Jump to content
grigorije22

Neurobiologija i moderna psihologija negiraju postojanje besmrtne duse

Recommended Posts

@Tristatri

Državom sprovođena eugenika 19og veka i 20og veka nema mnogo veze sa mogućnostima koje su nam danas dostupne i koje će nam vrlo verovatno biti dostupne u bliskoj budućnosti. Ovo prvo je iz vremena kada DNK nije bio poznat a danas imamo sekvenciran čitav ljudski genom i svašta nešto. Svašta nešto.

Eugenika nije stvar prošlosti, ona se sprovodi neprekidno, danas i oduvek. Kada se bira ili ne bira partner sa obzirom na istoriju porodičnih bolesti. Kada se vrši abortus. Seti se da živimo u zemlji gde se izvrši preko 100 000 abortusa godišnje!! Naravno, osnovni motiv je hedonizam, ekonomski razlozi ali odmah za njima ide opasnost od određenih bolesti na koje lekar skrene pažnju.

Kinezi, kada je reč o vantelesnoj oplodnji, već biraju koje embrione će da koriste a koje će da bace u WC šolju na osnovu genoma koju su skenirali. Takođe tu je i CRISPR  gene-editing tehnologija!

Nije mi cilj da se fokusiram na ovu priču već je koristim za ilustraciju osnovne dileme o kojoj je ova tema.

Dostupne tehnologije, bioinžinjering nam otvara realnu mogućnost da podešavamo čoveka kao muzički aranžman!

Šta je tu duša osim melodija koju emituje hardver?? Da li muzika može da utiče na hardver?

 

How-to-secure-DJ-gig.jpg.6183ab19dd6e76ca68d420efd310bb1e.jpg

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mozda korisno za temu.

 

Ali, vi ćete možda postaviti sledeće pitanje: „Čovek je, za razliku od čovekolike životinje, razumno stvorenje. Kako je stvorenje sa mozgom majmuna moglo da bude razumno?“.
Prvo, ne verujem da je Adam imao mozak majmuna. Adam je bio uzet sa vrha evolucione lestvice razvoja antropoida [čovekolikih bića]. Čovek nije nastao od majmuna, već od druge grane antropoida, koja je imala paralelnu evoluciju. Mi nemamo na osnovu čega da zaključimo u kom stadijumu evolucije je Bog duhnuo svoj dah takvoj (čovekolikoj) životinji… Moguće je da se to desilo relativno nedavno, kada je mozak ove grane antropoida dostigao stepen današnjega kvaliteta ljudskoga mozga. Ali, pretpostavka da je Adam imao mozak majmuna je nama vrlo korisna zato što nam pruža priliku da shvatimo kakvo je hrišćansko značenje pojma „razumnost“.
Da li je beba koja još ne ume da govori razumno stvorenje ili ne? U svetskom smislu te reči sasvim sigurno nije. Ali u hrišćanskom smislu te reči ono sasvim sigurno jeste ljudsko biće. U čemu se, onda, sastoji razlika između ova dva shvatanja? Kada svet govori o razumnosti onda misli na „pamet“, tj. na dobro i skladno funkcionisanje mozga. Ali, takva „pamet“ postoji i kod nerazumnih životinja. Životinja je mnogo „pametnija“ od novorođenčeta. No, uprkos tome, životinja nije razumno biće, a novorođenče jeste. Pamet je nešto što zavisi od razvijenosti telesnog organa koji se zove mozak. Ali, ono što čoveka za razliku od svih ostalih stvorenja čini razumnim bićem jeste nešto sasvim drugo. To je dah životni, koji je Bog udahnuo u čoveka. To je um [nus] u značenju koje su Sveti Oci davali ovoj reči, nus koji je središte i dublja suština čovekova, nus koji karakteriše ljudski mozak i izražava ga, ali koji ne obitava u mozgu već u srcu, nus koji može biti prosvetljen ili pomračen slobodnom voljom čovekovom, kojom čovek ili dopušta ili ne dopušta Duhu Svetome da aktivira nus [um] kao prijemnik Božije blagodati. Anatomsko savršenstvo mozga služi kao dobra ilustracija nusa [uma]. Moguće je da neki čovek i nije baš naročito inteligentan, da je čak i mentalno retardiran ili potpuni idiot, ali, on zbog toga ne prestaje da bude razumno biće u hrišćanskom smislu te reči. Kada kažemo da je čovek „razumno biće“ i kada kažemo „ovaj čovek je razuman“ mi uopšte ne mislimo na istu stvar. U prvom slučaju mislimo na dah životni, koji je Bog udahnuo u čoveka i koji bituje u čoveku bez obzira na to da li je izražen ili je ostao skriven u dubinama tajanstvene ljudske egzistencije. U drugom slučaju, mislimo na skladno funkcionišuću inteligenciju ljudskoga mozga, koja postoji samo dotle dok je mozak zdrav, a koja nestaje sa smrću mozga. Ali, loše funkcionisanje mozga, njegova zaostalost, njegova umrtvljenost ili smrt ne uništavaju, niti utiču na nus [um]. Naprotiv, nus [um] je taj koji dubinski utiče na funkcionisanje mozga. Čovek pomračenoga nusa [uma] može vrlo razumno [logično] razmišljati o životu, čoveku i svetu, ali njegove misli, iako logične, ipak, nisu istinite. Čovek prosvetljenoga nusa [uma] poznaje istinu, čak, i onda kada ne ume da nađe reči kojim bi na pravilan način govorio o njoj, čak i onda kada su njegovi argumenti logički neodrživi ili nisu inteligentni. Nus [um] je najdublja suština čovekova, njegovo jezgro. Kada se mozak i telo ne nalaze u dobrom stanju, nus [um] ne može biti izražen i ostaje skriven kao drvo u svome semenu kada ovo još uvek iz sebe nije dalo mladicu.
Adam, dakle, nije bio samo razumno biće, već je imao i um. To je pretpostavljalo svojevrsnu razvijenost njegovoga mozga. Zato Bog nije udahnuo život ptici, na primer, već je to učinio jednom sisaru i to najvišem od svih sisara, čovekolikoj životinji, U svakom slučaju, ono što je Adama učinilo carem svekolike tvorevine nije bio razvoj njegovoga mozga, već (Božiji) udah životni. Sv. Serafim Sarovski kaže:
„Adam se od ovoga daha životnog, koji je bio udahnut u njegovo lice iz tvoračkih usta Boga Tvorca i Gospoda svega, toliko ispunio premudrošću da nikada na zemlji ne beše i teško da će ikada biti čoveka mudrijeg i umnijeg od njega. Kada mu je Bog zapovedio da imenuje svako stvorenje, on je svakome stvorenju nadenuo upravo ono ime koje je potpuno izražavalo sva svojstva, moći i odlike kakve je tom stvorenju dao Bog kada ga je stvorio. I, zahvaljujući upravo ovom daru natprirodne blagodati, koja mu je nisposlata udahom životnim, Adam je mogao da vidi Gospoda kako korača Rajem, i da Ga poziva i da razume Njegove reči, razgovore Svetih Angela i jezik svih stvorenja – životinja, ptica i gmizavaca koji žive na zemlji i uopšte sve ono što je danas skriveno od nas, palih i grešnih stvorenja, a što je bilo tako razumljivo Adamu pre grehopada.[1]
Vidimo, dakle, da Adamov um, kako ga opisuje Sveto Pismo, nije bio plod Adamove prirode, niti je došao od njegovoga mozga, već od natprirodne blagodati koju je u njega udahnuo Bog. Čim je prekršio Božiju zapovest čovek je izgubio taj dar.
Sveti Serafim Sarovski veli:
„No, budući da Adam i Eva okušanjem od Drveta poznanja dobra i zla – prevremeno i suprotno zapovesti Božijoj – upoznaše razliku između dobra i zla, i podvrgoše se svim nevoljama koje su posledica kršenja zapovesti Božije, (tada) izgubiše i besceni dar blagodati Duha Božijega, tako da, sve do dolaska u svet Bogočoveka Isusa Hrista, „Duh Sveti još ne beše dat“ svetu, jer „Isus još ne beše proslavljen“ (Jn7,39)[2].
Tako je čovek koji beše „u časti“ pre Grehopada, posle istoga pao „zajedno sa životinjama i postao poput njih“ (kako se veli u Psalmima), upravo zato što je izgubio ono što ga je činilo različitim od životinja, a to je – blagodat Duha Svetoga.
Nadam se da je sada postalo jasno kako je moguće da stvorenje sa mozgom majmuna – ako prihvatimo da je Adam, zaista, imao mozak majmuna i ništa savršeniji od toga – moglo biti razumno biće i kako je moguće da današnji čovek, sa savršenim mozgom, nije razumno biće kada zatvara vrata (svog srca) blagodati Duha Svetoga, koja je tako preobilno darovana svetu kroz Ikonomiju Logosa u Pedesetnici. Ikona Božija, dakle, nije ni u savršenosti niti u bilo kom drugom aspektu tela, niti zavisi od velikih kapaciteta ljudskoga mozga, već jeste natprirodni dar energije Duha Svetoga.       

 

Aleksandrar Kalomiros

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, grigorije22 рече

Jel mozes da nam objasnis kako patrijarh Dzerusalimski sverca sibice u cipelama?:ani_biggrin:

Ne znam ništa o tome.

I ne vidim kakve veze ima sa temom..

пре 1 сат, grigorije22 рече

Tako je čovek koji beše „u časti“ pre Grehopada, posle istoga pao „zajedno sa životinjama i postao poput njih“ (kako se veli u Psalmima), upravo zato što je izgubio ono što ga je činilo različitim od životinja, a to je – blagodat Duha Svetoga.

Dakle, prvo je bio bezumna majmunolika životinja. Onda je postao čovek "u časti" a onda je pao pa je postao (opet) poput životinje.

Hmm.. koji rolerkoster kada religija sroza sebe u pokušaju da ide u korak sa najnovijim umovanjem sveta koje je ludost pred Gospodom.

Inače, prema teoriji evolucije, nema dileme: čovek je čist biomehanoid. Duša je arhaični, mitsko-poetski izraz za mokraću mozga. TE upravo opsuje mehaniku živog sveta.

Pored toga, prema TE, ne postoji čovek kao nekakva apsolutna kategorija. Takođe, to je slučaj i sa bilo kojom drugom vrstom. Sve se nalazi u stanju neprestanog fluksa. Ljudska vrsta upravo postaje nešto što neće više biti ljudska vrsta kao što je i nastala od nečeg ranije što nije bila ljudska vrsta već neki drugi oblik života. Evoluiramo kao vrsta as we speak. U pitanju je protok. Ako se Isus ne vrati u narednih nekoliko stotina hiljada godina ima da zatekne nešto sasvim drugačije, možda sa škrgama ili perjem! :smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Genetic and Environmental Influences on Self-Control: Assessing Self-Control with the ASEBA Self-Control Scale.

Abstract

This study used a theoretically-derived set of items of the Achenbach System of Empirically Based Assessment to develop the Achenbach Self-Control Scale (ASCS) for 7-16 year olds. Using a large dataset of over 20,000 children, who are enrolled in the Netherlands Twin Register, we demonstrated the psychometric properties of the ASCS for parent-, self- and teacher-report by examining internal and criterion validity, and inter-rater and test-retest reliability. We found associations between the ASCS and measures of well-being, educational achievement, and substance use. Next, we applied the classical twin design to estimate the genetic and environmental contributions to self-control. Genetic influences accounted for 64-75% of the variance in self-control based on parent- and teacher-report (age 7-12), and for 47-49% of the variance in self-control based on self-report (age 12-16), with the remaining variance accounted by non-shared environmental influences. In conclusion, we developed a validated and accessible self-control scale, and show that genetic influences explain a majority of the individual differences in self-control across youth aged 7-16 years.

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/29404830

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Tumaralo. рече
пре 3 часа, grigorije22 рече

Tako je čovek koji beše „u časti“ pre Grehopada, posle istoga pao „zajedno sa životinjama i postao poput njih“ (kako se veli u Psalmima), upravo zato što je izgubio ono što ga je činilo različitim od životinja, a to je – blagodat Duha Svetoga.

Dakle, prvo je bio bezumna majmunolika životinja. Onda je postao čovek "u časti" a onda je pao pa je postao (opet) poput životinje.

Hmm.. koji rolerkoster kada religija sroza sebe u pokušaju da ide u korak sa najnovijim umovanjem sveta koje je ludost pred Gospodom.

Mozda nisi upoznat, ali, Aleksandar Kalomiros nije uopste odgovarajuci predstavnik hriscanstva, bio je clan nekih ekstremnih struja grckih starokalendaraca (koji  nisu u zajednici sa PC) i na kraju se i od njih odvojio i ostao je sam do kraja svog zivota, nije zvanicno pripadao nijednoj PC.

Inace on je bio klasican teisticki evolucionista i ovde u svojim pismima i raspravi koju je imao sa o.Serafimom Rouzom (koji je bio pravoslavni 'kreacionista", recimo nesto slicno onome sto sam i ja pisao na onoj temi by Gorance....)  iznosio je svoje teisticke evolucione stavove i modele kako zamislja kompatibilnost TE i vere.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Tumaralo. рече

Ne znam ništa o tome.

I ne vidim kakve veze ima sa temom..

Dakle, prvo je bio bezumna majmunolika životinja. Onda je postao čovek "u časti" a onda je pao pa je postao (opet) poput životinje.

Hmm.. koji rolerkoster kada religija sroza sebe u pokušaju da ide u korak sa najnovijim umovanjem sveta koje je ludost pred Gospodom.

Inače, prema teoriji evolucije, nema dileme: čovek je čist biomehanoid. Duša je arhaični, mitsko-poetski izraz za mokraću mozga. TE upravo opsuje mehaniku živog sveta.

Pored toga, prema TE, ne postoji čovek kao nekakva apsolutna kategorija. Takođe, to je slučaj i sa bilo kojom drugom vrstom. Sve se nalazi u stanju neprestanog fluksa. Ljudska vrsta upravo postaje nešto što neće više biti ljudska vrsta kao što je i nastala od nečeg ranije što nije bila ljudska vrsta već neki drugi oblik života. Evoluiramo kao vrsta as we speak. U pitanju je protok. Ako se Isus ne vrati u narednih nekoliko stotina hiljada godina ima da zatekne nešto sasvim drugačije, možda sa škrgama ili perjem! :smeh1:

Teorija evolucije je antihristova religija. Ostaje nam samo da oborimo genetiku sto ce sigurno da se desi u buducnosti ako nas pre toga ne opale laserom u celo zbog onog ziga.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 часа, Bokisd рече

Mozda nisi upoznat, ali, Aleksandar Kalomiros nije uopste odgovarajuci predstavnik hriscanstva, bio je clan nekih ekstremnih struja grckih starokalendaraca (koji  nisu u zajednici sa PC) i na kraju se i od njih odvojio i ostao je sam do kraja svog zivota, nije zvanicno pripadao nijednoj PC.

Inace on je bio klasican teisticki evolucionista i ovde u svojim pismima i raspravi koju je imao sa o.Serafimom Rouzom (koji je bio pravoslavni 'kreacionista", recimo nesto slicno onome sto sam i ja pisao na onoj temi by Gorance....)  iznosio je svoje teisticke evolucione stavove i modele kako zamislja kompatibilnost TE i vere.

Dobro ali i mainstream pravoslavci današnjice  idu istim putem. Što se više približavaju svetini to su više na gubitku. Kao katolici što završili svoju priču.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Tumaralo. рече

@Tristatri

Državom sprovođena eugenika 19og veka i 20og veka nema mnogo veze sa mogućnostima koje su nam danas dostupne i koje će nam vrlo verovatno biti dostupne u bliskoj budućnosti. Ovo prvo je iz vremena kada DNK nije bio poznat a danas imamo sekvenciran čitav ljudski genom i svašta nešto. Svašta nešto.

Eugenika nije stvar prošlosti, ona se sprovodi neprekidno, danas i oduvek. Kada se bira ili ne bira partner sa obzirom na istoriju porodičnih bolesti. Kada se vrši abortus. Seti se da živimo u zemlji gde se izvrši preko 100 000 abortusa godišnje!! Naravno, osnovni motiv je hedonizam, ekonomski razlozi ali odmah za njima ide opasnost od određenih bolesti na koje lekar skrene pažnju.

Kinezi, kada je reč o vantelesnoj oplodnji, već biraju koje embrione će da koriste a koje će da bace u WC šolju na osnovu genoma koju su skenirali. Takođe tu je i CRISPR  gene-editing tehnologija!

 

E, upravo citatima u svojim prethodnim postovima vezanim za onim što zovemo eugenikom 19. i pocetka 20. veka tj. strare eugenike, hteo sam da nagovestim ovo što si ti fino naveo kao gore. To gore je nešto sto zovemo novom eugenikom (genska terapija i 'dizajniranje fetusa') tj. ono što je stvar sadašnjosti i narocito buducnosti i što će dovesti čovečanstvo pred neslućene etičke izazove.  ... (Kao da etički izazovi do sada jesu bili jednostavni i dovodili do uvek do pozitivnih moralnih načela i zakona).

A kakve sve ovo ima veze sa temom!?

Sta su etika i moralne dileme? Da li je moguće da se ta nejednostavna (ponekada i previše apstraktna) unutrašnja pitanja pojedinca ili ljudi uopšte, mogu objasniti samo interneuronskim vezama, sinapsama, acetilholinom, GABA-om, serotoninom, dopaminom, ...?

.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 минута, Tristatri рече

 

E, upravo citatima u svojim prethodnim postovima vezanim za onim što zovemo eugenikom 19. i pocetka 20. veka tj. strare eugenike, hteo sam da nagovestim ovo što si ti fino naveo kao gore. To gore je nešto sto zovemo novom eugenikom (genska terapija i 'dizajniranje fetusa') tj. ono što je stvar sadašnjosti i narocito buducnosti i što će dovesti čovečanstvo pred neslućene etičke izazove.  ... (Kao da etički izazovi do sada jesu bili jednostavni i dovodili do uvek do pozitivnih moralnih načela i zakona).

A kakve sve ovo ima veze sa temom!?

Sta su etika i moralne dileme? Da li je moguće da se ta nejednostavna (ponekada i previše apstraktna) unutrašnja pitanja pojedinca ili ljudi uopšte, mogu objasniti samo interneuronskim vezama, sinapsama, acetilholinom, GABA-om, serotoninom, dopaminom, ...?

.

Ne moze, naucnici sigurno lazu kao i u vezi evolucije. Mene zanima sta bi na ovu temu rekao Terzin i americki kreacionisti?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 часа, Tumaralo. рече

Dostupne tehnologije, bioinžinjering nam otvara realnu mogućnost da podešavamo čoveka kao muzički aranžman!

Šta je tu duša osim melodija koju emituje hardver?? Da li muzika može da utiče na hardver?

.

Možda je muzika softver i ne može da utiče na hardver, ali ne smemo zaboraviti da i softver i hardver imaju tvorca, a to je u ovom slučaju čovek. I pošto je primer lep treba primetiti da muzike nema bez instrumenta, kao što ni telo i duh ne možemo posmatrati odvojeno (gledano i samo medicinski tj. i da zanemarimo sada teološku komponentu i stavove). Sve što se dešva telu (hardveru) odražava se i na duh i obrnuto, što proživljava duh ima svoj somatizacijski odražaj. To je stav medicine i puno je pokazatelja da je taj stav ispravan.

.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kao što su ljudi ranije verovali da munje, bure, zemljotrese, vulkane, kišu, plodnost, mirno more.. izazivaju bogovi ili biblijski Bog da bi kaznio/blagosiljao ljude tako i danas veruju da čovek ima kontrolu nad svojim mentalnim prostorom.

Ovo prvo je napušteno pod pritiskom saznanja iz oblasti meteorologije, geologije, fizike uopšte, a ovo drugo se polako napušta pod pritiskom znanja iz neruobiologije (intelektualno najmoćniji ljudi su i pre 19og veka napustili taj koncept kao apsurdan ).

U skorije vreme, otprilike polovina čovečanstva, napustila je shvatanje po kom demoni i anđeli biju bitku u njihovim glavama.

Ostalo je da zajedno sa arhaičnim mitsko-poetskim pojmom "duša" napuste i apsurdni pojam "slobodna volja". Baš kao i Spinoza, Lajbnic, Kant, Šopenhauer, Hobs, Martin Luter, Kalvin, stoički filozofi, Demokrit .. u praktično istom smislu i Platon i Avgustin.

Ono što je jedinstveno ljudski jeste čista SVEST.  Za koju ne postoji nikakva indicija da počiva na fiziologiji mozga. To je jedina misterija za koju je apsolutno nemoguće naći fizičko objašnjenje. Ona prethodi svemu što postoji. To je večno pitanje.

Svest bez kvaliteta. Bez atributa. Svest koja registruje činjenice psihičkog života koje su samo projekcije neurofiziologije koja ima svoj ritam oblikovan genetikom i životnom sredinom.

Gladan sam, spava mi se. Volim, mrzim. Ide mi se u WC. Sećam se, mislim, plašim se. Imao bih snošaj. Nadahnut sam, tužan sam... To su sve zabeleške neurofizioloških stanja.

Neko je zadovoljan melodijom koje sviraju dirke (geni). Neko nije. Kod nekih je kakofonija (šizo) kod nekih je mol (depresivci) neke su bučne i iritantne pa ih dovodi u nepriliku sa sredinom (agresivci, krimosi). Kod većine je relativno skladna melodija, i to u duru. Neki su simfonija Bečke filharmonije a neki su beda na ksilofonu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

.

Još nešto, kompleksnost samo jednog najprostijeg jednoćelijskog organizma je tolika da prevazilazi najkomplikovanije od bilo čega što je čovek stvorio. A iz mog ugla to je tako suprotno definiciji entropije, koja je stvar nauke i u čiju ispravnost ne sumnjam previše. Takodje još, jednom kada je nešto stvoreno, evolucija (bar parcijalno) ne mora biti sporna potom. 

Hoću reći, ne moraju stvaranje i nauka biti u sukobu. Telo ima duh, možda i dušu. Na duh se može uticati hemijom itd, ali je imperativ da postoji. A da li je duh (ili ga možda možemo zvati duša) besmrtan možda nema jasnih i neposrednih pokazatelja, pa nam ostaje da verujemo ili ne verujemo. Posrednih, meni se čini da ipak ima kako sam izrazio primerom u prve dve rečenice ovog posta.

.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Nakon što je konačno završena rekonstrukcija Trga republike, zbog koje su Beograđani doživljavali svakodnevne gužve i kašnjenja, odlučio sam da odem i pogledam kako sada izgleda centralni gradski trg.
      Prvi utisak mi je bio da se nalazim na ogromnom prostoru na kome „nešto nedostaje“. Kada sam malo bolje razmislio shvatio sam da „mnogo toga nedostaje“ odnosno da izuzev spomenika knezu Mihailu Obrenoviću na Trgu republike više nema ništa od nekadašnjih prepoznatljivih sadržaja. Nestala je fontana „Pod brezom“, na kojoj su postojale klupe, omiljeno mesto za odmor prolaznika i ljudi koji su čekali gradski prevoz na obližnjoj stanici. Uklonjen je i „MIlenijumski sat“, uobičajeno mesto za okupljanje omladine za izlazak u grad vikendom kao i velike betonske žardinjere oivičene klupama koje su služile kao odmorište umornim prolaznicima. Bez tih sadržaja Trg republike je besmisleno, brutalno i nepotrebno pretvoren u ogromnu površinu na kojoj nema gotovo ničega.
      Oni koji su osmislili ovakav izgled centralnog gradskog trga tvrde da je to zato što „trg i treba da bude veliki i širok“ i onda se navode primeri trgova iz Moskve, Londona, Brisela, Praga i tako dalje. Problem je u tome što navedene trgove okružuju znatno veće graževine ili spomenici nego što je slučaj sa Trgom republike pa se u njihovom slučaju gubi osećaj praznine koji je sada i te kako prisutan na centralnom beogradskom trgu. Takođe, kompletnom promenom izgleda Trga republike oni koji su ga kreirali ličili su ga sadržaja koji su bili deo ne samo njegove već i istorije i prepoznatljivosti celog Beograda. Sviđalo se to čelnicima grada ili ne, fontana, žardinjere pa čak i „Milenijumski sat“ su bili nešto po čemu su i trg i grad bili prepoznatljivi.
      Međutim, problem je u tome što to čelnike Beograda i vlast u Srbiji ne zanima uopšte. Oni ne vrše rekonstrukciju centralnih gradskih ulica već kompletno menjaju dosadašnji izgled grada. To je bio slučaj sa Cvetnim trgom (na kome ima svega sem cveća), zatim Trgom Slavija ( koji „krasi“ nezgrapna fontana kojoj se građani smeju), to je sada slučaj sa Trgom republike a ista sudbina čeka i Trg Nikole Pašića. Dugo sam se pitao otkud aktuelnim vlastima taj poriv da kada je reč o izgledu grada sve menjaju iz korena. I konačno sam shvatio. Pored toga što smatraju da je sve urađeno pre njih „nebitno i nedovoljno dobro“ oni tumače da će ruženjem starog i građenjem novog (koje neopravdano smatraju i „lepšim“) „uči u istoriju“ kao „neimari Beograda i ljudi koji su ostavili neizbrisiv trag kada je reč o njegovom izgledu“.
      Gradski čelnici ne samo da nemaju ukusa, ne osećaju dušu grada, ne razumeju šta Beograđane čini srećnim već su zbog svoje megalomanije i da imaju čime da se pohvale u predizbornoj kampanji zagorčali život sugrađanima kontraporduktivnim radovima na više lokacija u gradu. Ova vlast će zaista biti zapamćena u istoriji ali ne po onome što očekuje već po tome kako ne treba raditi ako voliš svoj grad.
          
      https://www.danas.rs/kolumna/gojko-vlaovic/trg-bez-duse/
       
    • Од Flojd,
      Nadjoh zanimljiv tekst, mozda ce biti mnogima od koristi:
      Ljubavni opsesivci smatraju da previše vole i imaju neverovatan „talenat“ da ih zainteresuje emocionalno nedostupni partner bez kapaciteta za bliskost, a nemir u stomaku pripisuju
      zaljubljenosti umesto znaku upozorenja. Integrisana osoba sa kapacitetom za bliskost im je nezanimljiva, previše mirna jer nema fatalnosti i dramatike. Nalaze partnera sa greškom jer žele da su potrebnin, esvesno očekujući da kao takvi neće biti ostavljeni. Nakon početnog trijumfa što su osvojili partnera, pokušavaju da ga menjaju (pokušavajući da mu suzbiju loše navike) i spašavaju (u bajkama opisan fenomen magičnog poljupca sa terapijskim efektom promene: lepotica i zver, princeza ljubi žabu). Pogrešno veruju da će snagom ljubavi promeniti partnera, čime nesvesno pokušavaju da poprave loše obrasce iz detinjstva (pored emocionalno nedostupnog roditelja razvijena je težnja da se za ljubav opsesivno bore i to na pogrešnom mestu, od osobe koja to ne može da pruži, a za to krive sebe). Kako u tome ne uspevaju (čak i ako se partner promeni postaje im kao takav nezanimljiv, pa uleću u drugu disfunkcionalnu vezu), iznova potvrđuju lošu sliku o sebi kao nekom ko ne zaslužuje ljubav, čime pojačavaju doživljaj inferiornosti. Preporučuje se psihoterapija u cilju podizanja samosvesti, preispitivanja disfunkcionalnih obrazaca i jačanja zdravih kapaciteta.
      Kada ljudi osećaju prihvaćenost lakše se zaljube i zavole, ali ako očekuju da će intenzitet razmene osećanja biti uvek isti, ako su „gladni ljubavi“ pre svega zbog nezadovoljenih potreba u detinjstvu, normalne svakodnevne oscilacije u vezi doživljavaju kao potencijalno ugrožavajuće, kao početak kraja, što vodi osećanju zanemarenosti i napuštenosti. Ko ne veruje u sopstvene potencijale sklon je ljubomori, zavisti, u svakome vidi opasnost po vezu, pa preovlađuje ljubavna opsesivnost.
      U savremenom svetu je često Facebook špijuniranje i u skladu sa tim tzv. opsesivno-kompulzivni fejsbuk poremećaj koji karakteriše stalno proveravanje profila partnera (sadašnjeg ili bivšeg), skupljanje „dokaza“ za neverstvo, okupiranost istim. Oni smatraju da ih samo određena osoba može usrećiti (dok se ne pojavi novi izvor fiksacije) i ne mogu prihvatiti da objekat požude bude srećan sa nekim drugim, dok oni pate. Kod integrisanih, normalnih osoba prekid veze prouzrokuje tugu, povlačenje, žalost za značajnim drugim, prihvatanje realnosti da bivši partner ima izbor, da je za vezu potrebno dvoje, dok kod neintegrisanih koje odlikuje tzv. cepanje (ili nekoga vole ili mrze, ništa između) dolazi do narcističkog besa, osvete i potrebe za dramatizacijom.
      Opsednutost nije zaljubljenost, mada se često izjednačava. Osoba gladna ljubavi opsesivce na početku tumači pogrešno, npr. na posesivnost i ljubomoru gleda kao na izraze ljubavi. Koriste se racionalizacije „toliko me voli da ne može bez mene“, preko mnogih oblika posesivnog ponašanja se prelazi i tone u destruktivnu vezu. Ljubomora je strah od gubitka ljubavi, predstavlja izraz nesigurnosti i i/ili projekciju sopstvenih nedozvoljenih težnji, a posesivnost se javlja kod osoba difuznih granica, koji drugog doživljavaju kao sopstveno vlasništvo. Na početku obično ne pokazuju pravo lice već socijalnu masku, iza zainteresovanosti za detalje, upoznavanja i brzog zbližavanja sa svima, sačekivanja, pokušaja menjanja najčešće se krije pokušaj kontrole. Ne tragaju za istinom, već traže dokaze nevere koje najčešće nema, ali to im nije bitno jer „znaju“ pravu istinu.
      Opsednutost nije ljubav. Kad neko voli, želi toj osobi dobro ali ne nametanjem stavova, menjanjem njenog izgleda, osobina i ponašanja. Teško mu je kad voljena osoba pati, pomaže maksimalno, raduje se kad je srećna, pruža užitak. Ljubavni opsesivci žele da menjaju nečiji izgled (boju kose, frizuru, način oblačenja, šminku, čak predlažu plastične operacije), porodicu, profesiju, prijatelje, hobije, veroispovest, način ishrane i sl., sve što predstavlja stub identiteta, doživljaja sebe, pod izgovorom „bolje od tebe znam šta je za tebe dobro“.
      Mnogi se opsesivno vežu za prvu vezu ili simpatiju i pored raskida, neopravdano veličaju njen značaj kao čiste, jedine prave, pa se emocionalno zatvaraju za naredne veze. Ne uviđaju da je njihovo ponašanje u toj vezi najverovatnije bilo ispravno jer je bilo iskreno, samo sa pogrešnom osobom. Tako se stvara začarani krug kojim se potvrđuje teza da je prva veza nešto posebno („samo jednom se ljubi“), a u stvari se izgubila nada da će opet voleti, pa se menja ponašanje. Mnogi se prerano vežu, što je u redu ako rade na vezi i zajedno psihološki rastu, što u životu nije toliko često. Kada se radi na sopstvenim potencijalima, ljubav u zrelijem dobu je često adekvatnija, sklonija kompromisima. Prava ljubav ne zna za godine, važno je na vezi raditi, napredovati zajedno.
      Da bi ljubavna veza funkcionisala adekvatno, potrebno je da oba partnera budu integrisana, tj.u dobroj komunikaciji sa samim sobom. Zato je upoznavanje sebe kroz psihoterapiju najbolji put koji vodi ljubavi. Uviđanjem sopstvenih mana i vrlina stiče se tolerancija, prihvatanjem sebe proširuju se kapaciteti za ljubav. Za razliku od opsednutosti u kojoj je dominantan doživljaj opterećenja i gušenja, ljubav ne guši, čak i kada se povremeno pojavljuju loši trenuci, najveći deo vremena je osoba srećna i ispunjena, pa ljubav predstavlja podsticaj za proširenje sopstvenih potencijala.
      Jedna od meta ljubavnog opsesivca može biti i integrisana osoba koja je u skladnoj vezi i koja jasno stavlja do znanja da ne želi da budu zajedno, a čija se uobičajna ljubaznost u početku pogrešno tumači. Ona se već dokazala kao neko ko ume da formira zdravu vezu i predstavlja ideal koji želi ljubavni opsesivac ali za to nema kapaciteta, pa teži da to ostvari zamenom sa partnerom integrisane osobe. Što ih integrisana osoba više odbija ne želeći da daje lažnu nadu, to se oni više prilepljuju i progone, jer njihova potreba nije da formiraju vezu punu bliskosti sa nekim ko je dostupan već da projektuju želje na nekoga sa kime ne mogu biti. Time se njihova misija puna patnje ispunjava jer veruju da prava ljubav mora da boli, da što je više prepreka i veća bol, veća je očekivana nagrada u vidu večite ljubavi. Pravi način komunikacije sa ovakvim osobama je diskretno prikazivanje sebe u socijalno manje poželjnom svetlu upravo u preuveličanim osobinama, a prekid komunikacije je najbolje izvesti tako da ljubavni opsesivci misle da su oni prekinuli komunikaciju.
      Ljubavni opsesivci kao izvor fiksacije najčešće biraju ili osobu socijalnu uspešnu baš po aspektu koji im lično manjka (fizička privlačnost, obrazovanje, društveni uticaj, situiranost), pokušavajući da preko nje kompenzuju sopstveni nedostatak ili submisivnu osobu koja ponavlja patološki obrazac dominacija-podređenost iz sopstvene primarne porodice (sa istorijom alkoholozma, zanemarivanja, fizičkih i/ili psihičkih zlostavljanja).
      Zaljubljeni misli stalno na voljenu osobu sa osećanjem ispunjenosti i prijatnosti, dok ljubavni opsesivci osećaju težinu, višak napetosti; zaljubljani ponekad čeka voljenu osobu posle posla da bi što više vremena proveli zajedno, dok opsesivci uhode da vidi sa kime izlazi; zaljubljeni često šalje mailove i sms-ove, dok opsesivci špijuniraju poruke, mailove i facebook profile, prisluškuju pozive; zaljubljeni povremeno zove, shvata da osoba ima i druge aktivnosti sem zajedničkog viđanja; dok ljubavni opsesivci zovu svaki čas uz povremeno isleđivanje zašto je npr. zauzet telefon; zaljubljenom je teško kada je ljubav neuzvraćena, ali to prihvata kao pravo na izbor, dok ljubavni opsesivci to doživljavaju kao veliku narcističku povredu, često iskaljuju bes („kako se usuđuje da raskine samnom“), smišljaju i sprovode osvetu.
      napisala: Jasna Bulajić-Stepanović psiholog-psihoterapeut, psiholog Mense Srbije, jasnab@mensa.r
      Ovo je deo teksta, procitajte ceo tekst na ovom linku: https://www.pharmamedica.rs/iz-ugla-psihologa/opsesivna-ljubav/  
    • Од JESSY,
      S vremena na vrijeme se plasira prijedlog da se predmet psihologijauvede u osnovnoškolski kurikulum. Međutim, to uvijek ostane samo na prijedlogu.
      Skoro sve aktivnosti današnjeg društva su bazirane na polju psihologije, počevši od jednostavnih prodajnih vještina i marketinških tehnika do masovne hipnoze i utjecaja propagande na ljude. Ponekad nam se može učiniti kako demokratski sistem prepoznaje vrijednost psihološkoga znanja u smislu bolje organizacije i upravljanja vlastitim životom, kao i u cilju postizanja prosperiteta društva. Ali to je samo privid.
      Učimo djecu misterijama hemije, a samo dvoje od mogućih 500 učenika će iskoristiti to znanje u toku života. Nešto veći broj učenika će u toku života koristiti zakone fizike naučene u školi. Znanja koja učenici stiču iz biologije su možda i jedina najbliža predmetu psihologije, ali se i ta znanja svode na organsku bazu bez uvođenja psihičke komponente.
      Predmet psihologija ne postoji u osnovnim školama. Ne samo da ne postoji u osnovnim školama, već nije prisutan u većini srednjih škola. Predmet psihologije koji sadrži sve važne faktore koji utiču na svjesnu i nesvjesnu komponentu našeg uma biva zanemaren. Pritom su učenici, u cilju boljeg razumjevanja samih sebe i međuljudskih odnosa, prinuđeni da informacije iz područja psihologije traže u magazinima zabavnog karaktera koji imaju samo djelimičan ili čak nikakav naučni kredibilitet.
      Pored boljeg razumjevanja vlastitih psihičkih procesa, psihologija kao predmet u školi bi učenike podučavala nekim važnim životnim aspektima kojima ćemo se detaljnije baviti u nastavku.
    • Од Branko D Tomic,
      Da bas tako upoznavanje srodne duse preko interneta, sta mislite o tome dal je moguce?
      Ja koliko vidim internet je pun prevara od strane svih koji se predstavljaju kao da su od zlata i najvece dobrice
      a u stvari su prevara i cinizam. Hajde malo da pojasnimo sustinu srodne duse i upoznavanja....
       
      P.S Nemam nista protiv kada bih nasao srodnu dusu po pitanju dobrote na internetu. Ako bi bilo sudjeno, voleo bih da upoznam jednu svoju a da je pravoslavna, slobodno moze da mi se javi u privatnoj poruci....
    • Од Rtanj,
      Šta mislte o tzv savremenoj psihologiji: Moć podsvesti, Najveći trgovac na svetu, Moć pozitivnog mišljenja, Sve se dešava s razlogom, Put kojim se ređe ide... U kojoj meri mogu pomoći ljudima da savladaju svoje strahove, probleme i nedoumice? Ako nemate pozitivno mišljenje o toj literaturi, molim vas predložite onu koja po vama može pomoći ljudima u postizanju duhovnog mira. Sveto Pismo se podrazumeva. Post i Molitva takođe.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...