Jump to content
grigorije22

Neurobiologija i moderna psihologija negiraju postojanje besmrtne duse

Recommended Posts

1 hour ago, Vladan :::. рече

Да али то није линеарно, неко са 1000 успева да руководи својим животом а неко са 300 не успева него и погоршава. До чега је то?
 

Zato sam uneo i protivtežu u vidu frontalnog režnja. U pitanju je odnos ta dva. Ali ne samo ta dva jer nisu stvari toliko proste. One su veoma složene, mnogo je biohemijskih faktora ali ja sam izabrao dva čisto da bih ilustrovao poentu. Da li utice dva ili dva miliona faktora je nebitno za suštinu stvari. Biomehanika je ta istina. 

Motocikl i spejs šatl funkcionišu po identičnim principima. Po mehaničkim principima. 

Mozak je složeniji od najslozenijeg spejs šatla ali pokorava se istim zakonima prirode. 

Da li je moguće da vodimo ovu raspravu a da ne podrazumevamo da je seksualni nagon biološka (prirodna, dakle regulisana prirodnim zakonima) funkcija? 

Kako ja koji imam slabiji libido i snažniji super ego (frontalni režanj) mogu da osuđujem pohotnog čoveka koji menja žene kako stigne? Kako kada sam svestan da je i on proizvod svoje biologije? Zašto bih mislio da bih ja postupio drugačije ako bih imao njegovu biohemiju?? 

Koliki nam je bio libido kada smo bili deca a koliki je sada? A kakav će biti u dubokoj starosti u odnosu na ovaj danas? Razlika je BIOLOŠKA na psihološko-moralni aspekt iz njega sledi. 

Sada će neko da kaže- nije SAMO biološka.. I onda će da pomene savest, moral i trud. Međutim to su sve funkcije drugog dela mozga! Opet mozak! Funkcije koje samo čovek ima za razliku od drugih sisara sa kojima delimo primitivnije moždane sutrukture i njima svojstvene funkcije. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Tumaralo. рече

Zato sam uneo i protivtežu u vidu frontalnog režnja. U pitanju je odnos ta dva. Ali ne samo ta dva jer nisu stvari toliko proste. One su veoma složene, mnogo je biohemijskih faktora ali ja sam izabrao dva čisto da bih ilustrovao poentu. Da li utice dva ili dva miliona faktora je nebitno za suštinu stvari. Biomehanika je ta istina. 

Motocikl i spejs šatl funkcionišu po identičnim principima. Po mehaničkim principima. 

Mozak je složeniji od najslozenijeg spejs šatla ali pokorava se istim zakonima prirode. 

Da li je moguće da vodimo ovu raspravu a da ne podrazumevamo da je seksualni nagon biološka (prirodna, dakle regulisana prirodnim zakonima) funkcija? 

Kako ja koji imam slabiji libido i snažniji super ego (frontalni režanj) mogu da osuđujem pohotnog čoveka koji menja žene kako stigne? Kako kada sam svestan da je i on proizvod svoje biologije? Zašto bih mislio da bih ja postupio drugačije ako bih imao njegovu biohemiju?? 

Koliki nam je bio libido kada smo bili deca a koliki je sada? A kakav će biti u dubokoj starosti u odnosu na ovaj danas? Razlika je BIOLOŠKA na psihološko-moralni aspekt iz njega sledi. 

Sada će neko da kaže- nije SAMO biološka.. I onda će da pomene savest, moral i trud. Međutim to su sve funkcije drugog dela mozga! Opet mozak! Funkcije koje samo čovek ima za razliku od drugih sisara sa kojima delimo primitivnije moždane sutrukture i njima svojstvene funkcije. 

I opet ima primera svetih koji su pobedeli svoj libido bez ikakve operacije mozga. To znaci da su sangom duha i Bozjom blagodacu menjali odredjene parametre u mozgu.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, grigorije22 рече

Tumaralo je poceo da prihvata ateisticke lazi zdravo za gotovo. Kao da je zaboravio sta je sveti Nil rekao od koga ce da dodje zlo u poslednjim vremenima.

Ma i kada bi mi matematički dokazali da Hrist ne postoji ja bih opet pre verovao Hristu nego matematici (dakle, mislim isto kao i pisac). Bez zezanja. To je kod mene tako. Druga je stvar što je moja vera slaba i nedelotvorna.

Ali ne vidim zašto su ono ateističke laži? Koliko ja vidim to su najobičnije suve činjenice. 

пре 1 сат, grigorije22 рече

Duh ne robuje samo mozgu vec celom telu. Zato je uveden post da bi se duh izdigao iznad tela. Iskustva trecih lica su medicinski i naucno potvrdjena i o tome ima u klipu sa Darkom Saricem. Masovne ubice su bile kroz istoriju pozivane na pokajanje i pokajali su se bez ikakve operacije mozga

Da to je druga varijanta, da duša robuje ali da ne proizilazi iz tela. To je Avgustinovo viđenje. Može biti.. 

Ovo sa masovnim ubistvima si promašio poentu. Ne ulazeći u to da li su se zaista pokajali iznutra jer to samo Bog moze znati. 

U budućnosti će biti moguće plastične operacije mozga kao što danas rade sa licem i polom!! 

Već je moguće genetski inženjeringom modifikovati psihičke (duševne?!?) karakteristike budućeg čoveka. Zašto ne bi? Kada se 85% genoma odnosi na mozak!! 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Tumaralo. рече

Da li je moguće da vodimo ovu raspravu

Кренуло је од тога да душа (или личност) мења мозак и показало се да то може код разних зависника. Ти затим кажеш то је исто мозак, ок, али онда немаш темељ да тражиш доказ да душа нешто ради са мозгом јер немаш никакву идеју шта би то могло бити :)

Сад да имаш неку муку са собом с којом ниси могао никако да се избориш и помолиш се и реши се, ти би рекао: исто мозак :) 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, grigorije22 рече

I opet ima primera svetih koji su pobedeli svoj libido bez ikakve operacije mozga. To znaci da su sangom duha i Bozjom blagodacu menjali odredjene parametre u mozgu.

"Snaga duha" je projava snažnog neokorteksa. Jaka volja. Kojom su suzbili projave primitivnijih delova mozga (koje delimo sa životinjama). 

Iskustva tih ljudi jesu interna drama delova mozga. 

Da li su ljudi svesni sledećih činjenica: Duševne bolesti se nasleđuju. Psihopate se rađaju. Genijalci se rađaju. Glupaci se rađaju. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Tumaralo. рече

Ma i kada bi mi matematički dokazali da Hrist ne postoji ja bih opet pre verovao Hristu nego matematici (dakle, mislim isto kao i pisac). Bez zezanja. To je kod mene tako. Druga je stvar što je moja vera slaba i nedelotvorna.

Ali ne vidim zašto su ono ateističke laži? Koliko ja vidim to su najobičnije suve činjenice. 

Da to je druga varijanta, da duša robuje ali da ne proizilazi iz tela. To je Avgustinovo viđenje. Može biti.. 

Ovo sa masovnim ubistvima si promašio poentu. Ne ulazeći u to da li su se zaista pokajali iznutra jer to samo Bog moze znati. 

U budućnosti će biti moguće plastične operacije mozga kao što danas rade sa licem i polom!! 

Već je moguće genetski inženjeringom modifikovati psihičke (duševne?!?) karakteristike budućeg čoveka. Zašto ne bi? Kada se 85% genoma odnosi na mozak!! 

Suve cinjenice ali su im zaključci divlji. Da, sve ce to moci da se radi i zato revnitelji vrište na nove tehnologije i pozivaju da se odbace sve moderne tehnologije jer su u službi antihrista. Postoje čak i proroštva svetih koje treba proveriti da ih nisu slučajno falsifikovali razni revnitelji o nezamislivom napretku nauke poslednjim vremenima. o produžavanju života i do 1000 godina.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Tumaralo. рече

"Snaga duha" je projava snažnog neokorteksa. Jaka volja. Kojom su suzbili projave primitivnijih delova mozga (koje delimo sa životinjama). 

Iskustva tih ljudi jesu interna drama delova mozga. 

Da li su ljudi svesni sledećih činjenica: Duševne bolesti se nasleđuju. Psihopate se rađaju. Genijalci se rađaju. Glupaci se rađaju. 

Kako ce on da osnazi neokorteks ako je rodjen sa istim koji je slab? Da, svesni su i pravoslavci prave razliku izmedju oboljenja mozga i djavoimanosti. Ta razlika se pravi jos od NZ. Subotari na primer skoro sve podvode pod demone. Nakljukas se opijatima i onda ti demon pravi vizije. Kao da su njemu potrebne opojne droge da bi delovao.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Vladan :::. рече

Сад да имаш неку муку са собом с којом ниси могао никако да се избориш и помолиш се и реши се, ти би рекао: исто мозак

Ne bih. Ako bi se manifestovalo na spoljnom planu. Mada i onda ne bih mogao razlikovati slučajnost od prave stvari al ajde..

Ako bi bilo iznutra mogao bi to biti samo mozak. Ali mislim da ne bih verovao da je mozak. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, grigorije22 рече

Kako ce on da osnazi neokorteks ako je rodjen sa istim koji je slab? Da, svesni su i pravoslavci prave razliku izmedju oboljenja mozga i djavoimanosti. Ta razlika se pravi jos od NZ. Subotari na primer skoro sve podvode pod demone. Nakljukas se opijatima i onda ti demon pravi vizije. Kao da su njemu potrebne opojne droge da bi delovao.

"Interni dijalog". Unutrašnja drama. Kao vegetativni nervni sistem. Kao sistem organa za varenje. Scenario zapisan u DNK koji se otkriva u kontekstu sredine. Automat. 

Ne znam kako su u NZ razlikovali demone od đavoimanosti? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Tumaralo. рече

"Interni dijalog". Unutrašnja drama. Kao vegetativni nervni sistem. Kao sistem organa za varenje. Scenario zapisan u DNK koji se otkriva u kontekstu sredine. Automat. 

Ne znam kako su u NZ razlikovali demone od đavoimanosti? 

Ma jasta bas zapisano u DNK kod onih koji su resili da promene zivot. Razlikkovanje izmedju dusevnih bolesti i djavoimanosti. O tome je pricao monah Arsenije Jovanovic i tacno naveo stih iz NZ.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 часа, Juanito рече

Психологија је и дан данас далеко од ”пунокрвне науке”, а камоли 1930. Јесте солидно напредовала и неке ствари у психологији јесу научне, ал овај га претера.

Поред тога, лик је сцијентиста и при том се понаша ко креационисти. Као што креационисти измисле неку своју теорију еволуције, па је онда обарају, тако и овај измисли неку своју верзију душе, па је онда доказује да таква душа не постоји, тј. да нема потребе да постоји јер се без ње може све објаснити.

Iako autor svakako žešće vuče na scientizam, nisi baš skroz u pravu... nije izmislio svoju verziju duše, pa to obarao... obarao je stavove Dekarta i Platona, koje je i citirao... i koje BTW i dan danas dele milioni ljudi i propagiraju mnogi sveštenici raznih religija...

Tačno je da nije oborio svaki mogući/postojeći teološki koncept duše (a pravi se da jeste), niti će nauka to moći da obori...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 часа, grigorije22 рече

Ako prihvatimo ovo znaci da se mi zabadava molimo za upokojene. Znaci da su svetitelji mrtvi i da ce da ozive tek nakon Parusije. Naravno postoji i ona teorija koja nije prihvacena u Crkvi o putovanju svetih iz Eshatona kroz vreme. Tako je sveti Serafim Sarovski mogao sam sebi da se javi. Boze me sacuvaj i sakloni. :krstix:

Jok... samo znači da (ako ne pređete na pravu stranu ;) ) treba da se manete argumenata zasnovanih na materijalnim stvarima, poput argumenata koje su u vezi sa ovim iznosili Dekart i Platon i God-of-the-gaps argumenata i da prosto verujete u svemoćnog Boga koji nije ograničen materijalnim...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Avocado рече

Jok... samo znači da (ako ne pređete na pravu stranu ;) ) treba da se manete argumenata zasnovanih na materijalnim stvarima, poput argumenata koje su u vezi sa ovim iznosili Dekart i Platon i da prosto verujete u svemoćnog Boga koji nije ograničen materijalnim...

To treba da se oglase teolozi i to oni starotarski Svetosavci. :ani_biggrin: A mogao bi i ovaj novatarski Milojkov.:D Samo da ne krene sa pricom o platonizmu kako nam dusa nije bitna zbog voskresenija.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Nakon što je konačno završena rekonstrukcija Trga republike, zbog koje su Beograđani doživljavali svakodnevne gužve i kašnjenja, odlučio sam da odem i pogledam kako sada izgleda centralni gradski trg.
      Prvi utisak mi je bio da se nalazim na ogromnom prostoru na kome „nešto nedostaje“. Kada sam malo bolje razmislio shvatio sam da „mnogo toga nedostaje“ odnosno da izuzev spomenika knezu Mihailu Obrenoviću na Trgu republike više nema ništa od nekadašnjih prepoznatljivih sadržaja. Nestala je fontana „Pod brezom“, na kojoj su postojale klupe, omiljeno mesto za odmor prolaznika i ljudi koji su čekali gradski prevoz na obližnjoj stanici. Uklonjen je i „MIlenijumski sat“, uobičajeno mesto za okupljanje omladine za izlazak u grad vikendom kao i velike betonske žardinjere oivičene klupama koje su služile kao odmorište umornim prolaznicima. Bez tih sadržaja Trg republike je besmisleno, brutalno i nepotrebno pretvoren u ogromnu površinu na kojoj nema gotovo ničega.
      Oni koji su osmislili ovakav izgled centralnog gradskog trga tvrde da je to zato što „trg i treba da bude veliki i širok“ i onda se navode primeri trgova iz Moskve, Londona, Brisela, Praga i tako dalje. Problem je u tome što navedene trgove okružuju znatno veće graževine ili spomenici nego što je slučaj sa Trgom republike pa se u njihovom slučaju gubi osećaj praznine koji je sada i te kako prisutan na centralnom beogradskom trgu. Takođe, kompletnom promenom izgleda Trga republike oni koji su ga kreirali ličili su ga sadržaja koji su bili deo ne samo njegove već i istorije i prepoznatljivosti celog Beograda. Sviđalo se to čelnicima grada ili ne, fontana, žardinjere pa čak i „Milenijumski sat“ su bili nešto po čemu su i trg i grad bili prepoznatljivi.
      Međutim, problem je u tome što to čelnike Beograda i vlast u Srbiji ne zanima uopšte. Oni ne vrše rekonstrukciju centralnih gradskih ulica već kompletno menjaju dosadašnji izgled grada. To je bio slučaj sa Cvetnim trgom (na kome ima svega sem cveća), zatim Trgom Slavija ( koji „krasi“ nezgrapna fontana kojoj se građani smeju), to je sada slučaj sa Trgom republike a ista sudbina čeka i Trg Nikole Pašića. Dugo sam se pitao otkud aktuelnim vlastima taj poriv da kada je reč o izgledu grada sve menjaju iz korena. I konačno sam shvatio. Pored toga što smatraju da je sve urađeno pre njih „nebitno i nedovoljno dobro“ oni tumače da će ruženjem starog i građenjem novog (koje neopravdano smatraju i „lepšim“) „uči u istoriju“ kao „neimari Beograda i ljudi koji su ostavili neizbrisiv trag kada je reč o njegovom izgledu“.
      Gradski čelnici ne samo da nemaju ukusa, ne osećaju dušu grada, ne razumeju šta Beograđane čini srećnim već su zbog svoje megalomanije i da imaju čime da se pohvale u predizbornoj kampanji zagorčali život sugrađanima kontraporduktivnim radovima na više lokacija u gradu. Ova vlast će zaista biti zapamćena u istoriji ali ne po onome što očekuje već po tome kako ne treba raditi ako voliš svoj grad.
          
      https://www.danas.rs/kolumna/gojko-vlaovic/trg-bez-duse/
       
    • Од Flojd,
      Nadjoh zanimljiv tekst, mozda ce biti mnogima od koristi:
      Ljubavni opsesivci smatraju da previše vole i imaju neverovatan „talenat“ da ih zainteresuje emocionalno nedostupni partner bez kapaciteta za bliskost, a nemir u stomaku pripisuju
      zaljubljenosti umesto znaku upozorenja. Integrisana osoba sa kapacitetom za bliskost im je nezanimljiva, previše mirna jer nema fatalnosti i dramatike. Nalaze partnera sa greškom jer žele da su potrebnin, esvesno očekujući da kao takvi neće biti ostavljeni. Nakon početnog trijumfa što su osvojili partnera, pokušavaju da ga menjaju (pokušavajući da mu suzbiju loše navike) i spašavaju (u bajkama opisan fenomen magičnog poljupca sa terapijskim efektom promene: lepotica i zver, princeza ljubi žabu). Pogrešno veruju da će snagom ljubavi promeniti partnera, čime nesvesno pokušavaju da poprave loše obrasce iz detinjstva (pored emocionalno nedostupnog roditelja razvijena je težnja da se za ljubav opsesivno bore i to na pogrešnom mestu, od osobe koja to ne može da pruži, a za to krive sebe). Kako u tome ne uspevaju (čak i ako se partner promeni postaje im kao takav nezanimljiv, pa uleću u drugu disfunkcionalnu vezu), iznova potvrđuju lošu sliku o sebi kao nekom ko ne zaslužuje ljubav, čime pojačavaju doživljaj inferiornosti. Preporučuje se psihoterapija u cilju podizanja samosvesti, preispitivanja disfunkcionalnih obrazaca i jačanja zdravih kapaciteta.
      Kada ljudi osećaju prihvaćenost lakše se zaljube i zavole, ali ako očekuju da će intenzitet razmene osećanja biti uvek isti, ako su „gladni ljubavi“ pre svega zbog nezadovoljenih potreba u detinjstvu, normalne svakodnevne oscilacije u vezi doživljavaju kao potencijalno ugrožavajuće, kao početak kraja, što vodi osećanju zanemarenosti i napuštenosti. Ko ne veruje u sopstvene potencijale sklon je ljubomori, zavisti, u svakome vidi opasnost po vezu, pa preovlađuje ljubavna opsesivnost.
      U savremenom svetu je često Facebook špijuniranje i u skladu sa tim tzv. opsesivno-kompulzivni fejsbuk poremećaj koji karakteriše stalno proveravanje profila partnera (sadašnjeg ili bivšeg), skupljanje „dokaza“ za neverstvo, okupiranost istim. Oni smatraju da ih samo određena osoba može usrećiti (dok se ne pojavi novi izvor fiksacije) i ne mogu prihvatiti da objekat požude bude srećan sa nekim drugim, dok oni pate. Kod integrisanih, normalnih osoba prekid veze prouzrokuje tugu, povlačenje, žalost za značajnim drugim, prihvatanje realnosti da bivši partner ima izbor, da je za vezu potrebno dvoje, dok kod neintegrisanih koje odlikuje tzv. cepanje (ili nekoga vole ili mrze, ništa između) dolazi do narcističkog besa, osvete i potrebe za dramatizacijom.
      Opsednutost nije zaljubljenost, mada se često izjednačava. Osoba gladna ljubavi opsesivce na početku tumači pogrešno, npr. na posesivnost i ljubomoru gleda kao na izraze ljubavi. Koriste se racionalizacije „toliko me voli da ne može bez mene“, preko mnogih oblika posesivnog ponašanja se prelazi i tone u destruktivnu vezu. Ljubomora je strah od gubitka ljubavi, predstavlja izraz nesigurnosti i i/ili projekciju sopstvenih nedozvoljenih težnji, a posesivnost se javlja kod osoba difuznih granica, koji drugog doživljavaju kao sopstveno vlasništvo. Na početku obično ne pokazuju pravo lice već socijalnu masku, iza zainteresovanosti za detalje, upoznavanja i brzog zbližavanja sa svima, sačekivanja, pokušaja menjanja najčešće se krije pokušaj kontrole. Ne tragaju za istinom, već traže dokaze nevere koje najčešće nema, ali to im nije bitno jer „znaju“ pravu istinu.
      Opsednutost nije ljubav. Kad neko voli, želi toj osobi dobro ali ne nametanjem stavova, menjanjem njenog izgleda, osobina i ponašanja. Teško mu je kad voljena osoba pati, pomaže maksimalno, raduje se kad je srećna, pruža užitak. Ljubavni opsesivci žele da menjaju nečiji izgled (boju kose, frizuru, način oblačenja, šminku, čak predlažu plastične operacije), porodicu, profesiju, prijatelje, hobije, veroispovest, način ishrane i sl., sve što predstavlja stub identiteta, doživljaja sebe, pod izgovorom „bolje od tebe znam šta je za tebe dobro“.
      Mnogi se opsesivno vežu za prvu vezu ili simpatiju i pored raskida, neopravdano veličaju njen značaj kao čiste, jedine prave, pa se emocionalno zatvaraju za naredne veze. Ne uviđaju da je njihovo ponašanje u toj vezi najverovatnije bilo ispravno jer je bilo iskreno, samo sa pogrešnom osobom. Tako se stvara začarani krug kojim se potvrđuje teza da je prva veza nešto posebno („samo jednom se ljubi“), a u stvari se izgubila nada da će opet voleti, pa se menja ponašanje. Mnogi se prerano vežu, što je u redu ako rade na vezi i zajedno psihološki rastu, što u životu nije toliko često. Kada se radi na sopstvenim potencijalima, ljubav u zrelijem dobu je često adekvatnija, sklonija kompromisima. Prava ljubav ne zna za godine, važno je na vezi raditi, napredovati zajedno.
      Da bi ljubavna veza funkcionisala adekvatno, potrebno je da oba partnera budu integrisana, tj.u dobroj komunikaciji sa samim sobom. Zato je upoznavanje sebe kroz psihoterapiju najbolji put koji vodi ljubavi. Uviđanjem sopstvenih mana i vrlina stiče se tolerancija, prihvatanjem sebe proširuju se kapaciteti za ljubav. Za razliku od opsednutosti u kojoj je dominantan doživljaj opterećenja i gušenja, ljubav ne guši, čak i kada se povremeno pojavljuju loši trenuci, najveći deo vremena je osoba srećna i ispunjena, pa ljubav predstavlja podsticaj za proširenje sopstvenih potencijala.
      Jedna od meta ljubavnog opsesivca može biti i integrisana osoba koja je u skladnoj vezi i koja jasno stavlja do znanja da ne želi da budu zajedno, a čija se uobičajna ljubaznost u početku pogrešno tumači. Ona se već dokazala kao neko ko ume da formira zdravu vezu i predstavlja ideal koji želi ljubavni opsesivac ali za to nema kapaciteta, pa teži da to ostvari zamenom sa partnerom integrisane osobe. Što ih integrisana osoba više odbija ne želeći da daje lažnu nadu, to se oni više prilepljuju i progone, jer njihova potreba nije da formiraju vezu punu bliskosti sa nekim ko je dostupan već da projektuju želje na nekoga sa kime ne mogu biti. Time se njihova misija puna patnje ispunjava jer veruju da prava ljubav mora da boli, da što je više prepreka i veća bol, veća je očekivana nagrada u vidu večite ljubavi. Pravi način komunikacije sa ovakvim osobama je diskretno prikazivanje sebe u socijalno manje poželjnom svetlu upravo u preuveličanim osobinama, a prekid komunikacije je najbolje izvesti tako da ljubavni opsesivci misle da su oni prekinuli komunikaciju.
      Ljubavni opsesivci kao izvor fiksacije najčešće biraju ili osobu socijalnu uspešnu baš po aspektu koji im lično manjka (fizička privlačnost, obrazovanje, društveni uticaj, situiranost), pokušavajući da preko nje kompenzuju sopstveni nedostatak ili submisivnu osobu koja ponavlja patološki obrazac dominacija-podređenost iz sopstvene primarne porodice (sa istorijom alkoholozma, zanemarivanja, fizičkih i/ili psihičkih zlostavljanja).
      Zaljubljeni misli stalno na voljenu osobu sa osećanjem ispunjenosti i prijatnosti, dok ljubavni opsesivci osećaju težinu, višak napetosti; zaljubljani ponekad čeka voljenu osobu posle posla da bi što više vremena proveli zajedno, dok opsesivci uhode da vidi sa kime izlazi; zaljubljeni često šalje mailove i sms-ove, dok opsesivci špijuniraju poruke, mailove i facebook profile, prisluškuju pozive; zaljubljeni povremeno zove, shvata da osoba ima i druge aktivnosti sem zajedničkog viđanja; dok ljubavni opsesivci zovu svaki čas uz povremeno isleđivanje zašto je npr. zauzet telefon; zaljubljenom je teško kada je ljubav neuzvraćena, ali to prihvata kao pravo na izbor, dok ljubavni opsesivci to doživljavaju kao veliku narcističku povredu, često iskaljuju bes („kako se usuđuje da raskine samnom“), smišljaju i sprovode osvetu.
      napisala: Jasna Bulajić-Stepanović psiholog-psihoterapeut, psiholog Mense Srbije, jasnab@mensa.r
      Ovo je deo teksta, procitajte ceo tekst na ovom linku: https://www.pharmamedica.rs/iz-ugla-psihologa/opsesivna-ljubav/  
    • Од JESSY,
      S vremena na vrijeme se plasira prijedlog da se predmet psihologijauvede u osnovnoškolski kurikulum. Međutim, to uvijek ostane samo na prijedlogu.
      Skoro sve aktivnosti današnjeg društva su bazirane na polju psihologije, počevši od jednostavnih prodajnih vještina i marketinških tehnika do masovne hipnoze i utjecaja propagande na ljude. Ponekad nam se može učiniti kako demokratski sistem prepoznaje vrijednost psihološkoga znanja u smislu bolje organizacije i upravljanja vlastitim životom, kao i u cilju postizanja prosperiteta društva. Ali to je samo privid.
      Učimo djecu misterijama hemije, a samo dvoje od mogućih 500 učenika će iskoristiti to znanje u toku života. Nešto veći broj učenika će u toku života koristiti zakone fizike naučene u školi. Znanja koja učenici stiču iz biologije su možda i jedina najbliža predmetu psihologije, ali se i ta znanja svode na organsku bazu bez uvođenja psihičke komponente.
      Predmet psihologija ne postoji u osnovnim školama. Ne samo da ne postoji u osnovnim školama, već nije prisutan u većini srednjih škola. Predmet psihologije koji sadrži sve važne faktore koji utiču na svjesnu i nesvjesnu komponentu našeg uma biva zanemaren. Pritom su učenici, u cilju boljeg razumjevanja samih sebe i međuljudskih odnosa, prinuđeni da informacije iz područja psihologije traže u magazinima zabavnog karaktera koji imaju samo djelimičan ili čak nikakav naučni kredibilitet.
      Pored boljeg razumjevanja vlastitih psihičkih procesa, psihologija kao predmet u školi bi učenike podučavala nekim važnim životnim aspektima kojima ćemo se detaljnije baviti u nastavku.
    • Од Branko D Tomic,
      Da bas tako upoznavanje srodne duse preko interneta, sta mislite o tome dal je moguce?
      Ja koliko vidim internet je pun prevara od strane svih koji se predstavljaju kao da su od zlata i najvece dobrice
      a u stvari su prevara i cinizam. Hajde malo da pojasnimo sustinu srodne duse i upoznavanja....
       
      P.S Nemam nista protiv kada bih nasao srodnu dusu po pitanju dobrote na internetu. Ako bi bilo sudjeno, voleo bih da upoznam jednu svoju a da je pravoslavna, slobodno moze da mi se javi u privatnoj poruci....
    • Од Rtanj,
      Šta mislte o tzv savremenoj psihologiji: Moć podsvesti, Najveći trgovac na svetu, Moć pozitivnog mišljenja, Sve se dešava s razlogom, Put kojim se ređe ide... U kojoj meri mogu pomoći ljudima da savladaju svoje strahove, probleme i nedoumice? Ako nemate pozitivno mišljenje o toj literaturi, molim vas predložite onu koja po vama može pomoći ljudima u postizanju duhovnog mira. Sveto Pismo se podrazumeva. Post i Molitva takođe.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...