Jump to content
grigorije22

Neurobiologija i moderna psihologija negiraju postojanje besmrtne duse

Recommended Posts

пре 25 минута, grigorije22 рече

Ma jasta bas zapisano u DNK kod onih koji su resili da promene zivot. Razlikkovanje izmedju dusevnih bolesti i djavoimanosti. O tome je pricao monah Arsenije Jovanovic i tacno naveo stih iz NZ.

"Rešili" da promene.. 

Motivacija jeste moždana funkcija. 

Pazi, kao što razlika temperatura izaziva vetrove, razlika napona izaziva električno strujanje tako i razlika između različitih psihičkih faktora izaziva strujanje-moralno delovanje! Tada kažemo da je "proradila" psihička funkcija savesti.. 

Ako ćemo sa teološkog aspekta da razmatramo promenu na bolje, onda šta može biti uzrok osim Božje blagodati koja je NEODOLJIVA!

"Isčupaću ti iz grudi srce kameno i metnuću ti srce mesno"!!!! 

Slobodna volja je apsurd i sa stanovišta svih bitnih filozofa bili oni idealisti ili materijalisti. 

Savremena nauka ništa novo i ništa bitno ne otkriva već samo nas snabdeva sve većim brojem relevantnih ilustracija za već postojeće očigledne principe. 

Pozovite Milojkova na temu. On se bavi problemom slobodne volje u svetlu neurobiologije. 

Libetov eksperiment ukazuje na nepostojanje slobodne volju. Prvo ide odluka zatim ide svest o njoj. Baš kao i za aktivnost creva ili bešike. Čovek kao pasivan registrator. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Tumaralo. рече

"Rešili" da promene.. 

Motivacija jeste moždana funkcija. 

Pazi, kao što razlika temperatura izaziva vetrove, razlika napona izaziva električno strujanje tako i razlika između različitih psihičkih faktora izaziva strujanje-moralno delovanje! Tada kažemo da je "proradila" psihička funkcija savesti.. 

Ako ćemo sa teološkog aspekta da razmatramo promenu na bolje, onda šta može biti uzrok osim Božje blagodati koja je NEODOLJIVA!

"Isčupaću ti iz grudi srce kameno i metnuću ti srce mesno"!!!! 

Slobodna volja je apsurd i sa stanovišta svih bitnih filozofa bili oni idealisti ili materijalisti. 

Savremena nauka ništa novo i ništa bitno ne otkriva već samo nas snabdeva sve većim brojem relevantnih ilustracija za već postojeće očigledne principe. 

Pozovite Milojkova na temu. On se bavi problemom slobodne volje u svetlu neurobiologije. 

Libetov eksperiment ukazuje na nepostojanje slobodne volju. Prvo ide odluka zatim ide svest o njoj. Baš kao i za aktivnost creva ili bešike. Čovek kao pasivan registrator. 

Sta ti mislis, jel ovaj starac prebivao u blagodati ili je fantazirao zbog neurona?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Tumaralo. рече

Imam jedno KLJUČNO pitanje koje može sažme čitavu ovu diskusiju: Da li biste masovnog ubicu pozvali na pokajanje ili biste ga poslali na operaciju mozga koja bi mu uklonila tumor sa amigdale?

 

Mogući odgovori na vakva pitanja nisu novi:

Prve ideje o eugeničkoj sterilizaciji nastale su na američkom tlu krajem XIX veka. Pod uticajem socijalnog darvinizma široko je prihvaćeno mišljenje da se mentalna retardacija i različiti oblici socijalne patologije (alkoholizam, kriminalitet, prostitucija i sl.) nasleđuju, kao i da je fertilitet sposobnijih slojeva društva znatno manji od fertiliteta ljudi sa socijalnog dna. Jedini mogući odgovor na, kako se tada verovalo, realnu pretnju od genetskog uništenja čovečanstva, bilo je uklanjanje nepoželjnih osobina sterilizacijom manje vrednih pojedinaca. Veliki deo te grupe činile su osobe s mentalnom retardacijom.

Share this post


Link to post
Share on other sites

.

Počev od 1907. godine, u mnogim saveznim državama usvojeni su zakoni kojima je dozvoljena sterilizacija osoba s razvojnim poremećajima i mentalnom retardacijom. Etičko opravdanje za ove zakone nađeno je u eugeničkom argumentu da će društvo biti bolje ako se ovim osobama zabrani reprodukcija. Tako je 1934. godine u Kentucky Law Journal izašao članak u kome se kaže: „Od kada je sveta i veka, kriminalci i defektni su rak rana društva. Jake, inteligentne i korisne porodice postaju sve manje, dok neodgovorne, bolesne, defektne porodice postaju veće. Da bi prevenirali ovo samoubistvo rase mi moramo sprečiti socijalno neadekvatne osobe da dalje šire svoju vrstu, a to su slaboumni, epileptičari, duševni bolesnici, kriminalci, bolesni i drugi“ (Skinner, 1934).

.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Svaka definicija duše koja se oslanja na koncept 'deo ljudskog bića za koji nauka ne može da objasni kako funkcioniše' je sama ušla u sukob sa naukom - sukob koji je nepotreban i u kome će tako definisan pojam najverovatnije pre ili kasnije biti raspršen.

Share this post


Link to post
Share on other sites

.

Američka liga za kontrolu rađanja osnovana je 1921. godine. Kasnije je ova liga preimenovana u „Planirano roditeljstvo“ i pod tim nazivom postoji do danas. Osnivač ovih udruženja bila je Margaret Sanger koja se i danas smatra vizionarom i duhovnim vođom čitavog pokreta za kontrolu rađanja. U jednom od poglavlja svoje knjige naslovljenom „Okrutnost milosrđa“ Sangerova smatra da organizovana pomoć nižim društvenim slojevima dovodi do stalnog povećanja broja „defektnih, delinkvenata i drugih osoba zavisnih od tuđe pomoći“. Jedino rešenje za morone, kako ih ona naziva, jeste segregacija i prisilna sterilizacija. Prema mišljenju Margaret Sanger posebno su opasne osobe sa graničnom inteligencijom, budući da se ne mogu lako detektovati. Ovim osobama takođe treba uskratiti pravo na reprodukciju. Iako postoji nesumnjiva ideološka sličnost između Margaret Sanger i Adolfa Hitlera, u jednom aspektu rešavanja eugeničkih pitanja Sangerova je nadmašila čak i vođu Nemačkog rajha. Naime, prema njenoj oceni najveću opasnost predstavljaju osobe s graničnim stanjem inteligencije kojih u opštoj populaciji ima 39,2%. Druga kategorija koju obavezno treba sterilisati jesu moroni. Takvih je u Americi, prema mišljenju Sanderove, 47,3%. Reprodukciju treba dozvoliti samo čistokrvnom stanovništvu koje čini 13,5% populacije (Sanger, 1922). 

.

Share this post


Link to post
Share on other sites

.

Veruje se da je do 1960. godine, kada je obustavljena primena navedenih zakona, u SAD prisilno sterilisano nešto više od 60 000 muškaraca i žena (Reilly, 1987). 
Osnovna etička premisa eugeničke sterilizacije – primat viših ciljeva nad individualnim izborom, u potpunosti se uklapala u nacističku ideologiju. U Nemačkoj je 1933. godine donesen zakon o obaveznoj registraciji svih genetski transmisivnih bolesti i prisilnoj sterilizaciji svih nosilaca defektnih gena. Već naredne godine sterilisano je 220 000 „poremećenih i nepodobnih osoba“. Slični zakoni usvojeni su i u skandinavskim zemljama. Tako je u Danskoj, sve do 1967. godine, eventualna deinstitucionalnizacija zavisila od toga da li je ometena osoba sterilisana ili ne. Kada je 1967. godine ukinut zakon o prisilnoj sterilizaciji, nastavljen je intenzivan pritisak na ometene osobe da se podvrgnu „dobrovoljnoj“ sterilizaciji. U Švedskoj je prisilna sterilizacija obustavljena tek 1975. godine. Na osnovu analize dostupnih statističkih podataka može se zaključiti da je u periodu od 1950. do 1970. godine, u Švedskoj prosečno izvršeno oko 1500 sterilizacija godišnje. U istom periodu u Finskoj je iz eugeničkih razloga sterilisano 5000 osoba (Polšek, 2004). 

.

Share this post


Link to post
Share on other sites

.

Danas se eugenička sterilizacija ometenih osoba više ne primenjuje. Malo je verovatno da su promene u etičkim stavovima imale bilo kakav uticaj na obustavljanje eugeničkih sterilizacija. Mišljenja smo da se od prisilne sterilizacije odustalo, pre svega, zbog sve učestalijih primedbi da je, sa genetičkog aspekta, čitav koncept „genetičke popravke“ populacije sterilisanjem ometenih osoba potpuno pogrešan. Osim toga, implementacija metoda nove eugenike i primena delotvornih kontraceptivnih sredstava, potisnula je primenu eugeničke sterilizacije u drugi plan. .

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 38 минута, Tumaralo. рече

Ako ćemo sa teološkog aspekta da razmatramo promenu na bolje, onda šta može biti uzrok osim Božje blagodati koja je NEODOLJIVA!

"Isčupaću ti iz grudi srce kameno i metnuću ti srce mesno"!!!! 

Slobodna volja je apsurd i sa stanovišta svih bitnih filozofa bili oni idealisti ili materijalisti. 

Pa, nisam siguran da blagodat Bozija koja u nekom trenutku (znaci ne stalno, nego samo specificno, u odredjenim trenucima u duhovnoj borbi) moze da bude i postane neodoljiva i da u isto vreme nije vezana za covekovu slobodu, tj. slobodno i aktivno ucesce u podvigu koji daje' upravo mogucnost da udjemo u stanje kada blagodat postaje neodoljiva. O tome kako deluje neodoljiva blagodat na dusu, um i srce ljudi imamo opisano u podviznickoj duhovnoj litelaturi.

U vezi stihova, to je iz Jezekilj 11, 19 :

19 Dat ću im drugo srce i novi duh metnut ću u nutrinu njihovu. Izvadit ću iz tijela njihova kameno srce i dat ću im srce od mesa,

Znas Tumaralo da jedna recenica ne cini kontekst (moze, ali, je tesko pronaci, po meni, moze cak i iz ove jedne recenice naci kontekst), jer se Bog ovde obraca svome izabranom narodu Jevrejima (stihovi od 17 - 21),.....  koji su se okrenuli od njega i njegovih zapovesti i ponovo im kaze, obraticu vas ponovo Meni u ispunjavanju mojih zapovesti, to je sledeci stih 20 :

20  Da hode po mojim zakonima i brižno drže moje zapovijedi. Oni će biti narod moj, i ja ću biti Bog njihov.

.....a, da je Bog ostavio slobnu volju da li ce ili nece da prihvate Njegovu brigu o njima, ..... kaze se dalje u 21 stihu :

21  A onima, kojima srce ostaje privrženo gnusobama i gadovima idolskim, platit ću njihov put na njihovu tijelu," govori svemogući Gospod.

Znaci, ipak, postoji mogucnost izbora po zeljama njihovog srca, tako da onaj gornji stih 19. govori da ce Bog sve uciniti da ih privede Sebi, ali, nazalost neki nece da prihvate njegovu brigu (kao sto sam Bog kaze u 21 stihu).

Ima ovde tumacenja svetitelja :

http://bible.optina.ru/old:iez:11:19

"....Сие: исторгну у них (очевидно, у добровольно приступающих к Божественному наставлению)...

To znaci (da ce da im promeni srce) :  ....ocigledno (jasno je da ce biti) kod onih koji dobrovoljno  pristupe Bozanskom pouceniju (naravuceniju, kako se kaze u veri).....

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, grigorije22 рече

Sta ti mislis, jel ovaj starac prebivao u blagodati ili je fantazirao zbog neurona?

Poenta moje prethodne poruke je baš da ne postavljaš to kao ili-ili...

Ako insistiraš na tome da je ili jedno ili drugo, pre će biti da je ovo drugo.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 38 минута, Avocado рече

Poenta moje prethodne poruke je baš da ne postavljaš to kao ili-ili...

Ako insistiraš na tome da je ili jedno ili drugo, pre će biti da je ovo drugo.

Ako je to drugo sta sa tim? To ce da bude tragedija samo za one pseudorevnitelje koji veruju da u policijskim stanicama postoje tajni fajlovi sa brojem 666 i u kompjuteru zvani Zver iz Belgije. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@grigorije22

Starac Aleksej nije govorio ništa specijalno, ništa određeno.

Ponovio je dobro poznatu priču iz Otkrovenja i smestio u moderni kontekst digitalnog doba u kom svi živimo. Da je tako neko predviđao pre 300 godina pa ajde...

Pri tome, vezano za tu "digitalni anđeo" priču, da li ikada razmišljate o Pigmejima i Indijancima iz Amazonije, oni nikada neće primiti taj famozni pečat! Neće ni desetine miliona afričkih crnaca, latinosa iz favela koji nemaju ni matični broj! Tako da imaju sreće što ostadoše u džungli jel? Oni su povlašćeni zbog toga? I Eskimi.... I Amiši koji već 200 godina žive potpuno bezbedno u kontekstu opasnosti od Apokalipse...

A monah Nikolaj i sam kaže da je SANJAO.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Tumaralo. рече

@grigorije22

Starac Aleksej nije govorio ništa specijalno, ništa određeno.

Ponovio je dobro poznatu priču iz Otkrovenja i smestio u moderni kontekst digitalnog doba u kom svi živimo. Da je tako neko predviđao pre 300 godina pa ajde...

Pri tome, vezano za tu "digitalni anđeo" priču, da li ikada razmišljate o Pigmejima i Indijancima iz Amazonije, oni nikada neće primiti taj famozni pečat! Neće ni desetine miliona afričkih crnaca, latinosa iz favela koji nemaju ni matični broj! Tako da imaju sreće što ostadoše u džungli jel? Oni su povlašćeni zbog toga? I Eskimi.... I Amiši koji već 200 godina žive potpuno bezbedno u kontekstu opasnosti od Apokalipse...

A monah Nikolaj i sam kaže da je SANJAO.

Jeste sanjao ali to nije obican san kao kad ti ili ja sanjamo. Smuljana slika, jedva se sta cuje i ono sto se cuje sve same gluposti. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Nakon što je konačno završena rekonstrukcija Trga republike, zbog koje su Beograđani doživljavali svakodnevne gužve i kašnjenja, odlučio sam da odem i pogledam kako sada izgleda centralni gradski trg.
      Prvi utisak mi je bio da se nalazim na ogromnom prostoru na kome „nešto nedostaje“. Kada sam malo bolje razmislio shvatio sam da „mnogo toga nedostaje“ odnosno da izuzev spomenika knezu Mihailu Obrenoviću na Trgu republike više nema ništa od nekadašnjih prepoznatljivih sadržaja. Nestala je fontana „Pod brezom“, na kojoj su postojale klupe, omiljeno mesto za odmor prolaznika i ljudi koji su čekali gradski prevoz na obližnjoj stanici. Uklonjen je i „MIlenijumski sat“, uobičajeno mesto za okupljanje omladine za izlazak u grad vikendom kao i velike betonske žardinjere oivičene klupama koje su služile kao odmorište umornim prolaznicima. Bez tih sadržaja Trg republike je besmisleno, brutalno i nepotrebno pretvoren u ogromnu površinu na kojoj nema gotovo ničega.
      Oni koji su osmislili ovakav izgled centralnog gradskog trga tvrde da je to zato što „trg i treba da bude veliki i širok“ i onda se navode primeri trgova iz Moskve, Londona, Brisela, Praga i tako dalje. Problem je u tome što navedene trgove okružuju znatno veće graževine ili spomenici nego što je slučaj sa Trgom republike pa se u njihovom slučaju gubi osećaj praznine koji je sada i te kako prisutan na centralnom beogradskom trgu. Takođe, kompletnom promenom izgleda Trga republike oni koji su ga kreirali ličili su ga sadržaja koji su bili deo ne samo njegove već i istorije i prepoznatljivosti celog Beograda. Sviđalo se to čelnicima grada ili ne, fontana, žardinjere pa čak i „Milenijumski sat“ su bili nešto po čemu su i trg i grad bili prepoznatljivi.
      Međutim, problem je u tome što to čelnike Beograda i vlast u Srbiji ne zanima uopšte. Oni ne vrše rekonstrukciju centralnih gradskih ulica već kompletno menjaju dosadašnji izgled grada. To je bio slučaj sa Cvetnim trgom (na kome ima svega sem cveća), zatim Trgom Slavija ( koji „krasi“ nezgrapna fontana kojoj se građani smeju), to je sada slučaj sa Trgom republike a ista sudbina čeka i Trg Nikole Pašića. Dugo sam se pitao otkud aktuelnim vlastima taj poriv da kada je reč o izgledu grada sve menjaju iz korena. I konačno sam shvatio. Pored toga što smatraju da je sve urađeno pre njih „nebitno i nedovoljno dobro“ oni tumače da će ruženjem starog i građenjem novog (koje neopravdano smatraju i „lepšim“) „uči u istoriju“ kao „neimari Beograda i ljudi koji su ostavili neizbrisiv trag kada je reč o njegovom izgledu“.
      Gradski čelnici ne samo da nemaju ukusa, ne osećaju dušu grada, ne razumeju šta Beograđane čini srećnim već su zbog svoje megalomanije i da imaju čime da se pohvale u predizbornoj kampanji zagorčali život sugrađanima kontraporduktivnim radovima na više lokacija u gradu. Ova vlast će zaista biti zapamćena u istoriji ali ne po onome što očekuje već po tome kako ne treba raditi ako voliš svoj grad.
          
      https://www.danas.rs/kolumna/gojko-vlaovic/trg-bez-duse/
       
    • Од Flojd,
      Nadjoh zanimljiv tekst, mozda ce biti mnogima od koristi:
      Ljubavni opsesivci smatraju da previše vole i imaju neverovatan „talenat“ da ih zainteresuje emocionalno nedostupni partner bez kapaciteta za bliskost, a nemir u stomaku pripisuju
      zaljubljenosti umesto znaku upozorenja. Integrisana osoba sa kapacitetom za bliskost im je nezanimljiva, previše mirna jer nema fatalnosti i dramatike. Nalaze partnera sa greškom jer žele da su potrebnin, esvesno očekujući da kao takvi neće biti ostavljeni. Nakon početnog trijumfa što su osvojili partnera, pokušavaju da ga menjaju (pokušavajući da mu suzbiju loše navike) i spašavaju (u bajkama opisan fenomen magičnog poljupca sa terapijskim efektom promene: lepotica i zver, princeza ljubi žabu). Pogrešno veruju da će snagom ljubavi promeniti partnera, čime nesvesno pokušavaju da poprave loše obrasce iz detinjstva (pored emocionalno nedostupnog roditelja razvijena je težnja da se za ljubav opsesivno bore i to na pogrešnom mestu, od osobe koja to ne može da pruži, a za to krive sebe). Kako u tome ne uspevaju (čak i ako se partner promeni postaje im kao takav nezanimljiv, pa uleću u drugu disfunkcionalnu vezu), iznova potvrđuju lošu sliku o sebi kao nekom ko ne zaslužuje ljubav, čime pojačavaju doživljaj inferiornosti. Preporučuje se psihoterapija u cilju podizanja samosvesti, preispitivanja disfunkcionalnih obrazaca i jačanja zdravih kapaciteta.
      Kada ljudi osećaju prihvaćenost lakše se zaljube i zavole, ali ako očekuju da će intenzitet razmene osećanja biti uvek isti, ako su „gladni ljubavi“ pre svega zbog nezadovoljenih potreba u detinjstvu, normalne svakodnevne oscilacije u vezi doživljavaju kao potencijalno ugrožavajuće, kao početak kraja, što vodi osećanju zanemarenosti i napuštenosti. Ko ne veruje u sopstvene potencijale sklon je ljubomori, zavisti, u svakome vidi opasnost po vezu, pa preovlađuje ljubavna opsesivnost.
      U savremenom svetu je često Facebook špijuniranje i u skladu sa tim tzv. opsesivno-kompulzivni fejsbuk poremećaj koji karakteriše stalno proveravanje profila partnera (sadašnjeg ili bivšeg), skupljanje „dokaza“ za neverstvo, okupiranost istim. Oni smatraju da ih samo određena osoba može usrećiti (dok se ne pojavi novi izvor fiksacije) i ne mogu prihvatiti da objekat požude bude srećan sa nekim drugim, dok oni pate. Kod integrisanih, normalnih osoba prekid veze prouzrokuje tugu, povlačenje, žalost za značajnim drugim, prihvatanje realnosti da bivši partner ima izbor, da je za vezu potrebno dvoje, dok kod neintegrisanih koje odlikuje tzv. cepanje (ili nekoga vole ili mrze, ništa između) dolazi do narcističkog besa, osvete i potrebe za dramatizacijom.
      Opsednutost nije zaljubljenost, mada se često izjednačava. Osoba gladna ljubavi opsesivce na početku tumači pogrešno, npr. na posesivnost i ljubomoru gleda kao na izraze ljubavi. Koriste se racionalizacije „toliko me voli da ne može bez mene“, preko mnogih oblika posesivnog ponašanja se prelazi i tone u destruktivnu vezu. Ljubomora je strah od gubitka ljubavi, predstavlja izraz nesigurnosti i i/ili projekciju sopstvenih nedozvoljenih težnji, a posesivnost se javlja kod osoba difuznih granica, koji drugog doživljavaju kao sopstveno vlasništvo. Na početku obično ne pokazuju pravo lice već socijalnu masku, iza zainteresovanosti za detalje, upoznavanja i brzog zbližavanja sa svima, sačekivanja, pokušaja menjanja najčešće se krije pokušaj kontrole. Ne tragaju za istinom, već traže dokaze nevere koje najčešće nema, ali to im nije bitno jer „znaju“ pravu istinu.
      Opsednutost nije ljubav. Kad neko voli, želi toj osobi dobro ali ne nametanjem stavova, menjanjem njenog izgleda, osobina i ponašanja. Teško mu je kad voljena osoba pati, pomaže maksimalno, raduje se kad je srećna, pruža užitak. Ljubavni opsesivci žele da menjaju nečiji izgled (boju kose, frizuru, način oblačenja, šminku, čak predlažu plastične operacije), porodicu, profesiju, prijatelje, hobije, veroispovest, način ishrane i sl., sve što predstavlja stub identiteta, doživljaja sebe, pod izgovorom „bolje od tebe znam šta je za tebe dobro“.
      Mnogi se opsesivno vežu za prvu vezu ili simpatiju i pored raskida, neopravdano veličaju njen značaj kao čiste, jedine prave, pa se emocionalno zatvaraju za naredne veze. Ne uviđaju da je njihovo ponašanje u toj vezi najverovatnije bilo ispravno jer je bilo iskreno, samo sa pogrešnom osobom. Tako se stvara začarani krug kojim se potvrđuje teza da je prva veza nešto posebno („samo jednom se ljubi“), a u stvari se izgubila nada da će opet voleti, pa se menja ponašanje. Mnogi se prerano vežu, što je u redu ako rade na vezi i zajedno psihološki rastu, što u životu nije toliko često. Kada se radi na sopstvenim potencijalima, ljubav u zrelijem dobu je često adekvatnija, sklonija kompromisima. Prava ljubav ne zna za godine, važno je na vezi raditi, napredovati zajedno.
      Da bi ljubavna veza funkcionisala adekvatno, potrebno je da oba partnera budu integrisana, tj.u dobroj komunikaciji sa samim sobom. Zato je upoznavanje sebe kroz psihoterapiju najbolji put koji vodi ljubavi. Uviđanjem sopstvenih mana i vrlina stiče se tolerancija, prihvatanjem sebe proširuju se kapaciteti za ljubav. Za razliku od opsednutosti u kojoj je dominantan doživljaj opterećenja i gušenja, ljubav ne guši, čak i kada se povremeno pojavljuju loši trenuci, najveći deo vremena je osoba srećna i ispunjena, pa ljubav predstavlja podsticaj za proširenje sopstvenih potencijala.
      Jedna od meta ljubavnog opsesivca može biti i integrisana osoba koja je u skladnoj vezi i koja jasno stavlja do znanja da ne želi da budu zajedno, a čija se uobičajna ljubaznost u početku pogrešno tumači. Ona se već dokazala kao neko ko ume da formira zdravu vezu i predstavlja ideal koji želi ljubavni opsesivac ali za to nema kapaciteta, pa teži da to ostvari zamenom sa partnerom integrisane osobe. Što ih integrisana osoba više odbija ne želeći da daje lažnu nadu, to se oni više prilepljuju i progone, jer njihova potreba nije da formiraju vezu punu bliskosti sa nekim ko je dostupan već da projektuju želje na nekoga sa kime ne mogu biti. Time se njihova misija puna patnje ispunjava jer veruju da prava ljubav mora da boli, da što je više prepreka i veća bol, veća je očekivana nagrada u vidu večite ljubavi. Pravi način komunikacije sa ovakvim osobama je diskretno prikazivanje sebe u socijalno manje poželjnom svetlu upravo u preuveličanim osobinama, a prekid komunikacije je najbolje izvesti tako da ljubavni opsesivci misle da su oni prekinuli komunikaciju.
      Ljubavni opsesivci kao izvor fiksacije najčešće biraju ili osobu socijalnu uspešnu baš po aspektu koji im lično manjka (fizička privlačnost, obrazovanje, društveni uticaj, situiranost), pokušavajući da preko nje kompenzuju sopstveni nedostatak ili submisivnu osobu koja ponavlja patološki obrazac dominacija-podređenost iz sopstvene primarne porodice (sa istorijom alkoholozma, zanemarivanja, fizičkih i/ili psihičkih zlostavljanja).
      Zaljubljeni misli stalno na voljenu osobu sa osećanjem ispunjenosti i prijatnosti, dok ljubavni opsesivci osećaju težinu, višak napetosti; zaljubljani ponekad čeka voljenu osobu posle posla da bi što više vremena proveli zajedno, dok opsesivci uhode da vidi sa kime izlazi; zaljubljeni često šalje mailove i sms-ove, dok opsesivci špijuniraju poruke, mailove i facebook profile, prisluškuju pozive; zaljubljeni povremeno zove, shvata da osoba ima i druge aktivnosti sem zajedničkog viđanja; dok ljubavni opsesivci zovu svaki čas uz povremeno isleđivanje zašto je npr. zauzet telefon; zaljubljenom je teško kada je ljubav neuzvraćena, ali to prihvata kao pravo na izbor, dok ljubavni opsesivci to doživljavaju kao veliku narcističku povredu, često iskaljuju bes („kako se usuđuje da raskine samnom“), smišljaju i sprovode osvetu.
      napisala: Jasna Bulajić-Stepanović psiholog-psihoterapeut, psiholog Mense Srbije, jasnab@mensa.r
      Ovo je deo teksta, procitajte ceo tekst na ovom linku: https://www.pharmamedica.rs/iz-ugla-psihologa/opsesivna-ljubav/  
    • Од JESSY,
      S vremena na vrijeme se plasira prijedlog da se predmet psihologijauvede u osnovnoškolski kurikulum. Međutim, to uvijek ostane samo na prijedlogu.
      Skoro sve aktivnosti današnjeg društva su bazirane na polju psihologije, počevši od jednostavnih prodajnih vještina i marketinških tehnika do masovne hipnoze i utjecaja propagande na ljude. Ponekad nam se može učiniti kako demokratski sistem prepoznaje vrijednost psihološkoga znanja u smislu bolje organizacije i upravljanja vlastitim životom, kao i u cilju postizanja prosperiteta društva. Ali to je samo privid.
      Učimo djecu misterijama hemije, a samo dvoje od mogućih 500 učenika će iskoristiti to znanje u toku života. Nešto veći broj učenika će u toku života koristiti zakone fizike naučene u školi. Znanja koja učenici stiču iz biologije su možda i jedina najbliža predmetu psihologije, ali se i ta znanja svode na organsku bazu bez uvođenja psihičke komponente.
      Predmet psihologija ne postoji u osnovnim školama. Ne samo da ne postoji u osnovnim školama, već nije prisutan u većini srednjih škola. Predmet psihologije koji sadrži sve važne faktore koji utiču na svjesnu i nesvjesnu komponentu našeg uma biva zanemaren. Pritom su učenici, u cilju boljeg razumjevanja samih sebe i međuljudskih odnosa, prinuđeni da informacije iz područja psihologije traže u magazinima zabavnog karaktera koji imaju samo djelimičan ili čak nikakav naučni kredibilitet.
      Pored boljeg razumjevanja vlastitih psihičkih procesa, psihologija kao predmet u školi bi učenike podučavala nekim važnim životnim aspektima kojima ćemo se detaljnije baviti u nastavku.
    • Од Branko D Tomic,
      Da bas tako upoznavanje srodne duse preko interneta, sta mislite o tome dal je moguce?
      Ja koliko vidim internet je pun prevara od strane svih koji se predstavljaju kao da su od zlata i najvece dobrice
      a u stvari su prevara i cinizam. Hajde malo da pojasnimo sustinu srodne duse i upoznavanja....
       
      P.S Nemam nista protiv kada bih nasao srodnu dusu po pitanju dobrote na internetu. Ako bi bilo sudjeno, voleo bih da upoznam jednu svoju a da je pravoslavna, slobodno moze da mi se javi u privatnoj poruci....
    • Од Rtanj,
      Šta mislte o tzv savremenoj psihologiji: Moć podsvesti, Najveći trgovac na svetu, Moć pozitivnog mišljenja, Sve se dešava s razlogom, Put kojim se ređe ide... U kojoj meri mogu pomoći ljudima da savladaju svoje strahove, probleme i nedoumice? Ako nemate pozitivno mišljenje o toj literaturi, molim vas predložite onu koja po vama može pomoći ljudima u postizanju duhovnog mira. Sveto Pismo se podrazumeva. Post i Molitva takođe.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...