Jump to content

Neurobiologija i moderna psihologija negiraju postojanje besmrtne duse


Recommended Posts

Naiđoh danas kod @Александар Милојков na fejsu nešto od svetog Justina Ćelijskog što je relevantno za ovu temu:

Ако се деси да се рука одвоји од тела, дух који потиче из мозга тражећи руку, већ ако је не нађе на њеном месту, он јој и не даје себе; тако исто бива и овде, ако нисмо међу собом повезани љубављу. Љубав сазидава, сједињује, зближава и везује нас међу собом . Стога ако хоћемо да добијемо Духа од Главе, будимо међусобно повезани. Постоје две врсте одвајања од тела Цркве: једна - када хладнимо у љубави, а друга - када се усуђујемо учинити нешто недостојно према телу Цркве. И у једном и у другом случају ми одвајамо себе од целине. Макар учинили безбројна дела, ми ћемо бити осуђени не мање од оних који су мучили тело Господа Христа, ако будемо комадали целост Цркве.

Свети Јустин Ћелијски

-----

To da duh potiče iz mozga, svakako nije dogmat Crkve.

Niti je naučna činjenica.

Mogli bismo reći da se radi o filozofskom uverenju svetog Justina. Uverenju koje je veoma neobično za jednog pravoslavnog svetitelja...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 4 weeks later...

  

  • Replies 328
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

Top Posters In This Topic

Popular Posts

Прво теологија мора да буде начисто са тим шта је душа па после да се препире са науком. Неке феномене које не може да објасни а који би условно могли да се схвате као неке индиције постојања душе, на

Па не знамо ни шта је тачно душа. Чак се и у теологији могу наћи разна тумачења. Али рецимо да је сасвим могуће да је то нешто што је Бог удахнуо у човека да би га учинио боголиким, бесмртним (по благ

Управо тако. Психолози под душом подразумевају ”нешто” што настаје као скуп можданих активности. И сад овај каже како за то нешто није потребно натприродно да би се објаснило. Па наравно да није, ал р

Posted Images

  • 10 months later...

 

Prošle godine u ovo vreme smo imali raspravu na ovoj temi u smislu "moralna odgovornost i mozak, slobodna volja i mozak itd"...

Međutim, u prosvećenim krugovima, tu nema ničeg kontroverznog. 

Stvari su kristalno jasne.

"Duša, moral i ponašanje" samo su epifenomeni mozga. Sve ima svoj biološki osnov i čisto naturalističko, striktno determinističko objašnjenje dodatno produbljeno teorijom evolucije.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, Tumaralo. рече

"Duša, moral i ponašanje" samo su epifenomeni mozga. Sve ima svoj biološki osnov i čisto naturalističko, striktno determinističko objašnjenje dodatno produbljeno teorijom evolucije.

 

Да се условно сложимо да су душа , морал и понашање пратећи феномени мозга....још само да одговоримо на питање. Чији је епифеномен мозак ? Ја знам, а ти ?  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 часа, Tumaralo. рече

 

Prošle godine u ovo vreme smo imali raspravu na ovoj temi u smislu "moralna odgovornost i mozak, slobodna volja i mozak itd"...

Međutim, u prosvećenim krugovima, tu nema ničeg kontroverznog. 

Stvari su kristalno jasne.

"Duša, moral i ponašanje" samo su epifenomeni mozga. Sve ima svoj biološki osnov i čisto naturalističko, striktno determinističko objašnjenje dodatno produbljeno teorijom evolucije.

 

Nista onda ,.... da ukinemo zakone i zakonodavstvo koje pociva na slobodnom izboru i delovanju ljudi..... i na kraju krajeva da se ne trudimo u vrlini i pravrednosti i lepom ponasanju prema svim ljudima,.... stvarno ne znam kako ti prosveceni gledaju na moral i pravednost iz tog detetminizma.....:scratch_head:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, Bokisd рече

Nista onda ,.... da ukinemo zakone i zakonodavstvo koje pociva na slobodnom izboru i delovanju ljudi..... i na kraju krajeva da se ne trudimo u vrlini i pravrednosti i lepom ponasanju prema svim ljudima,.... stvarno ne znam kako ti prosveceni gledaju na moral i pravednost iz tog detetminizma.....:scratch_head:

Nema to veze, zakoni ostaju.

Tigar kada napada ljude napada jer je tako programiran. To ne znači da nećemo staviti tigra iza rešetaka.

Što se tiče veze prava i neurologije razvija se "neurolaw" ali sami počeci su u pitanju, na tom planu nema šta drastično da se menja.

Ali ko zna šta budućnost nosi.

Svašta je mislivo u duhu SF-a.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Bokisd рече

Nista onda ,.... da ukinemo zakone i zakonodavstvo koje pociva na slobodnom izboru i delovanju ljudi..... i na kraju krajeva da se ne trudimo u vrlini i pravrednosti i lepom ponasanju prema svim ljudima,.... stvarno ne znam kako ti prosveceni gledaju na moral i pravednost iz tog detetminizma.....:scratch_head:

Iako nisam determinista (mada neki nazivaju kompatibilizam "mekim determinizmom"), ne znam zašto ljudi često misle da je kazneni sistem nekako suprotan determinizmu... zaprećena kazna je samo jedna od stvari koje determinišu tvoje ponašanje i to prilično efikasno...

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 16 часа, Avocado рече

Iako nisam determinista (mada neki nazivaju kompatibilizam "mekim determinizmom"), ne znam zašto ljudi često misle da je kazneni sistem nekako suprotan determinizmu... zaprećena kazna je samo jedna od stvari koje determinišu tvoje ponašanje i to prilično efikasno...

 

Štaviše, osnovna svrha kažnjavanja jeste generalna prevencija koja računa na to da su ljudi determinisana bića.

U smislu "ako ljudi vide da se određeno ponašanje kažnjava onda se neće ponašati na takav način".

(Svaka) nauka da bi bila nauka, mora da pretpostavi determinizam.

quote-the-assumption-of-an-absolute-determinism-is-the-essential-foundation-of-every-scientific-max-planck-105-56-35.jpg.a862cff913aef7c0fc98622d53a5b54b.jpg

A što se tiče filozofije, meki determinizam u obliku "mogu da radim šta hoću sve dok me nešto od spolja ne spreči" niko ne negira (to je Hjumovo stanovište i u literaturi ga zato svrstavaju  u meke deterministe).

Međutim, u krajnjoj liniji Hjum je bio čvrsti determinista kao skoro svaki veliki filozof jer je poenta u hteti. 

Mogu da radim šta hoću ali ne mogu da hoću da hoću (i tako ad infinitum)Nismo slobodni da izaberemo htenje. 

Zamislimo nekoga sa konfliktom motiva. Homoseksualac koji ima patrijahalnog oca npr. i kome je jako stalo da bude prihvaćen od strane svog oca.  Sve bi rešio samo ako izmenio jedno od dva konfliktna htenja. Ali nema tu opciju. Može samo da se nada da će ga vremenom napustiti jedno od dva htenja a u suprotnom je priklješten zauvek. 

Istinski slobodna volja je nemisliva stvar i spada u tešku metafiziku. Boga je lakše zamisliti nego "slobodnu volju". Zato će promišljeniji pobornici slobodne volje obavezno biti teisti i nepoznatu i nemislivu stvar objašnjavati sa nepoznatom i jedva mislivom pa će reći da je sloboda u stvari "zajednica sa Bogom" ili "hteti ono što Bog hoće"... "Neka bude volja Tvoja ..."

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Tumaralo. рече

(Svaka) nauka da bi bila nauka, mora da pretpostavi determinizam.

Цела физика 20. века се дословно заснива на недетерминизму. Не само да не мора да претпостави детерминизам, него пада у воду с детерминизмом.

Појаве се само приближно детерминистички понашају ако су честице довољно велике и ако су конституентни система релативно независни (без обзира на величину).

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, Juanito рече

Цела физика 20. века се дословно заснива на недетерминизму. Не само да не мора да претпостави детерминизам, него пада у воду с детерминизмом.

Појаве се само приближно детерминистички понашају ако су честице довољно велике и ако су конституентни система релативно независни (без обзира на величину).

To me čudi.

Zar su prestali da formiraju hipoteze na osnovu empirijskih podataka i da na temelju istih iznose predikcije koje nastoje da provere?

Msm, poznato mi je da se svašta nešto čudno dešava tamo dole, da čestice random dolaze i odlaze iz egzistencije i da postoji čak i retrokauzalnost ali zar ne mora nauka da se zasniva na determinizmu ? A posle nek barata 99% vremena sa nedeterminisanim stvarčicama.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 21 минута, Tumaralo. рече

To me čudi.

Zar su prestali da formiraju hipoteze na osnovu empirijskih podataka i da na temelju istih iznose predikcije koje nastoje da provere?

Msm, poznato mi je da se svašta nešto čudno dešava tamo dole, da čestice random dolaze i odlaze iz egzistencije i da postoji čak i retrokauzalnost ali zar ne mora nauka da se zasniva na determinizmu ? A posle nek barata 99% vremena sa nedeterminisanim stvarčicama.

Предикције можеш да правиш у оквиру недетерминизма, само користиш другачији математички апарат. Уместо да систем опишеш детерминистичком функцијом, описујеш је функцијом чији је квадрат пропорционалан вероватноћи догађаја, а то онда можеш да мериш. За ове недерминистичке феномене који нису квантне природе такође имаш математички апарат (теорија хаоса, стохастичке методе итд).

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Nakon što je konačno završena rekonstrukcija Trga republike, zbog koje su Beograđani doživljavali svakodnevne gužve i kašnjenja, odlučio sam da odem i pogledam kako sada izgleda centralni gradski trg.
      Prvi utisak mi je bio da se nalazim na ogromnom prostoru na kome „nešto nedostaje“. Kada sam malo bolje razmislio shvatio sam da „mnogo toga nedostaje“ odnosno da izuzev spomenika knezu Mihailu Obrenoviću na Trgu republike više nema ništa od nekadašnjih prepoznatljivih sadržaja. Nestala je fontana „Pod brezom“, na kojoj su postojale klupe, omiljeno mesto za odmor prolaznika i ljudi koji su čekali gradski prevoz na obližnjoj stanici. Uklonjen je i „MIlenijumski sat“, uobičajeno mesto za okupljanje omladine za izlazak u grad vikendom kao i velike betonske žardinjere oivičene klupama koje su služile kao odmorište umornim prolaznicima. Bez tih sadržaja Trg republike je besmisleno, brutalno i nepotrebno pretvoren u ogromnu površinu na kojoj nema gotovo ničega.
      Oni koji su osmislili ovakav izgled centralnog gradskog trga tvrde da je to zato što „trg i treba da bude veliki i širok“ i onda se navode primeri trgova iz Moskve, Londona, Brisela, Praga i tako dalje. Problem je u tome što navedene trgove okružuju znatno veće graževine ili spomenici nego što je slučaj sa Trgom republike pa se u njihovom slučaju gubi osećaj praznine koji je sada i te kako prisutan na centralnom beogradskom trgu. Takođe, kompletnom promenom izgleda Trga republike oni koji su ga kreirali ličili su ga sadržaja koji su bili deo ne samo njegove već i istorije i prepoznatljivosti celog Beograda. Sviđalo se to čelnicima grada ili ne, fontana, žardinjere pa čak i „Milenijumski sat“ su bili nešto po čemu su i trg i grad bili prepoznatljivi.
      Međutim, problem je u tome što to čelnike Beograda i vlast u Srbiji ne zanima uopšte. Oni ne vrše rekonstrukciju centralnih gradskih ulica već kompletno menjaju dosadašnji izgled grada. To je bio slučaj sa Cvetnim trgom (na kome ima svega sem cveća), zatim Trgom Slavija ( koji „krasi“ nezgrapna fontana kojoj se građani smeju), to je sada slučaj sa Trgom republike a ista sudbina čeka i Trg Nikole Pašića. Dugo sam se pitao otkud aktuelnim vlastima taj poriv da kada je reč o izgledu grada sve menjaju iz korena. I konačno sam shvatio. Pored toga što smatraju da je sve urađeno pre njih „nebitno i nedovoljno dobro“ oni tumače da će ruženjem starog i građenjem novog (koje neopravdano smatraju i „lepšim“) „uči u istoriju“ kao „neimari Beograda i ljudi koji su ostavili neizbrisiv trag kada je reč o njegovom izgledu“.
      Gradski čelnici ne samo da nemaju ukusa, ne osećaju dušu grada, ne razumeju šta Beograđane čini srećnim već su zbog svoje megalomanije i da imaju čime da se pohvale u predizbornoj kampanji zagorčali život sugrađanima kontraporduktivnim radovima na više lokacija u gradu. Ova vlast će zaista biti zapamćena u istoriji ali ne po onome što očekuje već po tome kako ne treba raditi ako voliš svoj grad.
          
      https://www.danas.rs/kolumna/gojko-vlaovic/trg-bez-duse/
       
    • Од Flojd,
      Nadjoh zanimljiv tekst, mozda ce biti mnogima od koristi:
      Ljubavni opsesivci smatraju da previše vole i imaju neverovatan „talenat“ da ih zainteresuje emocionalno nedostupni partner bez kapaciteta za bliskost, a nemir u stomaku pripisuju
      zaljubljenosti umesto znaku upozorenja. Integrisana osoba sa kapacitetom za bliskost im je nezanimljiva, previše mirna jer nema fatalnosti i dramatike. Nalaze partnera sa greškom jer žele da su potrebnin, esvesno očekujući da kao takvi neće biti ostavljeni. Nakon početnog trijumfa što su osvojili partnera, pokušavaju da ga menjaju (pokušavajući da mu suzbiju loše navike) i spašavaju (u bajkama opisan fenomen magičnog poljupca sa terapijskim efektom promene: lepotica i zver, princeza ljubi žabu). Pogrešno veruju da će snagom ljubavi promeniti partnera, čime nesvesno pokušavaju da poprave loše obrasce iz detinjstva (pored emocionalno nedostupnog roditelja razvijena je težnja da se za ljubav opsesivno bore i to na pogrešnom mestu, od osobe koja to ne može da pruži, a za to krive sebe). Kako u tome ne uspevaju (čak i ako se partner promeni postaje im kao takav nezanimljiv, pa uleću u drugu disfunkcionalnu vezu), iznova potvrđuju lošu sliku o sebi kao nekom ko ne zaslužuje ljubav, čime pojačavaju doživljaj inferiornosti. Preporučuje se psihoterapija u cilju podizanja samosvesti, preispitivanja disfunkcionalnih obrazaca i jačanja zdravih kapaciteta.
      Kada ljudi osećaju prihvaćenost lakše se zaljube i zavole, ali ako očekuju da će intenzitet razmene osećanja biti uvek isti, ako su „gladni ljubavi“ pre svega zbog nezadovoljenih potreba u detinjstvu, normalne svakodnevne oscilacije u vezi doživljavaju kao potencijalno ugrožavajuće, kao početak kraja, što vodi osećanju zanemarenosti i napuštenosti. Ko ne veruje u sopstvene potencijale sklon je ljubomori, zavisti, u svakome vidi opasnost po vezu, pa preovlađuje ljubavna opsesivnost.
      U savremenom svetu je često Facebook špijuniranje i u skladu sa tim tzv. opsesivno-kompulzivni fejsbuk poremećaj koji karakteriše stalno proveravanje profila partnera (sadašnjeg ili bivšeg), skupljanje „dokaza“ za neverstvo, okupiranost istim. Oni smatraju da ih samo određena osoba može usrećiti (dok se ne pojavi novi izvor fiksacije) i ne mogu prihvatiti da objekat požude bude srećan sa nekim drugim, dok oni pate. Kod integrisanih, normalnih osoba prekid veze prouzrokuje tugu, povlačenje, žalost za značajnim drugim, prihvatanje realnosti da bivši partner ima izbor, da je za vezu potrebno dvoje, dok kod neintegrisanih koje odlikuje tzv. cepanje (ili nekoga vole ili mrze, ništa između) dolazi do narcističkog besa, osvete i potrebe za dramatizacijom.
      Opsednutost nije zaljubljenost, mada se često izjednačava. Osoba gladna ljubavi opsesivce na početku tumači pogrešno, npr. na posesivnost i ljubomoru gleda kao na izraze ljubavi. Koriste se racionalizacije „toliko me voli da ne može bez mene“, preko mnogih oblika posesivnog ponašanja se prelazi i tone u destruktivnu vezu. Ljubomora je strah od gubitka ljubavi, predstavlja izraz nesigurnosti i i/ili projekciju sopstvenih nedozvoljenih težnji, a posesivnost se javlja kod osoba difuznih granica, koji drugog doživljavaju kao sopstveno vlasništvo. Na početku obično ne pokazuju pravo lice već socijalnu masku, iza zainteresovanosti za detalje, upoznavanja i brzog zbližavanja sa svima, sačekivanja, pokušaja menjanja najčešće se krije pokušaj kontrole. Ne tragaju za istinom, već traže dokaze nevere koje najčešće nema, ali to im nije bitno jer „znaju“ pravu istinu.
      Opsednutost nije ljubav. Kad neko voli, želi toj osobi dobro ali ne nametanjem stavova, menjanjem njenog izgleda, osobina i ponašanja. Teško mu je kad voljena osoba pati, pomaže maksimalno, raduje se kad je srećna, pruža užitak. Ljubavni opsesivci žele da menjaju nečiji izgled (boju kose, frizuru, način oblačenja, šminku, čak predlažu plastične operacije), porodicu, profesiju, prijatelje, hobije, veroispovest, način ishrane i sl., sve što predstavlja stub identiteta, doživljaja sebe, pod izgovorom „bolje od tebe znam šta je za tebe dobro“.
      Mnogi se opsesivno vežu za prvu vezu ili simpatiju i pored raskida, neopravdano veličaju njen značaj kao čiste, jedine prave, pa se emocionalno zatvaraju za naredne veze. Ne uviđaju da je njihovo ponašanje u toj vezi najverovatnije bilo ispravno jer je bilo iskreno, samo sa pogrešnom osobom. Tako se stvara začarani krug kojim se potvrđuje teza da je prva veza nešto posebno („samo jednom se ljubi“), a u stvari se izgubila nada da će opet voleti, pa se menja ponašanje. Mnogi se prerano vežu, što je u redu ako rade na vezi i zajedno psihološki rastu, što u životu nije toliko često. Kada se radi na sopstvenim potencijalima, ljubav u zrelijem dobu je često adekvatnija, sklonija kompromisima. Prava ljubav ne zna za godine, važno je na vezi raditi, napredovati zajedno.
      Da bi ljubavna veza funkcionisala adekvatno, potrebno je da oba partnera budu integrisana, tj.u dobroj komunikaciji sa samim sobom. Zato je upoznavanje sebe kroz psihoterapiju najbolji put koji vodi ljubavi. Uviđanjem sopstvenih mana i vrlina stiče se tolerancija, prihvatanjem sebe proširuju se kapaciteti za ljubav. Za razliku od opsednutosti u kojoj je dominantan doživljaj opterećenja i gušenja, ljubav ne guši, čak i kada se povremeno pojavljuju loši trenuci, najveći deo vremena je osoba srećna i ispunjena, pa ljubav predstavlja podsticaj za proširenje sopstvenih potencijala.
      Jedna od meta ljubavnog opsesivca može biti i integrisana osoba koja je u skladnoj vezi i koja jasno stavlja do znanja da ne želi da budu zajedno, a čija se uobičajna ljubaznost u početku pogrešno tumači. Ona se već dokazala kao neko ko ume da formira zdravu vezu i predstavlja ideal koji želi ljubavni opsesivac ali za to nema kapaciteta, pa teži da to ostvari zamenom sa partnerom integrisane osobe. Što ih integrisana osoba više odbija ne želeći da daje lažnu nadu, to se oni više prilepljuju i progone, jer njihova potreba nije da formiraju vezu punu bliskosti sa nekim ko je dostupan već da projektuju želje na nekoga sa kime ne mogu biti. Time se njihova misija puna patnje ispunjava jer veruju da prava ljubav mora da boli, da što je više prepreka i veća bol, veća je očekivana nagrada u vidu večite ljubavi. Pravi način komunikacije sa ovakvim osobama je diskretno prikazivanje sebe u socijalno manje poželjnom svetlu upravo u preuveličanim osobinama, a prekid komunikacije je najbolje izvesti tako da ljubavni opsesivci misle da su oni prekinuli komunikaciju.
      Ljubavni opsesivci kao izvor fiksacije najčešće biraju ili osobu socijalnu uspešnu baš po aspektu koji im lično manjka (fizička privlačnost, obrazovanje, društveni uticaj, situiranost), pokušavajući da preko nje kompenzuju sopstveni nedostatak ili submisivnu osobu koja ponavlja patološki obrazac dominacija-podređenost iz sopstvene primarne porodice (sa istorijom alkoholozma, zanemarivanja, fizičkih i/ili psihičkih zlostavljanja).
      Zaljubljeni misli stalno na voljenu osobu sa osećanjem ispunjenosti i prijatnosti, dok ljubavni opsesivci osećaju težinu, višak napetosti; zaljubljani ponekad čeka voljenu osobu posle posla da bi što više vremena proveli zajedno, dok opsesivci uhode da vidi sa kime izlazi; zaljubljeni često šalje mailove i sms-ove, dok opsesivci špijuniraju poruke, mailove i facebook profile, prisluškuju pozive; zaljubljeni povremeno zove, shvata da osoba ima i druge aktivnosti sem zajedničkog viđanja; dok ljubavni opsesivci zovu svaki čas uz povremeno isleđivanje zašto je npr. zauzet telefon; zaljubljenom je teško kada je ljubav neuzvraćena, ali to prihvata kao pravo na izbor, dok ljubavni opsesivci to doživljavaju kao veliku narcističku povredu, često iskaljuju bes („kako se usuđuje da raskine samnom“), smišljaju i sprovode osvetu.
      napisala: Jasna Bulajić-Stepanović psiholog-psihoterapeut, psiholog Mense Srbije, jasnab@mensa.r
      Ovo je deo teksta, procitajte ceo tekst na ovom linku: https://www.pharmamedica.rs/iz-ugla-psihologa/opsesivna-ljubav/  
    • Од JESSY,
      S vremena na vrijeme se plasira prijedlog da se predmet psihologijauvede u osnovnoškolski kurikulum. Međutim, to uvijek ostane samo na prijedlogu.
      Skoro sve aktivnosti današnjeg društva su bazirane na polju psihologije, počevši od jednostavnih prodajnih vještina i marketinških tehnika do masovne hipnoze i utjecaja propagande na ljude. Ponekad nam se može učiniti kako demokratski sistem prepoznaje vrijednost psihološkoga znanja u smislu bolje organizacije i upravljanja vlastitim životom, kao i u cilju postizanja prosperiteta društva. Ali to je samo privid.
      Učimo djecu misterijama hemije, a samo dvoje od mogućih 500 učenika će iskoristiti to znanje u toku života. Nešto veći broj učenika će u toku života koristiti zakone fizike naučene u školi. Znanja koja učenici stiču iz biologije su možda i jedina najbliža predmetu psihologije, ali se i ta znanja svode na organsku bazu bez uvođenja psihičke komponente.
      Predmet psihologija ne postoji u osnovnim školama. Ne samo da ne postoji u osnovnim školama, već nije prisutan u većini srednjih škola. Predmet psihologije koji sadrži sve važne faktore koji utiču na svjesnu i nesvjesnu komponentu našeg uma biva zanemaren. Pritom su učenici, u cilju boljeg razumjevanja samih sebe i međuljudskih odnosa, prinuđeni da informacije iz područja psihologije traže u magazinima zabavnog karaktera koji imaju samo djelimičan ili čak nikakav naučni kredibilitet.
      Pored boljeg razumjevanja vlastitih psihičkih procesa, psihologija kao predmet u školi bi učenike podučavala nekim važnim životnim aspektima kojima ćemo se detaljnije baviti u nastavku.
    • Од Branko D Tomic,
      Da bas tako upoznavanje srodne duse preko interneta, sta mislite o tome dal je moguce?
      Ja koliko vidim internet je pun prevara od strane svih koji se predstavljaju kao da su od zlata i najvece dobrice
      a u stvari su prevara i cinizam. Hajde malo da pojasnimo sustinu srodne duse i upoznavanja....
       
      P.S Nemam nista protiv kada bih nasao srodnu dusu po pitanju dobrote na internetu. Ako bi bilo sudjeno, voleo bih da upoznam jednu svoju a da je pravoslavna, slobodno moze da mi se javi u privatnoj poruci....
    • Од Rtanj,
      Šta mislte o tzv savremenoj psihologiji: Moć podsvesti, Najveći trgovac na svetu, Moć pozitivnog mišljenja, Sve se dešava s razlogom, Put kojim se ređe ide... U kojoj meri mogu pomoći ljudima da savladaju svoje strahove, probleme i nedoumice? Ako nemate pozitivno mišljenje o toj literaturi, molim vas predložite onu koja po vama može pomoći ljudima u postizanju duhovnog mira. Sveto Pismo se podrazumeva. Post i Molitva takođe.

×
×
  • Креирај ново...