ослонио се сам на себе, не желећи да види другога а камоли да чује благу Реч Божју. Човек нема заједницу, душа му није отворена да прими Христа и зато не може да схвати колика је љубав Божја.   Зато драга браћо и сестре требамо увек да следимо Христов пут, да следимо семе благослова Божјега – семе Јеванђеља, благе Речи. Нека то семе донесе стоструки плод, да нам буде благословено и Бог да нас сачува у све дане нашега живота.   Када смо у заједници и причешћујемо се Телом и Крвљу Господњом тада смо прави и истински следбеници Христови. Долази нам празник Педесетнице, рођендан Цркве када је Црква добила своју пуноћу и свој смисао. У данашњем празнику открива нам се смисао Крста и Тајна нашега спасења. У Крсту и Распећу Христовом видимо Тајну кроз коју нам је Бог открио колика је Божја љубав према творевини и човеку као круни те творевине.   Бог је милостив и благ, Бог који воли човека и стара се за његово добро. Питање је само колико човек жели да схвати благослов Божји.   Нека би Господ дао, да се увек сабирамо и схватамо речи Јеванђеља, да следимо трновити пут Христов да бисмо на крају света и века задобили венац вечне славе и били са десне стране Бога нашег. Амин.     Извор: Епархија осечкопољска и барањска
    • By Поуке.орг - инфо
      Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је 3. јуна 2020. године, на празник Светих цара Константина и његове мајке Јелене, свету архијерејску Литургију у манастиру Ђурђевим Ступовима.   Звучни запис беседе   -Бог је у срцу цара Константина видио честитост и велики духовни потенцијал, који ће се касније пројавити. Када је цар Константин кренуо на Рим да узме власт, имао је опаког супарника Максенција, који је био паганин, али Светом цару Константину, када се молио Богу, како је знао по свом обичају, јавио се Крст Господњи са неба и обасјала га је Божја свјетлост, као и апостола Павла. Угледао је знак Христов, Крст Господњи на коме је писало, а тако му је и речено, да са тим знаком треба да иде да побиједи свог непријатеља. Наредио је да се одмах на штитове његове војске испише знак крста Господњег, а он је од тада добио обрећење и постао хришћанин“, рекао је Владика, додавши да се цар Константин крстио убрзо након тога, у поодмаклим годинама живота.       Навео је да је постао светитељ и раван апостолима, а оно што, по Владикиним речима, треба посебно нагласити јесте да је Свети цар Константин остао веран овом виђењу у све дане живота.   -Подигао је многе храмове, сазвао Први васељенски сабор, а што се посебно истиче – он је дао слободу хришћанству, забранио да било ко смије бити гоњен због његове вјере. Он није прогласио хришћанство за главну религију, само је забранио гоњење и дао слободу вјере. То је било довољно да вјера, која је до тада била гоњена, узме толико маха да убрзо заузме цијело Римско царство, а касније, полако, један по један народ, тако и словенске народе, међу њима српски народ, беседио је епископ Јоаникије.   -Сви народи Европе постали су хришћански народи и много шире од тога, па је тешко процијенити колика је улога у томе Светог цара Константина. Важно је напоменути да је његова мајка, Света царица Јелена, која је била његов савладар, али њој није било стало до власти, него је затражила одобрење од свог сина да иде у Свету земљу, да тражи Крст Господњи, који се јавио у виђењу цару Константину, казао је Владика, наводећи да је и она подигла многе храмове на местима великих Христових дела, у Витлејему и по Палестини.   -Нашла је Крст Господњи који је пројавио своју силу, зато се цар Константин и његова мајка царица Јелена сликају, најчешће, заједно и то са крстом, како држе Крст Господњи и тако свједоче вјеру, указао је Његово Преосвештенство, поручујући:   -Од цара Константина па надаље, док је било хришћанских царева, идеал правог владара био је владар хришћанин, који се клања Крсту Христовом и који Крст Христов, као знамење вјере, уздиже високо, штити вјеру, штити светиње, штити свој народ, штити завјет. Имамо велику поворку хришћанских царева, а он је корјен хришћанских царева све до цара Николаја мученика, који му је, у много чему, по вјери био подобан. Давањем слободе хришћанству почиње нова ера у хришћанству. Имамо еру гоњења, а онда еру слободе, међутим, то гоњење на Цркву Божју трајало је, и поред тога, у многим периодима касније хришћанске историје, нарочито у 20. вијеку, а, ево, видимо, да се то продужава и у 21. вијеку. Међутим, кад је вјера најјача – када је гоњена, тада је вјера најјача. Када је Црква гоњена, увијек има један број људи, мањи, али су вјерни и непоколебљиви, као што је био Свети великомученик Георгије и многи мученици 20. вијека. Они су посвједочили своју вјеру и из тог мучеништва, из мученичке крви вјера се обнавља.   -Мислите ли да би у Црној Гори била тако сада вјера јака и у успону, да ли би се тако славило име Божје, да није мученичке крви митрополита Јоаникија и преко стотине свештеника и многих других хришћана, који су пострадали за Христа у безбожном 20. вијеку, у вријеме комунистичке владавине. Али, баш онда кад су мислили да ће са вјером бити готово, она је васкрсла, нагласио је Владика.   Јубилеј – 21 годину архипастирске службе епископу Јоаникију, у име свештенства и верног народа, честитао је протојереј-ставрофор Драган Ристић: -Нека Вам је, драги Владико, срећно и благословено, данашњи Свети цар Константин, царица Јелена, Часни Крст Господњи, који часно носите, да Вам буду на помоћи у овом времену у којем живимо. Да Вам Бог да снаге да ова искушења, која су на Цркви и на Вама, стојички поднесете, а ми свештеници и овај вјерни народ смо ту, да будемо од руке. Нека је срећно и благословено. На многаја љета!, казао је прота Драган Ристић.     Извор: Епархија будимљанско-никшићка
    • By Поуке.орг - инфо
      Торжественом Патријарашком Литургијом прослављен је престони празник храма Светих равноапостолних цара Константина и царице Јелене на Вождовцу.    Звучни запис беседе   Надахнутим речима литургијске омилије Његова Светост је поучио сабрани народ Божји, истакавши велики значај Светог цара Константина и његове благоверне мајке Јелене у освештаној и благословеној историји Цркве Христове, која је пролазила и пролази кроз многобројне тешкоће, али која благодаћу Божјом на тајанствен начин увек просијава крсто-васкрсном светлошћу.   У свом архипастирском слову Патријарх је указао на неизмерни и благословени значај активног литургијског живота који је темељ општења са Богом и свима светима који су просијали угодивши Господу и који нама постадоше освештани примери истинског хришћанског етоса.   У наставку свете Литургије обављен је свечани опход око светог храма са читањем Јеванђеља. Освећени су славски дарови овогодишњих кумова славе господе Илије Ђорђевића и Александра Радованца са породицама.     Извор: Инфо-служба СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...