Jump to content
grigorije22

Neurobiologija i moderna psihologija negiraju postojanje besmrtne duse

Recommended Posts

Прво теологија мора да буде начисто са тим шта је душа па после да се препире са науком. Неке феномене које не може да објасни а који би условно могли да се схвате као неке индиције постојања душе, наука или игнорише или објашњава тако да вређа и оне које је проучавала и оне који читају неку студију (нпр. ретке студије о клиничкој смрти, периоду без мождане активности и сличним феноменима).

Али, наука је све време "у предности", мада праве компетиције ту и нема, јер зна о чему прича, док цела теологија, свих религија на свету, иако у свакој теологији негде постоји термин душа или нешто слично, не зна о чему прича, јер нико никад и није пробао да објасни до краја шта је то "душа". Све док се то не деси, ми немамо шта да замеримо оваквим студијама, јер не знамо ни о чему причамо.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 32 минута, Tristatri рече

Pravoslavna Crkva smatra da plod ima dušu od momenta začeća

Međutim, nauka je utvrdila suprotno. 

Uzmimo u obzir jedan dokumentovan slučaj. 

Čovek je bio moralan, radan i poštovan. Otac ćerke. Onda je najednom počeo seksualno da zlostavlja svoju ćerku. Došlo je do suda i tokom dokaznog postupka na sudu, posle psihijatrijskog veštačenja, ispostavilo se da je imao tumor na mozgu, frontalni režanj. Kada su mu odstranili tumor on je ponovo postao moralan i normalan otac. Nekoliko godina posle toga on je ponovio zločin. Ispostavilo da mu se tumor vratio. Ponovo su ga odstranili i ponovo je postao moralan i normalan. 

Ono što se u mitologiji nazivalo dušom u stvari je epifenomen mehanike mozga.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Tumaralo. рече

Međutim, nauka je utvrdila suprotno. 

Uzmimo u obzir jedan dokumentovan slučaj. 

Čovek je bio moralan, radan i poštovan. Otac ćerke. Onda je najednom počeo seksualno da zlostavlja svoju ćerku. Došlo je do suda i tokom dokaznog postupka na sudu, posle psihijatrijskog veštačenja, ispostavilo se da je imao tumor na mozgu, frontalni režanj. Kada su mu odstranili tumor on je ponovo postao moralan i normalan otac. Nekoliko godina posle toga on je ponovio zločin. Ispostavilo da mu se tumor vratio. Ponovo su ga odstranili i ponovo je postao moralan i normalan. 

Ono što se u mitologiji nazivalo dušom u stvari je epifenomen mehanike mozga.

Ako cemo da idemo tom logikom onda se postavlja pitanje sta ce coveku uopste organi? Sta ce coveku mozak kada je dovoljna dusa odnosno duh? Ako dodje do ostecenja mozga logicno je da dusa pocne da upravlja rukom. Po tom principu su onda slepi ljudi veliki dokaz da dusa ne postoji. Jer kada bi postojala onda bi slep covek gledao uz pomoc duse.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Tumaralo. рече

Duša je arhaični, mitološko-poetski termin za - epifenomen fiziologije i strukture mozga.

Kao što biohemijski procesi u bubregu proizvode mokraću tako biohemijski procesi u mozgu proizvode psihu (gr. duša).

Svaka psihička funkcija (inteligencija, volja, memorija, percepcija..), afektivna stanja, karakter, savest, sve to u potpunosti zavisi od fiziologije i strukture mozga. Endokrini sistem je takođe od uticaja.

Cekaj, nisam bas razumeo, da li onda sva osecanja,ljubav, mrznja, strah, zelja i strast, imaginacija, masta,..... volja, jaka ili slaba,  slobodna volja,...da sve to dolazi 'samo' iz fiziolofije i strukture mozga ?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, grigorije22 рече

Koji osnov?

Sve što opažamo jeste samo predstava stvarnosti ali ne i sama stvarnost. 

I taj mozak, i taj karakter, i te emocije, i te misli.. 

U našoj svesti, imamo posla samo sa pojavama stvari ali ne i sa stvarima kakve su po sebi (obejktivno). 

Zatim, najveći filozofi su nam ukazali na to da su sami prostor i vreme ništa drugo do forme naše svesti kojima sebi predstavljamo stvarnost. 

Šta se krije van vremena i prostora? 

Da li ikako možemo znati? 

Interesantno, Hristos ima šta da kaže na tu temu! 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Bokisd рече

Cekaj, nisam bas razumeo, da li onda sva osecanja,ljubav, mrznja, strah, zelja i strast, imaginacija, masta,..... volja, jaka ili slaba,  slobodna volja,...da sve to dolazi 'samo' iz fiziolofije i strukture mozga ?

Pa naravno. 

Vršeni su eksperimenti a i dokumentovani su brojni slučajevi. 

Obrati pažnju na moj gornji post o ocu zlostavljaču. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

.

Svako ko je upoznat saosnovima fiziologije uopšte i fiziologije CNS-a i VNS-a (i eventualno farmakologije) ništa mu ne mora biti previše sporno gledano hemijski tj. biohemijski. Ali mislim da nauka još uvek nema odgovore na neka pitanja: npr. šta je 'materijalna baza'  (ili biohemijska osnova) memorije. Postoje teorije i hipoteze ali ne i konačan jasan odgovor (iliti bar ne objavljen). Ovo pitanje je tek prosto u odnosu na pitanje duše ... Mislim da će proći još mnogo vode ... 

Memories can be changed or distorted and they’re irrelevant if you have the facts ... So how can you forgive if you can't remember to forget? 

.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, grigorije22 рече

Ako cemo da idemo tom logikom onda se postavlja pitanje sta ce coveku uopste organi? Sta ce coveku mozak kada je dovoljna dusa odnosno duh? Ako dodje do ostecenja mozga logicno je da dusa pocne da upravlja rukom. Po tom principu su onda slepi ljudi veliki dokaz da dusa ne postoji. Jer kada bi postojala onda bi slep covek gledao uz pomoc duse.

Mislim da se nismo razumeli. 

Onaj moj primer je ukazivao na to da je duša iluzija. 

Baš kao i ti sad. Tako da se slažemo. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Tristatri рече

.Pravoslavna Crkva smatra da plod ima dušu od momenta začeća. 

пре 16 минута, Tumaralo. рече

Međutim, nauka je utvrdila suprotno. 

Оно што је поента је да је од тренутка зачећа, што се Цркве тиче, то цео човек, комплетан, јединствен, као и било ко ко се већ родио.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Tumaralo. рече

Mislim da se nismo razumeli. 

Onaj moj primer je ukazivao na to da je duša iluzija. 

Baš kao i ti sad. Tako da se slažemo. 

Ne slazemo se. Covek je bice sastavljeno od tela plus duh. Hriscanstvo razlikuje nesto sto se zove Um nous koga poseduje svaki covek cak i beba. Covek koji je retardiran poseduje um koji je u potpunosti razvijen bez obzira na mozak. Ovo su oci znali i razlikovali mnogo pre pojave neurobilogije. Starac Porfirije Kavsokalivit je jos u telu gledao duhovnim ocima kao i blazena Matrona Moskovska. Starac Pajsije Svetogorac je duhovnim ocima imao priliku da vidi napustanje duse iz tela. Jakov Calikis takodje duhovnim ocima spustanje angela na liturgiji. Zatim klip koji sam postavio o cudu u Mednoj i javljanju tri monaha koji su ubijeni u 15 veku. Zato sve te cinjenice moraju drugacije da budu objasnjene. 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 24 минута, Tumaralo. рече

Međutim, nauka je utvrdila suprotno. 

Uzmimo u obzir jedan dokumentovan slučaj. 

Čovek je bio moralan, radan i poštovan. Otac ćerke. Onda je najednom počeo seksualno da zlostavlja svoju ćerku. Došlo je do suda i tokom dokaznog postupka na sudu, posle psihijatrijskog veštačenja, ispostavilo se da je imao tumor na mozgu, frontalni režanj. Kada su mu odstranili tumor on je ponovo postao moralan i normalan otac. Nekoliko godina posle toga on je ponovio zločin. Ispostavilo da mu se tumor vratio. Ponovo su ga odstranili i ponovo je postao moralan i normalan. 

Ono što se u mitologiji nazivalo dušom u stvari je epifenomen mehanike mozga.

 

Ima još primera:

Ako izvesna osoba ima genom koji će joj verovatno prouzročiti patnju u budućem životu, zar nije logično očekivati da se izmenom takvog genoma (mp: genska intervencija) njena patnja umanji ili sasvim otkloni? Treba imati u vidu, da izmenom genoma uklanjamo ne samo patnju, već i samu osobu, tj. mi zamenjujemo osobu s defektnim genom s nekom drugom osobom. Da li se može tvrditi da je reč o identičnom biću? Kako utvrditi meru genetičkog identiteta?

Navedena pitanja nisu proizvod besmislene spekulacije. Na pitanje upućeno jednom odraslom čoveku s autizmom da li bi više voleo da je rođen bez autizma on je odgovorio: „Mislite, da li bih u stvari više voleo da uopšte nisam rođen, već da je neko drugi rođen umesto mene, zato što je autizam deo onoga što ja jesam?“ Nemaju sve ometene osobe ovakve dileme..

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 33 минута, Tumaralo. рече

Međutim, nauka je utvrdila suprotno. 

Uzmimo u obzir jedan dokumentovan slučaj. 

Čovek je bio moralan, radan i poštovan. Otac ćerke. Onda je najednom počeo seksualno da zlostavlja svoju ćerku. Došlo je do suda i tokom dokaznog postupka na sudu, posle psihijatrijskog veštačenja, ispostavilo se da je imao tumor na mozgu, frontalni režanj. Kada su mu odstranili tumor on je ponovo postao moralan i normalan otac. Nekoliko godina posle toga on je ponovio zločin. Ispostavilo da mu se tumor vratio. Ponovo su ga odstranili i ponovo je postao moralan i normalan. 

Ono što se u mitologiji nazivalo dušom u stvari je epifenomen mehanike mozga.

Slazem se za zakljuckom.

Samo pazi za tim pricama jer dosta tih prica su urbane legende.

 

https://www.amazon.de/Neuromythologie-Streitschrift-Deutungsmacht-Hirnforschung-Gesellschaft/dp/3837615804/ref=asc_df_3837615804/?tag=googshopde-21&linkCode=df0&hvadid=311269240748&hvpos=1o1&hvnetw=g&hvrand=11292349030524107958&hvpone=&hvptwo=&hvqmt=&hvdev=c&hvdvcmdl=&hvlocint=&hvlocphy=9062725&hvtargid=pla-565319775276&psc=1&th=1&psc=1&tag=&ref=&adgrpid=64744430627&hvpone=&hvptwo=&hvadid=311269240748&hvpos=1o1&hvnetw=g&hvrand=11292349030524107958&hvqmt=&hvdev=c&hvdvcmdl=&hvlocint=&hvlocphy=9062725&hvtargid=pla-565319775276 To sam citao o dosta tih prica koje uopste nisu pouzdane.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, grigorije22 рече

Ne slazemo se. Covek je bice sastavljeno od tela plus duh. Hriscanstvo razlikuje nesto sto se zove Um nous koga poseduje svaki covek cak i beba. Covek koji je retardiran poseduje um koji je u potpunosti razvijen bez obzira na mozak. Ovo su oci znali i razlikovali mnogo pre pojave neurobilogije. Starac Porfirije Kavsokalivit je jos u telu gledao duhovnim ocima kao i blazena Matrona Moskovska. Starac Pajsije Svetogorac je duhovnim ocima imao priliku da vidi napustanje duse iz tela. Jakov Calikis takodje duhovnim ocima spustanje angela na liturgiji. Zatim klip koji sam postavio o cudu u Mednoj i javljanju tri monaha koji su ubijeni u 15 veku. Zato sve te cinjenice moraju drugacije da budu objasnjene. 

 

 

Pazi, kada Pajsije kaže da je video dušu kako napušta telo, onda znači da je duša nešto materijalno (jer je bila u prostoru-u telu) . To nema smisla. 

Zar ne postoji mogućnost da su ti ljudi halucinirali?

Zašto se muslimanima javljaju likovi iz Kurana a hrišćanima likovi iz hrišćanske tradicije a ne obrnuto? 

Za mnoge ljude koji su imali vizije, pouzdano se zna da su psihijatrijski slučajevi. Npr. mati Isidora je čist primer paranoidne šizofrenije. 

Halucinacije su dobro dokumentovan fenomen. Posledica su narušene biohemije mozga.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 59 минута, Tumaralo. рече
пре 1 сат, Tristatri рече

Pravoslavna Crkva smatra da plod ima dušu od momenta začeća

Međutim, nauka je utvrdila suprotno. 

Uzmimo u obzir jedan dokumentovan slučaj. 

Čovek je bio moralan, radan i poštovan. Otac ćerke. Onda je najednom počeo seksualno da zlostavlja svoju ćerku. Došlo je do suda i tokom dokaznog postupka na sudu, posle psihijatrijskog veštačenja, ispostavilo se da je imao tumor na mozgu, frontalni režanj. Kada su mu odstranili tumor on je ponovo postao moralan i normalan otac. Nekoliko godina posle toga on je ponovio zločin. Ispostavilo da mu se tumor vratio. Ponovo su ga odstranili i ponovo je postao moralan i normalan. 

Ono što se u mitologiji nazivalo dušom u stvari je epifenomen mehanike mozga.

Ali, to upste ne znaci da ne postoji dusa. Ili, kako to moze da hemijski procesi sami od sebe upravljaju mislima, jer ako imas nesto sto deluje spolja na mozak i uslovljava da misli budu drugacije od onoga sto covek zeli, onda, .....kako sami hemijski procesi 'prave' odgovarajuce misli ?

A, ako taj nesrecni covek, iako nije zeleo i radio je takvo gnusno delo seksualnog zlostavljanja svoje sopstvene cerke (sto je za sve ljude zlo) i pod uticajem spoljasnjih fizickih faktora cini suprotno od onoga sto zeli,.....onda znaci, da postoji nesto i van mozga i hemijskih funkcija sto moze da utice na mozak i formiranje misli,.....sto moze da ukazuje i na dusu kod hriscana.

Jer, dusa po teoriji (verskoj) koristi telo kao neko svoje orudje ili sredstvo putem kojeg deluje i iskazuje svoje postupke koje vidimo na delu, kao neko delovanje coveka. Zbog toga i postoji najtesnja zajednica kod coveka izmedju tela i duse .....i, dusa deluje na telo i organe, kroz organe, i normalno je da covek kroz mozak dobija i odgovarajuce misli i moze da razmislja i da rasudjuje i radi onako kako zeli i hoce i smatra da treba po svojoj dusi.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Tristatri рече

 

Ima još primera:

Ako izvesna osoba ima genom koji će joj verovatno prouzročiti patnju u budućem životu, zar nije logično očekivati da se izmenom takvog genoma (mp: genska intervencija) njena patnja umanji ili sasvim otkloni? Treba imati u vidu, da izmenom genoma uklanjamo ne samo patnju, već i samu osobu, tj. mi zamenjujemo osobu s defektnim genom s nekom drugom osobom. Da li se može tvrditi da je reč o identičnom biću? Kako utvrditi meru genetičkog identiteta?

Navedena pitanja nisu proizvod besmislene spekulacije. Na pitanje upućeno jednom odraslom čoveku s autizmom da li bi više voleo da je rođen bez autizma on je odgovorio: „Mislite, da li bih u stvari više voleo da uopšte nisam rođen, već da je neko drugi rođen umesto mene, zato što je autizam deo onoga što ja jesam?“ Nemaju sve ometene osobe ovakve dileme..

 

Identitet je metafizički pojam. 

Identitet, od reči idem (na latinskom: istovetno). 

Šta je istovetno sa "plastičnim" mozgom? 

Sa promenama pola? 

Sa demencijom, psihozama itd.? 

Fizički čovek nema identitet (osim kolokvijalno). U prirodi sve se menja. 

Jedino uporište identiteta možemo imati u transcedentnom. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Nakon što je konačno završena rekonstrukcija Trga republike, zbog koje su Beograđani doživljavali svakodnevne gužve i kašnjenja, odlučio sam da odem i pogledam kako sada izgleda centralni gradski trg.
      Prvi utisak mi je bio da se nalazim na ogromnom prostoru na kome „nešto nedostaje“. Kada sam malo bolje razmislio shvatio sam da „mnogo toga nedostaje“ odnosno da izuzev spomenika knezu Mihailu Obrenoviću na Trgu republike više nema ništa od nekadašnjih prepoznatljivih sadržaja. Nestala je fontana „Pod brezom“, na kojoj su postojale klupe, omiljeno mesto za odmor prolaznika i ljudi koji su čekali gradski prevoz na obližnjoj stanici. Uklonjen je i „MIlenijumski sat“, uobičajeno mesto za okupljanje omladine za izlazak u grad vikendom kao i velike betonske žardinjere oivičene klupama koje su služile kao odmorište umornim prolaznicima. Bez tih sadržaja Trg republike je besmisleno, brutalno i nepotrebno pretvoren u ogromnu površinu na kojoj nema gotovo ničega.
      Oni koji su osmislili ovakav izgled centralnog gradskog trga tvrde da je to zato što „trg i treba da bude veliki i širok“ i onda se navode primeri trgova iz Moskve, Londona, Brisela, Praga i tako dalje. Problem je u tome što navedene trgove okružuju znatno veće graževine ili spomenici nego što je slučaj sa Trgom republike pa se u njihovom slučaju gubi osećaj praznine koji je sada i te kako prisutan na centralnom beogradskom trgu. Takođe, kompletnom promenom izgleda Trga republike oni koji su ga kreirali ličili su ga sadržaja koji su bili deo ne samo njegove već i istorije i prepoznatljivosti celog Beograda. Sviđalo se to čelnicima grada ili ne, fontana, žardinjere pa čak i „Milenijumski sat“ su bili nešto po čemu su i trg i grad bili prepoznatljivi.
      Međutim, problem je u tome što to čelnike Beograda i vlast u Srbiji ne zanima uopšte. Oni ne vrše rekonstrukciju centralnih gradskih ulica već kompletno menjaju dosadašnji izgled grada. To je bio slučaj sa Cvetnim trgom (na kome ima svega sem cveća), zatim Trgom Slavija ( koji „krasi“ nezgrapna fontana kojoj se građani smeju), to je sada slučaj sa Trgom republike a ista sudbina čeka i Trg Nikole Pašića. Dugo sam se pitao otkud aktuelnim vlastima taj poriv da kada je reč o izgledu grada sve menjaju iz korena. I konačno sam shvatio. Pored toga što smatraju da je sve urađeno pre njih „nebitno i nedovoljno dobro“ oni tumače da će ruženjem starog i građenjem novog (koje neopravdano smatraju i „lepšim“) „uči u istoriju“ kao „neimari Beograda i ljudi koji su ostavili neizbrisiv trag kada je reč o njegovom izgledu“.
      Gradski čelnici ne samo da nemaju ukusa, ne osećaju dušu grada, ne razumeju šta Beograđane čini srećnim već su zbog svoje megalomanije i da imaju čime da se pohvale u predizbornoj kampanji zagorčali život sugrađanima kontraporduktivnim radovima na više lokacija u gradu. Ova vlast će zaista biti zapamćena u istoriji ali ne po onome što očekuje već po tome kako ne treba raditi ako voliš svoj grad.
          
      https://www.danas.rs/kolumna/gojko-vlaovic/trg-bez-duse/
       
    • Од Flojd,
      Nadjoh zanimljiv tekst, mozda ce biti mnogima od koristi:
      Ljubavni opsesivci smatraju da previše vole i imaju neverovatan „talenat“ da ih zainteresuje emocionalno nedostupni partner bez kapaciteta za bliskost, a nemir u stomaku pripisuju
      zaljubljenosti umesto znaku upozorenja. Integrisana osoba sa kapacitetom za bliskost im je nezanimljiva, previše mirna jer nema fatalnosti i dramatike. Nalaze partnera sa greškom jer žele da su potrebnin, esvesno očekujući da kao takvi neće biti ostavljeni. Nakon početnog trijumfa što su osvojili partnera, pokušavaju da ga menjaju (pokušavajući da mu suzbiju loše navike) i spašavaju (u bajkama opisan fenomen magičnog poljupca sa terapijskim efektom promene: lepotica i zver, princeza ljubi žabu). Pogrešno veruju da će snagom ljubavi promeniti partnera, čime nesvesno pokušavaju da poprave loše obrasce iz detinjstva (pored emocionalno nedostupnog roditelja razvijena je težnja da se za ljubav opsesivno bore i to na pogrešnom mestu, od osobe koja to ne može da pruži, a za to krive sebe). Kako u tome ne uspevaju (čak i ako se partner promeni postaje im kao takav nezanimljiv, pa uleću u drugu disfunkcionalnu vezu), iznova potvrđuju lošu sliku o sebi kao nekom ko ne zaslužuje ljubav, čime pojačavaju doživljaj inferiornosti. Preporučuje se psihoterapija u cilju podizanja samosvesti, preispitivanja disfunkcionalnih obrazaca i jačanja zdravih kapaciteta.
      Kada ljudi osećaju prihvaćenost lakše se zaljube i zavole, ali ako očekuju da će intenzitet razmene osećanja biti uvek isti, ako su „gladni ljubavi“ pre svega zbog nezadovoljenih potreba u detinjstvu, normalne svakodnevne oscilacije u vezi doživljavaju kao potencijalno ugrožavajuće, kao početak kraja, što vodi osećanju zanemarenosti i napuštenosti. Ko ne veruje u sopstvene potencijale sklon je ljubomori, zavisti, u svakome vidi opasnost po vezu, pa preovlađuje ljubavna opsesivnost.
      U savremenom svetu je često Facebook špijuniranje i u skladu sa tim tzv. opsesivno-kompulzivni fejsbuk poremećaj koji karakteriše stalno proveravanje profila partnera (sadašnjeg ili bivšeg), skupljanje „dokaza“ za neverstvo, okupiranost istim. Oni smatraju da ih samo određena osoba može usrećiti (dok se ne pojavi novi izvor fiksacije) i ne mogu prihvatiti da objekat požude bude srećan sa nekim drugim, dok oni pate. Kod integrisanih, normalnih osoba prekid veze prouzrokuje tugu, povlačenje, žalost za značajnim drugim, prihvatanje realnosti da bivši partner ima izbor, da je za vezu potrebno dvoje, dok kod neintegrisanih koje odlikuje tzv. cepanje (ili nekoga vole ili mrze, ništa između) dolazi do narcističkog besa, osvete i potrebe za dramatizacijom.
      Opsednutost nije zaljubljenost, mada se često izjednačava. Osoba gladna ljubavi opsesivce na početku tumači pogrešno, npr. na posesivnost i ljubomoru gleda kao na izraze ljubavi. Koriste se racionalizacije „toliko me voli da ne može bez mene“, preko mnogih oblika posesivnog ponašanja se prelazi i tone u destruktivnu vezu. Ljubomora je strah od gubitka ljubavi, predstavlja izraz nesigurnosti i i/ili projekciju sopstvenih nedozvoljenih težnji, a posesivnost se javlja kod osoba difuznih granica, koji drugog doživljavaju kao sopstveno vlasništvo. Na početku obično ne pokazuju pravo lice već socijalnu masku, iza zainteresovanosti za detalje, upoznavanja i brzog zbližavanja sa svima, sačekivanja, pokušaja menjanja najčešće se krije pokušaj kontrole. Ne tragaju za istinom, već traže dokaze nevere koje najčešće nema, ali to im nije bitno jer „znaju“ pravu istinu.
      Opsednutost nije ljubav. Kad neko voli, želi toj osobi dobro ali ne nametanjem stavova, menjanjem njenog izgleda, osobina i ponašanja. Teško mu je kad voljena osoba pati, pomaže maksimalno, raduje se kad je srećna, pruža užitak. Ljubavni opsesivci žele da menjaju nečiji izgled (boju kose, frizuru, način oblačenja, šminku, čak predlažu plastične operacije), porodicu, profesiju, prijatelje, hobije, veroispovest, način ishrane i sl., sve što predstavlja stub identiteta, doživljaja sebe, pod izgovorom „bolje od tebe znam šta je za tebe dobro“.
      Mnogi se opsesivno vežu za prvu vezu ili simpatiju i pored raskida, neopravdano veličaju njen značaj kao čiste, jedine prave, pa se emocionalno zatvaraju za naredne veze. Ne uviđaju da je njihovo ponašanje u toj vezi najverovatnije bilo ispravno jer je bilo iskreno, samo sa pogrešnom osobom. Tako se stvara začarani krug kojim se potvrđuje teza da je prva veza nešto posebno („samo jednom se ljubi“), a u stvari se izgubila nada da će opet voleti, pa se menja ponašanje. Mnogi se prerano vežu, što je u redu ako rade na vezi i zajedno psihološki rastu, što u životu nije toliko često. Kada se radi na sopstvenim potencijalima, ljubav u zrelijem dobu je često adekvatnija, sklonija kompromisima. Prava ljubav ne zna za godine, važno je na vezi raditi, napredovati zajedno.
      Da bi ljubavna veza funkcionisala adekvatno, potrebno je da oba partnera budu integrisana, tj.u dobroj komunikaciji sa samim sobom. Zato je upoznavanje sebe kroz psihoterapiju najbolji put koji vodi ljubavi. Uviđanjem sopstvenih mana i vrlina stiče se tolerancija, prihvatanjem sebe proširuju se kapaciteti za ljubav. Za razliku od opsednutosti u kojoj je dominantan doživljaj opterećenja i gušenja, ljubav ne guši, čak i kada se povremeno pojavljuju loši trenuci, najveći deo vremena je osoba srećna i ispunjena, pa ljubav predstavlja podsticaj za proširenje sopstvenih potencijala.
      Jedna od meta ljubavnog opsesivca može biti i integrisana osoba koja je u skladnoj vezi i koja jasno stavlja do znanja da ne želi da budu zajedno, a čija se uobičajna ljubaznost u početku pogrešno tumači. Ona se već dokazala kao neko ko ume da formira zdravu vezu i predstavlja ideal koji želi ljubavni opsesivac ali za to nema kapaciteta, pa teži da to ostvari zamenom sa partnerom integrisane osobe. Što ih integrisana osoba više odbija ne želeći da daje lažnu nadu, to se oni više prilepljuju i progone, jer njihova potreba nije da formiraju vezu punu bliskosti sa nekim ko je dostupan već da projektuju želje na nekoga sa kime ne mogu biti. Time se njihova misija puna patnje ispunjava jer veruju da prava ljubav mora da boli, da što je više prepreka i veća bol, veća je očekivana nagrada u vidu večite ljubavi. Pravi način komunikacije sa ovakvim osobama je diskretno prikazivanje sebe u socijalno manje poželjnom svetlu upravo u preuveličanim osobinama, a prekid komunikacije je najbolje izvesti tako da ljubavni opsesivci misle da su oni prekinuli komunikaciju.
      Ljubavni opsesivci kao izvor fiksacije najčešće biraju ili osobu socijalnu uspešnu baš po aspektu koji im lično manjka (fizička privlačnost, obrazovanje, društveni uticaj, situiranost), pokušavajući da preko nje kompenzuju sopstveni nedostatak ili submisivnu osobu koja ponavlja patološki obrazac dominacija-podređenost iz sopstvene primarne porodice (sa istorijom alkoholozma, zanemarivanja, fizičkih i/ili psihičkih zlostavljanja).
      Zaljubljeni misli stalno na voljenu osobu sa osećanjem ispunjenosti i prijatnosti, dok ljubavni opsesivci osećaju težinu, višak napetosti; zaljubljani ponekad čeka voljenu osobu posle posla da bi što više vremena proveli zajedno, dok opsesivci uhode da vidi sa kime izlazi; zaljubljeni često šalje mailove i sms-ove, dok opsesivci špijuniraju poruke, mailove i facebook profile, prisluškuju pozive; zaljubljeni povremeno zove, shvata da osoba ima i druge aktivnosti sem zajedničkog viđanja; dok ljubavni opsesivci zovu svaki čas uz povremeno isleđivanje zašto je npr. zauzet telefon; zaljubljenom je teško kada je ljubav neuzvraćena, ali to prihvata kao pravo na izbor, dok ljubavni opsesivci to doživljavaju kao veliku narcističku povredu, često iskaljuju bes („kako se usuđuje da raskine samnom“), smišljaju i sprovode osvetu.
      napisala: Jasna Bulajić-Stepanović psiholog-psihoterapeut, psiholog Mense Srbije, jasnab@mensa.r
      Ovo je deo teksta, procitajte ceo tekst na ovom linku: https://www.pharmamedica.rs/iz-ugla-psihologa/opsesivna-ljubav/  
    • Од JESSY,
      S vremena na vrijeme se plasira prijedlog da se predmet psihologijauvede u osnovnoškolski kurikulum. Međutim, to uvijek ostane samo na prijedlogu.
      Skoro sve aktivnosti današnjeg društva su bazirane na polju psihologije, počevši od jednostavnih prodajnih vještina i marketinških tehnika do masovne hipnoze i utjecaja propagande na ljude. Ponekad nam se može učiniti kako demokratski sistem prepoznaje vrijednost psihološkoga znanja u smislu bolje organizacije i upravljanja vlastitim životom, kao i u cilju postizanja prosperiteta društva. Ali to je samo privid.
      Učimo djecu misterijama hemije, a samo dvoje od mogućih 500 učenika će iskoristiti to znanje u toku života. Nešto veći broj učenika će u toku života koristiti zakone fizike naučene u školi. Znanja koja učenici stiču iz biologije su možda i jedina najbliža predmetu psihologije, ali se i ta znanja svode na organsku bazu bez uvođenja psihičke komponente.
      Predmet psihologija ne postoji u osnovnim školama. Ne samo da ne postoji u osnovnim školama, već nije prisutan u većini srednjih škola. Predmet psihologije koji sadrži sve važne faktore koji utiču na svjesnu i nesvjesnu komponentu našeg uma biva zanemaren. Pritom su učenici, u cilju boljeg razumjevanja samih sebe i međuljudskih odnosa, prinuđeni da informacije iz područja psihologije traže u magazinima zabavnog karaktera koji imaju samo djelimičan ili čak nikakav naučni kredibilitet.
      Pored boljeg razumjevanja vlastitih psihičkih procesa, psihologija kao predmet u školi bi učenike podučavala nekim važnim životnim aspektima kojima ćemo se detaljnije baviti u nastavku.
    • Од Branko D Tomic,
      Da bas tako upoznavanje srodne duse preko interneta, sta mislite o tome dal je moguce?
      Ja koliko vidim internet je pun prevara od strane svih koji se predstavljaju kao da su od zlata i najvece dobrice
      a u stvari su prevara i cinizam. Hajde malo da pojasnimo sustinu srodne duse i upoznavanja....
       
      P.S Nemam nista protiv kada bih nasao srodnu dusu po pitanju dobrote na internetu. Ako bi bilo sudjeno, voleo bih da upoznam jednu svoju a da je pravoslavna, slobodno moze da mi se javi u privatnoj poruci....
    • Од Rtanj,
      Šta mislte o tzv savremenoj psihologiji: Moć podsvesti, Najveći trgovac na svetu, Moć pozitivnog mišljenja, Sve se dešava s razlogom, Put kojim se ređe ide... U kojoj meri mogu pomoći ljudima da savladaju svoje strahove, probleme i nedoumice? Ako nemate pozitivno mišljenje o toj literaturi, molim vas predložite onu koja po vama može pomoći ljudima u postizanju duhovnog mira. Sveto Pismo se podrazumeva. Post i Molitva takođe.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...